Slovensko nasleđe u Grčkoj

[Сребрена]

1926.године су ппромењени називи свих села у воденској области, па и сам Воден (град водопада и 4 реке) постаде Едеса...Стари називи села су

Архијерејски намесништва и парохиски цркви
Арх. намес.	Нас. место	Грчки
1. Воденско	Воден	Ἔδεσσα
	Ошљани	Αγία Φωτεινή
	Владово	Ἀγρας
	Острово	Ἄρνισσα
	Гугово	Βρυττά
	Друшка	Δροσιά
	Црковјани	Εκκλησιοχώρι
	Котугери	Καισαριανά
	Теово	Καρυδιά
	Кронцелево	Κερασιές
	Волкојанево	Λύκοι
	Почеп	Μαργαρίτα
	Месимер	Μεσημέρι
	Нисија	Νησί
	Ослово	Παναγίτσα
	Јаворјани	Πλατάνη
	Оризари	Ριζάρι
	Самар	Σαμάρι
	Луковец	Σωτήρα
	Под	Φλαμουριά
2. С’ботско	С’ботско	Ἀριδαία
	Тушин	Αετοχώρι
	Рудино	Αλωρος
	Ошин	Αρχάγγελος
	Драгоманци	Άψαλος
	Северјани	Βορεινό
	Црнешево	Γαρέφι
	Габровци	Δωροθέα
	Капињани	Εξαπλάτανος
	Тодорци	Θεοδωράκι
	Трстеник	Θηριόπετρα
	Страишта	Ίδα
	Родиво	Κορυφή
	Дреново	Κρανέα
	Гостољуби	Κωνσταντία
	Лугунци	Λαγκαδιά
	Пожарско	Λουτράκι
	Струпино	Λυκόστομο
	Бизово	Μεγαπλάτανος
	Карладово	Μηλιά
	Манастир	Μοναστηράκι
	Невор	Νεοχώρι
	Ноти	Νότια
	Костурени	Ξιφιανή
	Тресино	Όρμα
	Бериславци	Περίκλεια
	Биџова Маала	Πιπεριά
	Полјани	Πολυκάρπη
	Продром	Πρόδρομος
	Баово	Πρόμαχοι
	Ружјани	Ριζοχώρι
	Саракиново	Σαρακηνοί
	Преб’диште	Σωσάνδρα
	Цакон Маала	Τσάκοι
	Волчишта	Υδραία
	Кожушани	Φιλώτεια
	Фуштани	Φούστανη
	Слатина	Χρυσή

Прилажем мапу на којој се виде набројане области са промењеним називима 1926.године

 

[leki1]

Причао сам са историчарима неким и кажу да се топоними и хаплогрупе не признају као докази у историографији. Е сад, зашто је то тако ? Ко је то пласирао историчарима је питање ? Ја мислим управо због тога јер би то променило историју какву знамо ону конвенционалну. Међутим неким логичким размишљањем када се постави питање Зашто се не би хаплогрупе прихватиле кад јасно показују порекло становништва... црно на бело ... видим да нема никакав разлог да се оповргну ти докази које пружа генетичка наука ...

 

[Сребрена]

У општини Бер (Верија) насељена места су променила назив 1927.године. Издвајам село Лужица (горња и доња), данас Трипотамос
https://mk.wikipedia.org/wiki/Лужица_(Берско)

 

[Pumpaj Dinstanović]

Причао сам са историчарима неким и кажу да се топоними и хаплогрупе не признају као докази у историографији. Е сад, зашто је то тако ? Ко је то пласирао историчарима је питање ? Ја мислим управо због тога јер би то променило историју какву знамо ону конвенционалну. Међутим неким логичким размишљањем када се постави питање Зашто се не би хаплогрупе прихватиле кад јасно показују порекло становништва... црно на бело ... видим да нема никакав разлог да се оповргну ти докази које пружа генетичка наука ...

Zato što je istorija po svojoj prirodi strašno konzervativna, možda više od bilo koje druge društveno-humanističke grane. Promene dolaze izuzetno sporo, posle temeljnog pretresa i dosta otpora. Ako se pojavi nešto novo, prema tome postoji gotovo jednoglasno pristup odbacivanja.

