Поставке су ти исправне, а коначни закључци погрешни. Бугари јесу данас словенски народ. Али како су се као такви формирали, управо на територијама где су живели Словени, и борећи са за свој животни простор освајали су просторе на којима су живела словенска племена, па и Срби.
Дакле, Бугари су се ширили на рачун словенских племена и симбиозом са њима створили своју нацију. То што су асимилирали или уклопили један део Јужних Словена у свој национални идентитет, не значи да могу и све остале. И морам ти рећи да је потпуно наопака твоја логика како Бугари имају право на "део колача" по питању Македоније. Данашњи Македонци су Словени, Македонски Словени, чији су преци живели ту пре доласка Бугара. То што су Бугари освајали њихове крајеве, као и српске покрајине и наметали бугарски идентитет и што је Бугарска постојала као држава на тим просторима, не даје Бугарима никакво право на Македонију, нити се може говорити о бугарском идентитету Македонаца.
Наравно, Бугарима је најлакше да данас својатају све Словене који су у неком тренутку били под њиховом влашћу, јер су асимилацијом словенског народа и настали Бугари. И то им је можда остало у (под)свести.
Зашто не поставимо онда ствари обратно? Ком народу би припадала та словенска племена са територије данашње Бугарске, да нису дошли Прабугари? Да ли је тамо било неких српских и македонских Словена? И да ли онда ми треба да кажемо да данашњи Бугари не би били то што јесу да им не беше нас? Или да кажемо да су данашњи Бугари - Срби и Македонски Словени, ако су Словени? Да ли би то било у реду?
Не могу се увек примењивати данашњи принципи у прошлости, али као и данас, династије су се браковима међусобно мешале и није било битно порекло, колико титула која се добија и територија којом се влада.
Тако смо имали "Македонску династију" као византисјку династију, а оснивач саме династије и многи владаоци били су јерменског, словенског или мешовитог порекла (али ништа није сигурно), почевши од Василија I, који је познат и као Василије Македонац". Василије је рођен у византијској теми Македонији у којој су, према историјским изворима, живели Словени, Грци и Јермени. А тема се налазила на простору данашње Бугарске и Грчке, ево овде:
И сад ко може да одговори шта је он био и ко има права на његово наслеђе? А то важи и за Самуила.
Што се Самуила тиче, занимљиво је да се такође наводи његово словенско (по оцу) и јерменско (по мајци) порекло, али не може се са сигурношћу утврдити.
Самуило је, може се рећи, био владар Јужних Словена, јер су они били већинско становништво у тој држави, рачунајући и Бугаре, који су неких сто година пре тога почели да се покрштавају, за време Бориса Михајла I који је прихватио хришћанство 864. Процес христијанизације за Бугарску осим напретка у културном развитку, био је и процес словенизације земље, а према томе и политичког и етничког уједињења између Словена и Старобугара, стварајући нови народ - Бугаре. Тако да и Бугари постепено постају словенски народ и тај процес је вероватно трајао и кад је створена Самуилова држава.
Самуило је био самодржац и није био наследни владар, али се изборио и успео да се отцепи од Византије и да потом шири своју државу. Та Самуилова држава (ја не знам како се званично звала) јесте имала историјску и симболичку копчу са бугарском државом, која је ширила моћ и територију и постала главни противник Византије на Балкану, а наслеђе од Бугарске је и царска титула.
Са друге стране, за неку титулу у Средњем веку се морало позивати на старе традиције или на нека освајања, што је у овом случају била Симеонова (чији је потчињени био Самуилов отац ) царски венац. Примера ради цар Душан се прогласио за цара (и настављача византијских, тј. ромејских традиција) када је заузео трећи град по снази у Византији Сер, а Солун (који је био други по снази после Цариграда) држао под опсадом, притом држећи Епир, Тесалију и јужну Тракију. За разлику од Самуила, био је наследни владар из српске династије Немањића.
Бугари Самуила сматрају херојским владарем који је наставио традицију бугарске државе, а Македонци сматрају да је Самуило, створио засебну државу са престоницом у Охриду, и сматрају је основом конституисања државности македонског народа.