Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

1668500600824.jpg
 
Poslednji put

Posljednji put kada sam te vidio
bila si tako jebeno pijana
izgledala si kao najsretniji pijanac i najtužnija žena odjednom.
Mislio sam se dali da započmem sa ”ti” ili ”ona”
ali eto ipak si nečim zaslužila ovo ”ti”.
Ti koju ću se sada vječno sjećati tako pijane
baš sam te jebeno morao vidjeti takovu
i kao da ništa ranije nije ni bilo,
samo pijana i odvratna silueta žene
na rubu povračanja, možda i suza.
Automatski sam prestao prezirati silu koju si
upregnula u mene kada si me silovala,
činila si mi se nemoćno poput one tvoje blizanke koja me
ženski voljela.
Ipak si mi se i gadila
i eto, kako skurcano ispadne taj posljedni put
ne znam dali je šteta što ću te sad uvijek tako pamtiti
ma da si u prijašnjim mislim kotirala i niže od smrdljive pijanice.
Prošao sam pored tebe kao saveznička vojske kroz srušeni Berlin
jezivo je bilo pogledati tvoje oči.
Sad ću te se vječno sjećati kao gubavca
ali ću produžiti tvoj statistički život
ovim riječima
i onima koje će tek doći
jer razvidno sad bolujem od PTSP-a.
i kako god da te se sjećao
uvijek ću te se sjećati
samo što sam te tako razjebanu
ponio u sebi
posljednji put.

Joško Matić
 

Ne budim je tek tako ~ Rade Šerbedžija


Noćas je
ulicama našega grada
prolazila kočija bijela . .
I bijela mećava vije . .
Mutan dan . . .

Do u tajne sobe naše stare ljubavi . .
Trpim svoje
i tuđe
što me bije . .
I mrzlo mi je u srcu . .
Ne treba rakije – ne grije!

Za tebe ljubavi govorim ove riječi . .
Za tebe,
koju nosim u mozgu,
k’o užarenu kuglu djetinjstva . .
K’o ranu
koju sam bolovao toliko puta . .
Za tebe koja si dio mene . .
Duboko ukopana školjka u kamenu . .
Miris borovine
zauvijek zaboden u krv moju prokletu . .
Za tebe . .
Zbog tebe . .
Zbog sebe . . .

Predlažem
da saberemo naše siromaštvo
u dodir
koji liječi naša srca,
u koja je rđa pala
s bijelom igrom u samoći . .
Moj križ
plaća račun ove noći . .

Ne kuni me imenom
na koje je moja krv postala imuna . .
Oguli narandžu,
operi lice ,
otvori se utjeho . .
Zagrli me jako . .
I probudi se, dragana . .
Ne budim te
tek tako . . .

Za tebe, ljubavi, govorim ovu pjesmu,
za tebe koja si dio mene . .
Duboko ukopana školjka u kamenu . .
Za tebe,
što u toplim rukama nosiš ruže nijeme,
i prosipaš ih u suhu fontanu . .
Za tebe,
zbog tebe,
zbog Prevera . .
Zbog svih pjesnika ljubavnih stihova,
i uprkos njima . .
Ne budim te
tek tako . . .

Otvori oči ljubavi
i pogledaj kroz prozor . .
Vani su zasijale gorčine,
tumaraju pomrčine i studen,
i bijela mećava u gradu vije . .
Mutan dan . .
Pa i srce je počelo šumjeti:
“Divljak – ovdje je kvar!” . .
Ne treba rakije – ne grije . .
Dok bije u njedrima
dobro nam je . . .

Gledaj!
Nemoj da ti tražim oči . .
Primakni se bliže . .
Još bliže . .
Zagrli me, ljubavi,
zagrli me jako . . (!)
I probudi se već jednom . .
Ne budim te
tek tako . . .

Uzalud . .
Uzalud . .
Uzalud je budim . . .
 
Posebna, ja sam odavno odlucio da se drzim nase ljubavi. To nije slucajno, jer znam da moja zaljubljena dusa zivi u tvom telu, a tako sam jedino potpun ispunjen, duboko u tebi, spokojan sa tobom.

Muka mi je od zlih i zavidnih, koji zive od zlobe i zele ne samo da nas uniste, nego i ljubav da nam oduzmu.

Ne dam nas.

Prestao sam i da mrzim, jer pored ljubavi nase, to je preveliki teret da bih i to nosio.
Shvatio sam, da ti i ja smo sasvim dovoljno pametni, da smo ljubavlju, koja je kao iz nasih mastanja o njoj, pobedili zdravim razumom i inteligentnoscu.

I zato, ne dam nas.

Mi smo ljubavi, nesto sto se jednom desava nekome u zivotu, jer ko to nije imao, uzalud je i ziveo.

Zbog svega, sto osecam za tebe, zelim ti mirne noci i lepe dane, koje zelim da delimo i na javi i u snu. Ljubavi moja nenavoljena.

Ne dam nas.
 
