Srbi su u svojim seobama stigli do Rimskog carstva u vreme vlasti cara Konstantina Velikog (око 324-337)

[Сребрена]

Време је да научиш да радиш са текстовима и њиховим кодификацијама: и мало енглеског неће бити сувишно - то јест, апсолутно ти је потребно

Pogledajte prilog 1274753

А теби да се вратиш у Завичај.

Одличан фонт за 364.годину
https://forum.krstarica.com/attachments/1671831518372-png.1274724/
Дизајниран да асоцира на античке писаће машине. механичке, наравно.

 

[Boris T]

Одличан фонт за 364.годину

Ово је текстуална архива - то је препис рукописа, а не сам оригинални рукопис. RLIN је архивски систем, у коме се текст појавио 1976. године
Архив је дигитализован за ширу јавност 1994. године. Али ниси ти крива што не знаш – тада ниси ни чула за интернет...
Сврха таквих архива није да докаже аутентичност документа, већ његовог садржаја.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Laž. Jesi, ti, odgovarao nešto, ali ne na postavljeno pitanje:

2. Očigledno je da pre prvog izdanja DAI iz 1611. niko ne navodi vesti o seobi Srba (ni Hrvata) u vreme Iraklija, a to znači da taj i takav DAI iz 1611. koji je i danas aktuelan NIKO nije video pre 1611. Šta ti radiš - služiš se trikovima i smicalicama da predstaviš kako ga je neko ipak takvog video.

Pričaš ti nešto što znaš - a na kojem fakultetu to tako može? Megatrendu?

Više sreće drugi put.

He-he.

Ti kad nemaš nikakve argumente, napadaš ličnost. Konstantno to radiš, a to je i ode primer. Umesto da obrazložiš svoje viđenje, upravo se služiš time što navodiš...trikovma i smicalicama, da bi pokušao provocirati sagovornika. Lakše ti je da od svakog razgovora napraviš svađu iz ličnih razloga, nego da obrazložiš svoj stav.

A zašto tvog stava nema? Jedini logični zaključak je zato što svog stava uopšte ni nemaš, ili vrlo dobro znaš i sam da nije utemeljen u realnosti, pa zato pribegavaš ovakvim glupostima.

 

[Mrkalj]

He-he.

Ti kad nemaš nikakve argumente, napadaš ličnost. Konstantno to radiš, a to je i ode primer. Umesto da obrazložiš svoje viđenje, upravo se služiš time što navodiš...trikovma i smicalicama, da bi pokušao provocirati sagovornika. Lakše ti je da od svakog razgovora napraviš svađu iz ličnih razloga, nego da obrazložiš svoj stav.

A zašto tvog stava nema? Jedini logični zaključak je zato što svog stava uopšte ni nemaš, ili vrlo dobro znaš i sam da nije utemeljen u realnosti, pa zato pribegavaš ovakvim glupostima.

Da sam hteo da te vređam, rekao bih da si odgovarao kao Vučić na pitanje novinarke N1. A ti bi se uvredio jer si svestan da izbegavaš odgovor baš kao što si video da Vučić to radi - "vi ste sada pitali, a sad mi dozvolite da odgovorim (na neko treće pitanje)".

Nema tu diskusije, znaš i sam da na pitanje:

2. Očigledno je da pre prvog izdanja DAI iz 1611. niko ne navodi vesti o seobi Srba (ni Hrvata) u vreme Iraklija, a to znači da taj i takav DAI iz 1611. koji je i danas aktuelan NIKO nije video pre 1611. Šta ti radiš - služiš se trikovima i smicalicama da predstaviš kako ga je neko ipak takvog video.

... nemaš pola argumenta da ponudiš.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ово је текстуална архива - то је препис рукописа, а не сам оригинални рукопис. RLIN је архивски систем, у коме се текст појавио 1976. године
Архив је дигитализован за ширу јавност 1994. године. Али ниси ти крива што не знаш – тада ниси ни чула за интернет...
Сврха таквих архива није да докаже аутентичност документа, већ његовог садржаја.

Borise, pobogu, to je tekst iz 1976. godine; tada zaveden.

