svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Ne daju dušmani!
-
- Popularno:
- Aleksandar Šargić: Ko je uništio...
- Antisemitizam i uzroci
- Alimpije Vasiljević i Rusija
- Hoće li neko da odgovara za Zlatibor?
- Da li je ok da devojka zaradjuje vise...
- Čak ni najpametniji neće uspeti: Imate...
- Vučić: Izudarao bih sebe što nisam bio...
- Srbija vs Albanija
- Sta bi sa senseiem?
- Vladan Milojević NOVI SELEKTOR!?
Србија и Бугарска - мрље прошлости и садашњости
- Začetnik teme NalimInTheHous
- Datum pokretanja
Ne daju dušmani!
ancika
Iskusan
- Poruka
- 5.441
U redu, pogreshno sam te razumela. A to shto te smaram- pa smaram te zato shto vidim da ti i dalje shibash istom stazom, t.j. ochigledno je da, chak i kad bi malo chitala bugarsku literaturu, opet bi ko sivonja zapela da, pomocu kojekakvih prastarih knjiga (pritom ne izvora, nego knjiga) "dokazujesh" istoriju. Pitala si me za literaturu. Ovde mozesh naci dosta toga: http://anamnesis.info/ Pozdrav.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Царица-удова Теодора из Константинополиса дала им је, уз неколико оброка, ово место за живот: Загора (Сагора), између обронака Старе планине и обале Црног мора..вероватно се ради о данашњој Плиски, коју тумаче као "престоницу".
Са карте из 1643.г. (Willem Jansz.Blaue)
Po istoričarima koji su pisali pre Berlinskog kongresa uvek su Blgari zahvatali samo i samo taj deo- ugao odn budžak
a neki su pisali i posle Berlinskog kongresa
odnosno svi oni koji nisu koristili K.Jirečeka kao izvor informacija, najmlađeg ministra u istoriji Evrope "izabranog" odmah po završetku Berlinskog kongresa (uporedo sa "izborom" bugarskog kneza iz nemačke dinastije Batemberg) i oca "bugarske nacije"
http://sr.wikipedia.org/sr/Константин_Јиречек
Dva sela i jedan planinski vrh (treći po visini na Rili- 2852 м.) u današnjoj Bugarskoj nose презиме "oca" K.Jirečeka
http://bg.wikipedia.org/wiki/Константин_Иречек
http://photo-forum.net/index.php?APP_ACTION=GALLERY_IMAGE&IMAGE_ID=1348955
Симболично:
Са Јиречековог врха сигурно пуца поглед на испосницу српског светитеља Јована Рилског (савременика гладног Бориса од Дула и његових синова, које је Пијанац извукао из материјалне и незнабожачке беде, ), Рилски манастир а можда се чују и звона са куле Реље Крилатице у истом манастиру...Беловски (Земенски) манастир (задужбина Дејановића-Драгаша) сигурно се види.
http://books.google.rs/books?id=7YV...d=0CFsQ6AEwBw#v=onepage&q=рила иречек&f=false
Зависи да ли рачунаш у старом или новом векуpa jel bilo pre pokrstavanje ili Simeonovo carstvo?
..Симеон Први влада од 893 to 927, а рођен је око 864 или 865 г...припада породици Дуло, а његов отац Борис (чији је "Симеон" трећи син, јер му ово није право име ) покрштен је, као што видиш по нужди, због глади и немаштине , од стране Михајла Трећег Пијанице (зато је покрштеник Борис и узео , по "куму" који га је нахранио и дао му место да створи дом, novo ime _Mihajlo ) и његовог ујке (пореклом Јерменина)..
