SnS-DS politika otimanja para srpskim poreskim obveznicima radi finansiranja stranaca je dozivela totalni krah!

bas kao

Veoma poznat
Poruka
12.870
Читава Источна Европа је након шока од транзиције почела да се подиже захваљујући страним инвестицијама, али испаде да је само код нас то зло.
problem je sto su se investitori istrosili tada, ali onda smo uleteli mi sa subvencijama

nije zlo, nego racunaju ljudi da im se ne prodaju m. za b.
svi ti sa kojima je drzava zajednicki ulozila koliko moraju godina da ostanu da bi se drzavi isplatilo suinvestiranje?
 

fobos11

Domaćin
Poruka
4.798
Kakvih halucinogena ima u tim sendvičima?
Fiat kao i sve ostale kompanije krade tamo gde mu je dozvoljeno. Misliš da im je odnos prema radnicima i državi isti ovde i u Italiji?
A na ovo o vašem tužilaštvu neću ni da se nasmejem.
Има оних халуциногена које ми је твоја мама оставила, тако да питај њу.

Иначе ти реци ти мени како Фијат, или нека друга компанија функционише у другим земљама а како код нас.
Poruka je automatski spojena:

Аха, дошли смо до чињенице да је економија средство политичког уцењивања. Што не написа то одмах, а ја насео и остао у свери економије.

Е па ако је тако онда смо ми хендикепирани у тој игри.
Није ми јасно, шта ти је овде чудно. Када то економија није била средство политичког уцењивања и присиле. Било у међународним односима, било у унутрашњих пословима државе. И то не само код нас.
 

fobos11

Domaćin
Poruka
4.798
Alternativa je da te pare koje dajemo na subvencije uložimo u domaću državnu privredu. Zašto bi nam puteve i mostove i zgrade pravili Kinezi i drugi kad smo nekad imali svoju građevinsku industriju koja je te iste poslove radila širom sveta? Zašto ne bismo više para uložili u namensku industriju i razvijali dobavljače za mašinske proizvode koje sada uvoze? Zašto ne bismo organizovali zadruge i prehrambenu industriju nego smo tu razvojnu šansu prepustil stihiji slobodnog tržišta? Zašto ne bi kupili tehnologiju i platili profesionalni menadžment za reindustrijalizaciju zemlje? Zato što sve to ne odgovara zapadu i domaćem uvozničkom lobiju koji je jak u Srbiji.

Па све то што си навео ми смо имали. Државне фирме, комбинате, системе и све је (односно скоро све) у неком тренутку генерисало губитке. Чак и пре ратова и санкција. Држава док је руководила били су губици, а не профит. Зато што је била неспособна да управља, из истих разлога који постоје данас. Зато што се некопетентни људи постављају на чело озбиљних предузећа, зато што су фирме служиле за извлачење новца и лично богаћење, зато што су и руководство и радници сматрали када је нешто друштвени и државно онда је ничије и подложно је отуђивању. Да не говорим што држава увек има ту негативну, лошу селекцију кадрова, где се никада скоро није гледала стручност него партијска подобност.

Сада то треба да нам буде решење проблема, да се вратимо како је било, скупо и неуспешно, само да не би велики зли странци овде радили.

Иначе, не знам да ли вас је неко обавестио, али стране инвестиције не постоје само у Србији, постоје у читавом свету, па чак и оном западном, на који сврш.авамо. Са том разликом што је једино овде сматрају богохулним и јеретичким.
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.438
Није ми јасно, шта ти је овде чудно. Када то економија није била средство политичког уцењивања и присиле. Било у међународним односима, било у унутрашњих пословима државе. И то не само код нас.
Некада је томе постојао отпор, мањи или већи, а данас не, чак се радо прихвата.
 

fobos11

Domaćin
Poruka
4.798
Не пратиш постове у континуитету. Ради се о политичком притиску преко економије.
Пратио сам, моје постове си цитирао. Притисак у политичкој економији, дотле смо дошли. Какав отпор очекујеш.

Основна јединица отпора у решавању економских односа били су синдикати. Они су требали да буду перјаница неке борбе против самовоље послодаваца, друга страна притиска на државу. Негде они и данас то јесу, у појединим земљама су јаки, али не довољни да се стратешки увек нешто измени. Код нас су скоро непостојећи, односно постоје, али им је снага веома мала. Осим неколицине синдиката просветара, здравствених радника и сличних, остали су прилично слаби. Чак и ти синдикати преговарају са послодавцем, а то је држава, која је прилично флексибилна у договорима.

