SnS-DS politika otimanja para srpskim poreskim obveznicima radi finansiranja stranaca je dozivela totalni krah!

Prošlo mu je radno vreme, nije više na radnom zadatku.
Поздрав друже мој ретардирани, почела ми ноћна смена. Пуно поздрава.

Бог је био широке руке када ти је делио хумор.
 
nadam se da se nisi uvredio..nekad sam imao bolji smisao za humor......ovo sendvičobos11 nije baš dobro ispalo....bolje bi bilo fobos sendvičobos.. :mrgreen: .
izvini.... mislio sam da obrišem pa sam zaboravio....
Пробијаш границе, доминираш. Не знам да ли си размишљао о јавним наступима ;).
 
Пробијаш границе, доминираш. Не знам да ли си размишљао о јавним наступима ;).
vidi sendvičobos nije samo sendvičar to je bos sendvičara...
nego da pustimo tu glupu šalu i vratimo se na temu...napisao sam ti par postova pa bi da čujem odgovore..
 
vidi sendvičobos nije samo sendvičar to je bos sendvičara...
nego da pustimo tu glupu šalu i vratimo se na temu...napisao sam ti par postova pa bi da čujem odgovore..
Видео сам, ако немаш ништа против ујутру бих ти одговорио, има ствари са којима сам сагласан, има и оних са којима нисам.
 
Tvrdiš da je država po definiciji loš vlasnik,. a kako objašnjavaš to da u Kini državna privreda funkcioniše i superiorna je u odnosu na zapad? Znači priznaješ da nije problem u tome što je država vlasnik nego u izboru kadrova koji upravljaju državnim preduzećima u njihovoj motivisanosti, u njihovom znanju i veštinama tj. u nedostatku istih.

Кина је посебан случај по многим питањима. Кинеска државна привреда јесте ефикасна, али она је морала да пређе дугачак пут и имала је много времена да научи. Такође, кинески пример најбоље може да се схвати, не у упоређивању са западом, већ са некадашњим комунистичким земљама источне Европе, укључујући и нас.

Када се учи економија транзиције, најчешће се ради на два дијаметрално супротна примера транзиције, један је кинески, други је руски. Кинески се анализира као постепена транзиција економије, од постепеног отварања самог кинеског тржишта за страну робу и инвестиције, до промене у природи имовине. Руски систем, који може да се примени на скоро све друге европске земље које су некада биле комунистичке, анализира се кроз призму фамозне шок-терапије коју је заговарао Сакс, а која је примењена свуда, осим у Словенији.

И све земље, Русија највише, али и сви други, имале су потпуни слом тржишта, нагли пад стандарда. Идеја је била да се брзом транзицијом од државног управљања тржиштем и привредом, за веома кратко време све препусти тржишту. Многе ствари се ту нису узимале у обзир, што је довело до тога да се свуда у Источној Европи, догодио економски слом. Једино су Словенци у транзицији своје економији користили неке друге моделе и постепено, али опет брзо, кренули ка тржишној економији. И свуда у Европи су се догодили тешки ломови и скоро читавса деценија тешког живота, док је Словенија једина која је по изласку из СФРЈ, наставила успоном ка европском стаднарду.

Са друге стране Кинези су имали своју постепену транзицију, где су прво отворили тржиште за робу, онда и за инвестиције. Имали су деценије да уче од западних компанија које су радиле како се управља и великим и малим системима. Имали су времена да науче како се држава понаша на међународном тржишту капитала. Они су постепено мењали своју економију, западни систем менаџерисања, који су успели да модификују и инкорпорирају у своје управљање државним предузећима.

Много је прича комплекснија, али суштина је у томе да је Кина имала постепену транзицију, док источни део Европе није.

У свему томе ми смо заиста посебам случај. Наша транзиција, иако је започела чак под Слобом, реално је почела после 5. октобра 2000. године. Када сам студирао, професор је говорио да је наша шанса што каснимо десет и више година са транзицијом, у томе што можемо да анализирамо сва негативна искуства у Источној Европи и да избегнемо грешке. На жалост, ми смо направили компилацију свега, вероватно један од најлошијих модела приватизације и дивљачке транзиције која је оставила трауме читавој једној генерацији људи. У преводу нисмо учили на туђим грешкама, а могли смо, већ смо правили сулуде наше грешке, да ми данас служимо као студија случаја како не треба радити.
 
