SnS-DS politika otimanja para srpskim poreskim obveznicima radi finansiranja stranaca je dozivela totalni krah!

[Тихи]

Vec skoro 20 godina u kontinuitetu vlasti u Srbiji koje cine DS,SNS i G17+ su vodili politiku otimanja para srpskim poreskim obveznicima i davanje tih para strancima koji su na taj nacin dobijali besplatne fabrike i radnike o trosku nas gradjana, srpskih poreskih obveznika.

Sistem funkcionise tako sto se srpskoj sirotinji dizu porezi, akcize, na sve i svasta a onda se te pare usmeravaju u dzepove stranih zapadnih milijardera.... Npr u dzepove italijanske milijarderske porodice Anjeli koja je vlasnik FIAT-a , ili porodice Moretti u cijem je vlasnistvu GEOX.

Zato danas placamo dizel 206 dinara po litru, i ako je pre 10 godina cena nafte bila 50% visa nego danas, a dizel je tada kostao 133 dinara.

Znaci stranci dobijaju i do 250.000 evra po radnom mestu, besplatno zemljiste za fabriku, bivaju oslobodjeni bilo kakvog poreza , da bi par hiljada radnika primalo platu od 30-40.000 dinara?

Onda stranac uzme taj kes iznese ga u inostranstvo i mi imamo gubitak tj deficit.

Da je sa druge strane vlast pomagala srpske privrednike u istoj meri, mesto inostranih firmi jacali bi smo nase domace firme i poljoprivredu, a novac dat na ime subvencija bi ostajao i bivao potrosen u nasoj zemlji od cega bi imali posredno svi korist.

GEOX otisao. FIAT otisao. KO JE SLEDECI?

 

[Black_star]

kasnis jedno 10 godina.
nista strasno..

 

[Тихи]

kasnis jedno 10 godina.
nista strasno..

Kako to mislis?

 

[Black_star]

Kako to mislis?

rodjace, pricas o bivsoj vlasti, imas li oci da vidis sta radi sadasnja?

 

[fobos11]

@Тихи

Написао си неколико тешких глупости, плус си демонстрирао апсолутно непознавање материје, али опет, то си ти, то је за тебе нормално и оправдано.

Прва је огромна лаж да се радно место финансира са 250.000 евра. Чак ни ми нисмо баш толико луди. Радно место се финансира од 10 хиљада, па до неколико десетина хиљада евра, на одређени временски период. Уз обавезу, ако се не варам, да најмања плата радника мора бити за трећину већа од минималца. Наравно, не могу ни све стране фирме да конкуришу за овакве субвенције. Да би добили такву помоћ државе фирма мора имати обезбеђено страно тржиште на које пласира највећи део робе. Значи не може да дође, да добије донацију и да онда продаје робу овде. То су само неки ситни услови. Наравно мора да запошљава одређени, да кажемо већи, број људи. И тако даље.

На примеру што си дао за Геокс, па ако је за све ове године то једина компланија која је напустила тржиште, онда то не говори о пропасти, него о успешности модела, јер постоји стотине страних компанија које и даље раде. За Фијат, то није затварање прооизводње и одлазак, него смањење броја запослених. Али компанија и даље остаје и прооизводи.

Али сада долазимо до оног најзанимљивијег дела. А то је зашто странци, а не домаћи. Формално-правно, многи домаћи привредници не испуњавају услове, када је био ранији модел субвенција, у смислу да немају обезбеђено веће страно тржиште, да немају довољан број запослених и слично. То се исправљало. Постоји низ програма помоћи домаћим привредницима и код запошљавања и код набавке опреме.

Да се каже да домаћи привредници нису имали подршку државе било би прилично погрешно. Нашим, домаћим привредницима давале су се шећеране за 1 евро. Па су мангупи помоћ из ЕУ у роби, односно шећеру, користили тако што су у тим шећеранама, уместо да производе шећер, препакивали страну помоћ и продавали назад ЕУ. Ја, који не волим ЕУ, мене је било срамота таквог нивоа шибицарења.

