Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

Zar da se moja svetla gase
Svaki put kad pored njih cutanje prodje
Zar da moja dusa umre
Svaki put kad mi vetar lice siba
Zar da mi telom tutnji samoca
I ona teska zivota tmina
Svaki put kada me dahom dotakne
Taj gorki ukus pica slatkog…
Ne! Ja ne dam da se moja svetla gase!
Zelim da u meni svetlost uvek tinja
Ne! Ja ne zelim da mi dusa umre!
Zelim da je svakog jutra ptice razgale
Ne! Ne zelim samocu ni blizu moga tela!
Zelim zivotom da dotaknem nebo!

3368816-happy-woman-jumping-in-golden-wheat.jpg
 
Uzimali smo jedno drugom riječ iz usta; mislili smo o istim stvarima i govorili o njima na isti način; izgledalo je da se poznajemo godinama, a ne samo dvije nedjelje.
U životu svakog čovjeka, govorio je, postoji samo jedna žena sa kojom može da ostvari savršenu vezu kao što u životu svake žene postoji samo jedan muškarac sa kojim se ojseća kompletna. Pronaći se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinuđeni da žive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne čežnje.
- Koliko je ovakvih susreta, govorila mi je u tami sobe – jedan u deset tisuća, jedan u milijun, u deset milijuna?
Da, jedan u deset milijuna. Sve ostalo su prilagođavanja, prolazne privlačnosti epiderma, afiniteti tijela ili karaktera, socijalne nagodbe. Poslije tog zaključka, nisam prestajao da ponavljam: Imali smo sreću, zar ne? Ko zna šta se iza toga krilo ko to zna? Proslo je...
tumblr_mavskffUlg1rzycmdo1_500.jpg
 
"Ko ništa ne zna, ništa ne voli.
Ko ne ume ništa, ne razume ništa.
Ko ništa ne razume, bezvredan je.
Ali onaj ko poima, taj i voli, zapaža, vidi....
više se voli ono o čemu se više zna...
ko god zamišlja da svako voće sazreva
u isto vreme kad i jagode, ne zna ništa o groždu."


14509_446035378791878_1335104554_n.jpg
 
Poslednja izmena:
Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, da spavaju, da rade, kad gube svoj duševni mir. Mnogi se uplaše kad se ona pojavi, jer uništava sve što su do tada postigli i stvorili.
Niko ne voli da vidi svoj svet u ruševinama.Zato mnogi ljudi uspevaju da se suprotstave toj pretnji, i da očuvaju kuću ili bilo koju tvorevinu koja je već trula iznutra. To su čuvari preživelih stvari.
Drugi, pak, postupaju suprotno: predaju se bez razmišljanja, nadajući se da će im ljubav rešiti sve probleme. Prepuštaju drugoj osobi svu odgovornost za vlastitu sreću i pripisuju joj svu krivicu za eventualni neuspeh. Neprestano su u euforiji jer se dogodilo nešto čudesno, ili u depresiji, jer je nešto, što nisu očekivali,sve opustošilo.
Okrenuti ledja strasti ili joj se slepo prepustiti - koja je od te dve mogućnosti manje destruktivna? Ne znam.
Cigarette-smoke-damages-women-2.jpg
 
" Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci nista, a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo, ono sto daje vrednost i i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srecom, bilo je satkano od emocija. Novac nije nista, moc nije nista. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije nista, video sam lepe muskarce i lepe zene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca; bilo je bolesnika punih volje za zivotom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje.
Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onome ko ume da je voli i da joj se divi..."

Herman Hese
Alone_man___by_NickKoutoulas.jpg
 
"Stalno razmišljam i stalno osećam, ali moje razmišljanje ne sadrži misli i moje opsećanje ne sadrži emocije. Sunovraćujem se sa tavana postavljenog negde u visini, kroz beskrajni prostor, bez cilja, u slobodnom padu,mnogostrukom i praznom. Moja je duša jedan crni kolovrat što se vrtoglavo vrti oko praznine, gibanje nekog beskrajnog okeana koji se talasa oko jedne rupe u ništavilu, a na vodama, koje su više kovitlanje nego voda, plutaju sve slike koje sam video i čuo na svetu – promiču kuće, lica, knjige, kutije, odlomci muzike i nepovezani slogovi, u jednom jezivom kovitlacu, bez dna.