Genetika je tek u povoju, tako da nije ni čudno što postoji za sada još uvek jedna distanca prema njoj. A da postoji više nego dosta razloga za to, vidi se po tome što je npr. jedan podtip čak imenovan Dinarik isprva jerbo se povezivao sa dinarskim čovekom, da bi se ispostavilo da je došao sa seobom Slovena. Tj. došlo je do značajne promene gledišta tu; nauka ne sme imati tako krupne promene, a ako se one dešavaju, to znači da nije još baš na stabilnim nogama i da je sasvim opravdano držati je da velikom distancom.

Otprilike, kao kako su naši arheolozi reagovali kad su uveli merenje datovanja C14 metodom. Svi su se smejali tome, posebno ovde kod nas arheolozi su smatrali da je to budalaština čista. Mnogi su tražili i sve moguće mane, a evo sada, postalo je gotovo sastavni deo arheoloških ispitivanja materijalnih ostataka. Isto će tako biti i po pitanju humane genetike; samo je potrebno vreme i naravno razvoj.

 

[leki1]

Zato što je istorija po svojoj prirodi strašno konzervativna, možda više od bilo koje druge društveno-humanističke grane. Promene dolaze izuzetno sporo, posle temeljnog pretresa i dosta otpora. Ako se pojavi nešto novo, prema tome postoji gotovo jednoglasno pristup odbacivanja.

Genetika je tek u povoju, tako da nije ni čudno što postoji za sada još uvek jedna distanca prema njoj. A da postoji više nego dosta razloga za to, vidi se po tome što je npr. jedan podtip čak imenovan Dinarik isprva jerbo se povezivao sa dinarskim čovekom, da bi se ispostavilo da je došao sa seobom Slovena. Tj. došlo je do značajne promene gledišta tu; nauka ne sme imati tako krupne promene, a ako se one dešavaju, to znači da nije još baš na stabilnim nogama i da je sasvim opravdano držati je da velikom distancom.

Otprilike, kao kako su naši arheolozi reagovali kad su uveli merenje datovanja C14 metodom. Svi su se smejali tome, posebno ovde kod nas arheolozi su smatrali da je to budalaština čista. Mnogi su tražili i sve moguće mane, a evo sada, postalo je gotovo sastavni deo arheoloških ispitivanja materijalnih ostataka. Isto će tako biti i po pitanju humane genetike; samo je potrebno vreme i naravno razvoj.

Donekle ima smisla, medjutim ako odbacim i toponime i dnk, i donesem na primer jedan istorijski izvor koji je pravi, onda dobijem odgovore: Ne mozemo na osnovu jednog dokaza da rekonstruisemo sta je tu bilo...
Medjutim najveci bezobrazluk je kad mi neko kaze da Drago, Simon, Višanj, Dobril, Bogdan, Ivana, Perfida nisu srpska ili slovenska imena nego albanska ... i da na osnovu tih imena ne mogu da rekonstruisem u posmatranom dogadjaju i vremenu... da su to bili srbi a ne albanci

 

[Kole11]

Ako se pojavi nešto novo, prema tome postoji gotovo jednoglasno pristup odbacivanja.

Da, bas, videli smo jednoglasni pristup odbacivanja novih teorija sezdsetih i sedamdesetih godina 19.veka. Konzervativizam na delu

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da, bas, videli smo jednoglasni pristup odbacivanja novih teorija sezdsetih i sedamdesetih godina 19.veka. Konzervativizam na delu

Ja sam govorio o tome šta ne danas, a ne kakva je situacija bila pre jednog i po veka.

A i ne znam na šta misliš pod tim; sumnjam da i sam znaš.

