Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

[Сребрена]

Koliko znam samo na ceskom je "Beran", na ostalim je "Baran" (to ne menja nista).
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
A, sto nije u upotrebi ni u jednom jedinom juznoslovenskom jeziku, makar i u narodnoj tradiciji ?
.

Danas je lakše da GA narucis u kafani "Baranica" ili kupis u "Delti","Idei" ili kod "Matijevića" nego da GA vidiš uživo i čuješ razgovor o NJEMU.
Naprimer, ja najviše volim da jedem dzvisku..ništa sladje))))) znaš o čemu pričam?
Ćirilično je ѕвиска, изговара се ѕвиска.(dzviska)

 

[Mrkalj]

Naprimer, ja najviše volim da jedem dzvisku..ništa sladje))))) znaš o čemu pričam?
Ćirilično je ѕвиска, изговара се ѕвиска.(dzviska)

He, he... sećam se pesmice: Jedna je ovca grdila ovna:/ "Nesrećo moja, neminovna! / Da li osećaš ikakve griže - / kraj tebe živog drugi me striže! / Uz malo više sreće i novca / mogla sam biti gospođa ovca./ Ovako, s tobom, dangubo niska,/ ostadoh samo obična dviska!" / Ovan uzbra cvet u aleji, / pa reče svojoj ovci: / "Ajde ne bleji!"

Koren reči je broj dva - dvogodišnja ovca.

 

[zofr]

Nemoj praviti projektile od blata.

alibi
1743, "the plea of having been elsewhere when an action took place," from L. alibi "elsewhere, somewhere else," locative of alius "(an)other" (see alias). The weakened sense of "excuse" is attested since 1912, but technically any proof of innocence that doesn't involve being "elsewhere" is an excuse, not an alibi.

Dakle ne postoji etimologija latinske reci ALIBI u latinskom jeziku, sto znaci da je to tudjica u latinskom. Dato objasnjenje samo ide u prilog ove tvrdnje. Osim toga postoje i druge reci za koje se moze pokazati da su tudjice u latinskom, ali niko ih ne moze pravilno objasniti zbog nepriznavanja cinjenice da je na Balkanu ziveo narod koji je pripadao indoevropskoj grupi i govorio tim jezikom koji je majka mnogih savremenih evropskih jezika, pa i Srpskog.

alibi, adv.

drugde
na drugom mestu

 

[Pravi Vlah]

Dakle ne postoji etimologija latinske reci ALIBI u latinskom jeziku, sto znaci da je to tudjica u latinskom.

Evo sta o tome kaze italijanski etimoloski recnik:
http://www.etimo.it/?term=alibi&find=Cerca


alibi voce latina che significa ALTROVE (ALIUS altro e IBI ivi), usata dai forensi nella frase: “Provar l’alibi” che vale: Provar la presenza di una persona in luogo diverso da quello, ove si pretende che fosse in un certo tempo.

moj prevod:

alibi latinska odrednica koja znaci DRUGDE (ALIus drugi i IBI tamo), upotrebljavana od pravnika u frazi: “Dokazati alibi” sta vazi kao: Dokazati prisustvo jednog lica na drugo mesto od onog gde se zahteva da je bilo.


Dakle alibi nije tudjica u latinskom nego je umetno stvorena rec od latinskih ALIus (drugi, drugaciji) i IBI (tamo).

 

[Lesandar]

Evo sta o tome kaze italijanski etimoloski recnik:
http://www.etimo.it/?term=alibi&find=Cerca


alibi voce latina che significa ALTROVE (ALIUS altro e IBI ivi), usata dai forensi nella frase: “Provar l’alibi” che vale: Provar la presenza di una persona in luogo diverso da quello, ove si pretende che fosse in un certo tempo.

moj prevod:

alibi latinska odrednica koja znaci DRUGDE (ALIus drugi i IBI tamo), upotrebljavana od pravnika u frazi: “Dokazati alibi” sta vazi kao: Dokazati prisustvo jednog lica na drugo mesto od onog gde se zahteva da je bilo.