Ne postoji nijedan sačuvani rukopis Festovog Brevijara iz IV stoleća. Možda je Kole11 uneo zabunu u ovu temu kad je poče da pričao da priča o autografu, ali toga nema. Najstariji rukopis je iz Španije iz VII stoleća, pisan vizigotskim stilom (najverovatnije negde u vreme vlasti kralja Vambe ili Erviga), TM 67797 (prepis Brevijara se nalazi na fol. 35-58).

https://papyri.info/dclp/67797
https://elmss.nuigalway.ie/catalogue/390

Ovaj rukopis nije još digitalizovan i dostupan na internetu, ali ne vidim razlog da sumnjam da bi Eadie ili Arnaud-Lindet, koji su ga oboje koristili, primetili i podvukli da se u njemu nalazi neka dodatna provincija Servija.

Štaviše, toliko sam siguran u to da sam spreman i da prihvatim sa bilo kojim forumašem (kojim god, Kole11, Сребрена ili Mrkalj) i opkladu: kad postane dostupan i ovaj rukopis, videće se da nema ni tamo onoga što forumaš Kole11 spekuliše; možda probam i sam da dođem do folije strane koja nas interesuje iz Španske kraljeske biblioteke. Kopao sam i teže stvari; ne bi trebalo da bude previše tešeko.

 

[Сребрена]

доказујеш супротно оригиналним транскриптом из 1970их година?

Borise, to je tekst iz 1976. godine; tada zaveden.

Хвала Салвене што си му коначно објаснио.
Можда ће и да схвати.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Štaviše, toliko sam siguran u to da sam spreman i da prihvatim sa bilo kojim forumašem (kojim god, Kole11, Сребрена ili Mrkalj) i opkladu: kad postane dostupan i ovaj rukopis, videće se da nema ni tamo onoga što forumaš Kole11 spekuliše; možda probam i sam da dođem do folije strane koja nas interesuje iz Španske kraljeske biblioteke. Kopao sam i teže stvari; ne bi trebalo da bude previše tešeko.

Za sad, pre nego što neko prihvati opkladu vezano za najstariji sačuvani prepis, da dodamo spisu rukopisa koje smo do sada okačili na temu, evo i rkp BPL 188 (fol. 59r):

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nema dokaza za tako nešto. Polaziš od pretpostavke da je zasigurno postojao neki takav rukopis, ali to niko ovde ovde ne zna, niti je ičim na ovoj temi dokazao.

Ne razumem na šta misliš pod nemaš objašnjenje. Nemam ništa da dodam ičemu što sam već bio napisao svaki put kada si gubio vreme listajući zastarela izdanja.

Znam ja vrlo dobro šta je suština. Jedna malena zajednica ljudi, uglavnom oko od nedavno upokojenog Jovana I. Deretića, propagira nekakvu ideju o tome su, kako to Tamara Komazec iz Sedmorečja često kaže, što su izdanja novija, to su više prepravljana. Sa ciljem da se prikaže kako je nekada sve bilo savršeno (što je samo još jedna od romantičnih predstava o prošlosti) i kako, vremenom i političkim uplivom, dolazi do menjanja izvora i to baš na štetu Srba. I vrlo je vidno da ti to želiš ovde da dokažeš; da pružiš kredibilitet tome i premestiš dotično iz sfere teorije zavere, gde trenutno isključivo obitava.

No, problem je u tome što je, jednostavno, pogrešno. Ne stoji na nogama; ne može se drugačije kazati. Kao što sam ti mnogo puta rekao, niko u suštini ne koristi ta zastarela izdanja; njima se služe samo proučavaoci izdavača i samih rukopisa, koje ne zanima rekonstrukcija originalnog izvora, već neke druge teme. Van toga, te knjige nemaju vrednost iz prostog razloga što su, a to pogotovo važi npr. za prvi vek štamparstva nakon Gutenbergovog izuma, bile krcate svakojakim greškama.

Znam da ćeš ti sad verovatno opet neke teorije zavere da konstruišeš i oko ovoga što sam napisao, ali to neće promeniti ni na koji način ovo što sam napisao iznad. I ja sam ti svaki put do sada isto rekao, a ti ovde provociraš sa nemaš objašnjenje iako bi trebalo da znaš vrlo dobro da to nije tačno. I svaki put se ponavlja ista priča; idemo na rukopise i ispostavi se da nisi ništa dokazao, već samo potrošio i svoje i tuđe vreme. Ni ovde nije nešto novo, samo ista priča. Besposlen pop i jariće krsti. Jedino što uporno dokazuješ jeste nepouzdanost starih izdanja pisanih izvora. I hajde, da bar ti to porediš sa nekim modernim kritičkim izdanjima, nego se ti praviš kao da to uopšte ne postoji, pa čak ni rukopisna građa. Ti jednostavno ne razumeš šta su principi u istoriji...oni se zasnivaju na izbacivanju posrednika i vraćanju izvorima, a ti bi bukvalno istoriografiju vratio u neke književne vode, tamo gde je bila pre više vekova i udaljio je maksimalno od sfere nauke.