 

[leki1]

Jedan od razloga zasto je južna Albanija punija srpskim toponimima od severa je ta što su se na jugu srbi asimilirali a to pokazuju i dnk analize na jugu sa srpskim haplogrupama gde ljudi pamte s kolena na koleno kako im se zove mesto, a ekspanzija na sever albanaca i progoni i iseljavanja srba uticli su da novo stanovništvo dodje na mesta koja ni ne znaju kako se zovu pa im daju druga imena. Što se tiče Moskopolja koje je slovenski naziv i ovde imamo situaciju da većinsko cincarsko stanovnistvo živi na mestu sa slovenskim nazivom. Zaključak moze da bude jedino da su pre njih tu živeli sloveni. Danas postoje vlasi u Albaniji koji su slovenskog porekla.Nose slovenska imena, na primer Vladan.

 

[Сребрена]

Вратимо се на грчку садашњу територију.

Crkva Svetog Nikole Orfanosa nalazi se u Solunu, u Gornjem gradu..Osnovana je u drugoj deceniji XIV veka kao katolički manastir, od kojeg su sačuvana dva stuba sa ulaznog propileja. Postoje različita mišljenja po pitanju ktirtora ovog manastira, ali preovlađujuće se vezuje za srpskog kralja Milutina. Što se naziva crkve tiče, u zapisima iz XVII i XVIII veka javlja se pod imenom “Agios Nikolaos Orfanos” (Sveti Nikola Siroče) i “Agios Nikolaos ton Orfanon” (Sveti Nikola od siročadi). Ovaj naziv se .... tome što je na mestu manastira prethodno bilo sirotište.

Unutrašnjost hrama je skoro cela ispunjena očuvanim freskama sa početka XIV veka (1310-1320. n.e), koje spadaju u najreprezentativnije primere starog paleološkog slikarstva. ... Zidno slikarstvo crkve Svetog Nikole Orfanosa ističe se po svojoj moćnoj kompoziciji, bogatstvu boja i raznovrsnim i interesantnim temama.

https://thessaloniki4all.gr/sr/places/byzantine/sveti-nikola-orfanos
https://www.telegraf.rs/putovanja/g...e-za-njegovu-izgradnju-zasluzan-kralj-milutin

U znak poštovanja prema svojoj tazbini, Milutin je finansirao izgradnju i drugih solunskih crkava. Freske Svetog Georgija, zaštitnika kralja Milutina i dinastije Nemanjića, i Svetog Klimenta Ohridskog nalazile su se u glavnom hodniku Crkve Sv. Nikole, a u dvorištu je Kapela Svetog Save, što ukazuje na tesnu vezu te crkve sa Srbima kojima je bila obavezna stanica na putu za Svetu goru.
https://www.vreme.com/mozaik/zena-sa-glavom-kao-u-konja/

Solun je, uz Budim, jedan od onih gradova koji u srpskom folkloru imaju i funkciju realija i simbolsku funkciju. Zbog toga se može naći i u drugim formama folklorne književnosti, npr. u poslovicama (''Do Soluna sto somuna'') itd...Često se pominje u starim srpskim pisanim izvorima (“pravoslaviem slovušti se bogohranimi veliki grad Solun”; “v Solune” je zidao crkvu sv. Trojici kralj Milutin...
Oblik Seljanik za Solun dolazi verovatno od iskvarenog grčkog naziva Tesaloniki. Siže pesme Vuk IX, 31 ne ostavlja mesta sumnji da je u pitanju solunska luka.

U folkloru Solun - po ugledu na Stambol i Budim - ima značenje bogatog i dalekog grada: "U Solunu su čakšire za marjaš, ali do Soluna sto somuna, a od Soluna sto somuna".
http://www.mirjanadetelic.com/gradovi/gradovi/Solun.htm

 

[Сребрена]

У Солуну је 1896.године отворена српска школа, а одмах потом сазидана црква Св.Саве са конаком у близини хиподрома, као хиландарски метох. верује се да је Сава Немањић долазио раније ту на молитве,а зна се да је у току Првог св.рата Краљ Петар ослободилац често ту долазио.Одлуком сабора Хиландара црква и конак су срушени 1961., остављен је симболични мали простор, а около и изнад је подигнута стамбена вишеспратница !
https://galetovaputesestvija.com/so...va-svetog-nikole-orfanosa-crkva-svete-sofije/

 

[Сребрена]

По списку Милутинових задужбина по Данилу другом,на википедији, у Солуну је Милутин изградио три цркве:
1.Црква Светог мученика Христовог Георгија, данас је претворена у музеј agios Ierios .
2.Црква Светог архијереја Христовог Николе, не зна се о којој тачно грађевини посвећеној Светом Николи је реч.
3.Цркву Свете тројице


..као и Цркву Вазнесења Христова на врху пирга Хрусија на Светој Гори код Хиландара, али касније је уклоњена.