Највећи број домаћих привредника забетонирао је минималне плате радницима. Домаћи привредници су били ти код којих плата није била редовна. Мишковић, а не неко ко је дошао из друге државе, активно је уништавао српског пољопривредника. Добио је Ц-маркет на поклон да направи Макси, онда је као највећи купац српских пољопривредних производа плаћао смешну цену земљорадницима и то са дебелим закашњењем, када евро порасте и инфлација. Тако када наши привредници добију те паре, то није иста вредност као када су продавали. Они који су га тужили, нису могли више никоме да продају своје производе. То је радио наш Србин, чарапан, из Лазаревог града, Мирослав Мишковић у оно дивно ДОС-ово време.

Ретки су били домаћи привредници који су из патриотских разлога давали било какве бенефиције радницима. У тренутку када је било више од 800 хиљада незапослених, они су имали море кметова које су злоупотребљавали. Наши привредници, а не странци, доле по југу Србије давали су плату од, веровао или не, 60 евра, за месец дана крвничког рада. Наравно непријављен, уз кашњење плата. Ко није хтео, није морао, има ко хоће. Тек када су дошле стране инвестиције, када је нешто од привреде почело да ради, уз одлив станивништва, дошло се до ситуације да у одређеним браншама фале радници.

Па тек тада су наши привредници закључили да ако хоће да задрже радника, морају макар плату да му дају на време. Што је за њих шок, за тај дивљачки и робовски начин пословања који су имали. Па уместо да се помире са чињеницом да морају да плате радника за посао који ради и то да буде нешто више од минималца, да мора да пусти радника на боловање и одмор, они су почели да кукају како имају нелојалну конкуренцију због страних компанија. Чак и данас они успевају да зајеб.авају државу, тако што радницима на рачун плаћају најчешће минималац, а остало на руке. Стране компаније тако не раде. А то даље прави проблем, јер када ти људи оду у пензију, иако су зарађивали више, пријављени су били на минималац, значи имаће минималну пензију, биће социјални случајеви, што значи да ће поново држава морати да помаже.

Што се мене тиче, добар део домаћих послодаваца комотно може да позатвара бизнисе, сузу не бих пустио, имајући у виду шта су и како су радили.

 

[Тихи]

rodjace, pricas o bivsoj vlasti, imas li oci da vidis sta radi sadasnja?

Sadasnja radi isto sto i bivsa. To je kontiunitet jedne te iste robovlasnicke politike unistavanja srpskog radnika i seljaka sa ciljem punjenja dzepova zapadnih milijardera.

 

[Тихи]

@Тихи

Написао си неколико тешких глупости, плус си демонстрирао апсолутно непознавање материје, али опет, то си ти, то је за тебе нормално и оправдано.

Прва је огромна лаж да се радно место финансира са 250.000 евра. Чак ни ми нисмо баш толико луди. Радно место се финансира од 10 хиљада, па до неколико десетина хиљада евра, на одређени временски период. Уз обавезу, ако се не варам, да најмања плата радника мора бити за трећину већа од минималца. Наравно, не могу ни све стране фирме да конкуришу за овакве субвенције. Да би добили такву помоћ државе фирма мора имати обезбеђено страно тржиште на које пласира највећи део робе. Значи не може да дође, да добије донацију и да онда продаје робу овде. То су само неки ситни услови. Наравно мора да запошљава одређени, да кажемо већи, број људи. И тако даље.

На примеру што си дао за Геокс, па ако је за све ове године то једина компланија која је напустила тржиште, онда то не говори о пропасти, него о успешности модела, јер постоји стотине страних компанија које и даље раде. За Фијат, то није затварање прооизводње и одлазак, него смањење броја запослених. Али компанија и даље остаје и прооизводи.

Али сада долазимо до оног најзанимљивијег дела. А то је зашто странци, а не домаћи. Формално-правно, многи домаћи привредници не испуњавају услове, када је био ранији модел субвенција, у смислу да немају обезбеђено веће страно тржиште, да немају довољан број запослених и слично. То се исправљало. Постоји низ програма помоћи домаћим привредницима и код запошљавања и код набавке опреме.

Да се каже да домаћи привредници нису имали подршку државе било би прилично погрешно. Нашим, домаћим привредницима давале су се шећеране за 1 евро. Па су мангупи помоћ из ЕУ у роби, односно шећеру, користили тако што су у тим шећеранама, уместо да производе шећер, препакивали страну помоћ и продавали назад ЕУ. Ја, који не волим ЕУ, мене је било срамота таквог нивоа шибицарења.