Имаш овде укратко о псеудонимима двојице Симеона
http://en.wikipedia.org/wiki/Simeon_I_of_Bulgaria
Симеон Други влада 1943 — 1946,
http://sr.wikipedia.org/sr/Симеон_II_од_Бугарске
И о "кумовима" -
Слатко сам се смејала, како мама Теодора жени на силу сина Михајла, како Михајло Пијаница убија јерменског ујку Варду, како удаје љубавницу за снажног јерменског коњушара рођеног у Тракији и подводи му рођену сестру изведену из манастира, како коњушар напредује у служби, убија М.Пијаницу на спавању и постаје следећи византијски цар "Василије"..чији је син (Пијанчев или коњушарев) "Лав Мудри"- вероватно се никад неће знати. ..па још кад додаш блудног патријарха царице мајке Теодоре, скандалозније је него све епизоде "Великог брата"
http://sr.wikipedia.org/sr/Михаило_III
http://sr.wikipedia.org/wiki/Василије_I_Македонац
Имаш овде укратко о псеудонимима двојице Симеона
http://en.wikipedia.org/wiki/Simeon_I_of_Bulgaria
Симеон Други влада 1943 — 1946,
http://sr.wikipedia.org/sr/Симеон_II_од_Бугарске
И о "кумовима" -
Слатко сам се смејала, како мама Теодора жени на силу сина Михајла, како Михајло Пијаница убија јерменског ујку Варду, како удаје љубавницу за снажног јерменског коњушара рођеног у Тракији и подводи му рођену сестру изведену из манастира, како коњушар напредује у служби, убија М.Пијаницу на спавању и постаје следећи византијски цар "Василије"..чији је син (Пијанчев или коњушарев) "Лав Мудри"- вероватно се никад неће знати. ..па још кад додаш блудног патријарха царице мајке Теодоре, скандалозније је него све епизоде "Великог брата"
http://sr.wikipedia.org/sr/Михаило_III
http://sr.wikipedia.org/wiki/Василије_I_Македонац
Хвала! На први поглед, имам утисак да ће бити од користи.
Poslednja izmena:
kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
Da dobar je taj sajt prepun je bugarskih falsifikata .
Molonlabe
Poznat
- Poruka
- 7.225
Nemoj biti tako negativan, gledaj svijet s vedrija strane. Da bi se Praovslavlje vratilo na Bosfor i u Aja Sofiju potrebno je i jedinstvo Srba i Bugara. To je osnovni preduslov uz obnovljenu snagu Rusije.
- Poruka
- 3.912
- Poruka
- 3.912
Тако мишљасмо и 1862. и 1912., али се испоставило кроз историју до данас да Бугари и Хрвати гаје пуно мање ентузијазма и полета од нас по том питању...
leki1
Iskusan
- Poruka
- 6.606
Srebrna, sa takvom retorikom neces nigde stici......ako pominjes samo bugarske mane, a ne i vrline........
Neko drugi bi tako mogao za Srbe da pominje samo lose stvari.
Bilo je dosta situacija kad su nam Bugari pomagali.....evo jednog slucaja....
Sećanja bugarskog dobrovoljca Neša Brajkova na događaje u Hercegovini iz 1876
Radosavljević Nedeljko
Srpska akademija nauke i umetnosti (SANU), Beograd, Istorijski institut
Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije, br. 147036: Između evropskih uzora i stereotipa - srpska nacionalna integracija 1804-1918
Sažetak
U radu je ukazano na do sada nepoznat autobiografski rukopis Neša Brajkova bugarskog dobrovoljca u Crnogorskoj vojsci u vreme rata protiv Osmanskog carstva 1876-1878. Rukopis je kucan pisaćom mašinom na bugarskom jeziku, a svoje uspomene Brajkov je diktirao ćerki, Zlati Željaskovoj-Kolevoj. U njemu se nalaze podaci o grupi Bugara iz Carigrada koji su, prošavši na jednom austrougarskom brodu kroz Dardanele, preko Crne Gore stupili prvo u ustaničke odrede u Hercegovini, a potom i u Crnogorsku vojsku. Jedna njihova četa učestvovala je i u bici na Vučjem Dolu. Autobiografski rukopis Neša Brajkova nov je doprinos proučavanju uloge bugarskih dobrovoljaca u armijama srpskih kneževina u vreme Velike istočne krize.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Историјски грб Кумана:
Грбови Бугарске:
1.