 

[Сребрена]

Већ је биограф Св. Саве Доментијан забележио: да је Сава у Солуну одседао увек у свом манастиру Филокалу, па се ту задржавао и 1219. год. по повратку из Никеје;...а архиепископ Данило, писац биографије краља Милутина, пише: да је Милутин у Солуну подигао ''царске дворове'' и цркве Св. Николе и Св. Георгија; а затим, да је ова друга била место првог рукоположења Св. Саве, па су уз њу постављене многе палате, те купљена и дарована јој села и метоси толико, да се ''у окрстне земље и царства весма било прочуло велико богољубство и смереније овога благочестивога Краља''. Међутим, у Душановој потврди хиландарских добара од 1348. год. нема ни помена више о овој цркви и њеним метохијама, те се као метох хиландарски помиње у Солуну само ''црква Св. Тројице с' куштијем и местом''.

По извјештају француског генерала Мармона из 1807. године, наводи се за Солун (град у Турској царевини): „језик грчки и српски. У дистрикту је 200 села, 30.000 муслимана, 90.000 хришћана. У вароши је 60 хиљада становника; две трећине муслимани, једна трећина хришћани.“
https://www.srpskadijaspora.info/srpska-istorija-soluna/

 

[Сребрена]

Планина Осса у Тесалији била је планина Кишава.

Ossa, where cotton, grains and tobacco are cultivated, is part of a Special Protection Area for birds which covers nearly 41,990 acres (17,000 hectares)
Словенското име „Кишава“ има значење „мокра“ или „дождлива“[2], одн.кишовита.

Планина Драгоница је северно од Јање (Јањине). Нисам сигурна који је данашњи грчки назив.

https://www.davidrumsey.com/luna/se...Player?lunaMediaId=RUMSEY~8~1~279585~90052572

 

[Сребрена]

Костур, данас Касториа

У месту је било Срба због чије деце је радила српска народна школа од 1864. године, али је након престанка рада њен рад дефинитивно стао.[2] Помиње се у месту 1899. године српска књижарница у којој се могао купити српски календар "Голуб", који је издавала штампарија А. Зелића синови у Цариграду.[3] Спиридон Гопчевић наводи податак да су сва села поред обала костурског језера насељена Србима. Они за себе кажу да су Бугари (под утицајем бугарске пропаганде) али за разлику од Бугара славе крсне славе, кажу ја, а не аз и немају члана, граматика за костурско наречје је иста као за српски књижевни језик. Користили су гласове ћ, ђ, џ, љ, њ.[4]

Тек од 1912. године град припада савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата била и исељена и већина Словенима. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно грчки.

У 17-ом веку, Хаџи-Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима. Такође спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји "село насељено Грцима, Србима и Аромунима".
"Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97

 

[leki1]

Костур, данас Касториа

У месту је било Срба због чије деце је радила српска народна школа од 1864. године, али је након престанка рада њен рад дефинитивно стао.[2] Помиње се у месту 1899. године српска књижарница у којој се могао купити српски календар "Голуб", који је издавала штампарија А. Зелића синови у Цариграду.[3] Спиридон Гопчевић наводи податак да су сва села поред обала костурског језера насељена Србима. Они за себе кажу да су Бугари (под утицајем бугарске пропаганде) али за разлику од Бугара славе крсне славе, кажу ја, а не аз и немају члана, граматика за костурско наречје је иста као за српски књижевни језик. Користили су гласове ћ, ђ, џ, љ, њ.[4]

Тек од 1912. године град припада савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата била и исељена и већина Словенима. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно грчки.