Највећи број домаћих привредника забетонирао је минималне плате радницима. Домаћи привредници су били ти код којих плата није била редовна. Мишковић, а не неко ко је дошао из друге државе, активно је уништавао српског пољопривредника. Добио је Ц-маркет на поклон да направи Макси, онда је као највећи купац српских пољопривредних производа плаћао смешну цену земљорадницима и то са дебелим закашњењем, када евро порасте и инфлација. Тако када наши привредници добију те паре, то није иста вредност као када су продавали. Они који су га тужили, нису могли више никоме да продају своје производе. То је радио наш Србин, чарапан, из Лазаревог града, Мирослав Мишковић у оно дивно ДОС-ово време.

Ретки су били домаћи привредници који су из патриотских разлога давали било какве бенефиције радницима. У тренутку када је било више од 800 хиљада незапослених, они су имали море кметова које су злоупотребљавали. Наши привредници, а не странци, доле по југу Србије давали су плату од, веровао или не, 60 евра, за месец дана крвничког рада. Наравно непријављен, уз кашњење плата. Ко није хтео, није морао, има ко хоће. Тек када су дошле стране инвестиције, када је нешто од привреде почело да ради, уз одлив станивништва, дошло се до ситуације да у одређеним браншама фале радници.

Па тек тада су наши привредници закључили да ако хоће да задрже радника, морају макар плату да му дају на време. Што је за њих шок, за тај дивљачки и робовски начин пословања који су имали. Па уместо да се помире са чињеницом да морају да плате радника за посао који ради и то да буде нешто више од минималца, да мора да пусти радника на боловање и одмор, они су почели да кукају како имају нелојалну конкуренцију због страних компанија. Чак и данас они успевају да зајеб.авају државу, тако што радницима на рачун плаћају најчешће минималац, а остало на руке. Стране компаније тако не раде. А то даље прави проблем, јер када ти људи оду у пензију, иако су зарађивали више, пријављени су били на минималац, значи биће социјални случајеви, што значи да ће поново држава морати да помаже.

Што се мене тиче, добар део домаћих послодаваца комотно може да позатвара бизнисе, сузу не бих пустио, имајући у виду шта су и како су радили.

Prosipas ciste lazi.

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/politika-subvencija-od-10000-do-150000-evra-po-radnom-mestu


Sumanuto insistiranje da se po svaku cenu realizuje investicija Fijat je mudro iskoristio, obezbedivši fantastičan posao na račun države Srbije. Ugovor sa Fijatom je samo delimično objavljen na sajtu Vlade, a deo o podsticajima je zatamnjen. Međutim, posrednim putem, iz završnih računa FAS-a, gde se uredno beleže prihodi od subvencija i drugih državnih davanja, možemo steći uvid u obim podsticaja koje država velikodušno daje kompaniji.

Država je, pored unošenja imovine (zemljište i 300.000 kvadrata fabričkih hala) unela u kapital od 50 miliona evra gotovine, a strani partner je uložio 200 miliona u opremi. Izdate su državne garancije za kredite kod Evropske investicione banke pod povlašćenim uslovima na 169,5 miliona evra. Dato je i 10.000 evra po radnom mestu, a plaća im se i 1.000 evra za „troškove" obuke.

Do 31. 12. 2014. godine, preko 161 milion evra plaćeno je (na osnovu ugovora) za sledeće aktivnosti: komunalne usluge, zamena krova, remedijacija životne sredine i spoljašnja infrastruktura za „park dobavljača". Ugovorom je predviđeno (i isplaćeno) i bespovratno ulaganje u fabriku od 50 miliona evra.

FAS praktično ne plaća ni poreze i doprinose na zarade, jer se država obavezala da će u periodu od 10 godina refundirati pun uplaćeni iznos za sve radnike, a oslobođen je i poreza na imovinu, kao i taksa prema lokalnoj samoupravi. Ni to nije kraj, jer je država subvencionisala i prodaju Fijatovih automobila nekoliko godina zamašnim iznosom od po 3.000 evra po automobilu.

Analizom završnih računa samo za 2013. i 2014. godinu, zaključuje se da je samo u tim godinama FAS primio više od šest milijardi dinara subvencija.


