У јучерашњем броју дневног листа „КУРИР“ (
https://www.kurir.rs/), на насловној страници и страни 4, из пера новинара ЉУБОМИРА РАДАНОВА (рубрика култура) и СИЛВИЈЕ СЛАМНИГ (рубрика друштво), нападнути су лик и дело академика МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА (у овој години се обележава 180. годишњица његовог рођења), команданта добровољачких одреда у ратовима за ослобођење и независност Србије 1876/78. године и ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ министар културе Републике Србије.
Већ у самом наслову чланка и у уводним речима појављује се ЛАЖ да је Министар дао новац за реиздање (
https://kupidar.com/…/o-prvom-srpsko-turskom-ratu-1876-1877/) књиге Милоша С. Милојевића, а сваки разуман читалац може закључити и уверити се, да се ради о потпуно НОВОМ делу насталом на основу до сада НЕ КОРИШЋЕНЕ и НЕ ОБЈАВЉЕНЕ (историјски извори првог реда) ратне архиве (
https://www.nb.rs/collections/index.php?id=11379) команданта Милоша С. Милојевића, која се чува у Народној библиотеци Србије (један од потписника Апела је и историчар Дејан Ристић, бивши вршилац дужности управника НБС и бивши државни секретар у Министарству културе, који је конкурисао за новог управника НБС), а аутор је историчар Небојша Цвејић.
Аутори чланка углавном користе већ јавно изговорене речи двојице потписника „Апела 142“ (
http://www.seecult.org/…/apel-protiv-novog-talasa-pseudoist…), већ поменутог историчара Дејана Ристића (докторанд од 2013. године) и Александра Узелца (Узелац је коаутор уџбеника Историја за 6. разред у коме се говори о досељавању Срба – једини извор је Порфирогенит,
https://www.yumpu.com/…/read/62669817/istorija-6-1-poglavlje) са Историјског института Србије (стипендиста бугарског Министарства просвете,
http://www.iib.ac.rs/page55.html). НИ ЈЕДАН од потписника „Апела 142“ нема НИ ЈЕДАН до сада објављен научни рад на тему лика и дела академика Милоша С. Милојевића, а поменута двојица српских историчара не баве се историјом Срба коју је обрадио Милош С. Милојевић.
Аутори чланка, користећи већ јавно изречене речи поменута два српска историчара, доводе академика Милојевића у везу са усташким покретом у НДХ и са данашњим догађајима у Републици Црној Гори упереним против српског народа и СПЦ, што је тотална небулоза, намерно исконструисана ради изазивања негативног односа јавности ка лику и делу академика Милоша С. Милојевића и онима који су посвећени лику и делу овог знаменитог Србина XIX века.
У чланку, називајући Милојевића „шарлатаном“, истиче се да су Милојевића окарактерисали и разоткрили еминентни историчари, а у ствари се ради о „корисним дилетантима српске историографије“, како их је назвао академик Сима Ћирковић, а које подржавају њихови данашњи следбеници и потписници „Апела 142“. Позивају се и на руског дипломату Ивана Јастребова, и његове ставове о Милојевићу, а СВЕСНО и НАМЕРНО прећуткују да постоје историјски извори првог реда који сведоче да је Јастребов више волео „велику змију која не уједа“, под којом је подразумевао тадашњу Аустроугарску и њене интересе, него „мало змијче коме могу да порасту зуби“, под којим је подразумевао Србију и њене интересе на простору Праве Старе Србије и данашње Албаније.
На крају, остаје да кажемо, да је српски историчар Дејан Ристић, аутор књиге „МИТОВИ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ“ (
http://www.vukoticmedia.rs/o-nama/), коју је написао по захтеву Манојла Вукотића Мање са Цетиња (Вукотић је у претходним временима водио опозициону „БОРБУ“, па „БЛИЦ“, да би након 5. октобра 2000. године постао главни уредник „ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ“), коју промовише широм Србије и окружења. Дејан Ристић као уредник на Википедији под називом „Snake bgd“ (
https://sr.wikipedia.org/…/Дејан_%…), односно „Змија бгд“, након 27. новембра 2019. године са преко 60 измена (последња 31. јануара) уништио је страницу Милош С. Милојевић (
https://sr.wikipedia.org/w/index.php…).
Српски историчар (на докторским студијама од 2013) не буни се када Њему и Смиљани „лежу“ државни новци:
„Кабинет „ради“ у тандему новинарке и ауторке Смиљане Попов и историчара Дејана Ристића, стручног консултанта, а у Гроцку је дошао у сарадњи са Центром за културу Гроцка, као и школом и општином Гроцка. Програм је подржан од стране Министарства културе и информисања, и то с разлогом. А разлоге смо имали задовољство да доживимо у интерактивном дружењу са данашњим гостима, и домаћинима – основцима из Гроцке, ђацима Љиљане Милосављевић, наставнице историје.“, (
https://www.kulturagrocka.rs/…/putujuci-kabinet-istorije-za…).
Апелаши су позвали Државу и јавност у Србији да не дозволе враћање у научну сферу лика и дела академика Милоша С. Милојевића, као и да СТАНУ НА ПУТ ШТЕТНОМ ДЕЛОВАЊУ удружења „Милош Милојевић“ из Црне Баре у МАЧВИ, а овај текст у Куриру је поновни позив да се прозвани коначно огласе.