Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[~Kiki~]

"Ne pokušavaj da me shvatiš,
mene ni Ja ne shvatam.
Ne menjaj me,
menjam se samo u prvom licu jednine.
Ne zapovedaj,
ne trpim disciplinu gluposti.
Ne objasnjavaj protok vremena,
zvučne kapljice kazaljki
tečno čitam.
Ne precjenjuj,
vrednost svojih minuta
i moje bi dobro prošle
u zalagaonici.
Odlicno tumačim mape
koje mi putopisi vekova
ostaviše na tijelu,
u glavi.
Ne sipaj mi u čašu bljutave izgovore.
Žedna nisam.
Ne toči vino slepila,
dovoljna mi je i ova dioptrija."

 

[jerihon]

"Roditi se slobodan, to je najveća ljudska veličina koja uzdiže bednog isposnika iznad kraljeva pa čak i iznad bogova, koji su sami sebi dovoljni zato što su silni a ne zato što su prezreli silu. "

 

[~Kiki~]

"A u ljubavi ne postoje pravila.
Možemo pokušati da se pridržavamo priručnika,
da vladamo svojim srcem, da izgradimo strategiju ponašanja
- ali sve su to koještarije.
Srce odlučuje, i to što on odluči, jedino i važi."

 

[~Kiki~]

" Da ostanemo ovo što smo. Sutra. I uvek. Deca. Ne veliki, ne odrasli.
Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku,
da jedno drugom ne dopustimo da budemo ono što nismo,
da ne gledamo vučijim očima i da se uvek prepoznamo kada se sretnemo. "

 

[~Kiki~]

"Samo jednu ljubav imam,
a ta ljubav to si ti
Dosao sam da ti kazem-
da cu s tobom ostati...
Samo jednu ljubav trazim
sada sam je nasao
dosao sam da ti kazem-
da bih s tobom ostao...
Sleteo sam ti u snove
pitala si otkud ja
shvatio sam da te volim
kad si me probudila...
Sleteo sam ti u snove
malo si se cudila
poceo sam da te ljubim
kad si se probudila...
Trazio sam te na moru
i po okeanima,
ti si dosla tiho,nezno
i sve si promenila...
Samo jednu ljubav imam
a ta ljubav to si ti
dosao sam da ti kazem
da cu s tobom ostati
Sleteo sam ti u snove
pitala si otkud ja
shvatio sam da te volim
kad si me probudila...
Sletao sam ti u snove
malo si se cudila
poceo sam da te ljubim
kad si se probudila..."

 

[Net & Neta]

"Sve ima svoju vrednost i težinu, ni manju ni veću nego što je ima, a nama izgledaju različite. Jedne nevolje vreme čini lakšim, druge težim. Mi se menjamo, svet ostaje." M. Selimović

 

[Beskraj]

Zasto me teras da disem?
Zasto me teras da zivim?
Zasto me ne pustis vise?
Ne mogu napred,ne mogu nazad.
Samo izbezumljeni pogled,ocaj
i vrata od pakla.
Cekam da se oslobodim ovoga oklopa
mozda nestane ova grozota,i vidim
vrata nebeska.U tome mi je jedini spas.
Do tada,svaki moj dan je bez znacaja,
sve u meni je patnja i muka.
Tragovima kojima sam prosla,putujem,
tesko ranjena.
Pozelim da sam normalna.Svaka noc je
pokusaj iznova.
Lobanja mi odzvanja...nestaju secanja,
buducnost nikakva.Osuncana stranica nekom
drugom zapisana.
Onda,zasto me teras da disem?Ne mogu vise.
Nema za mene lepseg sutra,nemam vise
snage za osmehe,ovo sto sada zivim
zivotom se samo zove.
Beskraj

 

[jerihon]

"Sejac srece
Jednog dana videse decaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom korpom na ramenu, prepunom blistvaih zvezda. Laganim zamahom ruke on bi s vremena na vreme zagarbio iz korpe i zavitlao kao da seje. Tada bi mnogo prekrasnih zvezdica zaleprsalo oko njega kao jato varnica.

