Случај Милоша Милојевића

Слажем се са оваквим размишљањем и ставом у размишљању.

Довео си свој став који је овим твојим писањем одиста отворен, у неку врсту кохезије са ставом аутохтониста по питању живота и дела Милоша С. Милојевића.

Твоја (не верујем да је тренутна, надам се већ искрена, тако је доживљавам) кохезивност ме не доводи у искушења мог сопственог става по питању Милојевића, али говори да морам изрећи да си својим размишљањем показао да поседујеш високу дозу дијалектичке културе, стога подржавам твој, овакав начин расправе, односно начина преношења твојих размишљања.

Moj stav je prema Milošu S. Milojeviću uvek bio otvoren, kao što generalno i jeste prema svakom aspektu istorije koji biva zapostavljen. Utisak koji se ponekad stiče, a koji verujem da si i ti stekao, nije posledica mog pisanja, već tumačenja pojedinih članova ovog foruma koji skaču na svaku najmanju reč da me raščereče i oboje bojom željenog neprijatelja, stranog plaćenika i izdajnika (što više govori o njima samima, nego meni). Najčešće je to na osnovu pukog postavljanja dokumenata bez komentara (sic!); recimo, da postavim neki tekst koji je kritičan prema kome se pojedini forumaši ponašaju kao idolopoklonici, ili ideja koju smatraju neupitnom (na dogmatski način). I onda mora deset sledećih strana da se piše o tome ko mene plaća da postavljam istorijske izvore, koje sam ja nacionalne pripadnosti i porekla da ja sad nešto što se nekome ne sviđa tu kačim na forum, da nije nedostatak intelekta inspiracija za postavljanje nepoželjnih tekstova, da li mi decu treba pobiti kako bi se to sprečilo i slično...i to sve iz usta onih koji se predstavljaju kao tobožnji borci za nekakvu zabranjenu istoriju, a svojim delima konstantno iskazuju da bi srpsku istoriju upravo cenzurisali. :kafa:
 
Moj stav je prema Milošu S. Milojeviću uvek bio otvoren, kao što generalno i jeste prema svakom aspektu istorije koji biva zapostavljen. Utisak koji se ponekad stiče, a koji verujem da si i ti stekao, nije posledica mog pisanja, već tumačenja pojedinih članova ovog foruma koji skaču na svaku najmanju reč da me raščereče i oboje bojom željenog neprijatelja, stranog plaćenika i izdajnika (što više govori o njima samima, nego meni). Najčešće je to na osnovu pukog postavljanja dokumenata bez komentara (sic!); recimo, da postavim neki tekst koji je kritičan prema kome se pojedini forumaši ponašaju kao idolopoklonici, ili ideja koju smatraju neupitnom (na dogmatski način). I onda mora deset sledećih strana da se piše o tome ko mene plaća da postavljam istorijske izvore, koje sam ja nacionalne pripadnosti i porekla da ja sad nešto što se nekome ne sviđa tu kačim na forum, da nije nedostatak intelekta inspiracija za postavljanje nepoželjnih tekstova, da li mi decu treba pobiti kako bi se to sprečilo i slično...i to sve iz usta onih koji se predstavljaju kao tobožnji borci za nekakvu zabranjenu istoriju, a svojim delima konstantno iskazuju da bi srpsku istoriju upravo cenzurisali. :kafa:


Било би тако сигурно да ниси постао дволичан и све против чега си се борио минулих година.
 
ДАНИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА 2020. од Ивањдана до Петровдана
*Удружење акитвно ради на програму, тако да су измене могуће у циљу побољшаља програма!

