Bi2
Ваљда ће бити довољно...
Каталанска Компанија
После ратова на Сицилији, Роже де Флор (јако занимљива личност, може као посебна прича), нови командант Компаније се понудио ромејском императору Андронику II да за новац победи малоазијске Турке који су скоро покорили целу Малу Азију. Само неколико јаких утврђења су остали под контролом Ромеја.
Проблем је био тај што су Монголи половином XIII века продрли до Мале Азије, а Султанат Рум се већ почео распадати у море малих емирати. Новопечени емири да би спасили главе од Монгола су бежали на запад са својим бандама и пробили су ромејску границу освајајући све пред собом. 1300. Ромеји скоро више ништа нису држали у Малој Азији.
1302. де Флор је направио посао са Андроником, коме је очајнички требала армија, јер је јула 1302. Никомедија пала. Компанија долази септембра 1303. у Константинопољ на 36 лађа и одмах су имали кравави обрачун са локалном заједницом Ђеновљања. Андроник је исплатио Компанију 4 месеца унапред.
Де Флор прелази у Малу Азију са 6 500 Каталанаца (све сами ратни ветерани). Компанија је била скоро цела сачињена од пешадије (чувени Алмугавери) наоружане копљима, дугим мачевима и лаким копљима за бацање. Штитове нису користили, били су врло покретљиви и представљали су вероватно најубојитију пешадију свога времена.
Компанија је пребачена у Малу Азију. Прошетала се од Сардиса, преко Магнезије и Ефеса где су наносили страшне губитке разним армијама турских емира. Почетком 1304. Компанија стиже у Анадолију, до неколико година потпуно опкољене Филаделфије, где им се придружује око 1 300 аланских коњаника, који су преживели пад Никомедије. Међутим, дошло је до обрачуна између Каталанаца и Алана. 300 Алана гине, међу њима и син вође групе и Алани беже.
Крајем 1304. Компанија прелази на Галипоље. У међувремену опијен успехом, тада већ прилично арогантни де Флор и краљ Сицилије су склопили тајни уговор о рушењу Ромејске Империје, јер је де Флор схватио да од империје нема ништа. Да зло буде веће, де Флор је регрутовао и довео са собом још 3 000 турских коњаника. Уплашени Ромеји су брзо реаговали. Престолонаследник Михаило IX је позвао де Флора на преговоре да им овај исплати новац који им дугује. Помало наивни де Флор је кренуо на преговоре у пратњи 300 коњаника. У заседи, Алани убијају де Флора, а остатак ромејске армије масакрира његову пратњу. Ово је била фатална грешка која је скупо коштала...
Ромеји су сматрали да ће се Компанија сама распасти од себе и да ће их лако побити разједињене. На чело Компаније је стао Рамон Мунтањер. Поново је дошло до сукоба између Ђеновљања и Каталанаца. И таман кад се чинило да је Компанији стигао крај, стигла су нова каталанска и арагонска појачања, плус додатан број дезертера из редова Турака и Туркопола.
Не само да се Компанија није распала, већ су Каталанци, бесни због убиства де Флора, почели да пљачкају по Тракији и уништавају све пред собом. Михаило IX је скупио армију и 1305. у Бици код Аспре, Компанија је страховито поразила ромејску армију, а сам Михаило IX је био рањен и једва је успео да побегне и стигне жив до Димотике. Наредне две године, Каталанцу су несметано харали Тракијом (чак су покушали и опсаду Константинопоља!). 1307. је стигао принц Фердинанд од Мајорке са новим појачањима. Компанији се прикључује и 5 000 коњаника Селџука. Јула 1307. принц напушта Компанију, а њега хватају Венецијанци и бацају у тамницу. После одласка Фердинанда, Каталанци су имали међусобни обрачун на Галипољу. Ослабљени, кренули су преко Родопа ка Тесалији и крајем 1307. стижу до Солуна, успут пљачкајући све што су могли. Напали су Свету Гору и спалили су неколико манастира. Данило II је тада био игуман Хиландара. После неколико неуспешних напада Каталанаца, Данилу је постало јасно да неће моћи још дуго да издржи и отишао је у Скопље код Милутина по помоћ. Данило је добио доста злата од Милутина, с којим је купио храну изгледнелим монасима под опсадом, али је имао и довољно па је платио најамнике. Када су Каталанци чули да су у Хиландару налазе најамници, одустали су од опсаде. У повлачењу, најамници из Хиландара су им нанели губитке, а вођу убили. Његов мач су предали Данилу, а овај га је поклонио Милутину. Још 1308. и 1309. су покушали неколико пута са нападима, али нису успели.
После неуспеле опсаде Солуна 1308. Компанија се распала на два дела – једну су чинили Каталанци, а другу Турци. Група Турака се још распала на два дела, једна под комадом Мелекила, а друга под Халилом. Групу под Мелекилом је унајмио Милутин (али о томе нећемо).