1. Levinus Hulsius "Chronologia" (1596) 2. Петър Богдан Бакшев (1601-1674), Vincenco Coronelli (1692)
Извори: Иван Войников "История на българските държавни символи"; Божидар Димитров "Петър Богдан Бакшев - Български политик и историк от XVII век"
Кумани у више таласа прелазе Дунав и насељавају се у Бугарској. Од 1238 - 1241. куманске трупе су поражене од стране новопридошлих татарских и монголских хорди. Многа куманска племена су се повукла у Мађарску и Бугарску, где ће се стално населити и бити асимиловани од стране локалног становништва.
На основу већине историјских извора, општеприхваћено је да су династије Асен, Шишман и Тертер куманског порекла.
Пламен Павлов "Военачалници и съюзници кумани, татари и алани във Второто българско царство"
Васил Златарски "Известия за куманите"
Vásáry István "Cumans and Tatars Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans 1185-1365"
Robert Lee Wolff "The 'Second Bulgarian Empire. Its Origin and History to 1204"
kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
Cumans, nomadic Turkic people originally from Pontic-Caspian steppe, were above all important military factor in Southeastern Europe during the Middle Ages. First contacts between Cumans and Serbs took place at the end of the 11th – begin- ning of the 12th century. Cuman presence in Serbian lands is attested from mid 13th century, when, according to a western contemporary source, group of nomads fled from Hungary and found refuge in Bulgaria, Greece and Serbia during the Mongol invasion (1241-1242). As mercenaries, Cumans participated in the struggle between king Stephen Uros I and his son Stephen Dragutin in the years of c.1271-1276. Dragutin.Æs younger brother and successor king Stephen Uro{ II Milutin (1282-1321) also employed Cuman horsemen, totaling 2.000 in number, thus being the largest fo- reign military contingent in Medieval Serbia. They apparently also represented royal bodyguard. In 1312 they were ceded to Byzantine emperor Andronicus II. Eight years later, Milutin vainly insisted on their return; eventually in 1327 Cumans were settled on Aegean islands.
In Serbian sources written in the first half of the 14th century (Lives of Serbian kings, by archbishop Daniel II and his continuator) Cumans were always mentioned under their proper name; distinguished from other eastern peoples – Tatars, Alans and Turks, as well. In later texts (so-called Old Serbian Chronicles, dated from late14th century) this trait fades, due to the temporal distance from the events they de- scribe and also due to the penetration of byzantine manner of archaizing contempo- rary ethnonyms in Serbian medieval literature. Therefore, itÆs not surprising that in those documents one can find term Scythians instead of Cumans. Another result of this process was that Cuman acquired new meaning û „heathen”, as in the text com- monly known as Bulgarian Apocryphal Chronicle.
In the royal charters of Nemanji} dynasty dated from 13th-14th century, there are many personal names and place-names of Cuman origin. Their frequency and diffu- sion indicates that the influence of those resilient, warlike and omnipresent nomads, although indirectly, had been far greater in Medieval Serbia than one can discern from scarce information regarding their military service.
In Serbian sources written in the first half of the 14th century (Lives of Serbian kings, by archbishop Daniel II and his continuator) Cumans were always mentioned under their proper name; distinguished from other eastern peoples – Tatars, Alans and Turks, as well. In later texts (so-called Old Serbian Chronicles, dated from late14th century) this trait fades, due to the temporal distance from the events they de- scribe and also due to the penetration of byzantine manner of archaizing contempo- rary ethnonyms in Serbian medieval literature. Therefore, itÆs not surprising that in those documents one can find term Scythians instead of Cumans. Another result of this process was that Cuman acquired new meaning û „heathen”, as in the text com- monly known as Bulgarian Apocryphal Chronicle.