Jedno pojašnjenje, ovde, da ne ispadne da sam ja nešto ovde pisao napamet. Onaj koga zaista zanima istorija, uvek će se potruditi da pogleda dalje od jednog jedinog reda i probaće da se informiše o kontekstu i da stvori širu sliku...koliko je samo nama danas u suštini beskorisno izdanje koje je priredio Angelus Tifernas (ali i kako slikovito prikazuje u kakve se zablude može istrčavati upotrebom tih prvih štampanih izdanja), može se vrlo lepo videti ako neko, prosto, sedne i krene da ga čita šta tu sve piše i poredi sa tekstom Festovog Brevijara. Evo baš iz tog izdanja koje je priredio Stefan Plank 1492. godine i koje je forumaš Kole11 pominjao; baš sa te iste stranice (4r): https://portail.biblissima.fr/ark:/43093/edatad02df950edfa0bbe36ce5b1d364f2d74c40f27b4

Reč glacie (led) odštampana je kao Thracie.

Priređivač nije imao pojma šta je provincija Hemimont, pa je to štampao kao Enim montanos, a prestonicu odriskog karljevstva, Uskudamu, pretvorio je u nekakvu Olimpijadu:

Potom,

Nije prepoznao šta je Pont, pa je naveden i to malim slovom kao portum, dole se vidi muka sa Hemimontom tako što se je zapisano kao Emipontus, interpolira nekakvu Sakiju i ne pominje Evropu.

Na sl. stranici, 4v, kreće još urnebesnije:

Posle Pamfilije nedostaje Likija, posle Frigije fali Pisidija, a to što je rimski prokonzul bio poznat kao Isaurik, čuven zbog svojih pohoda protiv isavrijskih plemena, pročitano je kao egejsko ostrvo Ikarija i od toga napravljena još jedna provincija.

A potom je priređivač od gusara stvorio Epirce tj. od piratarum -> Epirotarum. Ispostavilo se da se Epir nalazi u Maloj Aziji, a da se kilikijski prokonzul bavio borbama protiv Epiraca i tako osvojio ove maloazijske teritorije, umesto pohoda protiv egejskih gusara.

Spojler

Marcus Didius vagantes Thracas repressit: Marcus Drusus intra fines proprios continuit: Marcus Minutius in Hebri fluminis glacie vastavit. Per Appium Claudium proconsulem hi, qui Rhodopen incolebant, victi sunt. Europae maritimas urbes antea Romana classis obtinuit. Marcus Lucullus per Thracias cum Bessis primus pugnavit; ipsamque caput gentis Thraciam vicit: Haemimontanos subegit, et Eumolpiadem, quae nunc Philippopolis dicitur; Uscudamam, quae modo Hadrianopolis nominatur, in ditionem nostram redegit: Cabylen cepit. Supra Pontum positas civitates occupavit, Apolloniam, Calathum, Parthenopolim, Tomos, Istrum; ad Danuvium usque perveniens, Romana Scythis arma monstravit. Ita in ditionem reipublicae sex Thraciarum provinciae sunt acquisitae: Thracia, Haemimontus, Moesia inferior, Scythia, Rhodope, Europa; in qua nunc secundae arces Romani orbis sunt constitutae, Constantinopolis.

[..]

Pamphyliam, Lyciam, Phrygiam, Pisidiam, Cariam, Isauriam Servilius proconsul, ad bellum piratarum missus, obtinuit. Bithyniam defuncti regis Nicomedis testamento sumus adsecuti. Gallograeciam, id est, Galatiam, (sunt enim, ut nomen resonat, ex Gallis Galatae) quod Antiocho contra Romanos auxilium praebuissent, invasimus. Manlius proconsul Galatas persecutus est; et confugientes partim in Olympum, partim in Magabam montem, qui nunc Modiacus dicitur, de arduis eos in plana detrusit; victosque in perpetuam, pacem redegit.

http://www.attalus.org/latin/festus.html

Planinu kod Ankare, Magabu, pretvorio je u Megaru, itd. Ako nekog interesuje, neka nastavi sa upoređivanjem; suština mislim da je prilično jasna.

