..skloniji [sam] zaključiti kako je omašaj zapisa jatovskog izgovora u jekavskih pesama imao da zahvali lancu zapisivača i prepisivača koji jemačno nisu bili jekavci niti poznavatelji jekavice, slučaj kakav se javlja i u današnjoj ekavskoj štampi kada prenosi jekavske tekstove. Naprosto, došlo je do tehničke greške u štampanom materijalu.
Postoje tu neki značajni problemi. Naime, Milojević
jeste uvažavao neke od kritika i shodno tome, menjao. Npr. ovo:
Postalo je ovo:
Iz nekog razloga, Milojević je
prjedobra ispravio u
predobra, kao i
prjelja u
pralja u drugom stihu, ali je ostavio
prjelja u prvom, kao i
tankoprjelju. Dakle, pravo je pitanje šta je to Milojević ovde pokušavao; da li da spasava šta se spasti može, pa je odustao na pola puta...u svakom slučaju, izuzetno čudno.
Studije njegovih pesama mogu danas sa dosta uspeha razlučiti šta su falsifikati, a šta autentično; oslanjajući se na stil i duh narodne književnosti, kao i komparaciju sa svim drugim zapisima i zbirkama koje imamo kroz celu istoriju. Nije preterano teško za stručnu osobu identifikovati šta je Milojević umetnuo ili modifikovao, kao što je to Bovan i učinio na primeru kosovsko-metohijske poezije. No, ono što je ključno u vezi referata Novakovića i Kujundžića jeste što su oni (od str. 343)
doslovno uhvatili Milojevića u samom procesu falsifikovanja, jer su pronašli, bukvalno, dopisivanje stihova drugom rukom i Milojevićevim rukopisom.
Kao što je profesor Jagodić vrlo dobro ukazao u svojoj kratkoj biografiji Milojevića, on je ocrnjen i u izvesnom smislu pretrpeo nepravedno zapostavljanje. S jedne strane, on ima nesporno zasluženo mesto u srpskoj nacionalnoj istoriji, a mora se uvažiti i doprinos u borbi za srpsku nacionalnu stvar, kao i konzerviranje kulturne baštine. No sa druge,
prilično je nesporno da je Miloš S. Milojević, između ostalog,
bio falsifikator. On je bio na stanovištu da je falsifikovanje istorijskih izvora legitimno sredstvo u borbi za svoj narod, odnosno za stvaranje izvora koji bi pružili temelj izmišljenim pričama. Sa te tačke gledišta, prilično je jasno da je Milojević naneo štetu srpskoj kulturni, odnosno, srpskim nacionalnim interesima.