In the royal charters of Nemanji} dynasty dated from 13th-14th century, there are many personal names and place-names of Cuman origin. Their frequency and diffu- sion indicates that the influence of those resilient, warlike and omnipresent nomads, although indirectly, had been far greater in Medieval Serbia than one can discern from scarce information regarding their military service.
Poslednja izmena od moderatora:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Уфф, кад ми је овако извучена реченице из контекста расправе са оним човеком што је писао овде као ККатерпилар, стварно звучи много оштро.
Ови ратови и устанци током 19. века против Турака дешавали су се пре него је формирана кнежевина Бугарска под Батенбергом.
Тачније, прво су ударене границе 1878., па је наредне године постављен Батемберг за кнеза територије, а тек после 30 година и 6 месеци је званично проглашена кнежевина Бугарска. И видиш, тај Неша Брајков уопште није рођен на тлу будуће Бугарске, чак није ни тлу средњевековни области које смо звали Бугарском, него на тлу Румелије која никада није имала везе са Блгарима.
Он стиже из Турске да се бори, не из Бугарске, таква земља тада не постоји, тек ће је формирати велике силе.
Пронашла сам рад који си назначио, и хвала ти, и прича о Неши Брајкову чини ми се истом као прича о другим устаницима Србима рођеним на тлу које ће касније постати "Бугарска"..тако да је и он, по свену судећи, као и остали устаници , "поблгарен" иако генетски то није био.
Његово родно место није никад било под Блгарима,само под Турцима и прикључено је будућој Бугарској кнежевини 1885.г.
Види ове друге устанике рођене на тлу које ће тек бити додељено Батенберговој Бугарској
Манча Пупин и Драган Папазоглу су из турске Берковице (данас западна Бугарска) , Ћира и Мита из турског Тетова/Тетевена (централна данашња Бугарска данас )
А они су српски устаници у време кад још увек у близини њихових родних места (мислим на Тетово, данас названо Тетевен) постоје топоними Србија и Србљи, ево увери се на карти из 1832.г.
Врло је сумњиво да недостаје трећина оригиналног текста Неше Брајкова, постојао је разлог зашто је нестао у блгарским архивама, размисли.
Постоји разлог зашто се оригинали прво преведу на блгарски па се пусте у јавност...то је начин да се сакрије истина.
Још два цитата из научног рада о Неши Брајкову
Видиш да у турском Хаскову (исто Румелија а не икакав Бугарска) постоји српски говорни језик ?
Испод термина "Калофер", одакле су такође добровољци у рату против Турака, из исте групе доборовољаца у којој је Неша Брајков из Копривштице, крије се претходни топоним "Звонен-град"..батенбергови историчари су сакрили тај назив малтене идентичан нашем називу "Звечани" ( наравно уз напомену за оне што не знају да Блгари звоно кажу "камбана", а не звоно...а то није био Камбанаград.)
Па ако потомци Батенбергове Бугарске зову Блгарима сваког и присвајају без критеријума .....ми Срби бар морамо да будемо опрезни по том питању и заштитимо наше хероје од постхумне бугаризације. Понекад испадне да и ми сами подлегнемо бугарској пропаганди због недовољне информисаности.
Poslednja izmena:
leki1
Iskusan
- Poruka
- 6.606
Kucarov Jordan (1968 – Stara Zagora, Bugarska). Ratovao u sastavu izviđačkog odreda ‘’Beli vukovi’’ Romanijskog korpusa Vojske republike Srpske. Poginuo na Treskavici 04.07.1995.god. Posmrtni ostaci prenijeti i sahranjeni u Bugarskoj.
Sašo Ljubenov poginuo kod Vozuće 10. Septembra 1995.
Evgenij Vasilev poginuo kod mesta Lozna, Zavidovici 1995. Iz Sofije je
Bilo je jedno 150 bugara dobrovoljaca ....
kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
Ni jedan Bugarin nije ratovao za Republiku Srpsku ni jedan oni su oduvek bili za Hrvate i Poturice to su Rusi .