 

[Boris T]

Borise, pobogu, to je tekst iz 1976. godine; tada zaveden.

Ne postoji nijedan sačuvani rukopis Festovog Brevijara iz IV stoleća. Možda je Kole11 uneo zabunu u ovu temu kad je poče da pričao da priča o autografu, ali toga nema. Najstariji rukopis je iz Španije iz VII stoleća, pisan vizigotskim stilom (najverovatnije negde u vreme vlasti kralja Vambe ili Erviga), TM 67797 (prepis Brevijara se nalazi na fol. 35-58).

Хвала Салвене што си му коначно објаснио.
Можда ће и да схвати.

Пази сад, нигде нисам рекао да постоји оригинални рукопис - то је нонсенс - рекао сам да је текст састављен из главних рукописа GPVS /ERWKO, који су највероватније коришћени у редакцији из 1967 - John W. Eadie, The Breviarium of Festus tj. (париски/бечки/шпански рукописи 7-12. века).
Па још ни један превод, био он француски, немачки или енглески, не помиње Славију и Србију.
Али друго је јасно – рукописи текста које су користили Италијани, на пример Францискус Кампанус и Анђело Тифернас, су млађи рукописи 14-15. века, популарни у периоду италијанског хуманизма, односно вероватно ту има касних интерполација. .

 

[Pumpaj Dinstanović]

Али друго је јасно – рукописи текста које су користили Италијани, на пример Францискус Кампанус и Анђело Тифернас, су млађи рукописи 15. века, популарни у периоду италијанског хуманизма, односно вероватно ту има касних интерполација. .

Ne, to uopšte ne mora da znači. Ja sam postavio između ostalog ovde i dva rukopisa iz XV stoleća; ovaj Lodovika Foskarinija iz 1450-ih:

Pogledajte prilog 1274599

Spojler

Pogledajte prilog 1274600

..i ovaj iz 1464. godine:

Za sad, pre nego što neko prihvati opkladu vezano za najstariji sačuvani prepis, da dodamo spisu rukopisa koje smo do sada okačili na temu, evo i rkp BPL 188 (fol. 59r):

Pogledajte prilog 1274774
Pogledajte prilog 1274775

Evo npr. da im dodam tu i rkp Barb lat 42 iz 1466, godine:

Korupcija teksta prilikom prepisivanja jeste, naravno, hipotetički moguća, ali ne može se uzeti kao najverovatniji ishod dok god se ne dokaže da je uopšte i postojao neki takav prepis. Za sada ga nema dokaza da ga je bilo, što znači da je moguće da je po sredi i štamparska greška.

Ti si se odmah otvorio mogućnosti nekakvim interpolacijama, zaboravljajući da uvek treba polaziti od najjednostavnijeg i najlogičnijeg rešenja, pre svega (zato što je ono najčešće i najbliže istine). Tifernovo izdanje, kao i generalno prva štampana izdanja istorijskih izvora iz tog razdoblja, čuvene su po iskvarenom tekstu. Pogledaj i na primeru iznad; maloazijski pirati postaju Epirci, izmišljaju se provincije i teritorije, a druge nestaju...ili evo još jednog lepog što mi je za oči zapalo iznad, vezano za Tifernasovo izdanje:

Dejotar, tetrarh Galatije, postaje nekakav kralj Setije. tetrarchus -> Setiae rex.

Prvo objašnjenje koje se postavlja jeste da se, pre svega, radi o često zanemarivanom faktoru tipične ljudske greške (greška je značajno češće odgovor u istoriji nego namera, generalno). I, kao što rekoh, ne mora uopšte značiti da je došlo do nje negde prilikom prepisivanja; možda je baš i u štampariji, prilikom slaganja slova, odnosno npr. prilikom pripremanja predloška za štampu.

 

[Boris T]

Korupcija teksta prilikom prepisivanja jeste, naravno, hipotetički moguća, ali ne može se uzeti kao najverovatniji ishod dok god se ne dokaže da je uopšte i postojao neki takav prepis. Za sada ga nema dokaza da ga je bilo, što znači da je moguće da je po sredi i štamparska greška.