ИВАЊДАН, Уторак, 7. јул 2020. ОТВАРАЊЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
10:00 Помен Милошу С. Милојевићу у Цркви Вазнесења господњег у Црној Бари
11:00 Отварање ликовне колоније, Црквена порта у Црној Бари,
у послеподневним часовима посета учесника манифестацији “Ивањдански дани” у Бадовинцима.
Среда, 8. јул 2020.
19:00 Представљање књиге “О другом српско-турском рату 1877-1878” Епистоларна сведочанства Милоша С. Милојевића, приређивача Небојше Цвејића која је проистекла из пројекта “Ратна архива Милоша С. Милојевића, 332. писма из српско-турских ратова 1876-1878.” пројекат финансирало Министарство културе и информисања у 2019. а у сарадњи са Народном библиотеком Јанко Веселиновић, Богатић.
Четвртак, 9. јул 2020.
19:00 Отварање изложбе “ О другом српско-турском рату 1877-1878”, коју је приредио историчар Бранислав Станковић кустос музеја у Шапцу. Ово је други део горе поменутог пројекта подржаног од Министарства културе и информисања у 2019. години
Петак, 10. јул 2020.
Трибина “Паштрик”, учествују: генерал Божидар Делић - командант 549. моторизоване бригаде Призрен, генерал Стојан Kоњиковац, поручник Драган Марковић Панама и добровољац Алберт Андријев из Руске Федерације.
Субота, 11. јул 2020.
10:00 Трећи Научни скуп са међународним учешћем, тема: “Допринос Милоша С. Милојевића историјској науци” - 1 дан. Учесници научни радници из Србије, окружења, Руске Федерације, Белорусије.
у послеподневним часовима туристички обилазак спомен обележја посвећеном учесницима Битке у Великом рату учесницима Гвозденог пука на реци Дрини код Бадовинаца.
18:00 Посета манифестацији у Белотићу "Мачванска лила" посвећена истакнутом Милићу од Мачве.
ПЕТРОВДАН, Недеља, 12. јул 2020.
10:00 Трећи Научни скуп са међународним учешћем, тема: “Допринос Милоша С. Милојевића историјској науци” 2. дан, Учесници научни радници из Србије, окружења, Руске Федерације, Белорусије.
у послеподневним часовима туристички обилазак ушћа реке Дрине у Саву у Црној Бари.
21:00 ЗАТВАРАЊЕ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ И МАНИФЕСТАЦИЈЕ.
*Организациони одбор задржава право промене програма услед непредвиђених околности

https://dani.milosmilojevic.com/index.php/2019-03-02-00-56-44

danimilosasmilojevica2020mala.jpg
 
ДАНИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА 2020. од Ивањдана до Петровдана
*Удружење акитвно ради на програму, тако да су измене могуће у циљу побољшаља програма!

ИВАЊДАН, Уторак, 7. јул 2020. ОТВАРАЊЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
10:00 Помен Милошу С. Милојевићу у Цркви Вазнесења господњег у Црној Бари
11:00 Отварање ликовне колоније, Црквена порта у Црној Бари,
у послеподневним часовима посета учесника манифестацији “Ивањдански дани” у Бадовинцима.
Среда, 8. јул 2020.
19:00 Представљање књиге “О другом српско-турском рату 1877-1878” Епистоларна сведочанства Милоша С. Милојевића, приређивача Небојше Цвејића која је проистекла из пројекта “Ратна архива Милоша С. Милојевића, 332. писма из српско-турских ратова 1876-1878.” пројекат финансирало Министарство културе и информисања у 2019. а у сарадњи са Народном библиотеком Јанко Веселиновић, Богатић.
Четвртак, 9. јул 2020.
19:00 Отварање изложбе “ О другом српско-турском рату 1877-1878”, коју је приредио историчар Бранислав Станковић кустос музеја у Шапцу. Ово је други део горе поменутог пројекта подржаног од Министарства културе и информисања у 2019. години
Петак, 10. јул 2020.
Трибина “Паштрик”, учествују: генерал Божидар Делић - командант 549. моторизоване бригаде Призрен, генерал Стојан Kоњиковац, поручник Драган Марковић Панама и добровољац Алберт Андријев из Руске Федерације.
Субота, 11. јул 2020.
10:00 Трећи Научни скуп са међународним учешћем, тема: “Допринос Милоша С. Милојевића историјској науци” - 1 дан. Учесници научни радници из Србије, окружења, Руске Федерације, Белорусије.
у послеподневним часовима туристички обилазак спомен обележја посвећеном учесницима Битке у Великом рату учесницима Гвозденог пука на реци Дрини код Бадовинаца.
18:00 Посета манифестацији у Белотићу "Мачванска лила" посвећена истакнутом Милићу од Мачве.
ПЕТРОВДАН, Недеља, 12. јул 2020.
10:00 Трећи Научни скуп са међународним учешћем, тема: “Допринос Милоша С. Милојевића историјској науци” 2. дан, Учесници научни радници из Србије, окружења, Руске Федерације, Белорусије.
у послеподневним часовима туристички обилазак ушћа реке Дрине у Саву у Црној Бари.
21:00 ЗАТВАРАЊЕ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ И МАНИФЕСТАЦИЈЕ.
*Организациони одбор задржава право промене програма услед непредвиђених околности