A ja, onaj istinski ja, ja sam središte svega toga, jedno središte koje postoji jedino po zakonima geometrije ponora – ja sam ništa oko kojeg se taj vrtlog kovitla samo zato da bi se kovitlao, samo zato što svaki krug mora da ima središte. Ja, onaj istinski ja, ja sam bunar bez zidova, ali s memlom zidova, centar svega oko čega ničega nema. Kad bih umeo da mislim! Kad bih umeo da osećam!"
 
“Samo izvolite, poslužite se mojom dobrotom, trošite moju iskrenost, hranite svoj ego mojom ljubavlju, gužvajte moje emocije kao staru hartiju, uzalud vam trud. Nećete postati bolji, nećete postati ja, jer treba vam i duša. A nju mi ne možete uzeti, i sve dok je imam, ostat ću Čovjek.”
 
Izmedju dva prijatelja
Kao izmedju dva vrta i dve ulice
Bila je najpre putanja kratka,
Od dve-tri možda podlanice.

Prvo su prijatelji mogli i šaptati,
A čuli su se i pozdravljali rukom,
Ali staza je stala rasti zatim
I zatrpavati se listom i šljunkom.

Vremenom je postala duga kao reka,
Nisu se prijatelji mogli dovikati,
Nisu čuli svojim rečima odjeka,
Nisu se mogli izbliza pogledati.

Zatim je staza iščezla kao duga,
Ni da je postojala ne bi se reklo.
Kao da je obmana šumom protekla,
Ostala je za njom tek prigušena tuga.
D.Maksimovic
Young-Hunting-Fata-Morgana-1-1.jpg
 
Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.
D.Maksimovic
alone-girls-wallpapers.jpg
 
Ostar dosadan bol oko samog struka, tako sam danas pocascena od svog tijela koje gubi bitku sa godinama o i sa vremenom.
Sam osjecaj da ce da traje da ce da me muci da cu slabo da se krecemda moram unaprijed da planiram svaki i najmanji pokret.
Tezak je neplaniran .Sve sto sam do koliko juce mogla danas mi je tesko ineuzvodljivo.Bijeg od bola bezuspjesan.
Ne necu da prihvatim tu stvarnost.Necu taj nenajavljeni bol bol koji dolazi i odlazi kad oce .Necu a niko me nista ne pita.

bubamare-na-doku-700x466.jpg
 
Draga moja!


Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grese
kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su
ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i
podario mi komadic zivota, moguce je da ne bih kazao sve sto mislim, ali
bih nesumnjivo mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio ne po onome sto
vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise. Shvatio
sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset
sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali
spavaju. Slusao bih druge dok govore,...i kako bih uzivao u sladoledu od
cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno,
izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i
dusu.
Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i
cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu
Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu
svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji,
i strastven poljubac od njihovih latica.....

Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prodje
ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih Volim.
Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih
zaljubljen u Ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da
prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada
prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio
da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu
vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam
da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska
sreca u nacinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno
dete stegne svojom malom sakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naucio
sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu
pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi
to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk,
ja cu na zalost poceti da umirem...


G. G. Markes
 
HAJDE DA GRADIMO SVIJET NOVE ODANOSTI Hajde da ne znamo tko smo, dok nismo Božji. Hajde da ne znamo gdje smo, dok nismo jedni drugima u srcu. Hajde da ničega nemamo dok sebe nemamo. Hajde da budemo što nismo nikada bili, jer nismo umjeli biti. Hajde da se mijenjamo, pa će se dom promijeniti, pa će se ulica promijeniti, pa će se i grad promijeniti, pa će se zemlja i svijet promijeniti, pa će se promijeniti zapis u zvijezdama.- Vesna Krmpotić

imagination-carolyn-saine.jpg
 
Leteo sam s vetrom i dremao s kornjačama, i krug se ipak sastavljao.
Ponovno i ponovno ulazio sam u sve kože ljudske, u sve bunde zverske,
u sve košulje cvećane, tražeći tuđina, no kad sam držao da sam se udaljio
u najdublju daljinu, ja sam se nevidljivim krugom vraćao u najbližu blizinu.

Vladika Nikolaj Velimirović

555116_531933260190143_4191182_n.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
966
argumentovano
A

Back
Top