Ti si se odmah otvorio mogućnosti nekakvim interpolacijama, zaboravljajući da uvek treba polaziti od najjednostavnijeg i najlogičnijeg rešenja, pre svega (zato što je ono najčešće i najbliže istine). Tifernovo izdanje, kao i generalno prva štampana izdanja istorijskih izvora iz tog razdoblja, čuvene su po iskvarenom tekstu. Pogledaj i na primeru iznad; maloazijski pirati postaju Epirci, izmišljaju se provincije i teritorije, a druge nestaju...ili evo još jednog lepog što mi je za oči zapalo iznad, vezano za Tifernasovo izdanje:

Само у Италији између 1468. и 1474. било је 6 различитих издања Breviarium-а. Није ни чудо што је књига била популарна посебно у Риму. Не може се тврдити ни да је постојао један заједнички образац рукописа. Не можемо рећи који је рукопис Тифернас користио јер није сачуван, што је након штампања било нормално у то време.
Ако разлике не можемо објаснити интерполацијама у тексту, онда морамо прихватити да је за свих 20 издања до 17. века могуће да је текст био контаминиран превеликим бројем засебних рукописа насталих за различите намене у неко друго време и у друго место.

 

[Boris T]

Занимљиво је приметити да је и у првом италијанском преводу из 1550. године Сервилија додата као провинција. То само потврђује да је реч о италијанској традицији која је започела у 15. веку у Риму.

 

[Kole11]

Занимљиво је приметити да је и у првом италијанском преводу из 1550. године Сервилија додата као провинција. То само потврђује да је реч о италијанској традицији која је започела у 15. веку у Риму.

Pogledajte prilog 1274797Pogledajte prilog 1274798

Dobro de, naporan si bas postao sa italijanskim romanticarima 15.veka koji su bili zacetnici dereticevske ideologije.
Poznato ti je dato ta teza vredi koliko i toalet papir. Deretic je imao sledbenike mnogo ranije, a ti si dobio sledbenike negde u 16.veku.

Na stranu sto Tifernas nije bio Italijan i nista nije imao sa tamosnjim romantizmom.
Pitao sam te, ali odgovora nema, koji motiv je Tifernas imao da izmisli anticku Srbiju?
Budi musko, budi kriticar, metodolog, pa daj odgovor

 

[Pumpaj Dinstanović]

Занимљиво је приметити да је и у првом италијанском преводу из 1550. године Сервилија додата као провинција. То само потврђује да је реч о италијанској традицији која је започела у 15. веку у Риму.

Pogledajte prilog 1274797Pogledajte prilog 1274798

Taj prevod se, očigledno, oslanjao na Tifernovo (ili neko slično) izdanje. Prepun je sličnih nebuloza.

I ovde ispada da je Epir bio u Maloj Aziji, umesto gusara; da je bila nekakva Ikarija. Onda gle ovo:

Tetrarh Deiotar, kod Tifernovog izdanja kralj Setije, u Belpratovom prevodu postaje ni manje ni više no sad pa kralj Beotije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Na stranu sto Tifernas nije bio Italijan

Je l'? A šta je onda bio?

Mislim da treba započeti ovde opkladu, kad ćeš na temi napisati nešto, a da totalno ne izgrešiš. Za sada ti, posle 45 objava na ovoj temi, ne ide baš dobro.

 

[Kole11]

Je l'? A šta je onda bio?

Mislim da treba započeti ovde opkladu, kad ćeš na temi napisati nešto, a da totalno ne izgrešiš. Za sada ti, posle 45 objava na ovoj temi, ne ide baš dobro.

Jao jeste, hvali ti uceni na korekciji.

I dakle ta cinjenica, da je bio Italijan, je po tvom misljenju objasnjenje zasto je Tifernas izmisljao anticku Srbiju, jer Italijani humanisti su to radili cesto?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jao jeste, hvali ti uceni na korekciji.

I dakle ta cinjenica, da je bio Italijan, je po tvom misljenju objasnjenje zasto je Tifernas izmisljao anticku Srbiju, jer Italijani humanisti su to radili cesto?

I dalje imaš problem sa ADHD, ili te goni možda onaj Srebrenin Alchajmer.

https://forum.krstarica.com/threads...tina-velikog-oko-324-337.963923/post-46132509
https://forum.krstarica.com/threads...likog-oko-324-337.963923/page-6#post-46135298
https://forum.krstarica.com/threads...tina-velikog-oko-324-337.963923/post-46135330

Sve tri objave sa ove teme, dve od kojih su i vrlo blizu, iznad.

 

[Софија]

Ако добро разумем, овде је тачка спора то што неки тврде да старији списи нису тачни, а каснији преписи јесу?