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
То није тачно, леки1 ти је навео тројицу, а има их још и није у реду да то негираш, јер је чињеница да су ратовали, а неки су изгубили и животе, нажалост.
http://2.***************/-OhsrfX9iDi4/TZDYnKrTROI/AAAAAAAABk4/RjbC8c2AHWU/s1600/1.jpg
leki1
Iskusan
- Poruka
- 6.606
Evo sta kaze rus Suharev Sergej , dobrovoljac iz Rusije koji se borio u vojsci Republike Srpske......
Hoćete li primere? Molimo vas, iz Bugarske, takođe su bili dobrovoljci, od kojih su dvojica poginuli. Jedan od njih je bio u „Belim Vukovima“, Jordan Kucarov. Poginuo je u bici na planini Treskavici 4. jula 1995. godine. Drugi Bugar Sašo Ljubenov je ranjen, pa zarobljen i zverski ubijen 10. septembra iste godine od strane mudžahedina iz odreda “El Mudžahid“ kod Vozuće.
PORODICAMA POGINULIH BUGARA VEĆ MNOGO GODINA NE MISLE DA DAJU PENZIJU!
Zato oba heroja počivaju u svojoj zemlji.
http://www.komentar.rs/1119/ruski-dobrovoljci/odlomci-iz-pisma-ruskog-dobrovoljca-sergeja-suharova/
- Poruka
- 3.912
kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
Ni jedan ovo je cist falsifikat uz pomoc fotoshopa ni jedan Bugarin nije ratovao za RS.Bugari mrze Srbe iz Bosne najvise na svetu .Postavljaci teme imaju za krajni cilj nesto da dokazu nesto drugo preko svoje mrtvacke katarze oni u sustini pokusavaju da potvrde svoje pravo na Makedoniju .Bugari to rade i ovde u stili dobar/los pandur , foliraju se kobajagi su neki Srbi,pariraju jedni drugima to je prilicno jasno steta je to sto Srbi sa foruma ne( vide ) prave namere.Poginuli borac je Rus.Bornaaaaaaaaaa
Poslednja izmena:
leki1
Iskusan
- Poruka
- 6.606
Ne lupaj ....
Kad jedan rus kaze da je bilo Bugara na nasoj strani onda je to tako....
http://www.komentar.rs/1119/ruski-do...geja-suharova/
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Ма не мора Рус да каже. Неке ствари су лако проверљиве.
Само заиста не разумем оваква негирања, крајње су непримерена. Ради се о људима који су страдали и уместо да се сви односимо према томе с поштовањем, поједини, из њима знаних разлога, негирају нешто што је чињеница. То што су неки Бугари екстремисти и што имају одређене аспирације и негативно мишљење према Србима, не значи да сви тако размишљају, као што и не размишљају. Екстремисти постоје у сваком народу. А они који се воде стереотипима и генерализују су само друга страна те исте приче.
kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
Ne spominju se bugarski borci vec JEDAN NEPOZNATI borac iz Bugarske ( on je Rus nije Bugarin ) .Ni jedan bugarin nikada nije ratova za Srbe iz Bosne ( mozda na stranu Ustasa i Poturica) niti ce ikad ratovati za RS. Ni jedan.....
leki1
Iskusan
- Poruka
- 6.606
Kako ti govoris neistinu. U spisku lepo pise pod brojem 19 i 26 da su bugarski dobrovoljci.....
http://vk.com/note57241641_11184752
To sto se kaze nepoznati je da u tom trenutku nisu znali ko je...Kasnije se saznalo da je rec o Sasi Ljubenovu....
Osim njih poginuo je Evgenije Vasilev koji nije nabrojan u ovom spisku:
http://dan-veterana.blogspot.com/2011/03/blog-post_9156.html
Evgenijev rodjeni brat Aleksandar kasnije je ratovao na Kosovu 1999. u dobrovoljcima na srpskoj strani.