- Sta to radite? – upitase decaci goreci od znatizelje.
- Sejem srecu! – odgovori covek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se medju prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su decake gledale tople dugine boje poput suncanih ociju.

Osvojeni tom lepotom malisani smesta pojurise da uhvate srecu, ali uzalud.
I oni najhitriji i najokretniji ostajali bi praznih ruku.

- Uzalud je to sto cinite – osvrnuo se tajanstveno starac - tako je nikada necete uloviti.
- Zasto? – upitase zacudjeno decaci.

Nasmesivsi se, starac je tiho rekao:

- Tek kad se naucite sejati radost i lepotu oko sebe, bit cete pozvani na zetvu srece. Onaj ko grabi sebi, nikada nece uhvatiti srecu.
Sreca se uzima rasirenih ruku."

 

[REVELIN]

Čitam knjigu o davnoj, tihoj ljubavi.
I svakog časa pomišljam na tebe.
U duhu,
svaki tren,
prešav brijeg,
koji nas
rastavlja,
nađem se
uza te:
Ljubim tvoja usta, čelo, ruke, vrat;
Ljubim tvoja crna oka dva.


Dragutin Tadijanović

- - - - - - - - - -

 

[REVELIN]

Govorim mu da je najljepši, a on, luda jedna,ne vjeruje.
Odmahuje glavom, smiješi se na neki čudan način i ne vjeruje...
Ali ne mora da vjeruje; i nije samo tvrdoglava luda koja je najljepša
na svijetu, čak je i volim najviše, a to malo ko dobije tako skupa u paketu

 

[~Kiki~]

Danima vec kiši
ja iz dura opet odlazim u mol
i ne znam više kako
od srca se ne smijem predugo

Sasvim krivo vrijeme za mene
prolazim bez potrebe
nisu šanse svima jednake
ne možes od istine

 

[~Kiki~]

"Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova.

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote, izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja.

Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata."

 

[~Kiki~]

"- Da li znaš da čitaš poljupce ? Poljupci su kao ljubavna pisma. Mogu se pročitati, a mogu se baciti nepročitani.
Poljubac može da znači zdravo ! Ili laku noć, zbogom ili dobro jutro !
On znači doviđenja, nosi izdaju i smrt, ili bolest, govori dobro došli, seti me se, ili srećan put !
Poljubac je zalog sreće, sećanje, laž, obećanje, ili dug s kamatom.
Vesnik radosti ili nesreće. Kroz poljubac jedno naše telo odlazi u naše drugo telo..."

 

[Mala sanjalica]

Ako te prepoznam po zvuku znat ću da sam slijepac u savršenoj tami,
ako te prepoznam po mirisu znat ću da bio sam tamo gdje ljiljani sniju svoj san. Ako te izgubim u vremenu i prostoru znat ću kojom stazom da krenem i sr

etnem te opet. - Fjodor Dostojevski
​

 

[Net & Neta]

Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek sporazume sa svojom mišlju.
Nekakva groznica uobrazilje. Čarolija.
Trag koji se već dogodio unapred.
Sve se to događa zato sto nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek
postojati u našim drugim životima.- Mika

 

[jerihon]

"Mnogo sam sanjao. Umoran sam od pomisli da sam toliko sanjao, ali nisam umoran od sanjanja. Od sanjanja se niko ne zamara, jer sanjati znači zaboravljati, a zaborav nas ne pritiska i ne tišti zuato što je to san bez snova u kome ostajemo budni. U snovima sam postigao sve. I budio sam se, takodje, ali šta to mari? Koliko sam Cezara bio! A i najslavniji ljudi, kako su samo jadni i bedni! Cezar, koga je od smrti spasla velikodušnost jednog gusara, naredio je da se taj isti gusar razapne na krst, čim je uspeo, posle pomnog traganja, da ga se dočepa. Napoleon, sastavljajući testament na Svetoj Jeleni, ostavlja deo svog imetka jednom banditu koji je pokušao da ubije Velingtona. O,veličine, jednake veličini duše moje razroke komšinice! O, veliki ljudi, nedostojni kuvarice s drugog sveta! Koliko sam Cezara ja bio, i još sanjam da budem!"