Analizom zavrsnih racuna FIAT-a moze da se vidi da oni godisnje dobijaju 6-8 milijardi dinara subvencija.

To je na period od 14 godina preko 700 miliona evra. FIAT je zaposljavao 2.500 radnika


Kada 700 miliona evra podelis sa 2.500 dobijes iznos od cak 280.000 evra subvencija iz drzavne kase po radnom mestu!!!

I pored te abnormalne i sumanute cifre - fabrika je zatvorena i investicija je propala!

Pri tom tu ulazi samo isplacen direktan novac na racun a ne i druge pomoci kao oslobadjanje od poreza, besplatno poklanjanje imovine zastave vredne 50 miliona evra , i slicno....


Pri tom - plate radnika FIAT-a u Kragujevcu su TOTALNA BEDINJA zbog cega su u vise navrata i strajkovali...

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-prava-radnika/28598071.html

Plata radnika u Fiatu je malo više od republičkog minimalca, oko 230 evra

Podrška italijanskog sindikata Fiata kolegama u Kragujevcu simbolički je bitna, ali jedino država može i mora da zaštiti svoje radnike, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Štrajk zaposlenih u Fiatu zbog malih plata traje, pregovori su na pomolu, a radnici veruju da ce rukovodstvo fabrike i nadležni u Srbiji konačno morati da prestanu da ignorišu njihove zahteve.
Plata u srpskom FIAT-u vredi kao bolji ručak u restoranu u Italiji, rečenica je iz pisma podrške sindikalaca iz Torina koja je kolege u Kragujevcu najviše zabolela.

 

[hm337]

Прва је огромна лаж да се радно место финансира са 250.000 евра.

Nije puno preterao. Za fabrike čokolade u Novom Sadu subvencije su bile 120 000 evra po radnom mestu, a za Henkel 150 000. Što je mnogo mnogo je.

 

[fobos11]

Nije puno preterao. Za fabrike čokolade u Novom Sadu subvencije su bile 120 000 po radnom mestu, a za Henkel 150 000. Što je mnogo mnogo je.

Највећи број радних места се финансира са 10 хиљада евра. Одређени период од неколико година. Евентуално се преговара за додатни период ако се шири производња. Све што си и поставио, једини ко је достигао 250.000 евра је управо Фијат, зато што је ту најдуже и то је субвенција која је од доласка до данас. Наравно, Фијат и друге фирме то враћају извозом.

 

[Тихи]

Nije puno preterao. Za fabrike čokolade u Novom Sadu subvencije su bile 120 000 evra po radnom mestu, a za Henkel 150 000. Što je mnogo mnogo je.

A nama srpskim poljoprivrednicima od drzave koju branimo i lebom hranimo = KITA!

Vec 3 godine nemamo dinara subvencija za sadni materijal , prakticno nista ne dobijamo, jedino sto daju jeste milostinja u vidu 4000 dinara po hektaru obradive povrsine gazdinstva.

Ja cak ni to nisam dobio... Mada neki jesu...

Inace 2012 goidine se davalo 12.000 dinara po hektaru a danas je to tri puta manje.

Pomenutih 10-50-150-250.000 evra po zaposlenom mi srpski privrednici mozemo samo da sanjamo.

Superhik Srbija.

 

[fobos11]

Prosipas ciste lazi.

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/politika-subvencija-od-10000-do-150000-evra-po-radnom-mestu


Sumanuto insistiranje da se po svaku cenu realizuje investicija Fijat je mudro iskoristio, obezbedivši fantastičan posao na račun države Srbije. Ugovor sa Fijatom je samo delimično objavljen na sajtu Vlade, a deo o podsticajima je zatamnjen. Međutim, posrednim putem, iz završnih računa FAS-a, gde se uredno beleže prihodi od subvencija i drugih državnih davanja, možemo steći uvid u obim podsticaja koje država velikodušno daje kompaniji.

Država je, pored unošenja imovine (zemljište i 300.000 kvadrata fabričkih hala) unela u kapital od 50 miliona evra gotovine, a strani partner je uložio 200 miliona u opremi. Izdate su državne garancije za kredite kod Evropske investicione banke pod povlašćenim uslovima na 169,5 miliona evra. Dato je i 10.000 evra po radnom mestu, a plaća im se i 1.000 evra za „troškove" obuke.