У 17-ом веку, Хаџи-Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима. Такође спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји "село насељено Грцима, Србима и Аромунима".
"Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97

Srebrna da li znas da li je tacno da su Sloveni Egejske Makedonije u periodu izmedju dva svetska rata odbili da se izjasne kao srbi ?

 

[Сребрена]

Srebrna da li znas da li je tacno da su Sloveni Egejske Makedonije u periodu izmedju dva svetska rata odbili da se izjasne kao srbi ?

Па беше онај комунистички рат где су истребили све оне што су преостали од 1912.године наовамо, много су их тиранисали: затвори, туче, паљење имовинеуцене, претње, ..Овде има неких чланака о појединачним случајевима
https://forum.krstarica.com/threads/progrom-i-unistenje-srba-u-grckoj.903209/

 

[Сребрена]

U znak poštovanja prema svojoj tazbini, Milutin je finansirao izgradnju i drugih solunskih crkava.
Solun je, uz Budim, jedan od onih gradova koji u srpskom folkloru imaju i funkciju realija i simbolsku funkciju.

Интересантно је да је Солун, пре османске окупације 1430.г. био под влашћу (као и Мореја и Визант.царство) браће Палеолог, који су чељад Јелене Драгаш-Дејановић одн. по мајчиној линији су чукунунуци Стефана Дечанског.

Током ослобођења Солуна од Турака уочи Митровдана 1912.године први је, са српском коњицом , умарширао потпуковник Никола Цоловић (1874-1939.)- командант Коњичког пука Дунавске дивизије. Војвода Живојин Мишић у свом делу Моје успомене пише :

" Видевши да Турци у нереду одступају у свим правцима, упућен је још са Овчег поља, од Св. Николе Коњички пук потпуковника Цоловића преко Штипа, Радовишта, Струмице и Дојрана ка Солуну. Овај наш пук маршевао је далеко испред Бугарске 7. Рилске дивизије и први ушао у Солун. Неколико минута после њега у највећој брзини стигли су у Солун и неки делови Грчке војске"..

http://www.digitalna.nb.rs/view/URN...B1B521D786232CBF4A-1939-12-14#page/6/mode/1up

Солун је те 1912.године прикључен новоствореној Грчкој са немачким владарем на челу.

 

[Сребрена]

Његуш, град у Грчкој, 90 км од Солуна( грч. Νάουσα, Науса) .
У подножју је Његуш планине коју Грци данас зову Вермио.


. Град је био и у оквиру Душаново царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија......Његуш се током Грчког устанка 20-их година 19. века јавља као средиште устанка у Македонији, који је крваво угушен 1822. године опсадом и уништавањем града од стране османске војске.

У околини су му села Извори (Ισβόρια) и Голишани (Левкадиа) ..
Ношња

У класична времена Херодот је сматрао да је Његушка планина непроходна, а према традицији, рај је требало да буде на другој страни.
Видик са Његушевих висина досеже до Кајмакчалана, Грамош и Олимп планине

 

[Сребрена]

Е сад, једна чудна и помало чудесна прича која ће вас свакако збунити на почетку јер је реч о намирници званој маслац/путер/бутер...

Углавном се номадским коњаницима Скитима приписује "проналазак" путера. Он се добија мућењем, бућкањем и млаћењем млека.Приписује се Скитима као случајан проналазак, јер је, наводно, неки скитски коњаник носио у мешини млеко, а кад је стигао, после напорног пута, млеко се од трешења и љуљања само преобразило у путер.Користио се и као храна, и као облога за кожу после рана или тетоважа..