Poslednja izmena:
kumanovo
Domaćin
- Poruka
- 3.096
Problem je sto uvek govorim istinu ne lazi ..............gde sam ja to do sada "govorio" neistinu .Nisto necete dobiti od Makedonije .
leki1
Iskusan
- Poruka
- 6.606
Rekao si da ubijeni nepoznati borac nije bugarin nego rus...A ja ti kazem rec je o Sasi Ljubenovu bugarinu....
- Poruka
- 3.912
Добро Куманово, ово су часни изузеци које треба помињати. Знамо да су Бугари увијек били на страни српских непријатеља и да су им сви душмани били милији од Срба. Не знам само зашто толико хистеришеш....
leki1
Iskusan
- Poruka
- 6.606
Sveti Sava je večni most Bugarske i Srbije
Veliko Trnovo je nekadašnja politička i duhovna prestonica bugartskog naroda. Upoznati ovaj grad znači upoznati se sa istorijom Bugarske. Grad je smešten na severnim padinama Stare planine, u klisuri reke Jantre. Veliko Trnovo ima veliki značaj i za Srbe, jer se u njemu 1236. godine upokoio Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop.
Veliko Trnovo odiše duhovnošću, što se vidi i po brojnim manastirima i crkvama. Tu je i tvrđava Carevec koja obuhvata prostor od 12 hektara i nalazi se u istočnom delu grada. Od 7. do 14. veka ova tvrđava je bila glavna rezidencija bugarskih careva, boljara i patrijarha, a danas je izletište i vidikovac koji često pohode zlajubljeni parovi, pesnici i umetnici tražeći inspiraciju za svoje radove.
Veliko Trnovo je danas i kulturna i sportska prestonica Bugarske. Poseban spektakl u ovom gradu svake noći je specifičan performans na staroj tvrđavi, gde se uz pomoć svetlosti i zvuka opisuje borba bugarskog naroda kroz vekove.
U turističkoj ponudi vidno mesto zauzima i nekadašnja rezidencija Todora Živkova, poslednjeg komunističkog predsednika Bugarske. Rezidencija je pretvorena u hotelsko zdanje sa četiri zvezdice. Na više hiljada kvadrata nalaze se apartmani, luksuzne sale za ručavanje, rimsko kupatilo i bazeni.
Kao jedan od najvažnijih centara pravoslavlja u Bugarskoj, Veliko Trnovo je i sedište Velikotrnovske Mitropolije. Dom mitropolije se nalazi u okviru velikog kompleksa crkve „Roždestvo presvete Bogorodice“. Danas ovde stoluje Mitropolit Grigorije, koji nas je dočekao na platou ispred crkve. Srbi su moja pravoslavna braća, uzvikivao je radosno.
- Bio sam lični prijatelj srpskog patrijarha dede Pavla, to sam danas sa Irinejom, a izuzetno cenim i episkopa Amfilohija.
Mitropolit Grigorije je posebno istakao da ima odlične odnose sa SPC. Pritom nije propustio da napomene da je za taj dobar odnos najzaslužniji Sveti Sava, „koji je večan most između Bugarske i Srbije“. Ali ne samo Sava, već i sveti kralj Stefan Milutin, „krvni i duhovni potomak sv. Save“ i „sofijski svetitelj“.
Na naše pitanje ima li interesovanja turista da se poseti nekadašnje grobno mesto Svetog Save, mitropolit Grigorije kaže da svakodnevno više od hiljadu vernika i posetilaca dođe u obilazak bugarskog grada Velikog Trnova i traže da vide grob srpskog svetitelja Save u crkvi Svetih 40 mučenika. Ne zaboravljaju da ponesu komadić crepa za sreću, zdravlje i berićet.