Do 31. 12. 2014. godine, preko 161 milion evra plaćeno je (na osnovu ugovora) za sledeće aktivnosti: komunalne usluge, zamena krova, remedijacija životne sredine i spoljašnja infrastruktura za „park dobavljača". Ugovorom je predviđeno (i isplaćeno) i bespovratno ulaganje u fabriku od 50 miliona evra.

FAS praktično ne plaća ni poreze i doprinose na zarade, jer se država obavezala da će u periodu od 10 godina refundirati pun uplaćeni iznos za sve radnike, a oslobođen je i poreza na imovinu, kao i taksa prema lokalnoj samoupravi. Ni to nije kraj, jer je država subvencionisala i prodaju Fijatovih automobila nekoliko godina zamašnim iznosom od po 3.000 evra po automobilu.

Analizom završnih računa samo za 2013. i 2014. godinu, zaključuje se da je samo u tim godinama FAS primio više od šest milijardi dinara subvencija.


Analizom zavrsnih racuna FIAT-a moze da se vidi da oni godisnje dobijaju 6-8 milijardi dinara subvencija.

To je na period od 14 godina preko 700 miliona evra. FIAT je zaposljavao 2.500 radnika


Kada 700 miliona evra podelis sa 2.500 dobijes iznos od cak 280.000 evra subvencija iz drzavne kase po radnom mestu!!!

I pored te abnormalne i sumanute cifre - fabrika je zatvorena i investicija je propala!

Pri tom tu ulazi samo isplacen direktan novac na racun a ne i druge pomoci kao oslobadjanje od poreza, besplatno poklanjanje imovine zastave vredne 50 miliona evra , i slicno....


Pri tom - plate radnika FIAT-a u Kragujevcu su TOTALNA BEDINJA zbog cega su u vise navrata i strajkovali...

https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-prava-radnika/28598071.html

Plata radnika u Fiatu je malo više od republičkog minimalca, oko 230 evra

Podrška italijanskog sindikata Fiata kolegama u Kragujevcu simbolički je bitna, ali jedino država može i mora da zaštiti svoje radnike, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Štrajk zaposlenih u Fiatu zbog malih plata traje, pregovori su na pomolu, a radnici veruju da ce rukovodstvo fabrike i nadležni u Srbiji konačno morati da prestanu da ignorišu njihove zahteve.
Plata u srpskom FIAT-u vredi kao bolji ručak u restoranu u Italiji, rečenica je iz pisma podrške sindikalaca iz Torina koja je kolege u Kragujevcu najviše zabolela.

Да ли си ти прочитао оно што си ти написао. Фијат је једини пример такве помоћи, зато што су најдуже ту. Највећи број страних инвеститора добија 10.000 евра по радном месту, неки јачи добију више. Али све што се издвоји за радна места, гледа се да се поврати кроз извоз. Јер да није тих фирми које извозе производе, наш минус у трговини са светом би био још гори.

 

[Тихи]

Да ли си ти прочитао оно што си ти написао. Фијат је једини пример такве помоћи, зато што су најдуже ту. Највећи број страних инвеститора добија 10.000 евра по радном месту, неки јачи добију више. Али све што се издвоји за радна места, гледа се да се поврати кроз извоз. Јер да није тих фирми које извозе производе, наш минус у трговини са светом би био још гори.

Efekti vase politike po nasu privredu su nikakvi.

Samo domaci privrednici mogu da pokrenu srpsku privredu. Stranci to nisu niti ce ikada uciniti i bice ovde prisutni sve dotle dok mogu da pljackaju srpski budzet.

Posle odlaze.

 

[hm337]

Највећи број радних места се финансира са 10 хиљада евра. Одређени период од неколико година. Евентуално се преговара за додатни период ако се шири производња. Све што си и поставио, једини ко је достигао 250.000 евра је управо Фијат, зато што је ту најдуже и то је субвенција која је од доласка до данас. Наравно, Фијат и друге фирме то враћају извозом.

Taj izvoz samo fiktivno uvećava naše blagostanje jer profit zadržava i iznosi iz zemlje vlasnik subvencionisane firme. Zašto ne bi imali državne fabrike ako su već domaći kapitalisti uglavnom bahati i bezobzirni? Za pare koje se bacaju u subvencije mogla se napraviti jaka domaća državna privreda. Ali ne mi moramo da slušamo šta nam narede EU i NATO.