https://dani.milosmilojevic.com/index.php/2019-03-02-00-56-44

danimilosasmilojevica2020mala.jpg

Каже ми малађана комшика, да је видела Радивоја како жури да купи пљескавицу.
 
У српско-турским ратовима Милојевић је све време био на бојном пољу и на најтежим борбеним задацима, у дубини непријатељске територије, командујући својим одредима при чему је показао велике организаторске способности и необичну храброст.

Током примирја, после Првог српско-турског рата једино су Милојевићеве усташе и добровољци чврсто држали ослобођене територије у дубини земље која је била под Турском. Исто тако огромну енергију је уложио, касније, на Берлинском Конгресу борећи се за српска права. Чак и после рата с Бугарима и победе на Сливници, Милојевићеви одреди су држали најважнију стратегијску тачку - Тромеђу.

После ових ратова навукао је немилост на себе изјавом: ''Овај је рат свети рат, али утолико несрећнији по нас што је овако стидно и жалосно вођен''. Ипак, краљ Милан, као командант Активне војске, изјављује да је све што је Милојевић дао изврсно.
 
Радио Београд, 3.фебруар 2020. "Гозба"

"
Da Srb označava, i slobodu i da se ovim imenom samo onaj zove iz srbskog naroda koji je slobodan, to svaki Srbin zna. Tako Crnogorac Srbina iz dan.Srbije kad nije razpoložen zove „Šumadinac" zato što daje danak Turčinu, a ostale Srbe još pod tuđinom za živa boga neće nazvati Srbinom. Oni su ili Lacmani, ili Švabe, ili raja itd. a Srbin rimokatoličke vere, kao slobodan u svojoj rimokatoličkoj državi austrijskoj, nije ništa drugo, do đaurin, a ne Srbin s toga, što i ako je jedne vere sa carem svoim, opet mu ovaj nije iz njegova naroda itd."

СНИМАК
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3835795/filozofija-i-srpska-istorija.html

O problemima filozofije i srpske istorije razgovaramo u ponedeljak, 3. februara 2020. godine, sa filozofom i književnikom Milanom Mladenovićem.
Autor i voditelj emisije: Aleksandar Lukić
 
Poslednja izmena:
О Милошу С. Милојевићу у Парламенту Републике Србије, 22. јануар 2020.


Део говора самосталног народног посланика проф. др Миладина Шеварлића о Милошу С. Милојевићу и одговор министра Младена Шарчевића, 22. јануар 2020.
 
Насловна страна сутрашњег Курира.

Биће тога и следећих дана, баш да видимо ко лаже!:hahaha:

nfjbzhW.jpg

Ja sam, s jedne strane, izražavajući rezerve po pitanju oštrine pojedinih njegovih izjava (ko normalan može biti protiv preštampavanja knjiga?!? I Hitlerov Mein Kampft treba preštampavati i čitati) pozdravio što se konačno nešto radi, jer srpska istoričarska (pa i generalno naučna) zajednica nemo posmatra i, uz izolovana uskakakanja Tibora Živkovića, Aleksandra Lome i Vojina Nedeljkovića npr. ostavlja Radivoja Radića kao potpuno izolovani izuzetak dok ga svi novoromantičari čereče (i, zaista, dobro je da se konačno nešto radi po tom pitanju). Ali posle onog Apela, ova količina gostovanja po TV Hepiju, pa Sputnjik i sad ovaj još tabloid, ukazuju da su se zaista neke snage i u političkom smeru uprle.

