SMRT

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Da li bi zivot imao pravu svrhu da je SMRT kraj svega???

Nije ni cudo sto su se ljudi oduvek pitali da li ima necega - zivota posle smrti, da li se moze smrt prevazici i biti besmrtan...?? Odatle i toliko religija, razlicitih verovanja a sve u cilju prevazilazenja smrti i traganja za pravim smislom zivota...

To ukazuje na urodjenu ljudsku potrebu i zelju, koja mu je u srcu, da traga za vecnoscu...da na bilo koji nacin pobedi smrt.
Stvoreni smo sa zeljom da zivimo vecno i ta misao o vecnosti je ugradjena u nas, u nase srce...
Smrt je posledica greha, uvedena je kao kazna za greh...Covek je stvoren sa potencijalom da vecno zivi....

Danas postoje razlicita verovanja o tome sta posle smrti, da li ima zivota posle smrti ..itd...
ali oni sa ispravnim stanjem srca znaju da smrt nije konacan kraj naseg postojanja...jer inace nas zivot ne bi imao pravu svrhu...


8)
 
Evo rešenja: nema ništa posle! Kao što nije bilo ni pre. To je san. Kao san. Kad zaspiš, NIŠTA ti nije bitno, niti išta možeš. Ni ne znaš za ništa. Mrak ljudi, mrak. Ne interesuje te da li ti je neko bolestan, da li ti gori kuća, a za par sekundi i svi u njoj, nema ništa. Prirodno đubrivo...
Eto pravog naučnog objašnjenja. I ne filozofirajte više! :wink:
 


Umiranje je umetnost.Kao i sve ostalo.Ja to radim veoma dobro.Ja to radim tako da se jako oseti,da se oseti stvarno...Moze sa reci da sam nasla svoje zanimanje.
---------------------------------------------------
Nikada neću biti pobeđena.Biću pobeđena jedino pobeđujući.Svaka osujećena zamka zatvara me u ljubav,koja ce najzad biti moj grob,život ću završiti u tamnici sazdanoj od pobeda.Jedino poraz otkriva ključeve ,otvara vrata
Da bi domašila begunca SMRT mora da se pokrene,da izgubi svoju nepomičnost,koja nas navodi da u njoj prepoznamo krutu suprotnost života.Ona nam pruža kraj labuda pogođenog u letu,kraj Ahila uhvaćenog za kosu iz ko zna kog mračnog razloga.Kao za ženu ,ugušenu na tremu svoje kuće u Pirinejima,SMRT samo produžava hodnike bekstva u drugi svet.
Moja će mi SMRT biti od kamena,poput onog koji zaveštahu Mleci svojim potomcima.Pozanjem mostove,pokretne kapije,stepeništa,klopke,sve potkope Sudbine.
Tu se ne mogu izgubiti.-Da bi me ubila, SMRTI je potrebno moje saučesništvo…..

…..Jesi li primetio da se ustreljeni skljokaju,padaju na kolena?Omlitave uprkos konopcima,povijaju se kao da se naknadno obeznjanjuju.Poput mene su.Obožavaju svoju SMRT…

pozzz :!:



 
Anonymous:
divlja-u-srcu:
Da li je po vama UMRETI cudesna stvar?
Kako pojmite smrt ,kakva je njena vaznost za vas...bla,bla..
Kliknite za proširenje...

:D

Smrt je vidljivo i totalno neprirodna stvar! Cesto cujemo izjave poput: " Rodjenje je normalnost kao i smrt", nije tacno! Kada se covek rodi prisutna je radost, kada umre, zalost. Znaci da nije normalno kao sto se govori. Bilo bi normalno kada bi oba cina izazivala istu vrstu emocija, znaci radost ili zalost!