 

[fobos11]

Efekti vase politike po nasu privredu su nikakvi.

Samo domaci privrednici mogu da pokrenu srpsku privredu. Stranci to nisu niti ce ikada uciniti i bice ovde prisutni sve dotle dok mogu da pljackaju srpski budzet.

Posle odlaze.

Претпостављам да никада ниси радио код домаћег привредника, посебно у оном периоду дивљачке транзиције. Ако си желео да осетиш делић робовласнилчког периода, тада си могао. Плата, минималац, није баш сваког месеца, одмор само ако колега хоће да те мења да ради твоје смене, боловање не постоји. Ово је опис више од 80 одсто домаћих привредника који су требали да нам ваде земљу из гов-ана. Тако да не фантазирај, нађи прво посао, прођи макар нешто, па онда говори о дивним домаћим привредницима. Једини шљам који ми је остао дужан, то су домаћи привредници, морао сам сопствени зарађени новац да гањам преко инспекције рада.

 

[fobos11]

Taj izvoz samo fiktivno uvećava naše blagostanje jer profit zadržava i iznosi iz zemlje vlasnik subvencionisane firme. Zašto ne bi imali državne fabrike ako su već domaći kapitalisti uglavnom bahati i bezobzirni? Za pare koje se bacaju u subvencije mogla se napraviti jaka domaća državna privreda. Ali ne mi moramo da slušamo šta nam narede EU i NATO.

Па мислим да смо се доказали да смо неспособни да руководимо фабрикама. Имали смо ми јако дуго државне фабрике, од крада Другог светског рата до данас. Па су већ крајем 60их и почетком 70их година те фабрике почеле да буду губиташи, где су се минуси покривали из буџета. Те фабрике су имале ниску продуктивност, јер су имали превише запослених, није се улагало у средства за производњу. Да не говорим на шта су личиле многе фабрике до краја 80их.

У преводу држава је добар послодавац, јер даје плату, поштује законе о раду, али је лош менаџер, јер највећи број њених фабрика је губиташ.

 

[hm337]

Па мислим да смо се доказали да смо неспособни да руководимо фабрикама. Имали смо ми јако дуго државне фабрике, од крада Другог светског рата до данас. Па су већ крајем 60их и почетком 70их година те фабрике почеле да буду губиташи, где су се минуси покривали из буџета. Те фабрике су имале ниску продуктивност, јер су имали превише запослених, није се улагало у средства за производњу. Да не говорим на шта су личиле многе фабрике до краја 80их.

У преводу држава је добар послодавац, јер даје плату, поштује законе о раду, али је лош менаџер, јер највећи број њених фабрика је губиташ.

to je zato što je menadžment bio loš jer je biran po principu partijske podobnosti. Unajmiš profesionalne menadžere i nemaš taj problem. Čak su imnoge fabrike u vreme SFRJ dobro poslovale. Druga je priča je što smo 90ih imali sankcije, a kasnije žute lopove kojima je cilj bio da sasvim slupaju preostale fabrike sa zastarelom tehnologijom da bi ih što jeftinije kupili i prodali.

 

[PAWLLE]

to je takva IDIOTARIJA da nemas reci opisati tu GLUPOST

 

[fobos11]

to je zato što je menadžment bio loš jer je biran po principu partijske podobnosti. Unajmiš profesionalne menadžere i nemaš taj problem. Čak su imnoge fabrike u vreme SFRJ dobro poslovale. Druga je priča je što smo 90ih imali sankcije, a kasnije žute lopove kojima je cilj bio da sasvim slupaju preostale fabrike sa zastarelom tehnologijom da bi ih što jeftinije kupili i prodali.

Не постоји начин да држава обезбеди добар менаџмент. Покушали су то у РТБ Бор или у Железари, не сећам се, када су ангажовали профи менаџмент на тендеру. И поново није успело. Када су Кинези преузели, њима је успело. Како, не знам. Њихове државне фабрике добро функционишу, али они су научили менаџерисање у страним компанијама које су још 70их долазиле код њих када су се отворили према западу. Код нас је то немогуће.

