jerihon
Primećen član
- Poruka
- 830
ЉУДИ - СЕНКЕ
Има на свету мирних, добрих људи
што кроз живот нечујно и тихо газе
као да ногом ступају по памуку,
а наше очи никада не опазе
ни њих ни њину тиху радост или муку.
Има ћутљивих патника на свету
што се само уморно и горко насмеше
на људе кад се о њих тешко огреше
и сумину их невини, налик цвету.
И има људи усамљених и боних,
са образима упалим и жутим,
што не чује им се ни смеха ни плача,
што живе као самотна и дивља драча,
али са бодљама унутра окренутим,
да ниједна никога не огребе
и да ниједном никога не убоду
до само своје рођено срце и себе.
Њих не види наше око кад их срета,
кад тихо прођу у мимогреду мирну,
јер никог они ни лактом не додирну
у вечној гужви и вреви овог света.
И живе они тако, нечујни и невесели,
и миле као сенке, као време и сати,
и тек кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати
да су и они са нама живели.
Александар Лесо И.
Има на свету мирних, добрих људи
што кроз живот нечујно и тихо газе
као да ногом ступају по памуку,
а наше очи никада не опазе
ни њих ни њину тиху радост или муку.
Има ћутљивих патника на свету
што се само уморно и горко насмеше
на људе кад се о њих тешко огреше
и сумину их невини, налик цвету.
И има људи усамљених и боних,
са образима упалим и жутим,
што не чује им се ни смеха ни плача,
што живе као самотна и дивља драча,
али са бодљама унутра окренутим,
да ниједна никога не огребе
и да ниједном никога не убоду
до само своје рођено срце и себе.
Њих не види наше око кад их срета,
кад тихо прођу у мимогреду мирну,
јер никог они ни лактом не додирну
у вечној гужви и вреви овог света.
И живе они тако, нечујни и невесели,
и миле као сенке, као време и сати,
и тек кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати
да су и они са нама живели.
Александар Лесо И.