1. zasto? ako umiremo sa 80, mozda je Boga tako odlucio
2.ne mora da znaci..prosecan zivotni vek je oko 70 godina, sem Afrike i nekih delova Azije...ajde da smanjimo granicu na 50, ne bi bilo prenaseljenosti..elem, nije to poenta pitanja
3. mislis na samoubice, kojima bi ta mogucnost bila oduzeta? jer ne vidim kako bi drugacije zivotni vek od fiksnih 80 godina povecao broj nesrecnih...na koje slucajeve konkretno mislis?
4.i ovako je, zar ne? zar oni losi imaju predispoziciju da umiru pre od onih dobrih???
5.isto je i sada..ljudi se vec sa odlaskom u penziju, a pogotovu kad zakorace u 70 i neku osecaju uskraceno...
6.da li je to nuzno lose? zar i ovako ne zacrtavamo ciljeve-zavrsiti fakultet do 25te, udati se do 30te, dobiti decu do 35te, kupiti stan, otici na more na leto, otici na zimovanje na zimu.....? za sve postoje vremenski rokovi, manje ili vise fiksni, barem za "obicnog coveka"...
7. veliki umovi, kao i svi drugi, imaju ogranicen rok trajanja..retki su oni koji mogu da stvaraju kvalitetno sa preko 80 i koji nesto ostave svetu u nasledje nakon tih godina, maximum covekove snage i kreativnosti zna se kad je....ne bi ih "moj" ograniceni svet mnogo ogranicio...
8. zasto? postojao bi zatvor..sta bi radio covek koji zna da ce u zatvoru provesti citavih 40 godina, jer je uhvacen sa 40 i zna da nece ni izaci, ni umreti, pre toga? mozda bi se neko cak i teze odlucio na zlocin...
- - - - - - - - - -
protivteza je sama smrt
dolazi neminovno
samo kasnije
sem toga, to ne bi bio svet bez ruznih stvari, samo bez iznenadne smrti
1. Smrtnost je, generalno rečeno, „sirovina“ svih religija. Što je život duži, i naročito ako mu je dužina unapred determinisana, čovek je skloniji bahatosti. Zna da će sigurno umreti za 80. rođendan (70, 60, uslovno rečeno - svejedno) – nema šta da izgubi. Može da izgubi samo nadu, i to u samom startu, onog trenutka kada postane svestan svog ograničenog trajanja. A ćovek bez nade je tek pola čoveka.
2. U Africi je životni vek kraći zbog uslova života (glad, bolesti), a ukoliko bi smrtnost bila kontrolisana, životni vek SVIH ljudi bio bi podjednak ... i eto prenaseljenosti.
3. Ne samo na samoubice. Šta je sa ljudima koji nisu smrtno bolesni ali su ipak bolesni, i ne živi im se toliko? Zašto bi oni bili zadovoljni zbog nametnutog životnog veka?
4. Ali ako, npr, žitelji neke države znaju da će njihov vladar-tiranin živeti do 80, bez mogućnosti da bude svrgnut, onda trpe.
5. Individualno. Osećaju se uskraćeno jer smatraju da su, zbog godina, odbačeni iz hijerarhije društveno korisnih. Neki se ipak tako ne osećaju. Međutim, ako znaš da ćeš svakako umreti sa 80, a svestan si da još uvek imaš kapaciteta i hoćeš da živiš (jer možeš i dalje da se ostvaruješ, jer želiš da budeš prisutan u životima svojih najbližih, jer si radoznao ... jer, jednostavno, imaš potencijala da živiš još 20 godina), onda je granica = prisila.
6. Ispunjenje jednog cilja nije neminovno i odistajanje od sledećeg, novog. Neki ljudi ostvare ciljeve koje su zacrtali sa 20, pa se sa 40 upuste u realizaciju novih ciljeva. Poznavala sam baku, vrsnog filologa, koja je u 77. godini upisala Pravni. Iz ćefa. Ali ga je završila i, što je najvažnije, zbog toga bila srećna.
7. Svi imamo ograničen rok trajanja, ali nismo svi veliki umovi. Nisam sklona da generalizujem i tvrdim da je svaki čovek, iznad 80, podložan demenciji i mentalnom propadanju.
8. Zašto se, onda, osuđenici na smrt bore za preinačenje kazne u doživotnu? Zato što postoji svrha života čak i u uslovima zarobljeništva.
A ova opaska je, mislim, vrlo istinita:
ali zamisli da imas 79 godina ili jos bolje da veceras slavis 80-ti rodjendan zamisli kako bi bio sjeban kad svaki cas ocekujes da odes Bogu na istinu
Odmah se setim starog, dobrog filma "Loganovo bekstvo". Jes da je tamo granica života pomerena na znato manje, i jes da možda i nema veze sa temom ... ali me je asociralo.