Ја не памтим да су синдикати код нас успели да натерају приватне послодавце на неке уступке. Чак и ту мора да посредује држава ако се некада десило да су кренули на приватног послодавца.
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.438
Пратио сам, моје постове си цитирао. Притисак у политичкој економији, дотле смо дошли. Какав отпор очекујеш.

Основна јединица отпора у решавању економских односа били су синдикати. Они су требали да буду перјаница неке борбе против самовоље послодаваца, друга страна притиска на државу. Негде они и данас то јесу, у појединим земљама су јаки, али не довољни да се стратешки увек нешто измени. Код нас су скоро непостојећи, односно постоје, али им је снага веома мала. Осим неколицине синдиката просветара, здравствених радника и сличних, остали су прилично слаби. Чак и ти синдикати преговарају са послодавцем, а то је држава, која је прилично флексибилна у договорима.

Ја не памтим да су синдикати код нас успели да натерају приватне послодавце на неке уступке. Чак и ту мора да посредује држава ако се некада десило да су кренули на приватног послодавца.
Нисам мислио на синдикате и слично. Мислио сам на државну политику.
 

fobos11

Domaćin
Poruka
4.798
Нисам мислио на синдикате и слично. Мислио сам на државну политику.
У оним западним земљама којима се дивимо, посебно у САД, многи сматрају да држава не би смела да регулише ништа осим светла на семафору, док поједини мисле да је и то превише. Они сматрају да све односе треба да регулише једино и само тржиште. Баш да би се избегли било какви притисци или неправедна конкуренција. Као земља са дугом традицијом приватног предузетништва, многи мисле да је мешање државе у било шта веома непожељно.

Па чак и у временима кризе, многи на западу сматрају да ће тржиште само да боље реагује од саме државе. Наравно није се увек ишло тако далеко, али било је ситуација када су настајале веома јаке кризе у САД, а да се држава није превише мешала.

Између осталог, када је већ крајем 50их година прошлог века амерички послодавци, почели да измештају бизнис ван САД, пре свега индустрију, држава није реаговала. Пустила је приватнике да сами процене шта је најбоље за њих и није их спречавала. Тада је започела транзиција америчке индустрије, прво у Мексико, а онда свуда по свету где је имала јефтинију радну снагу. Можда ти звучи познато.

То је за последицу имало одумирање читавих америчких градова, који су до почетка 60их били веома просперитетни, пре свега од североистока ка средњем западу. Читав тај потез, са јаком индустријом која је у првој поливини 20. века направила највећи успон америчке економије, у наредних пар деценија је одласком индустрије потпуно угашен. Сада се тај потез назива "rus belt", алудирајући на олупине некадашњих фабрика које су красиле. Многи градови који и данас постоје имају упола мање становника него што су имали на врхунцу и веома тешке проблеме са криминалом, сиромаштвом и свим другим заје.банцијама. Последњи град у низу који је напуштен је Детроит, који је падом ауто-индусрије у том граду такође доживео егзодус.

Тако сурово изгледа када се држава не меша у бизнис. Ултимативно, због измештања те тешке индустрије САД нису постале економски слабија земља, напротив, економија им се снажно развијала, али није више базирана на производњи свега и свачега, већ се отишло у неке друге секторе, неке модерне технологије. Али читави делови земље су постали катастрофални за живот по америчким стандардима. Имаш гомилу документараца о пропасти америчке индустрије, па можеш да се увериш.

Код нас ми тражимо да нас држава економски не притиска, али када сами заје-бемо нешто, онда је зовемо у помоћ. Задужимо се у швајцарским францима иако знамо да је ризично, па када се деси оно што је било реално, онда јеб.еш мајку држави и свима који је воде. Да ли мислиш да би се у САД држава умешала ако је појединац погрешно проценио могућност отплате кредите. Да не помињем многе друге ствари.
 

zofr

Iskusan
Poruka
5.438
У оним западним земљама којима се дивимо, посебно у САД, многи сматрају да држава не би смела да регулише ништа осим светла на семафору, док поједини мисле да је и то превише. Они сматрају да све односе треба да регулише једино и само тржиште. Баш да би се избегли било какви притисци или неправедна конкуренција. Као земља са дугом традицијом приватног предузетништва, многи мисле да је мешање државе у било шта веома непожељно.