Pokusavam iznova, da spasim sebe od samoga sebe...uh, kako je to naporan cin, bez pocetka i kraja.

Zatim shvatim, da nesto mi nedostaje. Nedostaju mi ispod obraza, tvoje vlazne usne od suza, zelim ih, bas mi nedostaju... nedostajes mi ti, ljubavi moja.

Jedini spas da ne dozivim smrt ranije, od onog trenutka kada mi je to sudbina namenila, jeste da me spasi tvoja ljubav, spasi moju dusu da ne ode mrtvima, jer za to se vredi boriti, kao i za nasu ljubav.

Ne zelim, da ti pruzam ljubav kroz drskost, koje se gnusam, a zatim tvoju ljutnju proteram svojim poljupcima, jer tvoju ljubav vec dovoljno osecam, da bih rizikovao opet samoga sebe.

Ljubavi, zelim da pobedi nas trenutak u nekoj noci, koja na nas mirise, kojoj nece doci kraj svanucem sunca, vec ce zauvek biti blistava, mesecinom nase ljubavi obasjana.

Da, to je jedini nacin ljubavi, da spasim samoga sebe od sebe u ovome svetu oko nas, kome nedostaje,, nekoga voleti", da bi bio smislen i zivotom ispunjen.
 

TI, VINO I JA​



Budim te u beskraju
Trepavicama ređam slike po čelu
Više je nego dovoljno
Ne dobijaš nebo
Dobijaš me celu
Povoljno
Za malo šapata i flašu starog vina

Možda je loše vreme
Ali ne hajem
Dok pesma postoji
Ja postajem
Tvoja poetesa

Nema veze ako jutro svane
Niti ako nam nije ista adresa
Neke priče
Nisu za svačije oči
Zato toči
Toči
Dok ne svane dan

Nestajem
Najlepše
Onako kako drugi ne znaju
Neki traju
Neki prstom zaustave vreme

Ja sam od onih
Što se boje sebe
Al eto tebe
Da sprečiš krvoproliće

Dok je pesme
i vina
I nas biće

To ćeš tek ujutru shvatiti

k0ae6tF.jpg


Marija Cvetinović
 
Naidju tako nenadano, dani i noci u kojima shvatis mnogo toga o sebi i ljudima oko tebe, posebno onima do kojih ti je stalo, koje volis, za koje zivis.

Shvatis, da tvoja iskrena emocija, puna tvoje romanticne krvi, jos uvek ti daje nadu da poneki srecni trenutak, osmehom odglumis, uputis svojoj ljubavi reci koje ne bole, vec se vole.

Tako docekas noc, vreme romanticara, sa zeljom da osetis neznost poljupca, da osetis da si voljen, samo njen, jer jos i zivis samo zbog nje, tvoje nenavoljene.

... i eto, naidju nenadano dani i noci, koji te prosvetle da je previse losih ljubavi proslosti, a manje vremena za pruzanje sebe, tebi ljubavi u buducnosti.

Trgnes se iz zivotnog sumraka, katancima zabravis kapije proslih ljubavi i onda sve shvatis, o zivotu, ljudima, shvatis da je njeno lice tvoje sunce, a nocno saputanje, moja uspavanka...i dobro mi dosla voljena u buducim danima i nocima.
 
"Zar ne vidiš koliko mi je važno da me obeštetiš? Da zatrpaš sobom prazninu što me plaši, da me izdvojiš između svih ljudi, da zaboraviš predrasude i zamišljeno nepotrebno dostojanstvo, da pošalješ do đavola sve pametne postupke jer nisu pametni, da me uvjeriš kako mi daješ sebe cijelu u zamjenu za ono što gubim, ili da se praviš da je tako, da me obmaneš dok se ne naviknem na život, jer ovo što je sad, to nije život, već sjećanje i čekanje."
(Tišine)
 

IZMEĐU BRZINA​



Planiram ovih dana šetnju do autoputa. Ispružiću prst i krenuti ka jugu sa prvim bugarskim šleperom koji bude hteo stati. Ostaviću dobru poruku i pesmu na telefonskoj sekretarici, i dobar minus u banci. Braću narandže na nekoj plantaži u Grčkoj, igraći fudbal na plaži. Ćerka bogataša koji drži auto plac zaljubiće se u mene i odvešće me svojoj kući. Opijaću se uzom, jesti suvlaki, noću ću pijan plakati kada se setim oca i majke. Zaljubiću se u njihovu sluškinju, maznuću krvavo stečen novac nesuđenog tasta, i u njegovom najskupljem polovnjaku, produžiću sa sluškinjom još dalje, na jug. Tamo će me ona na spavanju opljačkati, i sa svojom ljubavlju iz detinjstva Manolom, nestati. Sve moje ljubavi bile su nalik uvoznim automobilima sa autoplaceva iz predgrađa. Sa dobrim zaletom na početku i primanjem gasa. Ali ja bih uvek zaspao za volanom…

izmedju-brzina-blacksheep.rs_.png

Vojislav Vukomanović
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
989
argumentovano
A

Back
Top