Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

Ja ne biram ono što imam. Ne biram, ustvari, ništa, ni rođenje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto. Još je čudnije što to moranje pretvaram u ljubav. Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nada mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoje osjećanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate...
M. Selimovic
 
61697574_2310541089015445_2110345456633511936_n.jpg
 
U ljubavi ne pomazu ubjedjivanja.
A ne mogu ni da joj objasnjavam da sam ja sad u tezem polozaju, i da trazim od nje da mi bar za trenutak zamijeni svijet, da me prevari dok ne prebolim svoju muku, nestvarnu, ludu, nepotrebnu mozda, ali muku. Od cega bjezim, pitas.
Plasim se praznog prostora, ne znam vise sta mogu, suocen sam sa sobom kakav lako mogu da budem, a ja necu to.
Hocu da ne strepim od praznine.
Nisam suvise jak, shvati to, molim te.
Sta mislis, zasto ozivljavam onaj trenutak svoga velikog zanosa, a bjezim od sjecanja na strah?
Zato sto je taj strah moja stidna slabost, moje ponizenje, ali je uvijek sansa, isto koliko i zanos.
Mozda izvjesnija.
Za odusevljenje je potrebna pomoc i podrska, za slabost je dovoljno osjecanje napustenosti, a ono je cesce nego sigurnost.
Govorim o sebi, ali, kao da govorim i o zivotu.
Zelio bih da zivi bolji dio mene, vrijedniji, ali nesigurniji.
Podrzavam ga, hranim, jer je bio, nije izmisljen, znaci da je moguc, okrecem se proslosti da ga ona potvrdi, ali ne mogu da zivim od proslosti.
Zar ne vidis koliko mi je vazno da me obestetis?
Da zatrpas sobom prazninu sto me plasi, da me izdvojis izmedju svih ljudi,da zaboravis predrasude i zamisljeno nepotrebno dostojanstvo, da posaljes do djavola sve pametne postupke jer nisu pametni, da me uvjeris kako mi dajes sebe cijelu u zamjenu za ono sto gubim, ili da se pravis da je tako, da me obmanes dok se ne naviknem na zivot, jer ovo sto je sad, to nije zivot, vec sjecanje i cekanje.
Ali znam, uvjerio sam se, ti ne cujes kad zovem upomoc, a da ti to kazem, ne bi vrijedilo, varka bi bila otkrivena, ne bih ti vjerovao ma sta da ucinis, ili bih mislio da sve cinis iz sazaljenja.
Mozda trazim nemoguce, mozda to cak ne bi ni bio lijek, a mozda i ne mozes da mi pomognes.
A ljubav ti je razumna jer joj ne vjerujes suvise. Kao ni ja. Samo necu to da priznam.
M. Selimovic
 
Koliko plaši tvoja filozofija, utoliko više privlači.
Otkrivaš se, ujedno pokrivaš i okrepljuješ potrebu za tobom. Neću tren, neću grupu trena, želim te samo za sebe, da samo moj budeš..da budeš duša moja čista, moja nezasita potreba sna, java koju bih da oboje uhvatimo, čvrsto za nju vežemo – da nas niko ne pokoleba, niko ne razdvoji.
Demone oteramo, zle uništimo, da vreme osvojimo našim prisustvom.
Teško, bolno – kad te sanjam lakše je.
Kad razmišljanje uzme pod svoje - duša pati..potkrepljujm snom, za javom čeznem...dođi, uzmi, spasi
 
"Neću da bežim.Neću ni pokušavati biti neko drugi.
Čemu, kad je najlepše biti svoj, u zvezde utkan, taman i pogrešan, omražen, nevoljen.
Sve i da hoću, ne umem, davno je to trebalo naučiti, sada, kasno je za sve.
U tišini i razgovoru sa njom, dogovorismo se da budem ono što sam oduvek, ono što ću biti zauvek - sanjar i luda što veruje u čuda.
Pogubi se čovek bežeći. Izgubi između krajnosti, utopi u gluposti.
Ne, ne želim to.
Ostati dosledan sebi, taman i ludost to bila, od svih krajnosti je bolja.
Ima samo jedno opravdanje za krajnosti i konfuzije...ali...ne želim da se krijem ni iza opravdanja.
Niti želim o tome.
Hoću da šutim. Onako, najlepše, najtiše što umem.
Hoću da šutim o svemu. O tišinama, o Tebi, Njemu, Nama, Sebi...samo da šutim.
Bezbroj puta je beg bio loša opcija, pokušaj bez ploda, kao da unapred ne znam da ne ide, da ne može, nikad, pa ni tad,
iz duše se isčupati pre mene posejan svet, pre mene rođen cvet.
Neću.
i sad ću mirnije potražiti san.Tu je negde, u najlepšim sećanjima,
i jednim očima.
I sećanja i te oči, zamerali bi mi glupost, možda bi razumeli krajnost,
ne bi mi oprostili beg, beg od nemogućeg..." ~ nn

564517
 

Da mi je da nađem novi ritam neki,
I gordu sposobnost kojoj ne znam ime,
Da svagda bez straha put pređem daleki -
Put od jednog bola do njegove rime.