Па чак и у временима кризе, многи на западу сматрају да ће тржиште само да боље реагује од саме државе. Наравно није се увек ишло тако далеко, али било је ситуација када су настајале веома јаке кризе у САД, а да се држава није превише мешала.

Између осталог, када је већ крајем 50их година прошлог века амерички послодавци, почели да измештају бизнис ван САД, пре свега индустрију, држава није реаговала. Пустила је приватнике да сами процене шта је најбоље за њих и није их спречавала. Тада је започела транзиција америчке индустрије, прво у Мексико, а онда свуда по свету где је имала јефтинију радну снагу. Можда ти звучи познато.

То је за последицу имало одумирање читавих америчких градова, који су до почетка 60их били веома просперитетни, пре свега од североистока ка средњем западу. Читав тај потез, са јаком индустријом која је у првој поливини 20. века направила највећи успон америчке економије, у наредних пар деценија је одласком индустрије потпуно угашен. Сада се тај потез назива "rus belt", алудирајући на олупине некадашњих фабрика које су красиле. Многи градови који и данас постоје имају упола мање становника него што су имали на врхунцу и веома тешке проблеме са криминалом, сиромаштвом и свим другим заје.банцијама. Последњи град у низу који је напуштен је Детроит, који је падом ауто-индусрије у том граду такође доживео егзодус.

Тако сурово изгледа када се држава не меша у бизнис. Ултимативно, због измештања те тешке индустрије САД нису постале економски слабија земља, напротив, економија им се снажно развијала, али није више базирана на производњи свега и свачега, већ се отишло у неке друге секторе, неке модерне технологије. Али читави делови земље су постали катастрофални за живот по америчким стандардима. Имаш гомилу документараца о пропасти америчке индустрије, па можеш да се увериш.

Код нас ми тражимо да нас држава економски не притиска, али када сами заје-бемо нешто, онда је зовемо у помоћ. Задужимо се у швајцарским францима иако знамо да је ризично, па када се деси оно што је било реално, онда јеб.еш мајку држави и свима који је воде. Да ли мислиш да би се у САД држава умешала ако је појединац погрешно проценио могућност отплате кредите. Да не помињем многе друге ствари.
Да, али када је 13 колонија на североистоку садашње УСА прогласило независност, коју је касније Британија признала нудећи трговинску сарадње, тако да ће увозити поњопривредне производе, а извозити индустријске (машине и оружје) то УСА није прихватила уводећи царине Британској роби од 100%. На тај начин су желели да развију своју индустрију, и дуги низ година су се тако самоизоловани развијали себе. Када су проценили да су довољно развијени, онда су се окренули слободном тржишту на којем они сада воде главну реч.

Ето и то је политика.
 

fobos11

Domaćin
Poruka
4.798
Да, али када је 13 колонија на североистоку садашње УСА прогласило независност, коју је касније Британија признала нудећи трговинску сарадње, тако да ће увозити поњопривредне производе, а извозити индустријске (машине и оружје) то УСА није прихватила уводећи царине Британској роби од 100%. На тај начин су желели да развију своју индустрију, и дуги низ година су се тако самоизоловани развијали себе. Када су проценили да су довољно развијени, онда су се окренули слободном тржишту на којем они сада воде главну реч.

Ето и то је политика.

То је апсолутно тачно. У време док нису ојачали одговарала им је самоизолација. Када су ојачали требало им је тржиште па су пропагирали либерализацију и отварање нових тржишта. Посебно су били одушевљени када се 70-их година отворила Кина. Мислили су да су нашли златну коку, јер добијају највеће тржиште и океан јефтине радне снаге, где ће пребацити своју индустрију и профитирати.