Па ипак, сама реч бутер је грчког порекла, кажу, у значењу сир од вола , веровали или не..
– bous – vo+ tyros sir
Нема никакве логике, зар не? Волови немају виме и не прозводе млеко .
Крава се на данашњем грчком језику зове (исто као и дебела жена) αγελάδα • (ageláda), изведено из старогрчког ἀγελάς (agelás)

Тибор Живковић, поводом Мореје/Пелопонеза (Južni Sloveni pod Vizantiјskom vlašću..) пише:
"… u jednom pismu Isidora Kijevskog iz prve četvrtine XV veka, upućenom caru Manojlu (1391 – 1425) kaže se da su stanovnici Vitilosa starinom bili Heleni , sada varvari – Skiti. Obično je ovo mesto tumаčeno kao da su u pitanju Albanci , iako je daleko izvesnije da je reč upravo o Slovenima.( str.59)

А у делу The Scolia on Strabo; Aubrey Diller пише на стр. 48:
.......................i sada Skiti Sloveni drže čitav Epir, Trakiju , Heladu , Peloponez i Makedoniju...

https://www.jstor.org/stable/278302...HV0aW9uSWRzIjpbXX0#metadata_info_tab_contents

 

[Сребрена]

Загорје зелено

Oblast Zagorohoria ili Zagori​

46 tradicionalnih planinskih sela sa kamenim kućicama, uske kaldrmisane uličice, stari kameni mostovi i "kamene šume", planinski pejsaži, reke i potoci, vodopadi, dva nacionalna parka, najdublji kanjon na svetu - Vikos, prirodni kaskadni bazeni usečeni među stenama, crkve i litice iznad kojih klecaju kolena, svuda oko vas pogled na vrhove planina na kojima se i leti nazire sneg, neverovatna količina lepote u prečniku od samo nekoliko kilometara i zaista nestvarna priroda.

Cela oblast se teritorijalno proteže na površini od oko hiljadu kvadratnih kilometara, a smeštena je u podnožju planine Pindos koja se smatra najvećim masivom na teritoriji cele Grčke.

Posebna je ne samo po selima koja je čine i njihovoj arhitekturi, već i po činjenici da se na njenoj teritoriji nalaze čak i dva nacionalna parka, ali da su tu i specifične takozvane kamene šume, vodopadi i prelepi mostovi od kamena. I dok boravite u bilo kom od mnogobrojnih sela, lako se može dogoditi da pomislite da ste zalutali u neka stara vremena.
Uz kuće, neizostavne su i crkve koje uglavnom potiču iz 17. i 18. veka..
Ova oblast je od autoputa Egnatia udaljena tek oko sat vremena vožnje i nalazi se nadomak mesta Janina, a osim sela Aristi, Mikro i Megalo Papigo, treba pomenuti i selo Tsepelovo, Kipi i Monodendri, mada ih ima još 40.

Kanjon "Викос" skuplja vodu iz brojnih rečica i vodi ih u reku Voidomatis (Водо-матица) koja teče kroz kanjon.

Путопис Ф.Пуквила:
Passing from Janina ... Soon afterwards you have a view of Perrhaebia or Zagori, and of the lofty Mount Panesti, seven leagues to the northward. Descending the eastern side of Mitchikeli, you arrive at the khan of Kyra, four hour's journey from Janina. This is one of the most frequented stations in all Epirus, from the routes which pass by it to Macedonia and Thessaly.
http://macedonia.kroraina.com/en/fp/fp_9.html

Zagorci je svojevrsno istorijsko putovanje koje modernizacija nije uspela da naruši, jer i najmanji detalj u Zagoriju je od kamena.,... Cepelovo, Vezica samo su neka od imena zagorskih sela...Zagorci su se izdigli kao najveća logistička sila u tadašnjem carstvu. Vrednim radom su iskrojili mrežu karavana od Stambola do Beča i od Janjine do Bukurešta. Otvorili su ispostave u svim gradovima Balkana i prateću trgovačku mrežu .Zagorje je funkcionisao kao neka “planinska Dubrovačka republika“.
A kako su tradiconalno bili majstori klesarskog zanata, vekovima prinuđeni na ograničene resurse, višak vrednosti se u XVIII i XIX veku pretočio u raskošne građevine i spektakularnu mrežu puteva i mostova u samoj postojbini.

https://nestvarna.blog/2017/07/31/zagori-vitsa-papigko-drakolimni/

 

[AELarisa]

Планина Осса у Тесалији била је планина Кишава.