:D
Kliknite za proširenje...
Mlada damo,
voleo bih da mi malo blize pojasnis stav da je smrt "vidljivo i totalno neprirodna stvar". Jedino covek, kao svesno bice, ima mogucnost umiranja. To ga deli od zivotinja - one skoncavaju, covek umire.
Jedan od temelja nosaca citave filozofije je upravo fenomen smrti. Kako ce covek znati sta je to besmrtno ako nema predstavu o smrtnosti? Kako ce pojmiti beskonacno ako nije svestan svoje ukonacenosti? Kako ce shvatiti beskrajnost ako ne razume svoju ogranicenost? Ono sto mu omogucava da se odredi, u, i prema svetu, i da svet odredi u odnosu na sebe samog upravo je pojam smrti.
Smrt jeste negativitet ako se posmatra iz puke psihologijske odredjenosti ovog pojma. Kada se na taj fenomen gleda ontoloski slika je mnogo drugacija. Ma koliko ostra kosa smrti pokosila u svom svakodnevnom uzimanju, isto toliko i radosni i nasmejani Eros donese na svet novih dusa. Ta dva opozita, Tanatos i Eros, uvek su u egalu. Nuzno su vezani lancem koji je neraskidiv. Ma koliko se smrt cinila strasnom, hladnom i neprijatnom ona je u vecnoj vezi sa zivotom koji svoje odredjenje ima tek zahvaljujuci Tanatosu - zivot se jos uvek meri prvim udisajem i poslednjim izdisajem. Kako bi mogli odrediti sta je to zivot i koliko je njegovo trajanje da nema tog medjasa koji se zove Tanatos? Sta bi bila mera?
Vise o ovoj temi: Eugen Fink - "Osnovni fenomeni ljudskog postojanja" i Martin Heidegger - "Bitak i vreme"
Lep pozdrav
 
Sjajno! Bez svesnosti o smrti, bez prihvatanja iste, verujem da je tesko istinski uzivati u zivotu, ljubavi i svemu o nama i oko nas. Na kraju krajeva, mislim da smo svesni toga kako svakodnevno puno puta umiremo-uvek, kada izdamo sebe...Dusa je besmrtna
 
Smrt je cudo isto kao i rodjenje.Rodjenje je pocetak kraja,dok je smrt(kraj)pocetak novog ciklusa.Zivot je smena pocetaka i krajeva.Beskonacnost.
 
vidite ovako ,vrlo je jednostavno. zivite (ako imate srece pa vas ne pokupi neki ministar dzipom ili vas ne rokne cunami...) jedno 70godina,i kad umrete nema vas nikad vise ponovo.a vrijeme i dalje ide kao sto je islo prije i poslije vas.
zato je glavno sto vise jebat, i po mogucnosti ostaviti nesto iza sebe da vas pamte(ako niste kapacitet kao ajnstajn,vi ****** uzmite pistolj pa ko gavrilo)
eto
 
Razgovor blizanaca u materici:

-Verujes li u zivot posle rodjenja?

-Naravno,sigurno postoji nesto nakon rodjenja.Mozda smo ovde bas da se pripremimo za zivot posle rodjenja.

-To je glupost.Nema zivota posle rodjenja.Kako bi taj zivot uopste izgledao?

-Ne znam tacno,ali uveren sam da ce biti vise svetla i da cemo moci hodati i jesti svojim ustima.

-To je potpuna glupost,znas da je nemoguce trcati.I jesti svojim ustima.pa zato imamo pupcanu vrpcu.Kazem ti,posle rodjenja nema zivota!

-Pupcana vrpca je prekratka.Uveren sam da postoji nesto posle rodjenja.Nesto sasvim drugacije od ovoga sto zivimo sada.

-Ali niko se nije vratio od tamo.Zivot se posle rodjenja zavrsava.Osim toga,zivot nije nista nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini.

-Pa ne znam bas tacno kako izgleda zivot posle rodjenja,ali cemo u svakom slucaju sresti nasu mamu.Ona ce zatim brinuti za nas.

-Mama?!Ti verujes u mamu?!Pa gde bi po tvom ta mama bila?

-Svuda oko nas,naravno...Zahvaljujuci njoj smo zivi,bez nje ne bi ni postojali.

-Ne verujem...Mamu nikad nisam video,zato je jasno da ne postoji.

-Da.Moguce.Ali ponekad,kada smo potpuno mirni,mozemo cuti kako peva i miluje nas svet.Znas ,uveren sam da zivot posle rodjenja tek zapocinje...!
 
JoeOK:
Razgovor blizanaca u materici:

-Verujes li u zivot posle rodjenja?

-Naravno,sigurno postoji nesto nakon rodjenja.Mozda smo ovde bas da se pripremimo za zivot posle rodjenja.

-To je glupost.Nema zivota posle rodjenja.Kako bi taj zivot uopste izgledao?

-Ne znam tacno,ali uveren sam da ce biti vise svetla i da cemo moci hodati i jesti svojim ustima.

-To je potpuna glupost,znas da je nemoguce trcati.I jesti svojim ustima.pa zato imamo pupcanu vrpcu.Kazem ti,posle rodjenja nema zivota!

-Pupcana vrpca je prekratka.Uveren sam da postoji nesto posle rodjenja.Nesto sasvim drugacije od ovoga sto zivimo sada.