Sveti Sava i bugarski narod
Sv. Sava je bio i ostao veliki svetac ne samo za Srbe, već i za Bugare, koji su ga mnogo cenili. Ja sam danas ovde u Velikom Trnovu čuvar grobnog mesta Svetog Save. On je dugo boravio po svetim mestima na istoku i kada je konačno krenuo nazad u Srbiju, u putu se razboleo. I pored ozbiljnosti oboljenja, uspeo je da se oporavi. Iz Carigrada je potom došao u Bugarsku, gde ga je bugarski car Asen, tast tadašnjeg srpskog kralja Vladislava, uz veliku svečanost dopratio do Trnova. Sava je odseo u carevom dvoru, a na Krstovdan, uoči Bogojavljenja, odslužio je službu i svetom vodom okropio cara i prisutni narod. Sava je još neko vreme ostao na dvoru, i ubrzo se ponovo razboleo. Osetivši da mu se bliže poslednji trenuci, odredio je koje će se stvari, koje je sa sobom iz svetih mesta nosio, odneti u Srbiju u manastir Studenicu, koje u Žiču. U januaru 1236. godine, Sv. Sava je mirno i tiho u 67. godini, predade svoju svetiteljsku dušu Bogu. Nakon Savine smrti, po naredbi bugarskog cara, Sveti Sava je sahranjen u Trnovu, u crkvi 40 mučenika.
Prst u Bugarskoj, ruka u Srbiji
Malo je poznato da je prilikom spaljivanja moštiju Sv. Save 1594. sačuvana njegova desna ruka, koja se danas nalazi u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja.
U manastiru Svete Trojice nalazi se i ćivot u kome je ležalo telo Svetog Save sve do momenta kad je odneto na Vračar. U ćivotu se nalazi i leva ruka za koju se veruje da pripada Sv. Savi.
Pre nekoliko godina u manastiru Sveta Troica bila je jedna četvoročlana crkvena delegacija iz bugarskog grada Trnova koji su se interesovali za ruku Sv. Save. Naime, kada je kralj Vladislav preneo telo Svetog Save iz Trnova u manastir Mileševu, Bugari su molili da im ostave jedan deo moštiju. U Trnovu se nalazi jedan prst ruke Svetog Save i zato su oni došli da vide da li na ovoj ruci nedostaje taj prst. I, zaista, na ovoj ruci nedostaje prst što potvrđuje da je reč o ruci Sv. Save, iako se do skora govorilo da je reč o ruci nepoznatog svetitelja.
Veliko Trnovo je nekadašnja politička i duhovna prestonica bugartskog naroda. Upoznati ovaj grad znači upoznati se sa istorijom Bugarske. Grad je smešten na severnim padinama Stare planine, u klisuri reke Jantre. Veliko Trnovo ima veliki značaj i za Srbe, jer se u njemu 1236. godine upokoio Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop.
Veliko Trnovo odiše duhovnošću, što se vidi i po brojnim manastirima i crkvama. Tu je i tvrđava Carevec koja obuhvata prostor od 12 hektara i nalazi se u istočnom delu grada. Od 7. do 14. veka ova tvrđava je bila glavna rezidencija bugarskih careva, boljara i patrijarha, a danas je izletište i vidikovac koji često pohode zlajubljeni parovi, pesnici i umetnici tražeći inspiraciju za svoje radove.
Veliko Trnovo je danas i kulturna i sportska prestonica Bugarske. Poseban spektakl u ovom gradu svake noći je specifičan performans na staroj tvrđavi, gde se uz pomoć svetlosti i zvuka opisuje borba bugarskog naroda kroz vekove.
U turističkoj ponudi vidno mesto zauzima i nekadašnja rezidencija Todora Živkova, poslednjeg komunističkog predsednika Bugarske. Rezidencija je pretvorena u hotelsko zdanje sa četiri zvezdice. Na više hiljada kvadrata nalaze se apartmani, luksuzne sale za ručavanje, rimsko kupatilo i bazeni.
