Србија у Регести папе Иноћентија III

Па сигуран сам да знаш неког Марка и данас да је један православац а други католик.
Шалу на страну, али тај 'твој Немања' је рођен на некој територији која се зове Хрватска. Имаш нешто раније и Мирослава и Деса и још ко зна колико таквих примера.
Super je to, nego u ime nauke je potrebno diferencirati Hrvate u odnosu na Srbe u srednjem veku. Ako to nije moguće učiniti prema veroispovesti, jeziku, ličnim imenima, kako onda rešiti tu misteriju?
BTW u tekstu stoji Slavonija a ne Hrvatska
 
@Q. in perpetuum hibernum
Ја типујем на 9.октобар ( стари календар 26.9) ако је 1217-а у питању ( недеља, св.Козме и Дамјана) а на Ђурђевдан ако је 1218-а у питању.
Верујем да је Митровдан у питању због дохотка светом Дмитру круни Немањића ту хералдику и обичај преузима и Твртко и босанско краљевство.
 
Верујем да је Митровдан у питању због дохотка светом Дмитру круни Немањића ту хералдику и обичај преузима и Твртко и босандко краљевство.
Не може, Митовдан није био недеља. Ускрс је 1218. године падао 22.априла по новом календару. Рачунао ја. Све недеље као дани су од септембра 1217 до јула 1218 обичне, не рачунам постове, једина три празника у недељу ван поста падају Козме и Дамјана (Врачеви) , Ђурђевдан и мислим Божић Нова Година, ал та два задња отпадају.
 
Super je to, nego u ime nauke je potrebno diferencirati Hrvate u odnosu na Srbe u srednjem veku. Ako to nije moguće učiniti prema veroispovesti, jeziku, ličnim imenima, kako onda rešiti tu misteriju?
BTW u tekstu stoji Slavonija a ne Hrvatska
Па добро, како мислиш да треба да га зовемо.?
 
Не може, Митовдан није био недеља. Ускрс је 1218. године падао 22.априла по новом календару. Рачунао ја. Све недеље као дани су од септембра 1217 до јула 1218 обичне, не рачунам постове, једина три празника у недељу ван поста падају Козме и Дамјана (Врачеви) , Ђурђевдан и мислим Божић Нова Година, ал та два задња отпадају.
Како си сигуран да је 1217 или 1218 или 1220 ило 1221. Видим да се све четири године помињу?
Те због ове конфузије су долсзили на идеју 2 крунисања?
 
Poslednja izmena od moderatora:
Он је тражио и раније регуларним путем али је Вукан направио аранжман са мађарским краљем и протерао га са мађарском војском.
Taj rat je izbio oko Kulina. Vukan i Ugari su ga uzeli na zub a Stefan pod zaštitu. Od 1199 godine je Stefan župan cele Srbije, dakle ne samo Raške, što znaci da je Bosna ušla u Stefanove zemlje jer je Kulin tražio zažtitu.To je bio povod za rat.
Vukan sa Ugarima biva pobednik, Ugari dobijaju Bosnu (Srbiju) a Vukan Rašku. Tako da je od 1202g Servia u ugarskoj titulaturi a Vukanu je pripala Raška i on je uzeo titulu velikog župana
Stefan beži kod Bugara a Kulin nestaje sa istorijske scene.
Samo godinu ili dve kasnije Stefan se vraća na vlast uz pomoć Mlečana koji su zajedno sa krstašima proterali Ugare sa jadrana i vratili Stefana.
Od 1204g Steafan je gospodar cele Srbije i Primorja.
 
Poslednja izmena:
Tako je. Kapiram da insistiras na tome da bi pronasao Hrvate, ali veze nidje.
Svi su bili Srbi, pravoslavni, katolici, bogumili, patareni.

Ja ni na čemu nisam insistirao, nego postavljam pitanje.

Možeš li da elaborišeš malo više o tome da je veroispovest imala nebitan značaj u odnosu na etničku pripadnost kao obeležje srednjeg veka?