Само приватник ће гледати да направи посао да има максималну продуктивност. Држава ће увек гледати и социјалну компоненту и многе друге ствари, а ултимативно, државне компаније су увек уточиште за партијске чланове.

 

[hm337]

Не постоји начин да држава обезбеди добар менаџмент. Покушали су то у РТБ Бор или у Железари, не сећам се, када су ангажовали профи менаџмент на тендеру.

Menadžment se ne nabavlja na tenderu. Da li na zapadu menadžere biraju na tenderima? Tenderi su najčešće nameštaljka. U RTB Bor direktor je godinama bio lokalni tip koji je menjao partijske knjižice kao čarape da bi bio podoban za tu funkciju. Verujem da je slično bilo i u železari.

И поново није успело. Када су Кинези преузели, њима је успело. Како, не знам. Њихове државне фабрике добро функционишу, али они су научили менаџерисање у страним компанијама које су још 70их долазиле код њих када су се отворили према западу. Код нас је то немогуће.

Treba uložiti u edukovanje i rad menadžera. Kinezi su doveli profesionalni menadžment koji se nagrađuje prema rezultatima, a ne bira se po političkoj podobnosti. Kad smo kod Kineza u Kini ima i državnih firmi koje posluju uspešno. Nije pogrešan model imati državnu firmu, nego je uspeh firme pitanje sposobnosti menadžmenta.

Само приватник ће гледати да направи посао да има максималну продуктивност. Држава ће увек гледати и социјалну компоненту и многе друге ствари, а ултимативно, државне компаније су увек уточиште за партијске чланове.

To je mantra koju nam serviraju sa zapada da bi imali sve kompanije u svim državama pod vlasništvom njihovog krupnog kapitala. Danas su tri velika investiciona foinda vlasnici skoro sve privrede u svetu ali se o tome ne priča mnogo. To je ekonomski rat protiv običnih ljudi.

 

[fobos11]

Menadžment se ne nabavlja na tenderu. Da li na zapadu menadžere biraju na tenderima? Tenderi su najčešće nameštaljka. U RTB Bor direktor je godinama bio lokalni tip koji je menjao partijske knjižice kao čarape da bi bio podoban za tu funkciju. Verujem da je slično bilo i u železari.

Treba uložiti u edukovanje i rad menadžera. Kinezi su doveli profesionalni menadžment koji se nagrađuje prema rezultatima, a ne bira se po političkoj podobnosti. Kad smo kod Kineza u Kini ima i državnih firmi koje posluju uspešno. Nije pogrešan model imati državnu firmu, nego je uspeh firme pitanje sposobnosti menadžmenta.

To je mantra koju nam serviraju sa zapada da bi imali sve kompanije u svim državama pod vlasništvom krupnog kapitala. Danas su tri velika investiciona foinda vlasnici skoro sve privrede u svetu ali se o tome ne priča mnogo. To je ekonomski rat protiv običnih ljudi.

На западу се не набавља на тендеру, зато што је скоро све у приватном сектору. Иначе ми имамо професионални менаџмент, само што тај менаџмент не ради у државним компанијама. Прва ствар коју би такав менаџмент предложио је смањење непотребне радне снаге.

Ми смо бирали на тендеру, што је било прилично разумно, где су услови били да менаџер, односно фирма која се бави тиме, имају искуство у управљању таквим неким системом, плус да познају добро међународно тржиште. Мислим да је била Железара, не РТБ Бор, али небитно. Покушано је и није успело. Онда је покушао нови власник и успео је од губитника да направи фирму која зарађује.

Наша држава није спремна на многе начине да има професионалан менаџмент. На сву срећу, нема ни превише компанија у њеном власништву које би таложиле губитке.

 

[hm337]

Наша држава није спремна на многе начине да има професионалан менаџмент.

To je glavni problem. Našoj državi direktorske funkcije i funkcije članova upravljačkog odbora služe da uhlebi partijske poslušnike.

 

[Тихи]

Претпостављам да никада ниси радио код домаћег привредника, посебно у оном периоду дивљачке транзиције. Ако си желео да осетиш делић робовласнилчког периода, тада си могао. Плата, минималац, није баш сваког месеца, одмор само ако колега хоће да те мења да ради твоје смене, боловање не постоји. Ово је опис више од 80 одсто домаћих привредника који су требали да нам ваде земљу из гов-ана. Тако да не фантазирај, нађи прво посао, прођи макар нешто, па онда говори о дивним домаћим привредницима. Једини шљам који ми је остао дужан, то су домаћи привредници, морао сам сопствени зарађени новац да гањам преко инспекције рада.