Kao jedan od najvažnijih centara pravoslavlja u Bugarskoj, Veliko Trnovo je i sedište Velikotrnovske Mitropolije. Dom mitropolije se nalazi u okviru velikog kompleksa crkve „Roždestvo presvete Bogorodice“. Danas ovde stoluje Mitropolit Grigorije, koji nas je dočekao na platou ispred crkve. Srbi su moja pravoslavna braća, uzvikivao je radosno.
- Bio sam lični prijatelj srpskog patrijarha dede Pavla, to sam danas sa Irinejom, a izuzetno cenim i episkopa Amfilohija.
Mitropolit Grigorije je posebno istakao da ima odlične odnose sa SPC. Pritom nije propustio da napomene da je za taj dobar odnos najzaslužniji Sveti Sava, „koji je večan most između Bugarske i Srbije“. Ali ne samo Sava, već i sveti kralj Stefan Milutin, „krvni i duhovni potomak sv. Save“ i „sofijski svetitelj“.
Na naše pitanje ima li interesovanja turista da se poseti nekadašnje grobno mesto Svetog Save, mitropolit Grigorije kaže da svakodnevno više od hiljadu vernika i posetilaca dođe u obilazak bugarskog grada Velikog Trnova i traže da vide grob srpskog svetitelja Save u crkvi Svetih 40 mučenika. Ne zaboravljaju da ponesu komadić crepa za sreću, zdravlje i berićet.
Sveti Sava i bugarski narod
Sv. Sava je bio i ostao veliki svetac ne samo za Srbe, već i za Bugare, koji su ga mnogo cenili. Ja sam danas ovde u Velikom Trnovu čuvar grobnog mesta Svetog Save. On je dugo boravio po svetim mestima na istoku i kada je konačno krenuo nazad u Srbiju, u putu se razboleo. I pored ozbiljnosti oboljenja, uspeo je da se oporavi. Iz Carigrada je potom došao u Bugarsku, gde ga je bugarski car Asen, tast tadašnjeg srpskog kralja Vladislava, uz veliku svečanost dopratio do Trnova. Sava je odseo u carevom dvoru, a na Krstovdan, uoči Bogojavljenja, odslužio je službu i svetom vodom okropio cara i prisutni narod. Sava je još neko vreme ostao na dvoru, i ubrzo se ponovo razboleo. Osetivši da mu se bliže poslednji trenuci, odredio je koje će se stvari, koje je sa sobom iz svetih mesta nosio, odneti u Srbiju u manastir Studenicu, koje u Žiču. U januaru 1236. godine, Sv. Sava je mirno i tiho u 67. godini, predade svoju svetiteljsku dušu Bogu. Nakon Savine smrti, po naredbi bugarskog cara, Sveti Sava je sahranjen u Trnovu, u crkvi 40 mučenika.
Prst u Bugarskoj, ruka u Srbiji
Malo je poznato da je prilikom spaljivanja moštiju Sv. Save 1594. sačuvana njegova desna ruka, koja se danas nalazi u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja.
U manastiru Svete Trojice nalazi se i ćivot u kome je ležalo telo Svetog Save sve do momenta kad je odneto na Vračar. U ćivotu se nalazi i leva ruka za koju se veruje da pripada Sv. Savi.
Pre nekoliko godina u manastiru Sveta Troica bila je jedna četvoročlana crkvena delegacija iz bugarskog grada Trnova koji su se interesovali za ruku Sv. Save. Naime, kada je kralj Vladislav preneo telo Svetog Save iz Trnova u manastir Mileševu, Bugari su molili da im ostave jedan deo moštiju. U Trnovu se nalazi jedan prst ruke Svetog Save i zato su oni došli da vide da li na ovoj ruci nedostaje taj prst. I, zaista, na ovoj ruci nedostaje prst što potvrđuje da je reč o ruci Sv. Save, iako se do skora govorilo da je reč o ruci nepoznatog svetitelja.
Poslednja izmena od moderatora:
