Смисао Живота

Sta je smisao vaseg zivota....jeste ga pronasli ..sta bi to bilo ako niste
Zbog cega smo mi kao licnosti i celokupno covecanstvo uopste na ovoj planeti i sta je smisao naseg zivljenja?

smisao zivota jeste da uzivamo u svakom njegovom trenu.....bio on dobar ili los.....a taj tren je uvek sada..ne u proslosti ne u buducnosti.....ne zivimo u secanju ni u viziji....zivimo sada......:lol:

- - - - - - - - - -

Smisao života je sam život. Živjeti ga, nema smislenije i ljepše stvari na svijetu.

i biti mrgud......:hahaha:
 
smisao zivota jeste da uzivamo u svakom njegovom trenu.....bio on dobar ili los.....a taj tren je uvek sada..ne u proslosti ne u buducnosti.....ne zivimo u secanju ni u viziji....zivimo sada......:lol:

zašto ja moram s ovim da se složim! :think:
mislim što reče onaj gore, ne moram, ali hoću! :lol:

- - - - - - - - - -

i biti mrgud......:hahaha:

he, he i imati na profilu sličicu koji plaši malu decu...ili možda studirati medicinu pa eto obducirati! :lol:
 
Још једна тема о смислу живота? Још једна од стотину.:think:

Како год. Ово је одгвор:

Имајући на уму да је опажајни свет појава а да је дух супстанција то нам може дати и смернице о смислу живота и шта је битно у животу на Земљи.

Увек се сетим, када причамо о тој теми, филма "Спасавање редова Рајана" ..кога извуку из немачког обруча али по цену губитка многих живота, тако да му капетан ,умирући, каже да то не буде узалуд и да проживи живот тако да све те жртве положене зарад његовог спасавања, имају неки смисао.
И на крају филма... када је Рајан већ старац, долази на гроб тог капетана водећи породицу, синове и унуке питајући се да ли је успео у томе. Да ли је опрaвдао своје спасење јер је ето формирао породицу.


То је градња кула од карата.

Треба у животу тражити оно што не настаје, нити нестаје, већ увек јесте како би рекао Платон. Сва задовољства, све уобичајене активности јесу пролазне, ништавне... апсурдне. Као што су ништвана сва задовољства осуђеника који чека извршење смртне казне.

Ма колико опште мишљење било да ми нестајемо после смрти а остаје свет...то није тачно. Свет као такав нестаје а ми остајемо. "Ништа" је псеудопојам без значења и никада за нас неће бити неко "ништа", већ нешто. Тако да је смрт реалан прелаз у нешто.
Пре смрти треба се припремити за то нешто... стицати знање. Знање које ће разоткривањем илузорне природе света и живота и ништавности овакве врсте егзистенције у којој смо, коначно и у перспективи, довести до негације воље и до спасења на начин да се никада више не вратимо у егзистенцију у којој смо.

Сведенборг је таква деловања назвао облачење свадбеног руха.
Ponekad se događa da se u Društvo andjela uvuku licemeri, naviknuti da skrivaju svoju unutarnjost, tako da uzimaju izgled dobra u kome su oni koji sačinjavaju to Društvo, te tako oponašaju Anđele svetla. Ali, tu ne mogu dugo ostati, jer iznutra ih nešto počinje izgarati i mučiti, te im lica poprimaju olovnu boju i nestaje im daha. To im menja uticaj i dejstvo oprečnog života. Oni se tada žure da stignu u Pakao, gde se nalaze njima slični, i ne odvažuju se da se popnu drugi put. Takvi su slični čoveku koji za stolom medu zvanicama nije bio obučen u svadbeno ruho, pa je stoga bio bačen "u tamu najkrajnju"

Свадебно рухо је оно што зовемо "ја"... наш сопствени дух који је квалитативна множина...или нешто слично мелодији. Свака мисао, сваки увид који стекемо за живота креира и мења мелодију нашег бића...као што свака нота мења мелодију композиције. После додавања ноте, мелодија више није иста. Исто тако, после неке мисли, искуства, увида, мелодија нашег бића није иста. Промењена је. Свадебно рухо је тиме добило нови изглед.

Тако да на питање шта да радиш пре смрти?

Одгoвор је све оно што ће учинити да када смрт дође, не нађеш се го на краљевској свадби и да зато будеш избачен са ње.

Isus ponovo poče da im govori u pričama:
"Carstvo nebesko je slično kralju koji je priredio svadbu za svog sina. On posla svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali ove ne htedoše da dođu.
Onda posla druge sluge, govoreći: 'Recite zvanicama: Evo, gozba je spremna. Moji junci i tovljenici su poklani i sve je spremno. Dođite na svadbu.'
Ali, oni se ne odazvaše, nego odoše - jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom, a ostali uhvatiše kraljeve sluge pa ih zlostaviše i ubiše.
A kralj se razgnevi pa posla svoju vojsku i pobi one ubice, a njihov grad spali.
Onda reče svojim slugama: 'Svadba je spremna, ali zvanice nisu bile dostojne. 9 Zato idite na raskršća i pozovite na svadbu koga god nađete.' I sluge izađoše na ulice i skupiše sve koje su našli - i zle i dobre - i svadbena dvorana se napuni gostima.
mt22.jpg

A kad je kralj ušao da vidi goste, ugleda onde jednog čoveka koji nije bio obučen u svadbenu odeću pa ga upita: 'Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odeće?' A ovaj je ćutao.
Tada kralj reče slugama: 'Vežite mu ruke i noge i izbacite ga napolje u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba.'
Jer, mnogo je zvanih, a malo odabranih."
Matej glava 22
 

Back
Top