Нису се надали да је Кина отварање користила за себе. Пустила је стране инвестиције, трансформисала је земљу од аграрне ка индустријској и учила је. Кинези су научили од запада како се најефикасније управља и малим предузећима и фабрикама и комплексима и комбинатима. Онда су најбоља искуства интегрисали у свој систем, где је држава власик свега. И пола века касније, Кина је највећи произвођач скоро свега што постоји на планети. Од кинеске производње зависна је и америчка и скоро све друге економије света.
 

zlatko01

Buduća legenda
Poruka
25.515
@Тихи

Написао си неколико тешких глупости, плус си демонстрирао апсолутно непознавање материје, али опет, то си ти, то је за тебе нормално и оправдано.

Прва је огромна лаж да се радно место финансира са 250.000 евра. Чак ни ми нисмо баш толико луди. Радно место се финансира од 10 хиљада, па до неколико десетина хиљада евра, на одређени временски период. Уз обавезу, ако се не варам, да најмања плата радника мора бити за трећину већа од минималца. Наравно, не могу ни све стране фирме да конкуришу за овакве субвенције. Да би добили такву помоћ државе фирма мора имати обезбеђено страно тржиште на које пласира највећи део робе. Значи не може да дође, да добије донацију и да онда продаје робу овде. То су само неки ситни услови. Наравно мора да запошљава одређени, да кажемо већи, број људи. И тако даље.

На примеру што си дао за Геокс, па ако је за све ове године то једина компланија која је напустила тржиште, онда то не говори о пропасти, него о успешности модела, јер постоји стотине страних компанија које и даље раде. За Фијат, то није затварање прооизводње и одлазак, него смањење броја запослених. Али компанија и даље остаје и прооизводи.

Али сада долазимо до оног најзанимљивијег дела. А то је зашто странци, а не домаћи. Формално-правно, многи домаћи привредници не испуњавају услове, када је био ранији модел субвенција, у смислу да немају обезбеђено веће страно тржиште, да немају довољан број запослених и слично. То се исправљало. Постоји низ програма помоћи домаћим привредницима и код запошљавања и код набавке опреме.

Да се каже да домаћи привредници нису имали подршку државе било би прилично погрешно. Нашим, домаћим привредницима давале су се шећеране за 1 евро. Па су мангупи помоћ из ЕУ у роби, односно шећеру, користили тако што су у тим шећеранама, уместо да производе шећер, препакивали страну помоћ и продавали назад ЕУ. Ја, који не волим ЕУ, мене је било срамота таквог нивоа шибицарења.

Највећи број домаћих привредника забетонирао је минималне плате радницима. Домаћи привредници су били ти код којих плата није била редовна. Мишковић, а не неко ко је дошао из друге државе, активно је уништавао српског пољопривредника. Добио је Ц-маркет на поклон да направи Макси, онда је као највећи купац српских пољопривредних производа плаћао смешну цену земљорадницима и то са дебелим закашњењем, када евро порасте и инфлација. Тако када наши привредници добију те паре, то није иста вредност као када су продавали. Они који су га тужили, нису могли више никоме да продају своје производе. То је радио наш Србин, чарапан, из Лазаревог града, Мирослав Мишковић у оно дивно ДОС-ово време.

Ретки су били домаћи привредници који су из патриотских разлога давали било какве бенефиције радницима. У тренутку када је било више од 800 хиљада незапослених, они су имали море кметова које су злоупотребљавали. Наши привредници, а не странци, доле по југу Србије давали су плату од, веровао или не, 60 евра, за месец дана крвничког рада. Наравно непријављен, уз кашњење плата. Ко није хтео, није морао, има ко хоће. Тек када су дошле стране инвестиције, када је нешто од привреде почело да ради, уз одлив станивништва, дошло се до ситуације да у одређеним браншама фале радници.

Па тек тада су наши привредници закључили да ако хоће да задрже радника, морају макар плату да му дају на време. Што је за њих шок, за тај дивљачки и робовски начин пословања који су имали. Па уместо да се помире са чињеницом да морају да плате радника за посао који ради и то да буде нешто више од минималца, да мора да пусти радника на боловање и одмор, они су почели да кукају како имају нелојалну конкуренцију због страних компанија. Чак и данас они успевају да зајеб.авају државу, тако што радницима на рачун плаћају најчешће минималац, а остало на руке. Стране компаније тако не раде. А то даље прави проблем, јер када ти људи оду у пензију, иако су зарађивали више, пријављени су били на минималац, значи имаће минималну пензију, биће социјални случајеви, што значи да ће поново држава морати да помаже.