Dakle alibi nije tudjica u latinskom nego je umetno stvorena rec od latinskih ALIus (drugi, drugaciji) i IBI (tamo).

Čudo si za etimologiju, neću da te menjam. Ajde, kad si pri knjizi , da mi nađeš i za ovo boldovano:

With the Romans, this festivity had the name of Caianus (C. I. L. I. p.390). It began at 28 March (INITIUM CAIANI) and ended at the Ides of May, when the Vestals, in the presence of the priests and magistrates, threw in the Tiber from Sublicius Pons 24 dolls or reed simulacra which they called Argaei, meaning clay figures (Festus, p.17; Varro, L.L.VII.48; Ovid, Fast. III. 791, V. 625).

 

[Lesandar]

Ko kaze da se NISU OSLANJALI na SARMATE i SKITE one koji poticu od Traka.

Zna se u istoriji koji su bili glavni stocarski narodi na svetu.

U Evropi i delom Azije to su Tracani (Geti, Skiti, Makedonci, Iliri, Dardanci,........Frigijci..),

a u Aziji, Mongoli.
---------------------------------------------------------------

Jel znas sta se podrazumeva pod pojmom "stocarski" narodi;

oni koji drze stada od po nekoliko desetina hiljada jedinki, pa do nekoliko stotina hiljada.
------------------------------------------------------------------------------

nisu stocari ti koji prezivljavaju sa 2-3 ovce.

Sarmati, Skiti, ovi, oni, prvi, drugi , dvanaesti. Ajde Dabija da rešimo bar jedno, izvadi metar, pa kreni da meriš prosečnu visinu plemena, niste se , valjda, smanjili od onda?

Pliny (III. 81) that the town of Pisa in Etruria had been founded by Pelops or by the Teutani. As we shall see later, the dwellings of the ancient Teutani, or Titani (TN – titans), were near the Istru.

Dakle, kad je Latin hteo da razgovara sa Tirenom - Pelazgom, morao je da se popne na hoklicu, kakva je sad situacija?

 

[Pravi Vlah]

Čudo si za etimologiju, neću da te menjam. Ajde, kad si pri knjizi , da mi nađeš i za ovo boldovano:

With the Romans, this festivity had the name of Caianus (C. I. L. I. p.390). It began at 28 March (INITIUM CAIANI) and ended at the Ides of May, when the Vestals, in the presence of the priests and magistrates, threw in the Tiber from Sublicius Pons 24 dolls or reed simulacra which they called Argaei, meaning clay figures (Festus, p.17; Varro, L.L.VII.48; Ovid, Fast. III. 791, V. 625).

Hvala Lesandre!

U vezi tvog pitanja, guglanjem vidim da citiras pasus iz Densusianove Preistorijske Dakije

http://www.pelasgians.org/

Nazalost, nisam citao Densusiana niti sam proucio slozena pitanja kojim se ta knjiga bavi. Ne znam u kojoj meri se Densusianov rad danas smatra naucno tacnim i pravilnim. Verujem da su neki od njegovih zakljucaka tacni a drugi neosnovani sa gledista danasnje nauke.

 

[D-1]

Sarmati, Skiti, ovi, oni, prvi, drugi , dvanaesti. Ajde Dabija da rešimo bar jedno, izvadi metar, pa kreni da meriš prosečnu visinu plemena, niste se , valjda, smanjili od onda?

Pliny (III. 81) that the town of Pisa in Etruria had been founded by Pelops or by the Teutani. As we shall see later, the dwellings of the ancient Teutani, or Titani (TN – titans), were near the Istru.

Dakle, kad je Latin hteo da razgovara sa Tirenom - Pelazgom, morao je da se popne na hoklicu, kakva je sad situacija?

Sta te muci prijatelju,

da, odmah pored (iznad, s one strane) "Istra" (Dunava) ziveli su Hiperboreni. Njihov jezik, danas predstavlja osnovu rumunskog jezika.