Ne lupetaj brate , ove tvoje strane gazde isto dele minimalce a primaju milione i milione evra iz budzeta....

Veci bi efekat 100 puta bio da ste te pare koje dajete stranim milijarderima u dzepove podelili DIREKTNO tim samim radnicima koji tamo rade da zapocnu sopstveni posao.

 

[fobos11]

Ne lupetaj brate , ove tvoje strane gazde isto dele minimalce a primaju milione i milione evra iz budzeta....

Veci bi efekat 100 puta bio da ste te pare koje dajete stranim milijarderima u dzepove podelili DIREKTNO tim samim radnicima koji tamo rade da zapocnu sopstveni posao.

Да, видим да персонализујеш твоју ретардирану поруку, дакле не дајем ја ништа никоме, јер и немам шта да дајем. Али видиш, као што сам ти навео, ко добије субвенције не сме да даје минималац раднику. Најмања плата мора ваљда да буде за трећину већа од минималца.

Даље, ако би сваки радник добио по рецимо 15 хиљада евра, кажеш да би било боље. Да ли си сигуран да би сваки, или макар већина, или макар 10 одсто њих успело да развије неки бизнис. Да не би за неколико година поново били сиротиња и поново на буџету државе. Одакле ти процена да би тако било боље а не овако. Плус, да ли би такво давање пара радницима, довело до тога да се извозе ти неки производи или услуге што би ови радили.

Дакле не будали, изађи мало из стандардних популистичких ср.ања. Домаћи привредници, уз част изузецима, доказали су се током транзиције као ултимативна алава гов.на која су немилосрдно елсплоатисала тешку финансијску ситуацију својих суграђана који су у приватизацији изгубили своје послове. Најстрашније приче нећеш чути у страним фабрикама, већ од оних који су радили за домаће послодавце.

 

[Тихи]

Да, видим да персонализујеш твоју ретардирану поруку, дакле не дајем ја ништа никоме, јер и немам шта да дајем. Али видиш, као што сам ти навео, ко добије субвенције не сме да даје минималац раднику. Најмања плата мора ваљда да буде за трећину већа од минималца.

Даље, ако би сваки радник добио по рецимо 15 хиљада евра, кажеш да би било боље. Да ли си сигуран да би сваки, или макар већина, или макар 10 одсто њих успело да развије неки бизнис. Да не би за неколико година поново били сиротиња и поново на буџету државе. Одакле ти процена да би тако било боље а не овако. Плус, да ли би такво давање пара радницима, довело до тога да се извозе ти неки производи или услуге што би ови радили.

Дакле не будали, изађи мало из стандардних популистичких ср.ања. Домаћи привредници, уз част изузецима, доказали су се током транзиције као ултимативна алава гов.на која су немилосрдно елсплоатисала тешку финансијску ситуацију својих суграђана који су у приватизацији изгубили своје послове. Најстрашније приче нећеш чути у страним фабрикама, већ од оних који су радили за домаће послодавце.

Ne daju minimalac nego par hiljada dinara plate iznad minimalca.

Bruka i sramota. I ti to branis....

 

[fobos11]

To je glavni problem. Našoj državi direktorske funkcije i funkcije članova upravljačkog odbora služe da uhlebi partijske poslušnike.

Да и тако је деценијама. Дакле доказано смо неспособни да управљамо тим системима рационално и да такве компаније преживе на тржишту.

Poruka je automatski spojena: 18.05.2022.

Ne daju minimalac nego par hiljada dinara plate iznad minimalca.

Bruka i sramota. I ti to branis....

Прво, то је најмања плата у страним компанијама и то јесте неколико хиљада динара више од минималца. Али је опет више од минималца и више је од ничега, што су имали пре тога док није ни било и таквог радног места. Да идем даље, више је од минималца који им код српског приватника није ни био исплаћиван редовно. Наравно да ћу да браним. То што је тако бедна плата корак напред ти можда најбоље говори како је било када ни те стране компаније није било и када су српски радници били препуштени на милост и немилост српским послодавцима.