U svakom slučaju, ovo postaje sve zanimljivije i barem mi je zato drago. A da ministarstvo nema potrebe da pomaže izdavanje Milojevića; to je bar jasno. Preštampavan nebrojeno puta, ima ga po knjižarama,...autor je odavno umro tako da nema ni kopirajta, a i dela su dostupna sva na netu. To jeste bio primer nesmotrenog ulaganja para i u izvesnom smislu ministrove neodgovornosti (pa možda i populističkog povlađivanja na račun Šarčevića).

giphy.gif
 
Poslednja izmena:
Ja sam, s jedne strane, izražavajući rezerve po pitanju oštrine pojedinih njegovih izjava (ko normalan može biti protiv preštampavanja knjiga?!? I Hitlerov Mein Kampft treba preštampavati i čitati) pozdravio što se konačno nešto radi, jer srpska istoričarska (pa i generalno naučna) zajednica nemo posmatra i, uz izolovana uskakakanja Tibora Živkovića, Aleksandra Lome i Vojina Nedeljkovića npr. ostavlja Radivoja Radića kao potpuno izolovani izuzetak dok ga svi novoromantičari čereče (i, zaista, dobro je da se konačno nešto radi po tom pitanju). Ali posle onog Apela, ova količina gostovanja po TV Hepiju, pa Sputnjik i sad ovaj još tabloid, ukazuju da su se zaista neke snage i u političkom smeru uprle.

U svakom slučaju, ovo postaje sve zanimljivije i barem mi je zato drago. A da ministarstvo nema potrebe da pomaže izdavanje Milojevića; to je bar jasno. Preštampavan nebrojeno puta, ima ga po knjižarama,...autor je odavno umro tako da nema ni kopirajta, a i dela su dostupna sva na netu. To jeste bio primer nesmotrenog ulaganja para i u izvesnom smislu ministrove neodgovornosti (pa možda i populističkog povlađivanja na račun Šarčevića).

Реч је о књигама које нису биле доступне широј јавности а представљају историјско сведочанство. Значи нису прештампаване небројено пута нити их је било у књижарама. Ваља се обавестити пре објављивања. Не чуди ме додуше за новинаре, последњих деценија мали је број новинара било где у свету који држе до достојанства.

https://www.nb.rs/events/event.php?id=35799
 
„Приређена документа представљају историјски извор првог реда, с обзиром на то да дају непосредан увид у активности на делу фронта које покривају Милојевићеви добровољци, увид у организацију јединица, као и Милојевићево деловање у ослободилачкој акцији. Сама публикација је почетак објављивања грађе уско везане за живот, рад и дело Милоша С. Милојевића, до сада недоступне широј јавности, а која ће дати нови импулс критичком проучавању Милојевићевог деловања на различитим пољима његовог ангажовања."

https://www.facebook.com/pg/nbsrb/photos/?tab=album&album_id=2860551800622486
 
Реч је о књигама које нису биле доступне широј јавности а представљају историјско сведочанство. Значи нису прештампаване небројено пута нити их је било у књижарама. Ваља се обавестити пре објављивања. Не чуди ме додуше за новинаре, последњих деценија мали је број новинара било где у свету који држе до достојанства.

https://www.nb.rs/events/event.php?id=35799

Aha, super onda; i ja sam ovde pomislio da se ne preštampava po stoti put Odlomci i slično. Šta se sve to nalazi u knjizi i odakle je Cvejić sakupio; znaš li možda?
 
Aha, super onda; i ja sam ovde pomislio da se ne preštampava po stoti put Odlomci i slično. Šta se sve to nalazi u knjizi i odakle je Cvejić sakupio; znaš li možda?
Не, нисам је читао. Ако дођем до књиге јавићу.
Једино што наслов сугерише да је рађена навођењем докумената или писама...
 
Одговор министарства културе Куриру.

исечак
...У пројектима који су финансирани на конкурсима Министарства реч је о ратној архиви Милоша С. Милојевића, која се састоји од 332 писма и других докумената који су настали у периоду између 1876. и 1889. године. Писма и документа представљају примарни историјски извор о ратним догађајима и немају везе са његовим другим делима која су предмет контроверзи. Он организује регрутацију добровољаца не само из Србије већ и са тада још увек турске територије Старе Србије, Македоније и Босне и Херцеговине. Ако су новинари и уредник прочитали предметно дело, што доводимо у сумњу из више разлога, и ако су након пажљивог промишљања закључили да је реч о "књизи лажи о Србима“, онда се ради о когнитивној и моралној патологији озбиљних димензија. Публиковање аутентичне, сачуване преписке са добровољцима које Милојевић окупља и организује у циљу учешћа у Српско-турским ратовима омогућило је да та историјска грађа први пут постане доступна јавности и тако створи услове за додатни, стручно утемељени, критички увид у живот, рад и дело Милојевића...