Do Miloševića je to ok funkcionisalo. Imali smo u SFRJ privredu koja je bila samodovoljna i proizvodila sve. Sad i čačkalice i beli luk uvozimo, a u fabrikama motamo kablove za strance za minimalac. To je ta vizija velikog ekonomskog rasta? Ne može na taj način nikakav pravi rast da se napravi. BDP nam raste tačno onoliko koliko kredita uzmemo i uložimo u subvencije i izgradnju infrastrukture. Nama kao nerazvijenoj zemlji treba mnogo veći rast da bi mogli da sustižemo zapad. Za stvarni privredni rast neophodno je graditi sistematski domaću privredu, a mi smo se zapadu obavezali preko IPAP i drugih sporazuma da ćemo i ovo malo državnih firmi što imamo da privatizujemo. I ovo što prelažem ne mora da bude državno vlasništvo 100%. Napraviš od radnika akcionare ili dozvoliš kupovinu akcija. Pa onda bord akcionara bira menadžment koji mu je u interesu koji će da donosi profit.

Država nema negativnu selekciju kadrova po definiciji, nego je to politika stranke na vlasti. Naprednjaci imaju izbor da biraju politički podobne ali nesposobne ili da dovedu u državne firme profesionalni menadžment. Oni biraju ovo prvo. Isto kao što je to radio SPS i kasnije žuti.

Rio Tinto ti je u vlasništvu BlackRocka kao i većina velikih korporacija. To nije završena priča. Jer BlackRock ako želi da kopa litijum u Jadru ima potencijala da ucenjuje Srbiju povlačenjem investicija. Oni mogu da pokupuju i ono što ne poseduju u Srbiji pa da ugase za primer. Jer imaju neograničena sredstva za ekonomsko podjarmljivanje sveta. Ne radi se više o tome da države mogu da nas ucenjuju, sada i velike korporacije mogu da nas ucenjuju. Da imamo svoju domaću privredu to ne bi moglo.

Zapad je ekonomski truo.Vlasnici svega su tri velika investiciona fonda BlackRock, VanGuard i StateStreet. Oni mogu da ugase cele ekonomije u trenutku ako hoće, a hoće jer im ciljevi nisu zarada novca kog imaju u neograničenim količinama nego prelaženje na novi ekonomski sistem što nam najavljuju kao Veliki Reset. Njih interesuje apsolutna moć a ne novac. Ide se ka zavođenju globalne diktature, novog kvazikomunističkog sistema u kome nećemo imati ništa a bićemo navodno srećni kako tvrdi Klaus Švab.

За први пасус, у СФРЈ јесмо производили доста, али смо и увозили. Увек смо имали, ако се не варам, трговински дефицит у размени са светом. Да не помињем да смо домаће тржиште бранили царинама и другим мерама. Дакле није то било скроз отворено тржиште како данас постоји. Али понављам, последњих неколико деценија СФРЈ, многе чак и највеће фирме, пословале су са губицима. Имале су превише запослених, нису улагале у нову технологију, заостајали су чак две генерације у модернизацији производње. А то значи да оно што западна фирма која има приватног власника произведе, често буде конкурентније на тржишту.

За други пасус, држава као нека правна категорија нема негативну или позитивну селекцију кадрова, то су у праву, али до сада су сви они који су водили државу, још из времена СФРЈ, имали негативну селекцију. Знам да се сви осврћу на тренутни моменат, јер живимо у њему, али тако је било и раније. Једна од највећих сатира нашег друштва и један од мојих омиљених домаћих филмова "Тесна кожа" говори и о томе. Шојић директор једног државног предузећа који из њега исисава паре и запошљава родбину. Таквих фирми и Шојића је било свуда. Има их и данас, али држава ипак има мање предузећа да може да запошљава такве кадрове.

Када је у питању литијум и било који други метал, не знам колико је логично не користити рудна богатства. Можемо, ако смо богати, па не желимо нешто да експлоатишемо, или чувамо за неколико деценија касније. Када си пука сиротиња, гледаш да искористиш све. Цена, еколошка, наравно да постоји. Јер до сада нико није смислио начин да се нешто копа и вади из земље а да то не утиче на животну средину. Када је у питању литијум и екологија, треба да се зна, екологија је привилегија богатих. Ми нисмо богати. На почетку индустријских револуција и индустријализације земље попут Енглеске и Немачке су посекле скоро све шуме, копали и загађивали све што стигну. То је био један степен у развоју њихове економије, где они данас, када су достигли високи животни стандард траже та зелена решења. Да не говорим о чињеници да ми као народ, не да нисмо еколошли освешћени, него користимо све у дневно-политичке сврхе.

Против Рио-тинта се бори глумица Цеца Бојковић која дође на еко-протест у крзненој бунди. Или онај несрећник који је распалио испред Предсеништва ватру и користио ћумур да пече прасе током протеста.