 

[Peliuor]

 

[Mala sanjalica]

 

[dreamer09]

POTROŠIO SAM NEŽNE REČI

Potrošio sam nežne reči.

Pokušavam da ih se setim.

Ne ide.

Umeo sam, pominjući jezera,

Tvoje oči da opišem,

Drhteći svaki put,

Kada se obale, obrasle trepavicama, spoje,

A kada bih ponovo ugledao odraz univerzuma

Na bistroj površini tvoje radoznalosti,

Zaronio bih u beskonanačne,

Slatkovodne dubine,

U potrazi za biserom tvoje duše.

Bez daha, uspevao sam,

Nežnostima da ti prepričam avanturu.

Umeo sam, šapatom, da ne čuju anđeli,

Reći da lepša ne možeš biti

I sad mi je žao što nema svedoka,

Da me podsete kako se ta istina nežno izgovara.

Kao kroz maglu,

Sećam se da sam pominjao

Krila leptira, orhideje,

Kristalni luster na noćnom nebu

I žutu poluplafonjeru.

Znam da ti je koža meka,

Jer te Bog naslikao suvim pastelom,

Ali ne umem nežno da izgovorim

Želju da usnama dodirnem tvoja ramena,

Nežno, kao nekad rečima,

Pazeći da se boje ne razliju.

Ne uspevam da se setim

Čime sam ti osmeh mamio

I kojim sam te rečima privoleo

Da nam se osmesi spoje.

Čitam pesme, pune nežnih reči,

Ali nema one, koja mi treba,

Da je pozajmim, pa kad je izgovorim

Budeš sigurna da si mi draga,

I da me raduješ.

Potroših i zaboravih nežne reči,

Potroših i zaboravih sebe,

Ali tebe ne umem

I neću se odreći crvenila obraza,

Kad ugledam sklopljene kazaljke sata,

Verujući da si me ugostila

U provinciji svojih misli.

Na tvojim usnama

Mora postojati zaostala nežnost

Ispisana mojim usnama.

Izgovori je,

Ili dozvoli da je preslikam,

Da se ne mučim

Kad želim da ti kažem

Da si mi draga i da me raduješ.

Goran Tadić

 

[jerihon]

"Smesno je kako ljudi govore o zivotu.Svaki ima svoj sud o njemu...Treba poklati sve petlove.

Cak ako bi dan i zaboravio da svane-kakva glupost! To nije da bi pevali,vec da bi sebe razbudili.

Sta me se tice sta ce misliti o zivotu.Sta mislim ja o zivotu? Ja govorim mnogo o njemu,ali da li

zaista mislim o njemu? Sta ce biti taj novi covek? Ribar? Mozda i nesto sasvim drugo!

Mozda ce ici da zivi na drugoj strani! Mi ne mozemo nista da znamo o tome sta ce biti sa

zivotom jednog coveka.To moze biti jedna jedinstvena stvar: zivot koji tek pocinje.Jedinstvena.



Ja? Ne,ja ne bih hteo da se moze ponovo poceti.To moze biti jedinstvena stvar...Jedinstvena..."

 

[Rusalka]

 

[jerihon]

"Sve mi izmiče i iščezava. Čitav moj život, moja sećanja, moja mašta i sve što ona obuhvata, moja osobnost, sve mi to izmiče, isparava. Neprestano osećam da sam bio drugi, da sam osećao kao drugi, da sam razmišljao kao drugi. Ono što sad posmatram to je predstava smeštena u drugi dekor. A ono što posmatram, to sam ja."

 

[~Kiki~]

"Ne plaču ljudi zato što su slabi, već zato što su predugo bili jaki!"

 

[~Kiki~]

"Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji."

 

[~Kiki~]

"Kada čovjek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada.
I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj i samo postoji taj trenutak…"