Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

Nerazumevanje, kakvo? i dali ga treba uopce imati.Neka rjeci ne prave konfuznost...nemir nesigurnost..Osjecaj dusom i srcem..svakim atomom svoga tjela pokusaj razumjeti pjesmu..svaki njen stih..shvati vrjeme ..shvati srce..Poslusaj sto ono govori..Nemoj nikad reci zbogom..nemoj tim rjecima..Ne okreci glavu uputi pogled da ti i Afrodita pozavidi..daj da vidim tvoju unutrasnju ljepotu..zemlja po kojoj gazimo je tu za nas..i samo za nas.. Pocetak je tu svega sto pozelis.. Pocetak dana..novo jutro..novi osmjeh..novi dodiri..samo otvori oci za novi pocetak..za novu ljubav..


6HKHCpvnpAaXWJwBDQ11hkNnl7C.jpg
 
Sa mnom je opasno voleti,
ja nikad ne zaboravljam.
Pokušavam da shvatim učenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Teško je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se može,
mada je neobično,
sa mnom je čudno čak i umreti...
jer ja se ne zavrsavam.

Mika Antić

551454_3995181976203_1133643810_n.jpg
 
Obična pjesma

Sve je neobično ako te volim,
vrtuljak što se okreće igračke i djeca.
Veče koje silazi spava u mojoj duši.

Znam, veče koje silazi, stepenice, vjetar,
sve same obične stvari što se ne mogu ponoviti,
jer smrt se ne ponavlja, ni ti se ne ponavljaš u meni.

Sve je neobično ako te volim:
more skida i svlači svoje plašljivo tijelo,
zatvorenih očiju i vlažno od poljubaca.

Ja više nisam isti, slušajuć' glas
na nekoj samotnoj stanici dok me obilazi kiša
mijenjam te u sebi. Samo ruže što tonu.

Tjeskoba, obična pjesma, plač ponovo
dok svoje teške vijeđe zaboravljaš u snu
poput marame na licu koje bdije.

Sve je neobično ako te volim,
ako te volim. Zagledana u nebo
ti postojiš kao svjetlo pregaženo u tmini.

HeartsTwist3.jpg


 
Gubim se u noci i tamnoj sumi koja je samo u mojoj glavi
zato sto puni mjesec moze osvjetliti moju tamnu unutrasnost
i vidjet ses sve ono sto ne zelim da vidis..
vukodlak ili neka druga zvjer...svejedno
dok tisina u meni luduje
dok se sve vise udaljavam
pitas se a odgovora nema ili
samo zamisljas momenat kad ces da me upitas
i sto li cu moci da odgovorim...
A kad vjetrovi produvaju kroz dusu
vraticu se zbunjen i nag
ljuta si...a ipak sam ti mio...
TheMariancic-Couple--beautiful_large.jpg
 
To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom
Ne znam više
Zaista ne znam
Znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom
Znam samo
da me je ranio
iz srca krv mi teče
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

Žak Prever

553292_4937669956590_1470744692_n.jpg
 
"Bože, kako si mi se učinila lepom, one nedjelje, u ljubičastoj haljini. Oh, kako si snažno pogodila sva moja maštanja! Zašto si toliko tražila da ti kažem ono što sam hteo da ti izrazim samo pogledom? Misli te vrste gube riječima. Hteo bih da predam iz duše u dušu plamenima jedan pogled! A sada, moja obožaana, ma što ti pisao gonjen vremenom tužan ili veseo, znaj da u mojoj duši postoji beskrajna ljubav, da ti ispunjavaš moje srce i moj život, da ništa neće izmeniti tu ljubav iako je uvek dobro ne izrazim; da će cvetati sve lepša, novija, ljupkija, jer je to prava ljubav a istinska ljubav stalno raste. Ti si moja snaga, ti to vidiš."
 
Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret.
I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe.
Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom.
Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.

Kapa otrovnog vrganja – Milorad Pavić

 
Čežnji za tobom

Darujem se noćas kroz
ustreptale misli zvijezdama
Poljupcima noći prekrivam
sve staze do užarenih visina
strasti
Uzavrela krv struji kroz nabacane
riječi kojima me želiš slomiti
Ne dam se vjetrovima ljutnje
što teku sa usana
I ne marim što me zapljuskuju
kapi ledene kiše sa trepavica
Ne bole me ni tragovi tuđih koraka
što gaze mi po uspomenama
Samo ponekad osjetim u dubini
srca dah tvojih misli
I iznova se slomim
u čežnji za tobom

(Evica Kraljic)
 
Antropolog je predložio igru djeci u jednom afričkom plemenu.
Stavio je korpu punu voća i rekao djeci da ko god prvi stigne do
drveta, dobiće slatko voće. Kada im je rekao da potrče, oni su
se svi uhvatili za ruke i potrčali zajedno, onda su sjeli zajedno,
uživajući u poslastici koju su osvojili. Kada ih je antropolog pitao
zašto su tako zajedno potrčali, kada je jedan mogao da osvoji
voće samo za sebe, oni su rekli :

“Ubuntu – kako jedan od nas može biti srećan, kada su svi ostali tužni?”

(ubuntu na zulu jeziku znači - Ja sam ja zato što smo mi)



ruke.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
942
argumentovano
A

Back
Top