Што се мене тиче, добар део домаћих послодаваца комотно може да позатвара бизнисе, сузу не бих пустио, имајући у виду шта су и како су радили.
da li si ti domaci poslodavac ili na nekim drzavnim primanjima...
 

Zika34

Primećen član
Poruka
632
Има оних халуциногена које ми је твоја мама оставила, тако да питај њу.

Иначе ти реци ти мени како Фијат, или нека друга компанија функционише у другим земљама а како код нас.
Poruka je automatski spojena:


Није ми јасно, шта ти је овде чудно. Када то економија није била средство политичког уцењивања и присиле. Било у међународним односима, било у унутрашњих пословима државе. И то не само код нас.
Naporednjački humor. Mozak vam ne radi od tih gmo sendviča.
Znaš kako radi u Italiji? Radnici imaju poravo na deo dobiti firme, pa je tako svaki radnik koliko se sećam pre neku godinu dobio skoro 11000 evra bonusa.
Пратио сам, моје постове си цитирао. Притисак у политичкој економији, дотле смо дошли. Какав отпор очекујеш.

Основна јединица отпора у решавању економских односа били су синдикати. Они су требали да буду перјаница неке борбе против самовоље послодаваца, друга страна притиска на државу. Негде они и данас то јесу, у појединим земљама су јаки, али не довољни да се стратешки увек нешто измени. Код нас су скоро непостојећи, односно постоје, али им је снага веома мала. Осим неколицине синдиката просветара, здравствених радника и сличних, остали су прилично слаби. Чак и ти синдикати преговарају са послодавцем, а то је држава, која је прилично флексибилна у договорима.

Ја не памтим да су синдикати код нас успели да натерају приватне послодавце на неке уступке. Чак и ту мора да посредује држава ако се некада десило да су кренули на приватног послодавца.
Ne pravi se blesav, zna se ko u Srbiji kontroliše sindikate i čiji su ljudi na njihovom čelu. U ostalom ovaj reprezentativni sindikat u Fiatu je u saradnji sa Fiatom i državom prcao radnike.

Ali pazi ga što se loži da smo na kineskom putu, kinezi su tim potezom uništili svoju ekologiju pa sad moraju da izbace prljavu industriju u svetske prčije od kojih je jedna i Srbija. Srbija će da zaebe evropske " partnere" pa će od naše proizvodnje da zavisi evropa. Kakav mozak pun stišnjene šunke.
 
Poslednja izmena:

hm337

Iskusan
Poruka
6.523
Па све то што си навео ми смо имали. Државне фирме, комбинате, системе и све је (односно скоро све) у неком тренутку генерисало губитке. Чак и пре ратова и санкција.
Do Miloševića je to ok funkcionisalo. Imali smo u SFRJ privredu koja je bila samodovoljna i proizvodila sve. Sad i čačkalice i beli luk uvozimo, a u fabrikama motamo kablove za strance za minimalac. To je ta vizija velikog ekonomskog rasta? Ne može na taj način nikakav pravi rast da se napravi. BDP nam raste tačno onoliko koliko kredita uzmemo i uložimo u subvencije i izgradnju infrastrukture. Nama kao nerazvijenoj zemlji treba mnogo veći rast da bi mogli da sustižemo zapad. Za stvarni privredni rast neophodno je graditi sistematski domaću privredu, a mi smo se zapadu obavezali preko IPAP i drugih sporazuma da ćemo i ovo malo državnih firmi što imamo da privatizujemo. I ovo što prelažem ne mora da bude državno vlasništvo 100%. Napraviš od radnika akcionare ili dozvoliš kupovinu akcija. Pa onda bord akcionara bira menadžment koji mu je u interesu koji će da donosi profit.
Држава док је руководила били су губици, а не профит. Зато што је била неспособна да управља, из истих разлога који постоје данас. Зато што се некопетентни људи постављају на чело озбиљних предузећа, зато што су фирме служиле за извлачење новца и лично богаћење, зато што су и руководство и радници сматрали када је нешто друштвени и државно онда је ничије и подложно је отуђивању. Да не говорим што држава увек има ту негативну, лошу селекцију кадрова, где се никада скоро није гледала стручност него партијска подобност.
Država nema negativnu selekciju kadrova po definiciji, nego je to politika stranke na vlasti. Naprednjaci imaju izbor da biraju politički podobne ali nesposobne ili da dovedu u državne firme profesionalni menadžment. Oni biraju ovo prvo. Isto kao što je to radio SPS i kasnije žuti.
Сада то треба да нам буде решење проблема, да се вратимо како је било, скупо и неуспешно, само да не би велики зли странци овде радили.
Rio Tinto ti je u vlasništvu BlackRocka kao i većina velikih korporacija. To nije završena priča. Jer BlackRock ako želi da kopa litijum u Jadru ima potencijala da ucenjuje Srbiju povlačenjem investicija. Oni mogu da pokupuju i ono što ne poseduju u Srbiji pa da ugase za primer. Jer imaju neograničena sredstva za ekonomsko podjarmljivanje sveta. Ne radi se više o tome da države mogu da nas ucenjuju, sada i velike korporacije mogu da nas ucenjuju. Da imamo svoju domaću privredu to ne bi moglo.
Иначе, не знам да ли вас је неко обавестио, али стране инвестиције не постоје само у Србији, постоје у читавом свету, па чак и оном западном, на који сврш.авамо. Са том разликом што је једино овде сматрају богохулним и јеретичким.
Zapad je ekonomski truo.Vlasnici svega su tri velika investiciona fonda BlackRock, VanGuard i StateStreet. Oni mogu da ugase cele ekonomije u trenutku ako hoće, a hoće jer im ciljevi nisu zarada novca kog imaju u neograničenim količinama nego prelaženje na novi ekonomski sistem što nam najavljuju kao Veliki Reset. Njih interesuje apsolutna moć a ne novac. Ide se ka zavođenju globalne diktature, novog kvazikomunističkog sistema u kome nećemo imati ništa a bićemo navodno srećni kako tvrdi Klaus Švab.
 