http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktue...stranu-i-pisanje-kurira-na-dan-6-2-2020--god-
 
У јучерашњем броју дневног листа „КУРИР“ (https://www.kurir.rs/), на насловној страници и страни 4, из пера новинара ЉУБОМИРА РАДАНОВА (рубрика култура) и СИЛВИЈЕ СЛАМНИГ (рубрика друштво), нападнути су лик и дело академика МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА (у овој години се обележава 180. годишњица његовог рођења), команданта добровољачких одреда у ратовима за ослобођење и независност Србије 1876/78. године и ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ министар културе Републике Србије.

Већ у самом наслову чланка и у уводним речима појављује се ЛАЖ да је Министар дао новац за реиздање (https://kupidar.com/…/o-prvom-srpsko-turskom-ratu-1876-1877/) књиге Милоша С. Милојевића, а сваки разуман читалац може закључити и уверити се, да се ради о потпуно НОВОМ делу насталом на основу до сада НЕ КОРИШЋЕНЕ и НЕ ОБЈАВЉЕНЕ (историјски извори првог реда) ратне архиве (https://www.nb.rs/collections/index.php?id=11379) команданта Милоша С. Милојевића, која се чува у Народној библиотеци Србије (један од потписника Апела је и историчар Дејан Ристић, бивши вршилац дужности управника НБС и бивши државни секретар у Министарству културе, који је конкурисао за новог управника НБС), а аутор је историчар Небојша Цвејић.

Аутори чланка углавном користе већ јавно изговорене речи двојице потписника „Апела 142“ (http://www.seecult.org/…/apel-protiv-novog-talasa-pseudoist…), већ поменутог историчара Дејана Ристића (докторанд од 2013. године) и Александра Узелца (Узелац је коаутор уџбеника Историја за 6. разред у коме се говори о досељавању Срба – једини извор је Порфирогенит, https://www.yumpu.com/…/read/62669817/istorija-6-1-poglavlje) са Историјског института Србије (стипендиста бугарског Министарства просвете, http://www.iib.ac.rs/page55.html). НИ ЈЕДАН од потписника „Апела 142“ нема НИ ЈЕДАН до сада објављен научни рад на тему лика и дела академика Милоша С. Милојевића, а поменута двојица српских историчара не баве се историјом Срба коју је обрадио Милош С. Милојевић.

Аутори чланка, користећи већ јавно изречене речи поменута два српска историчара, доводе академика Милојевића у везу са усташким покретом у НДХ и са данашњим догађајима у Републици Црној Гори упереним против српског народа и СПЦ, што је тотална небулоза, намерно исконструисана ради изазивања негативног односа јавности ка лику и делу академика Милоша С. Милојевића и онима који су посвећени лику и делу овог знаменитог Србина XIX века.

У чланку, називајући Милојевића „шарлатаном“, истиче се да су Милојевића окарактерисали и разоткрили еминентни историчари, а у ствари се ради о „корисним дилетантима српске историографије“, како их је назвао академик Сима Ћирковић, а које подржавају њихови данашњи следбеници и потписници „Апела 142“. Позивају се и на руског дипломату Ивана Јастребова, и његове ставове о Милојевићу, а СВЕСНО и НАМЕРНО прећуткују да постоје историјски извори првог реда који сведоче да је Јастребов више волео „велику змију која не уједа“, под којом је подразумевао тадашњу Аустроугарску и њене интересе, него „мало змијче коме могу да порасту зуби“, под којим је подразумевао Србију и њене интересе на простору Праве Старе Србије и данашње Албаније.

