Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[jerihon]

 

[jerihon]

 

[jerihon]

 

[Enessa]

 

[Lada]

"Ja hoću da ličim na sebe."

 

[Poli46]

Sa svojom dušom spletkarimo tako što joj se suprotstavimo razumom, ali je istim tim razumom i zavolimo.
Spletkaroški odnos je odnos reciprociteta, tako da i duša mora zavoliti naš razum.
Spletkarenje je moguće samo ako su razum i osećanja na sličnoj talasnoj dužini. Takoreći, prijatelji.
Visok nivo intime.

U protivnom, to se ne bi zvalo spletkarenjem, već svađom.

Spletkaroški vokabular mora biti originalan.
Spletkariš li sa najboljim prijateljem, neće te razumeti ako mu budeš svoje mišljenje izneo rečima vašeg zajedničkog prijatelja (omiljenog pesnika, filozofa... mudraca).

Ovde vas je samo dvoje koji, sami sa sobom, spletkarite origanalno.
Javni lajk za to!

@tema

Dušu sam prognao onda kada je počela da me ubeđuje da je ona vladar razuma, kada je sve razumno poljuljala.
Sada živim sa pola sebe... I vidim samo polovinu sveta, čisto, jasno... mehanički.
Ne znam da li sam napravio dobar izbor, ali jedno je sigurno: više niko ovde ne pati.

Lajkom na lajk..javno
Ipak nikada se neće razumeti duša i razum..Razum je ovozemaljski i pripada telu,a duša ili iskra
života..božanska čestica,je eterična i njena su prostranstva nebeska..ona je slobodna..telo nije.
Misao je slobodna ali ograničena onim što um može da proizvede.ona je takođe nematerijalna
ali dolazi iz uma,dok duša Zemlji ne pripada..

 

[.Gogilli.]

 

[Suljo.L]

 

[vecic]

Moji snovi

Moji snovi u daljinu hrle
gde se čuju vapaji i lelek,
tuđe jade ko svoj da prigrle,
tuđu muku i bol da podele.

Mene čeka tamo u daljini
nova radost i novo pregnuće,
i tamo ću, uprkos sudbini,
potražiti sebi nadahnuće.

Segej Jesenjin

 

[*pustinjakinja]

" Ako vrijeme izgradi zid izmedju nas, obecaj mi da cemo zajedno krasti cigle " - nepznat mi je autor.

" I dok razmišlam o vremenu i zidovima, dok putujem kroz vrijeme
a zidove gradim, rušim, gradim...pitam ovu dušu gdje je ona druga polovina nje
koja će da zaustavi vrijeme i ovog neimara zaustavi i pretvori, vrati, onome što jeste.
Zidovi ti, dušo, nisu pomogli. Nema tih zidova, tih neimara koji bi izgradili onaj neprobojan,
onaj dovoljno visok i širok zid kroz koji duša ova ne uspije da izmigolji, pobjegne i
ode kud se njoj prohtije. Ode tamo gdje ne smije. Ode i onda je danima nema.
Zovem je, ne čuje me. Molim je da se vrati, ne osvrće se. Ti dušo kao da moja nisi.
Nisi, ali vrati se. Ovdje ti je dom ma koliko htjela biti drugdje. Ovdje...između vremena i zidova.
...a cigle nemaš s kim da kradeš ..."

 

[Lada]

Река,
руши старе обале,
ствара нове,
река је река,
тече, протиће,
иде некуда,
у киши се враћа
извору, поново.
Дар неба на длану,
мали дијамант који нестаје,
без речи,
само због нас и даљина.

 

[Svjetlanaa]

KADA SI SAM

Znaš li koliko boli Beograd u suton?
U suton, između mostova kada si sam.
Znaš li kako gori Beograd u zoru?
U zoru, na ulicama kada si sam.

Znaš li kako odjekuje tišina Beogradom?
Beogradom u blokovima kada si sam.
Znaš li kako ljubav umire na periferiji?
Na periferiji Beograda, kada si sam.

Znaš li koliko dugo ume da traje jedan tren?
Jedan tren u Beogradu, kada si sam.
Znaš li da ptice tužno kruže senkama?
Kruže senkama beogradskim, kada si sam.

ZNAM
Pogledajte prilog 563591

Znaš li kako odjekuje tišina Beogradom?
Beogradom u blokovima kada si sam.
Znaš li kako ljubav umire na periferiji?
Na periferiji Beograda, kada si sam.

