Pri tom imate osecaj da i oni ocekuju da je i vama tesko da bi njima bilo lakse.
Da li se ovo i vama desava da izbegavate da se slodarisete jer vam je neprijatno
Ne želim da moja draga osoba izgubi veru u sebe, da dugo i mnogo pati.
U nekim situacijama zaista ne znam kako bih osobu utešila, kao u slučaju gubitka važne osobe, kad nekoga više prosto nema među živima. Tada želim da zagrlim osobu, najviše ćutim i slušam i pomognem više fizičkim prisustvom, uhom za slušanje, nego nekim mudrim rečima.
Izgubila sam i sama ljude koje sam mnogo volela, ali sam uglavnom sebi nakon prvobitnog šoka pomogla mišlju: "Pa, čekaj, moja majka ne bi volela da se slamam i uništavam od onog trenutka kad više nje ne bude, i da je ona razlog tome.", i tako nešto spomenem pažljivo usput onima koji prolaze kroz slično.
Sve ostalo u životu ima bolji i efektivniji lek.
Ipak... treba se paziti ljudi koji su prosto... na svakodnevnom nivou, bez velikih razloga, realno, toksični, nesrećni i okrenuti ka mračnoj strani. Ljubomorišu, mrze i neraspoloženi su tek onako.
E, pa... nek' izvinu, ali sa njima ne mogu da se solidarišem i otkidam sebi dobar deo dana i svog lepog raspoloženja da bih im davala za pravo i saučestvovala u kreiranju nekog našeg-pu, pu, pu-zajedničkog stava prema ljudima i svetu!