На крају, остаје да кажемо, да је српски историчар Дејан Ристић, аутор књиге „МИТОВИ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ“ (http://www.vukoticmedia.rs/o-nama/), коју је написао по захтеву Манојла Вукотића Мање са Цетиња (Вукотић је у претходним временима водио опозициону „БОРБУ“, па „БЛИЦ“, да би након 5. октобра 2000. године постао главни уредник „ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ“), коју промовише широм Србије и окружења. Дејан Ристић као уредник на Википедији под називом „Snake bgd“ (https://sr.wikipedia.org/…/Дејан_%…), односно „Змија бгд“, након 27. новембра 2019. године са преко 60 измена (последња 31. јануара) уништио је страницу Милош С. Милојевић (https://sr.wikipedia.org/w/index.php…).

Српски историчар (на докторским студијама од 2013) не буни се када Њему и Смиљани „лежу“ државни новци:

„Кабинет „ради“ у тандему новинарке и ауторке Смиљане Попов и историчара Дејана Ристића, стручног консултанта, а у Гроцку је дошао у сарадњи са Центром за културу Гроцка, као и школом и општином Гроцка. Програм је подржан од стране Министарства културе и информисања, и то с разлогом. А разлоге смо имали задовољство да доживимо у интерактивном дружењу са данашњим гостима, и домаћинима – основцима из Гроцке, ђацима Љиљане Милосављевић, наставнице историје.“, (https://www.kulturagrocka.rs/…/putujuci-kabinet-istorije-za…).

Апелаши су позвали Државу и јавност у Србији да не дозволе враћање у научну сферу лика и дела академика Милоша С. Милојевића, као и да СТАНУ НА ПУТ ШТЕТНОМ ДЕЛОВАЊУ удружења „Милош Милојевић“ из Црне Баре у МАЧВИ, а овај текст у Куриру је поновни позив да се прозвани коначно огласе.

agSRwWi.jpg
 
Niko ni ne tvrdi da je sve plod Milojevićeve mašte. Proučavanje Milojevićevih zbirki i razdvajanje falsifikata od autentičnih narodnih pesama jedna je velika oblast za istoriju književnosti...postoje ljudi koji se time profesionalno bave...koji su utvrdili Milojevićev stil i uspeli sa dosta uspeha razdvojiti umetnute stvari među stvarnim. To je učinio Vladimir Bovan (Косовско-метохијске народне песме у збирцни М. С. Милојевића) na primeru pesama za koje se tvrdi da su sa područja Kosova i Metohije:


IMG-20191203-202052.jpg

IMG-20191203-202105.jpg
IMG-20191203-202123.jpg
IMG-20191203-202136.jpg

IMG-20191203-202203.jpg
IMG-20191203-202309.jpg
IMG-20191203-202343.jpg

IMG-20191203-202408.jpg

IMG-20191203-202430.jpg

IMG-20191203-202444.jpg

IMG-20191203-202458.jpg
Evo i tačno procentualnog prikaza, po knjigama.

Pogledajte prilog 620040

Možda i ovde da postavimo nastavak Bovana; komparacija sa sakupljačkim poslom npr. velikoga Vuka S. Karadžića; str. 43 i 44:

43.jpg

44.jpg


Dorade zapisanih pesama nisu bile izuzetak tokom XIX stoleća i njima je bilo sklon čak i Karadžić, ali razlika između njega i Milojevića jeste što je on pesmama narodni duh vraćao, a ovaj oduzimao.
 
Јесте, наравно. Можеш мислити Милојевић записивао песме у оригиналу, Вук их улепшавао али ето он зна да је то народни дух...

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Владимир_Бован

Bovan je definitvno najveći poznavalac našeg narodnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, a doktorska disertacija mu nije bila posvećena blaćenju Milojevića, koji je bio u senci, već njegovom izvlačenju iz g%^@&a, kao što i sam piše u predgovoru. Zahvaljujući njemu Milojević je u značajnoj meri rehabilitovan i počele su da se ponovo koriste brojne pesme koje je zapisao sa područja Stare Srbije. Njegovo znamenito delo ne treba shvatiti kao oruđe protiv Milojevića, već hrestomatiju koja utvrđuje autentičnost izvesnog broja pesama i, u tom smislu, ispravlja neke istorijske greške i nepravde. Što je nešto što nikome od lažnih poštovalaca lika i dela Miloša S. Milojevića, kao npr. ovim iz Crne Bare, nije palo na pamet da probaju učiniti u evo sad će relativno brzo doslovno vek i po.

Interesantno kako uvek primer da se izvuče barem nešto biva kritikovan, napadan i njegovo delo totalno izokrenuto naglavačke i pretvoreno u sve suprotno onoga što jeste. :whistling:
 
Bovan je definitvno najveći poznavalac našeg narodnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, a doktorska disertacija mu nije bila posvećena blaćenju Milojevića, koji je bio u senci, već njegovom izvlačenju iz g%^@&a, kao što i sam piše u predgovoru. Zahvaljujući njemu Milojević je u značajnoj meri rehabilitovan i počele su da se ponovo koriste brojne pesme koje je zapisao sa područja Stare Srbije. Njegovo znamenito delo ne treba shvatiti kao oruđe protiv Milojevića, već hrestomatiju koja utvrđuje autentičnost izvesnog broja pesama i, u tom smislu, ispravlja neke istorijske greške i nepravde. Što je nešto što nikome od lažnih poštovalaca lika i dela Miloša S. Milojevića, kao npr. ovim iz Crne Bare, nije palo na pamet da probaju učiniti u evo sad će relativno brzo doslovno vek i po.

Interesantno kako uvek primer da se izvuče barem nešto biva kritikovan, napadan i njegovo delo totalno izokrenuto naglavačke i pretvoreno u sve suprotno onoga što jeste. :whistling:
Наравно да ће бити критикована лажна сведочења, попут цитираног овде. Не улазим у остатак Бованог дела јер га не познајем, али причати да је Милојевић мењао песме и наводити Новаковића као извор је чист фалсификат.
 
У српско-турским ратовима Милојевић је све време био на бојном пољу и на најтежим борбеним задацима, у дубини непријатељске територије, командујући својим одредима при чему је показао велике организаторске способности и необичну храброст.

Јастребов није независан од Стојана Новаковића, у смислу у коме их сада посматрамо. Круг "племенитих дилетаната" свакако има у центру Стојана Новаковића, а Јастребов и Новаковић су имали преписку а и личне сусрете. Чак и да није сачувана преписка, логично је да ће руски дипломата у Призрену комуницирати и сарађивати са Министром Просвете Краљевине Србије. Исто тако, монах Руварац се дописивао са Минситром просвете Бугарске- К.Јиречеком.



Петар Милатовић Острошки, писац књиге ”Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија” изјавио је:

"...
У трећем дијелу сам обрадио рад четири штампарије које су штампале ћирилчне књиге у Бечу, а то су штампарије Јозефа Курспека, Стојана Новаковића, штампарије Мехитариста и штампарије Гласа Срба. Ове четири штампарије за ових посљедњих 300 година штампале су 350 књига берз којих се не може замислити ни једна историја књижевности.
..."
 
Наравно да ће бити критикована лажна сведочења, попут цитираног овде. Не улазим у остатак Бованог дела јер га не познајем, али причати да је Милојевић мењао песме и наводити Новаковића као извор је чист фалсификат.

Veliki deo je postavljen upravo u citiranim stranicama. Ako hoćeš, pročitaj. Bovanova disertacija se bavi doslovno analizom dela; kao i svaka studija, potrebno je navesti i koristiti tj. poći od onih koji su nešto činili ranije, pa tako u predgovoru neizbežno svoje mesto imaju i Novaković i Kujundžić. To nije falsifikat, već naučna metodologija; da ih prećutkuje, to bi bilo za podizanje obrva.

Da je Milojević lažirao pesme, doslovno je nesporna stvar u književnoj kritici i istoriji književnosti. Bukvalno ne postoji, niti se ikada do današnjeg dana pojavilo, mišljenje koje je taj stav opovrglo. Mogućnost da su Milojević i njegovi zapisivači, čak i ako ostavimo po strani nepoetsku strukturu, jedini na zemaljskoj kugli čuli za te neke pesme koje sadrže imena koja niko pre niti posle nije zabeležio, niti za života potvrdio, u vreme kada je postojao celi niz zapisivača i proučavalaca upravo toga, ravni su nuli. To bi bilo kao kada bi sada neko otišao na Kosovo i objavio da postoje narodne pesme o Klingoncima ili slično i da tvrdi do kraja života da je to, majke mu, sve istina. Jednostavno, on je želeo da tako svojom olovkom izmisli jednu novu stvarnost; ne znam šta je to toliko šokantno ili teško za prihvatiti pored toliko mnogo falsifikatora kroz istoriju.