Иначе, мултинационалним компанијама циљ је профит. А они користе огромна средства која имају да би утицали на многе владе и званичнике да законе, економију и све друго, прилагођавају њиховим потребама. Тај проблем најбоље осете мале и слабо развијене земље попут наше, али они се слично понашају и на западу. Лобирају, плаћају, потплаћују, тужакају, прете, уцењују. Можемо да плачемо да то није фер, као Калимеро, али то је реалност која постоји. Циљ јесте да видиш колико можеш да заштитиш своје националне интересе у таквој ситуацији, посебно ако не могу неки много већи од тебе то да учине.
 
Mene samo jedno interesuje,kontrolise li srbijanski parlament gde Vucic trosi pare ili je on u njega doveo ovce samo da bleje i mekecu.

Нема потребе, то је њему детету комунизма, ђедова борба дала, да имамо Вучића за маршала
 
Kako kenjaju ovi propali studenti na državnom budžetu. Sinak, ti da nešto vrediš ne bi te angažovali kao bota na Krstarici, već bi u SNSu radio nešto konkretnije. Loši pokušaji relativizacije, da sam sendvičojed poverovao bih.

Država može da upravlja poput privatnog poslodavca, raspiše konkurse za menadžere i na osnovu učinka ih menja, ali ko bi se onda učlanjivao u vašu stranku?

Od kopanja Litijuma dobićemo mrvice jer svi znamo kolika je rudna renta. Tvoji šefovi će strpati milione u džepove, biće para za botovske sendviče a narodu ***** i ekološka katastrofa.
Sve što smo od vladavine SNSa i silnih investicija dobili su minimalne zarade, povećanje i uvođenje novih poreza ( porez na nasleđe? treba vas kolektivnio obesiti zbog toga),dupliranje državnog duga,a kako izgleda prosečna potrošačka korpa smo zaboravili.
 
Poslednja izmena:
Kako kenjaju ovi propali studenti na državnom budžetu. Sinak, ti da nešto vrediš ne bi te angažovali kao bota na Krstarici, već bi u SNSu radio nešto konkretnije. Loši pokušaji relativizacije, da sam sendvičojed poverovao bih.

Država može da upravlja poput privatnog poslodavca, raspiše konkurse za menadžere i na osnovu učinka ih menja, ali ko bi se onda učlanjivao u vašu stranku?

Od kopanja Litijuma dobićemo mrvice jer svi znamo kolika je rudna renta. Tvoji šefovi će strpati milione u džepove, biće para za botovske sendviče a narodu ***** i ekološka katastrofa.
Sve što smo od vladavine SNSa i silnih investicija dobili su minimalne zarade, povećanje i uvođenje novih poreza ( porez na nasleđe? treba vas kolektivnio obesiti zbog toga),dupliranje državnog duga,a kako izgleda prosečna potrošačka korpa smo zaboravili.

Па ако смо само то "добили", како је могуће да је велики вођа омађијао толике народне масе да гласају за њега. Мора да даје личне карте мртвима да на дан избора устају из гроба и гласају. Или на тоне увози оне босанце да заокруже његово име на листићу. Нека алхемија постоји.

А можда је делић истине у томе да се највећи део бирачког тела великог вође састоји од људи који су у оном времену пре њега, дакле ДОС-овом, били такозвани "губитници транзиције". Сећаш се, то су они људи који су у годинама после 5. октобра, у својим 40-им, 50-им годинама живота остајали без посла у оној дивљачкој, пљачкашкој приватизацији. Који су гледали не само како губе свој посао који су радили деценијама, већ више нису имали ни где да се запосле. Њих је у једном тренутку било више од 800.000.

За њих је ово данас корак напред. Али не само за њих, рекао бих и за многе друге. Јер заиста је тешко тако сје.бати земљу за 12 година владавине без рата, како је ДОС то маестрално учинио.
 
Zašto daje pare penzionerima crkavicu pred izbore? Da se ne plaši gubitka glasova?

Penzioneri su ubijeni u mozak jer nemaju drugih informacija osim okupiranih televizija. Nisi video reportažu od onog penzionerskog para sa juga sa ukupnim primanjima od 17000din, koji trpe da bi platili račune a glasaju za najvećeg srpskog sina?

A na severu Kosova ucenjuju studente iz studentskih domova da glasaju na lične karte mrtvih ili paljba iz domova.
A daju se i lične karte Bosancima za glas. A ucene zaposlenih u javnim preduzećima? Toga nema? A kapilarni glasovi? Svi smo svedoci poziva za glasanje ljudima za koje prvi put čujemo u svojim zgradama. Pored tolike podrške morate i da kradete.

I još jednom ću reći ono što ne volite da čujete, i vi ste žuti, ne samo zato što ste govna već zato što je pola Demokratske stranke i ceo G17+ u SNSu. Nastavljaju krađu pod drugim plaštom.
 
Poslednja izmena:

Back
Top