 

[Kole11]

I dalje imaš problem sa ADHD, ili te goni možda onaj Srebrenin Alchajmer.

https://forum.krstarica.com/threads...tina-velikog-oko-324-337.963923/post-46132509
https://forum.krstarica.com/threads...likog-oko-324-337.963923/page-6#post-46135298
https://forum.krstarica.com/threads...tina-velikog-oko-324-337.963923/post-46135330

Sve tri objave sa ove teme, dve od kojih su i vrlo blizu, iznad.

A da, pogresio, pa napisao Srbija greskom.

Od tvoje pazarske metodologije i nauke bolje objasnjenje nisam ni ocekivao...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ако добро разумем, овде је тачка спора то што неки тврде да старији списи нису тачни, а каснији преписи јесу?

Ne, razlika je između rukopisne građe i pojedinih starih štampanih izdanja. U pojedinima (tim starijim izdanjima) se javlja Servija, u jednom Servija i Slauvija, u jednom pak Servilija, pored još mnogobrojnih drugih grešaka.

 

[Софија]

Ne, razlika je između rukopisne građe i pojedinih starih štampanih izdanja. U pojedinima (tim starijim izdanjima) se javlja Servija, u jednom Servija i Slauvija, u jednom pak Servilija, pored još mnogobrojnih drugih grešaka.

Добро Славене, није шија него врат.

 

[Kole11]

Ne, razlika je između rukopisne građe i pojedinih starih štampanih izdanja. U pojedinima (tim starijim izdanjima) se javlja Servija, u jednom Servija i Slauvija, u jednom pak Servilija, pored još mnogobrojnih drugih grešaka.

Desava se i ja nekada kada pisem pogresim, pa umesto Sandzak napisem Raska.
A tek kako su gresili pocetkom novog veka, mogu da zamislim.....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Добро Славене, није шија него врат.

Ne, Sofija, velika je razlika iz prostog razloga što su rukopisi mnogo bitniji, ne samo zato što su stariji tj. dolaze iz vremena pre Gutenbergovog otkrića, nego što se temelje i na više hiljada godina tradicije prepisivanja dokumenata. Nakon izuma štampe, prve generacije štampanih izvora su prepune grešaka. To je bilo drastično gore nego današnje štamparstvo i u komparaciji znalo je nekad da deluje i kao da se neka deca igraju.

Dakle, nije razlika između starijih i ranijih, jerbo se javlja u nekim štampanim izdanjima u XV i XVI st., ali samo pojedinim. Kasnije nema, niti ima u dva kritička izdanja Festovog Brevijara.

* Eadie, John William. The Brevarium of Festus; a critical edition with historical commentary. London: Athlone Press. 1967
* Marie-Pierre Arnaud-Lindet, Festus. Abrégé des hauts faits du pe romain. Texte établi et traduit par M.-P. A.-L., Paris, Les Belles Lett. 1994

P. S. Inače, otkud ti? Ovde kod nas nema ništa posebno novo; kao što vidiš, Ona zavera i dalje traje (afera Esad Rahić) do današnjeg dana ne prestaje.

 

[Kole11]

Ona zavera i dalje traje (afera Esad Rahić)

pričao sam jednom sa jednim mnogo učenim Rahićem

Pa ti nikad ni za glavnog ideologa Radića nisi izjavio da je MNOGO učen.

Ali podržavam, ko nije za sebe nije ni za druge!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa ti nikad ni za glavnog ideologa Radića nisi izjavio da je MNOGO učen.

Ali podržavam, ko nije za sebe nije ni za druge!

Pošto mi deluje da ti zaista nisi razumeo, smilovaću se: nije uopšte ni postojao nikakav „razgovor“. To (kao i epitet učeni, koji si ti takođe, izgleda, shvatio bukvalno) bila je satira...na tvoj (i još nečiji) račun.

Pretpostavljam da si sad prešao na još jednu od svojih taktika izbegavanja teme, kad budeš suočen sa nedostatkom ikakvih argumenata u svoju korist. Najčešće psuješ i kmečiš na moderatore, ili pokušavaš sa preusmeravanjem diskusije negde drugde, ali barem u okviru istorije...pa ako ti to ne prođe, poslednja manifestacija očaja je da pretvorimo diskusiju u razgovor o mom privatnom životu i toj zaveri da sam ja zapravo istoričar iz Novog Pazara po imenu Esad Rahić.