I, ponoviću, pravo je pitanje zašto bilo ko (potpuno nestručan i nekompetentan da se bavi teorijom književnosti) ko smatra drugačije, ne sedne lepo i proba rehabilitovati Milojevićevo ime. Možda i (iako sumnjam, naravno) uspe. Umesto toga, optužuju se ljudi koji su od struke da, tobože ne rade ono što je nemoguće. Iliti eno Srebrena mislim da je pominjala par puta zašto naši naučnici ne krenu od Milojevića. Odgovor je zato što jednostavno nema od čega da se krene, a od tih spornih segmenata njegovog nasleđa niko ne beži, nego ni hipotetički ih nije moguće ikako potvrditi. Što bi reko Dragoljub P. Antić, fizički je nemoguće. :mrgreen: Naravno, jedan drugi deo je upotrebljiv i nažalost, zbog ovog drugog strašno kompromitovan, a blatiti ljude koji razdvajaju kukolj od žita trošeći svoj znoj i vreme, doslovno je nepristojno. A dovoditi u vezu na taj način sa komunizmom i nebulozno.
 
Poslednja izmena:
Veliki deo je postavljen upravo u citiranim stranicama. Ako hoćeš, pročitaj. Bovanova disertacija se bavi doslovno analizom dela; kao i svaka studija, potrebno je navesti i koristiti tj. poći od onih koji su nešto činili ranije, pa tako u predgovoru neizbežno svoje mesto imaju i Novaković i Kujundžić. To nije falsifikat, već naučna metodologija; da ih prećutkuje, to bi bilo za podizanje obrva.

Da je Milojević lažirao pesme, doslovno je nesporna stvar u književnoj kritici i istoriji književnosti. Bukvalno ne postoji, niti se ikada do današnjeg dana pojavilo, mišljenje koje je taj stav opovrglo. Mogućnost da su Milojević i njegovi zapisivači, čak i ako ostavimo po strani nepoetsku strukturu, jedini na zemaljskoj kugli čuli za te neke pesme koje sadrže imena koja niko pre niti posle nije zabeležio, niti za života potvrdio, u vreme kada je postojao celi niz zapisivača i proučavalaca upravo toga, ravni su nuli. To bi bilo kao kada bi sada neko otišao na Kosovo i objavio da postoje narodne pesme o Klingoncima ili slično i da tvrdi do kraja života da je to, majke mu, sve istina. Jednostavno, on je želeo da tako svojom olovkom izmisli jednu novu stvarnost; ne znam šta je to toliko šokantno ili teško za prihvatiti pored toliko mnogo falsifikatora kroz istoriju.

I, ponoviću, pravo je pitanje zašto bilo ko (potpuno nestručan i nekompetentan da se bavi teorijom književnosti) ko smatra drugačije, ne sedne lepo i proba rehabilitovati Milojevićevo ime. Možda i (iako sumnjam, naravno) uspe. Umesto toga, optužuju se ljudi koji su od struke da, tobože ne rade ono što je nemoguće. Iliti eno Srebrena mislim da je pominjala par puta zašto naši naučnici ne krenu od Milojevića. Odgovor je zato što jednostavno nema od čega da se krene, a od tih spornih segmenata njegovog nasleđa niko ne beži, nego ni hipotetički ih nije moguće ikako potvrditi. Što bi reko Dragoljub P. Antić, fizički je nemoguće. :mrgreen: Naravno, jedan drugi deo je upotrebljiv i nažalost, zbog ovog drugog strašno kompromitovan, a blatiti ljude koji razdvajaju kukolj od žita trošeći svoj znoj i vreme, doslovno je nepristojno. A dovoditi u vezu na taj način sa komunizmom i nebulozno.

Лако је теби да отрчиш до библиотеке, онако без ''кичме'', трчећим кораком да сликаш странице књига када ти се нареди, ајде обуци се у дроње, глуми да си богаљ, под оружјем оди до Пећи и узми им из ''руку'' Дечанску Златну Хрисовуљу!?

Све бих данас знао да је моје презиме ДРАГОВИЋ уписано у Дечанима, одакле ми и курајбер потиче!?
 

Back
Top