hm337

Iskusan
Poruka
6.523
То је апсолутно тачно. У време док нису ојачали одговарала им је самоизолација. Када су ојачали требало им је тржиште па су пропагирали либерализацију и отварање нових тржишта. Посебно су били одушевљени када се 70-их година отворила Кина. Мислили су да су нашли златну коку, јер добијају највеће тржиште и океан јефтине радне снаге, где ће пребацити своју индустрију и профитирати.

Нису се надали да је Кина отварање користила за себе. Пустила је стране инвестиције, трансформисала је земљу од аграрне ка индустријској и учила је. Кинези су научили од запада како се најефикасније управља и малим предузећима и фабрикама и комплексима и комбинатима. Онда су најбоља искуства интегрисали у свој систем, где је држава власик свега. И пола века касније, Кина је највећи произвођач скоро свега што постоји на планети. Од кинеске производње зависна је и америчка и скоро све друге економије света.
Tvrdiš da je država po definiciji loš vlasnik,. a kako objašnjavaš to da u Kini državna privreda funkcioniše i superiorna je u odnosu na zapad? Znači priznaješ da nije problem u tome što je država vlasnik nego u izboru kadrova koji upravljaju državnim preduzećima u njihovoj motivisanosti, u njihovom znanju i veštinama tj. u nedostatku istih.
 

hm337

Iskusan
Poruka
6.523
У оним западним земљама којима се дивимо, посебно у САД, многи сматрају да држава не би смела да регулише ништа осим светла на семафору, док поједини мисле да је и то превише. Они сматрају да све односе треба да регулише једино и само тржиште. Баш да би се избегли било какви притисци или неправедна конкуренција. Као земља са дугом традицијом приватног предузетништва, многи мисле да је мешање државе у било шта веома непожељно.
To da tržište sve reguliše samo je još jedna mantra koja služi da bogati postaju još bogatiji a siromašni još siromašniji. Zakon ponude i potražnje ne funkcioniše. Objasni mi zašto cena nafte i energenata raste iako Rusija i dalje izvozi i ponuda nije smanjena?Ili ako veruješ da je ponuda smanjena kaži mi kad posle rata ponuda opet postane veća da li će cene nafte ili energenata pasti? Da li je ranije cenu energenata određivala ponuda i tražnja ili je ona plod berzanskih špekulacija na kojima bogati dodatno uvećavaju svoje bogatstvo? Da li ima razloga da Amerika koja ne uvozi rusku naftu i gas ima rast cena energenata?
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.