-Ali niko se nije vratio od tamo.Zivot se posle rodjenja zavrsava.Osim toga,zivot nije nista nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini.

-Pa ne znam bas tacno kako izgleda zivot posle rodjenja,ali cemo u svakom slucaju sresti nasu mamu.Ona ce zatim brinuti za nas.

-Mama?!Ti verujes u mamu?!Pa gde bi po tvom ta mama bila?

-Svuda oko nas,naravno...Zahvaljujuci njoj smo zivi,bez nje ne bi ni postojali.

-Ne verujem...Mamu nikad nisam video,zato je jasno da ne postoji.

-Da.Moguce.Ali ponekad,kada smo potpuno mirni,mozemo cuti kako peva i miluje nas svet.Znas ,uveren sam da zivot posle rodjenja tek zapocinje...!
Kliknite za proširenje...
Vernik, a? Pa još duhovit!
Hajde se ti lepo prekrsti, pa onda spokojno i mirno pod vozić... I možda se pojaviš malo normalniji.
 
JoeOK:
Razgovor blizanaca u materici
Kliknite za proširenje...

Dakle, ista fora kao kod Hektora onomad u Evoluciji. Kao, "niko argumentima nije odgovorio stajicu". Ma nemoj! :lol: Sad odjednom hoćemo argumente? ;) E pa, ne može. Pre nego što platite piće morate da platite ulaz, pre nego što platite iznajmljivanje knjige plaćate člalarinu. Dok ne prihvatite osnove logike, nema razgovora.

Da se vratimo našim blizancima. :)
Radi se o već viđenom poturanju pogrešne analogije. Savršeno je poznato i proverivo da posle života u materici sledi rođenje. Sa druge strane, apsolutno je nepoznato šta se dešava nakon smrti, osim očiglednih pojava (raspadanje tela, npr). To daje raznim likovima mogućnost da u taj prazan prostor sade svakojake glupe ideje, jer niko ne može da ih opovrgne. :D

Onda samo još treba smestiti jednu promašenu analogiju i - eto "dokaza". :lol:
 
Mene uopste ne zanima kakva ce mi biti smrt, naprotiv... preopterecena sam mislima o smrti bliznjih, bukvalno preopterecena. To je ona infantilna logika da, ako vec moram da razmisljam o smrti, bar neka moja bude pre njihove...
 
divlja-u-srcu:
Da li je po vama UMRETI cudesna stvar?
Kliknite za proširenje...
Pa sad zavisi s koje strane gledaš, da li si ti taj koji je umro, ili si pasivni posmatrač.
Ako si mrtav onda čudeste stvari nema. Ako si pak živ i sve to "gledaš" najčešće osećaš tugu. A sad, da li je i tuga čudesno osećanje... verovatno jeste.
:wink:
________________________
"Ništa se ne mora, samo se umreti mora"
 
divlja-u-srcu:
Da li je po vama UMRETI cudesna stvar?
Kako pojmite smrt ,kakva je njena vaznost za vas...bla,bla..
Kliknite za proširenje...

Upravo to: bla, bla. Samo onaj koji je bio blizu smrti moze da govori o istoj i da opise osecaj kao uzasan po njega ili cudesan. Nesto mi govori da bi se pre odlucio za ono prvo. Cudesan moze biti zivot, smrt sigurno ne. Za onog koji je bio blizu smrti cudesan je trenutak kada je prevagnuo zivot.
 
Kada razmislja o smrti, svaki covek se pomalo uplasi jer postane svestan prolaznosti zivota. Zato ljudi koji nisu religiozni i koji na smrt gledaju kao konacni zavrsetak zivota, mnogo teze podnose gubitak bliznjih. Medjutim, zivot je daleko vredniji, i nastavlja se...ovo je tema o kojoj bi se moglo puno pisati, i ne znam sa koje strane da joj pridjem. Za sad toliko...
 
A šta se to nastavlja? Trulite, jedu vas bube, raspadate se, a toga niste ni svesni. Nije vas briga više ni za decu, ni za nikog svoga,.... Mrak, tišina.... Kao spavanje, ali bez snova i buđenja. I to bi bilo to.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

B
Veštačka inteligencija i smrt razmišljanja
2 3 4
Odgovora
79
Pregleda
1.401
Banovic Strahinja
B
Nina
Da li je smrt samo prelazak svesti u drugu dimenziju
Odgovora
11
Pregleda
584
Ljubo2
Ljubo2
Ortak2
Hajde da pričamo o smrti
2 3 4
Odgovora
90
Pregleda
1.727
Suzie Q.
Suzie Q.

Back
Top