Негде у исто време се и Србија отворила према свету, што је заједно резултовало отварањем предузећа у Београду (’Рио Сава Еxплоратион’) и Бањалуци (’Рио Сава Мининг’). Пријавили смо се за добијање истражних права у обе државе, у складу са тадашњим законима. Добили смо истражно право за Јадар 2004. године, одредили места за бушења на основу геохемијских истраживања узорака на површини.
Наш шеф Боб Кели, нажалост, покојни колега Владимир Стојановић, Владисав Ерић и ја били смо тим који је радио заједно на терену, лоцирали смо бушотине и већ у првој, у Јадарском басену, пронашли смо борате. То је било сензационално, јер се тако нешто екстремно ретко догађа. Наше истражно право у Јадарском басену је покривало огроман простор површине више од шездесет квадратних километара, што је само део целог басена. Ми смо имали буџет за свега две бушотине, али смо успели из прве”, открива нам Грубин, који је са колегом Ерићем и данас, после шеснаест година, део компаније „Рио Тинто”.
Како је Председник Владе познати адвокат, вероватно ће провером прописа утврдити да инвеститор већ 20 година нема било какав уговор са Владом, а посебно да није имао обавезујући Уговор о концесији за геолошка истраживања, да је минерале открила проф. др. Јелена Обрадовић у оквиру рада на Рударско-геолошком факултету и да је Решењем које је издало Министарство рударства и енергетике 2004.године одобрено истраживање евапората, што све води закључку да Rio Sava Exploration“ нема правни основ ни услова за наставак процеса који води ка експлотацији руда литијума и бора.