Skije to specifična karakteristika srednjeg veka, kada je bilo drugačije?
 
Како си сигуран да је 2017 или 2018 или 2020 ило 2021. Видим да се све четири године помињу?
Те због ове конфузије су долсзили на идеју 2 крунисања?
Само у периоду од септембра 17-е до јула 18-е Андрија није био ту, већ у крсташком рата, а управо по његовом одласку Методије одлази у Рим .
У марту 1220 је папа примио писмо у којем је Стефан већ rex coronatus.
 
Ja ni na čemu nisam insistirao, nego postavljam pitanje.

Možeš li da elaborišeš malo više o tome da je veroispovest imala nebitan značaj u odnosu na etničku pripadnost kao obeležje srednjeg veka?

Skije to specifična karakteristika srednjeg veka, kada je bilo drugačije?
Ne, ne. Potpuno si pomesao sve. Danas je veroispovest presudna, pa ako si katolik onda mora da si Hrvat. Srednji vek je druga prica, pitao sam te mnogo puta da mi pokazes nekog Hrvata iz srednjeg veka. Nema ga.
Nemanja, Milos, Miloje, Dragomir, Radomir, Dragojlo, Stanojlo. Hrvati?
 
Ne, ne. Potpuno si pomesao sve. Danas je veroispovest presudna, pa ako si katolik onda mora da si Hrvat. Srednji vek je druga prica, pitao sam te mnogo puta da mi pokazes nekog Hrvata iz srednjeg veka. Nema ga.
Nemanja, Milos, Miloje, Dragomir, Radomir, Dragojlo, Stanojlo. Hrvati?

Dakle, danas, u 21. veku, u doba široke pojave ateizma i agnosticizma i široko rasprostranjenog sekularnog društvenog poretka (u kojem postoje i potpuno ateističke evropske nacije, kao npr. češka), religija je značajno bitnija nego u epohi verskih i krstaških ratova i najvećeg autoriteta verskih poglavara u Evropi u njenoj čitavoj istoriji?

Jesam li dobro razumeo?
 
Poslednja izmena:
Само у периоду од септембра 17-е до јула 18-е Андрија није био ту, већ у крсташком рата, а управо по његовом одласку Методије одлази у Рим .
У марту 1220 је папа примио писмо у којем је Стефан већ rex coronatus.
Нисам испратио све нити сам упућен држи се од 1217.најкасније до 1220 /21је крунисан. Из писма папи у марту 1220. сазнајемо да је Сефан крунисан.
Шта нам то говори о годинама у назад кад је могао бити крунисан сем сигурно пре марта 1220?
 
Нисам испратио све нити сам упућен држи се од 1217.најкасније до 1220 /21је крунисан. Из писма папи у марту 1220. сазнајемо да је Сефан крунисан.
Шта нам то говори о годинама у назад кад је могао бити крунисан сем сигурно пре марта 1220?
Мммм, па пази, с обзиром на садржај писма (Стефан се изгледа правда папи због оснивања жичке архиепископије -основана 1219) , следи да је крунисан пре успостављања аутокефалности.
Ако узмемо у обзир да Методије одлази око 1. септембра 1217. за Рим, а да је Стефан крунисан пре Спасовдана 1219. када је основана жичка архиепископија, да је највећи противник томе угарски краљ. Најизвесније је да је Стефан крунисан у одсуству краља Андрије (септембар 17-е/јул 1218).
Највећа шанса за крунисање је на дан Козме и Дамјана (Врачеви) што је 26. септембар 1217, а на тај дан је склопљен и уговор Немање с Дубровником, или Ђурђевдан 1218. ( дан је исти и за католике и православне).
Узгред, и један и други дан су недеље, то би био највероватније дан за крунисање или неку прославу.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Зар није написао за Стефана Војислава да је Стон а не Котор?
To je Kekavmen.
On kaže da je Stefan Vojislav vladao gradovima Dalmacije, kao i Zetom i Stonom.
I sada se postavlja pitanje koji su to gradovi Dalmacije kojima Stefan vlada.
I još važnije pitanje, kojim gradovima onda vlada hrvatski kralj Stjepan, Stefanov savremenik, koga Kekavmen začudo nije pomenuo?
:mrgreen:
 
