NOBILI VIRO W., MEGANIPPANO SERVIAE. Monet ut ad catholicam fidem redeat, et obedientiam, ac reverentiam pontificis vice archiepiscopo Colocensi exhibeat. (Laterani, XI Kal. Aprilis.) Mediator Dei et hominum, Deus homo, Christus Jesus (I Tim. II), apostolicae sedis primatum in beato Petro apostolorum principe stabilivit, qui et ante passionem suam inquit ad ipsum: Tu es Petrus, et super hanc petram aedificabo Ecclesiam meam, et quodcunque ligaveris super terram erit ligatum et in coelis, et quodcunque solveris super terram, erit solutum et in coelis (Matth. XVI). Et circa passionem suam dixit eidem: Simon, Satanas expetivit vos ut cribraret sicut triticum; sed ego pro te rogavi ut non deficiat fides tua, et tu aliquando conversus confirma fratres tuos (Luc. XXII). Et, post passionem suam, vocabulo tertio repetito praecepit: Simon Joannis, diligis me plus his? Pasce oves meas (Joan. XXI); non distinguens inter has oves et illas, ut ab ovili Christi se sciat esse penitus alienum, qui beatum Petrum recusat habere pastorem, et qui claves ejus contemnit, ipse sibi regni coelestis januam intercludit, nec Satanae potest cribrum effugere, qui per eum renuit in fide catholica confirmari. Nos igitur, qui, licet indigni, beato Petro successimus in apostolatus officio, per quod facti sumus sapientibus et insipientibus debitores, de tua salute solliciti, decrevimus te per venerabilem fratrem nostrum, J . . . Colocensem archiepiscopum, virum utique litteratum, providum et honestum, cui vices nostras in hac parte commisimus, visitare; quatenus te, corpore quidem a nobis remotum, sed mente propinquum, in orthodoxa fide confirmet, et a te, nomine nostro, spiritualem obedientiam et reverentiam recipiens corporalem, ad apostolicum ovile reducat, in quo post Christum, praecipuum et primum pastorem, beatus Petrus secundarius et secundus pastor existit. Monemus igitur nobilitatem tuam attente et hortamur, per apostolica scripta mandantes, quatenus praefatum archiepiscopum vice nostra benigne recipias et honores, ejusque salubria monita et mandata studeas humiliter adimplere, ut sic in arca receptus diluvium non incurras, et nos ad honorem et profectum tuum debeamus efficaciter aspirare.
Dat. Laterani, XI Kal. Aprilis.
In eumdem modum scriptum est archiepiscopis, episcopis et baronibus per Serviam constitutis.
превод:
ПЛЕМЕНИТОМ ЧОВЕКУ В., ВЕЛИКОМ ЖУПАНУ СРБИЈЕ. Он га подстиче да се врати католичкој вери, и да искаже послушност и поштовање према архиепископу калочком. (Латеран, 11 Кал. април.) Посредник Бога и људи, Бог човек, Исус Христ (1. Тим. 2), утврдио је првенство Апостолске столице у блаженом Петру, вођи апостола, који му је још пре свог страдања рекао: Ти си Петар, и на овој стени сазидаћу цркву своју, и што год свежеш на земљи биће свезано на небу, и што год разрешиш на земљи биће разрешено на небу (Мт. 16). А за своје страдање рече им: Симоне, сатана те тражи да те посеје као пшеницу; али замолих за вас да не пропадне вера ваша и да се вратите и ојачате браћу своју (Лк. 22). И, после свог страдања, понови трећу реч и заповеди: Симоне Јоване, волиш ли ме више од ових? Паси овце моје (Јн. 21); не правећи разлику између ових оваца и оних, да би знао да је потпуни странац из стада Христовог, који одбија да благослови Петра као пастира, и који презире његове кључеве, он сам затвара врата небеског царства себи, и не може избећи сито сатане, који преко њега одбија да верује да је католичанство потврђено. Ми, дакле, који смо, иако недостојни, наследили блаженог Петра у служби апостолства, чиме смо постали дужници мудрима и немудрима, да се бринемо за вашу сигурност, одредисмо да вас преко нашег преподобног брата, Ј. . . архиепископа калочког, свакако ученог, разборитог и честитог човека, коме смо у овом делу своје дужности предали, посетимо; утолико што ћеш ти, уклоњен од нас телом, а близак умом, да се потврдиш у вери православној, и примивши од тебе, у наше име, духовну послушност и телесно поштовање, да се вратиш у апостолско крило, у којој је после Христа, поглавара и првог пастира, блажени Петар секундарни постаде други пастир. Стога пажљиво саветујемо и подстичемо твоје благородство, заповеђујући апостолским списима, да у наше име љубазно и с почастима примиш поменутог архиепископа и понизно се трудиш да испуниш његова спасоносна упозорења и заповести, тако да, попевши се на тај начин у барку, не налетиш на потоп, а ми треба да учинковито тежимо твојој части и напретку.
Дат. Латеран, XI Кал. април.
На исти начин пише се и архијерејима, епископима и баронима постављеним широм Србије.