I da moja miso nikad ne zaluta
U tom svome času svečanu i retku,
Uvek svetu vatru noseć celog puta,
Veliku i svetlu kao u začetku.
I da nakraj pesme ne osetim tada
Bole koje ništa ne može da spreči:
U duši ostaje još toliko jada,
Za koje nemamo ni suze,ni reči.
JOVAN DUČIĆ
 
Željko B.:
JUŽNJAČKA UTEHA

Koktel nastao u Hogaru. Posledica dokoličarenja zimi. Znate one dane posle Svetog Jovana, slave prohujale, obezparilo se a napolju ko za đavola, tmuša. Nit da izađeš nit da sediš kući. Ni da pevaš ni da kukaš. Rođeno za suicid. Elem u to vreme tačnije u taj višak vremena, ponesen trendom kuvanog vina, smislio sam ovaj koktel. Ranije su ga pili gosti Hogara a sada ga Vama na dar predajem SASTAV: - deci crnog vina - dupla votka - pedeset militara ceđene narandže, što slađe,po mogućnosti. -desetak zrnaca bibera -na vrh noža cimeta -kriška narandže ili narendane kore one iste koju smo iscedili. Sa kriškom je osvežavajući i opasniji za piće a sa korom mirisniji i elegantniji Pogledajte prilog 565078 -šećer po ukusu, ja ga ne koristim. Sve to strpaš u kinesko kuvalo i kad baci tri četri ključa serviraš u debelu čašu sa drškom i kašičicom
ŽIVELI!
Kliknite za proširenje...

Generalno bas i nevolim koktele ,ali kao sto rece covek mora da nesto uzme da ISPUNI DUSI ...
Moze i pisanje ,jer danas je mesec jun ,hladno je i posucu da uz muziku ,nekeke stihove koje niko mozda nece ni procitat ..i caj .ispunim DUSU
565104
 
Polako smo zaćutali.Valjda smo sve rekli jedno drugom..život se kotrlja,otaljava sate i dane..
kreće se svojim putem,ćutke.Ustvari mi i nismo mnogo govorili nikada.Njime vlada razum,
gola analitika,često se vraća u prošlost..da bi analizirao šta je moglo da se uradi a nije,
kako treba postupati u sličnim situacijama.Pitanja..preispitivanja..analiza.
Zato nismo za razgovore..jer ja sam sasvim drugačija.U meni vlada srce,vlada duša.
Moja umetnička, slobodna duša i veliko srce,koje zatreperi na znak neke lepe,snažne
emocije..na lepotu trešanja koje polako sazrevaju pored prozora male sobe..Zagledana tako
otputuje u Japan na praznik trešnjinog cveta,i setim se koliko je suprotnosti u japanskoj
kulturi..od sepuke,do trešnjinog cveta.Slično je i samnom i mojim pratiocem.
Jedinstvo suprotnosti..jin i jang.

565225
 
Poslednja izmena:
https://s17.****************/images/190601/bbuznr3j.jpg

"Ne znam da li mi je života malo il previše.
Ne znam da li osećam suviše il nedovoljno,ne znam
Da li mi nedostaje duhovni obzir,uporište u razumu,
Krvno srodstvo s tajnom stvari,potres
Pri dodirima,krv pod udarcima,trzaj od galame,
Ili možda sve to ima neko drugo značenje,ugodnije i
srećnije."
Fernando Pesoa
 
Željko B.:
JUŽNJAČKA UTEHA

Koktel nastao u Hogaru. Posledica dokoličarenja zimi. Znate one dane posle Svetog Jovana, slave prohujale, obezparilo se a napolju ko za đavola, tmuša. Nit da izađeš nit da sediš kući. Ni da pevaš ni da kukaš. Rođeno za suicid. Elem u to vreme tačnije u taj višak vremena, ponesen trendom kuvanog vina, smislio sam ovaj koktel. Ranije su ga pili gosti Hogara a sada ga Vama na dar predajem SASTAV: - deci crnog vina - dupla votka - pedeset militara ceđene narandže, što slađe,po mogućnosti. -desetak zrnaca bibera -na vrh noža cimeta -kriška narandže ili narendane kore one iste koju smo iscedili. Sa kriškom je osvežavajući i opasniji za piće a sa korom mirisniji i elegantniji Pogledajte prilog 565078 -šećer po ukusu, ja ga ne koristim. Sve to strpaš u kinesko kuvalo i kad baci tri četri ključa serviraš u debelu čašu sa drškom i kašičicom
ŽIVELI!
Kliknite za proširenje...

Moram prepisivati ove Tvoje recepte :kpozdrav:
 
Daljina ništa nije ona uzalud mami
ako na kraju puta opet živimo sami.
Vekovi ništa nisu samo slojevi praha
ako je ljubavi bilo uvek manje od straha
Daljine ništa nisu do znatiželje puke
jer sve što je moje na ovome svetu to je na dohvat ruke.
Vekovi neka teku po svome tajnom planu
a sve što je moje može da se desi samo u jednom danu.

Dusko Trifunovic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

KPCTAHK
Srećan vam 20. april - dan iskrenosti, nežnosti i ljubavi prema samome sebi!
Odgovora
0
Pregleda
104
KPCTAHK
KPCTAHK
B
Da li je ova prica samo meni romanticna
2 3
Odgovora
56
Pregleda
858
*pustinjakinja
*pustinjakinja

Back
Top