ZNAM , Gusi taj bol....kad si sam

 

[Suljo.L]

 

[Tajana@67]

Ples je izmislio neko mnogo usamljen, jer kako bih inače mogla objasniti otkud toliko koraka kojima kad se prepustiš telo leti, duša se ispunjava, srce udara od sreće a čovek se kreċe tamo gde nije ni slutio da ume da ode. Zanos i strast te obuzmu, dodirneš zvezdanu dimenziju, igra zavođenja Meseca ne prestaje, ne mariš gde si, samo te muzika nosi u tom ritmu opijenosti. Ples je izmislio neko zaista usamljen da se spasi stajanja u mestu, da bura u stomaku preraste u izazov.
Pleši! Voli! Živi! Aski je ples spasio život...
Pavica Veljovic

 

[gost 411056]

Stotinu je boja u tami, hiljade sjenki u mraku. Zamirisa kao pred putovanje. A ja jos cekam, gledam vjetar kako pored prozora pronosi moje kofere. Mirisu na jutarnju kafu, iscetkane cipele za put, nestrpljiv kaput preko stolice. Tako hladnoca mirise, nemirnom jezom putnicke slobode. Lazljivom samocom putnika, otrgnutog od topline sigurnog i zagusljivog jastuka. Vjetar iza prozora tutnja po nevidljivim sinama, zove. Zatutnja u meni kao eho, zabubnja puls na vratu , zaglusi usi, pritisnu oci odnekud iznutra. Potjera krv u jagodice, nemir zalijepi za dlanove. Savise se oko stolice kao oko drske prvog posudjenog kofera.

X

 

[Svjetlanaa]

Može li se živeti bez dela duše?...
Ne znam ali se polako učim tome...
Nedostaje onaj deo koga sam se nedavno odrekla...
Onaj deo u kome je on....
Ne čekam ga više..
Ne nadam se...
Kažu da nada zadnja umire...
A ja sam moju pokopala...
Ne, nisam ga prestala voleti..
Samo sam se sa njegovog puta sklonila...
Zarad njegove sreće...
Posvetila sam mu najlepše reči…
Najnežnija osećanja…
Ona čista, sa izvora duše ..
Da se u njima okupa..
Da pije kad ožedni..
I popio je..
Sve ..
Do zadnje kapi...
Ostala je pustinja.....

 

[Jan Hus]

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

A ŠTA DA TI KAŽEM

Otaljavam život kao umorni pijanac nedopijenu šoljicu kafe.
Sortiram sećanja da ih spakujem u putnu torbu spremnu za polazak.
Opiru se neka, ne daju. Neće nikako u kalup. Vire im krajevi nedosanjani
A šta da ti kažem.
Umoran sam od svakodnevice a hrabrosti nemam za novi osmeh.
Izgubio se tu negde u beskrajnim ponavljanjima.
Izbledeo u uzaludnom. Neke reči ipak nikada nećemo izgovoriti.
A šta da ti kažem.
Pokušaj da razumeš ako već ne možeš da prihvatiš.
Pokušao jesam, uspeo nisam. Nije do tebe.
Tajna je u laticama srećnih ruža. .
Ključ sam izgubio odavno, ne umem da uđem tamo gde stanuje sreća.
Pogledajte prilog 563783

Ovdje bi riječi sve pokvarile. A lajk mi je štur.

 

[Tajana@67]

 

[Suljo.L]

 

[Zoki D.N.M.]

Tek sada Znam sve,NE pitam nista I nemam potrebu ni da objasnjavam svakome
zasto su mi usne
zauzete.

 

[Lada]

Uvek sve zavrsava blize bolu!

 

[Poli46]

Ustvari nije problem u prošlosti, problem je u sadašnjem trenutku..stalno nam izmiče
i klizi u prošlost. I ovo što sam maločas napisala već je u prošlosti..svako slovo beži
i nikada se ne vraća.Nikad ništa nećemo vratiti u sadašnjost..ona ne postoji.
Život naš sastoji se od prošlosti.Nije dobro vraćati se..stvoreni smo da koračamo napred..
korak po korak.Svi lepi i ružni momenti ovog postojanja ovde,na ovom svetu,prolaze
nepovratno.Čak i ljubav..sva najnežnija osećanja odlaze..beže nam,klize prema vremenu
uspomena.Pred očima našim odvija se film,scena po scena..po scenariju koji nismo
mi napisali, ali igramo glavnu ulogu..Ulogu života. Svaka ljubav prođe,sva osećanja
stvaramo ponovo..u ovoj trci koju zovemo Život..Zato kažu:" život je borba".
Mi gubimo tu trku,jer gubimo sadašnje trenutke..oni teku poput reke,sjedinjuju se
sa okeanom..prvobitnom čorbom. Tako stoje stvari. Nemamo ništa u rukama..
Ruke ostaju prazne.

 

[Suljo.L]