Ossa, where cotton, grains and tobacco are cultivated, is part of a Special Protection Area for birds which covers nearly 41,990 acres (17,000 hectares)
Словенското име „Кишава“ има значење „мокра“ или „дождлива“[2], одн.кишовита.

"Ossa" is only in the maps. Here everyone calls it KISSAVOS (ΚΙΣΣΑΒΟΣ). And mostly apples, cherries, hazelnuts, chestnuts are cultivated. Back in the past there was a great silk and textiles industry, that's why the village Retsani - Речани was renamed to Metaxohori (meaning "silk village"). Still most local people remember the old names of the villages.

The main beach of Kissavos is Velika beach. A very long beach (about 11 km) right on the side of Kissavos to the Aegean.

 

[Сребрена]

Morunac, Krstopolje – stari srpski grad na teritoriji današnje Grčke​

… Stefan(Dušan) je želeo da dobije vizantijske gradove zapadno od Krstopolja koji su Srbi tada zvali Morunac… gradovi su se imali predati onome kome ini budu hteli …jer je u svakom gradu bilo grčke i srpske stranke…( str. 219 K.Jiriček Istorija Srba I)
....Matiji Kantakuzenu , sinu cara, ustupljena beše bogata primorska ravnica pod Rodopom od Dimotike do Krstopolja kao pogranični zid prema Srbima. (Str. 224)

I gde se nalazi taj grad na granici ?

Kavala, stari srpski grad​

Tamo gde mnogi Srbi provode svoja vrela leta – Kavala preko puta Tasosa se nekada zvala Morunac, Krstopolje, Hristopolje.
Ovi podaci zaista nisu ekskluzivni, samo nisu baš tako često navođeni. .... strelica pokazuje grad Morunac ili Krstopolje:

(СИМА ЋИРКОВИЋ И БОЖИДАР ФЕРЈАНЧИЋ, Стефан Душан - цар и краљ, према http://www.tvorac-grada.com/knjige/simaibozidar/carska.html)

О ГРАНИЦАМА Српског царства на овој страни расправљао је и Георгије Острогорски, кренувши од занимљивог податка Нићифора Григоре да је у јесен 1347. године Јован Кантакузин свом најстаријем сину Матији доделио област између Дидимотике и предграђа Христопоља, која се према северу простирала од обале мора до града Ксанти. Цар је објаснио свом првенцу да га тиме поставља као неку брану државе Ромеја, која попут стене треба да заустави таласе "бескрајног мора Трибала (Срба)".
.... У делу ученог Византинца постоје још два податка значајна за одређивање југоисточне границе царства Стефана Душана. Наиме, он каже да су се Стефану Душану, осим Солуна, потчинили сви ромејски градови до христопољских теснаца, а мало касније пише да је српски цар поделио територију своје државе са сином краљем Урошем, задржавши за себе ромејске земље и градове "све до пролаза код Христопљских теснаца".
Острогорски је упозорио и на један савремени српски запис у којем се каже да је Стефан Душан заузео "грчку земљу до Моруиша града званог Христопољ". Полазећи од наведених података савремених извора, Острогорски правилно закључује да је царство Стефана Душана према истоку обухватало не само Христопољ, већ се простирало и до теснаца источно од града, кроз које је водио пут према истоку и који су представљали границу између Македоније и Тракије.

https://nikana.gr/sr/vodic/kavala/mesta/1944/kavala
https://sr.wikipedia.org/wiki/Кавала

 

[Сребрена]

Kalamaria u Solunu​

Jedan od najlepših delova Soluna, Kalamarija, dobio je ime po našoj princezi Mari Branković, ćerki despota Đurđa Brankovića i vizantijske princeze Irine Kantakuzine.​

​

Mara je među običnim narodom bila veoma poštovana, ne samo zbog statusa i bogatsva već i kao vrlo sposobna, darežljiva i osećajna prema narodu, ali i veoma lepa žena. Tako je deo egejske obale koji je Mara najviše volela (između Soluna i Kasandre) u narodu u srednjem veku postao poznat kao Kalamaria, a danas to ime nosi najlepši deo Soluna. Ova reč na starogrčkom ima značenje Lepa Marija, a na novogrčkom Dobra Marija.​