Може бити озбиљна могућност да је тако али заправо мислом да угарски утицај није толико јак после пораза од Бугара који тскође траже круну а постсвили су Првовенчаног на власт и протерали Мађаре из Србије.
Да, вероватно си за угарски утицај у праву да није био толико јак, али то ми сада видимо зато што можемо да сагледамо дешавања с дистанце. Стефан је знао да Андрија може бити проблем а снагу Угарске питање колико је могао прецизно да оцени. Свакако би било довољно да му Андрија направи проблем код папе с заслугама које је стека као предводник крстапког рата. И важно је, а то се код нас не наглашава, он преговоре о круни води усмено, што значи да има бојазан да детаље 'неко' не сазна.
Знаш како је прошло први пут кад се сазнало.
 
Мммм, па пази, с обзиром на садржај писма (Стефан се изгледа правда папи због оснивања жичке архиепископије -основана 1219) , следи да је крунисан пре успостављања аутокефалности.
Ако узмемо у обзир да Методије одлази око 1. септембра 1217. за Рим, а да је Стефан крунисан пре Спасовдана 1219. када је основана жичка архиепископија, да је највећи противник томе угарски краљ. Најизвесније је да је Стефан крунисан у одсуству краља Андрије (септембар 17-е/јул 1218).
Највећа шанса за крунисање је на дан Козме и Дамјана (Врачеви) што је 26. септембар 1217, а на тај дан је склопљен и уговор Немање с Дубровником, или Ђурђевдан 1218. ( дан је исти и за католике и православне).
Узгред, и један и други дан су недеље, то би био највероватније дан за крунисање или неку прославу.
Ok.занимљиво мало натегуто јер је радови на Жичи и изградња започета 1200. када је први пут затражио круну најинтересантније да се Жича подизала до крунисања што само по себи не искључује то што си ти поставио али оснивање жичке епископије је нешто много дуже планирано на месту и периферији коју нико до сад не може разумети јер немамо увиде у ранију црквену историју.
Може бити озбиљна могућност да је тако али заправо мислом да угарски утицај није толико јак после пораза од Бугара који такође траже круну а постсвили су Првовенчаног на власт и протерали Мађаре из Србије.
Политички утицај Мађара и ослонац папе је неприкосновен али нисам сигуран да је баш ситуација била да тата није смео бити кући.
 
Да, вероватно си за угарски утицај у праву да није био толико јак, али то ми сада видимо зато што можемо да сагледамо дешавања с дистанце. Стефан је знао да Андрија може бити проблем а снагу Угарске питање колико је могао прецизно да оцени. Свакако би било довољно да му Андрија направи проблем код папе с заслугама које је стека као предводник крстапког рата. И важно је, а то се код нас не наглашава, он преговоре о круни води усмено, што значи да има бојазан да детаље 'неко' не сазна.
Знаш како је прошло први пут кад се сазнало.
Пази Стефан Првовенчани се венчао Аном Дандоло 1217. када је имала 12. година.
Када је могла родити Уроша 1 тада би могла доћи круна из Рима.
Мислим да је узимање Дандоле за жену показало приврженост латинском царству и круни.
Ја бих рекао да је то преломило.
Урош први је поражен 1261. у коалицији са Латинима од Никејанског регента Михајла 7. Палеолога. Дакле против Никеје.
Иначе Ана Дандоло је умрла 1265. у својој 60 години.
Наравно можда грешим.
 
Пази Стефан Првовенчани се венчао Аном Дандоло 1217. када је имала 12. година.
Само венчање би могло донети 'круну на поклон'. Имај у виду да је један Дандоло тада кнез Дубровника коме Стефан даје нешто пре тога трговачке привилегије у српском краљевству.
 

Back
Top