​

Mara Branković je kasnije postala jedna od supruga sultana Murata II i pomajka Mehmeda II Osvajača. Rođena je 1416. godine , а kao Sultanija obilato pomagala manastire i crkve, kako u Srbiji, tako i u Grčkoj, pogotovo na Svetoj Gori.​

Na obali koja je ponela njeno ime, kod današnjeg mesta Sozopol, nekada se nalazio metoh Hilandara, koji je Mara često posećivala i darivala.​

https://nikana.gr/sr/vodic/solun/opste-informacije/2429/kalamaria-solun​

... u Ježevu (danas Dafni) Mara je živela zaštićena od svih nevolja još trideset narednih godina. Umrla je na svom posedu, 14. septembra 1487. godine. Sahranjena je u manastiru Bogorodice Ikosifinise u Kosinici, код Драме (по Ст.Новаковићу)​

Након смрти мајке и бекства из Српске деспотовине, Мару је султан Мехмед II даривао областима на северу грчке државе, а то су Јежево, Мравиници и Доксомбус, југоисточно од Сера. Један торањ у Јежеву носи назив Марина кула и подсећа на њено присуство. Kада је Мара дошла у Једрене 1459. године, Мехмед II је ферманом потврдио Мари власничка права на манастир Аја Мони у Солуну.​

( Михаило СТ.Поповић,Мара Бранковић, Жена између хришћанског и исламског културног круга у 15. веку, Нови Сад 2014, 153.)​

http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad_20201006_ist_240012_2018.pdf​

​

Fig. 37. The Tower of Lady Maro in the village of Dáphni, near Nigríta.​

​

http://macedonia.kroraina.com/en/av/av_4_5.htm​

U Ježevu kod Sera ( u Egejskoj Makedoniji), na putu prema Svetoj gori atonskoj, stoje ostaci srednjovekovnih zidina među kojima i Kula gospođe Mare

Јежево се налази близу места Νιγρίτα , у серском пољу и идентификује се са данашњим местом Дафни (Δάφνη) у општини Тахино (Αχινός). До 1927.године је носило средњевековни назив Јежево (Ежево), кад је топоним промењен у "Црни платан" (Νεροπλατάνα), а од 1929.године носи назив Дафни.(Δάφνη).Средином 15.ог века, по турским пописима, поменуто је са 10 породица и једним нежењом, а набројана су и препознатљива имена : Дабижив, Коста, Никола, Ђуро, Петро, Којо, Драгаш...( Опширни пописни дефтери од XV век, том II, Архив на Македонија, Скопје 1973, стр. 122)​

Ежево (Дафни у Грчкој ) данас​

http://www.airphotos.gr/dafni.htm#​

Mara Branković je dobila od posinka- sultana Mehmeda, na poklon, manastir Sv. Sofije u Solunu sa svim prihodima.​

Na Marinom ježevskom dvoru bio je u službi Olko (Oliver) Golemović, brat Golemović Đure , diplomate iz Despot Djurdjeve Despotovine .​

Narodne pesme pominju 12 Đurđevih vitezova, Đuro Golemović je peti u tom nizu. ("Smrt Vojvode Kaice" ).​

http://en.wikipedia.org/wiki/Nigrita​

http://www.airphotos.gr/dafni.htm#​

​

 

[Сребрена]

На историјској мапи која приказује ситуацију у Европи у време Карла Великог- Словени

 

[Cickija]

Током ових напада, вероватно 586. године (иако је 597. могући алтернативни датум), Солун , најважнији град на целом Балкану, осим главног града Константинопоља , био је седам дана опседнут од стране Авара и њихових словенских помоћника, како је описано. у Чудима Светог Димитрија , збирци чуда која се приписују заштитнику града у две књиге, једна је написана ца. 610. а други око 680. [4] [5]

I ko su sad ti sloveni koji su se uortacili sa avarima.Hrvati pobogu.
A sveti dimitrihe cuva svoje srbe.