 

[Акај]

Dakle, kad je Latin hteo da razgovara sa Tirenom - Pelazgom, morao je da se popne na hoklicu, kakva je sad situacija?

И ја сам се нашао у сличној ситуацији сада већ давне деведесете, међ' Латинима, прекобарским.
Чудна нека раја, скоро па до јаја. Сви момчићи вичу скузи, а Италијанке...

 

[zofr]

Evo sta o tome kaze italijanski etimoloski recnik:
http://www.etimo.it/?term=alibi&find=Cerca


alibi voce latina che significa ALTROVE (ALIUS altro e IBI ivi), usata dai forensi nella frase: “Provar l’alibi” che vale: Provar la presenza di una persona in luogo diverso da quello, ove si pretende che fosse in un certo tempo.

moj prevod:

alibi latinska odrednica koja znaci DRUGDE (ALIus drugi i IBI tamo), upotrebljavana od pravnika u frazi: “Dokazati alibi” sta vazi kao: Dokazati prisustvo jednog lica na drugo mesto od onog gde se zahteva da je bilo.


Dakle alibi nije tudjica u latinskom nego je umetno stvorena rec od latinskih ALIus (drugi, drugaciji) i IBI (tamo).

Hvala, sada mi je jasno. Shvatam i smer medjusobnih uticaja jezika u ovom slucaju.

 

[Lesandar]

Hvala Lesandre!

U vezi tvog pitanja, guglanjem vidim da citiras pasus iz Densusianove Preistorijske Dakije

http://www.pelasgians.org/

Nazalost, nisam citao Densusiana niti sam proucio slozena pitanja kojim se ta knjiga bavi. Ne znam u kojoj meri se Densusianov rad danas smatra naucno tacnim i pravilnim. Verujem da su neki od njegovih zakljucaka tacni a drugi neosnovani sa gledista danasnje nauke.

Зато сам га ја прочитао, и веруј ми, тамо има мноштво чињеница али погрешно протумачених. Зар је важно одакле је чињеница? Важно је да нисам пренео њену конотацију коју је Денсусиану "паметно закључио, а Д1 обилато користи" да су Римљани од Протолатина преузели реч КАЈАЊЕ. А Протолатини нису постојали, бар до појаве Латина, они су први.

Sta te muci prijatelju,

da, odmah pored (iznad, s one strane) "Istra" (Dunava) ziveli su Hiperboreni. Njihov jezik, danas predstavlja osnovu rumunskog jezika.

Титани? мало су се скврчили говорници латинских језика у последње време, јел то мода или? Мене импресионира твоја упорност да докажеш да се латински градио од језика за који Латини увек кажу да га не разумеју. Наравно, ти ћеш то да покријеш термином "дијалект", али нећеш ме уверити јер ја разумем и дијалекте и друге словенске језике, довољно да не напишем да су ми неразумљиви.

 

[D-1]

Мене импресионира твоја упорност да докажеш да се латински градио од језика за који Латини увек кажу да га не разумеју.

Dobro bi bilo da vidimo gde je zapisano tvrgjenje; "за који Латини увек кажу да га не разумеју".

 

[Сребрена]

/ Ovako, s tobom, dangubo niska,/ ostadoh samo obična dviska!" /
Korěn rěči je broj dva - dvogodišnja ovca.

Браво! Ко зна зна!!
Да сам дефинисала сама, била би да је ѕвиска узраста од годину до две и, врло битна ствар, да је вирго интакта

 

[Lesandar]

Браво! Ко зна зна!!
Да сам дефинисала сама, била би да је ѕвиска узраста од годину до две и, врло битна ствар, да је вирго интакта

Čini mi se da je upotreba foneme DZ suvišna.

Dvizac je mlad ovan dok ne napuni dve godine. Posle toga se tretira kao NAMJEŠTAK ( Daničić) , spreman je za nameštanje.

A @ D1 bi mogao da nam objasni, u svom stilu, koliko "veliki pastirski narod" ima nadimaka za ovce, sigurno više nego Južni Sloveni?

Spojler

 

[Lesandar]

Dobro bi bilo da vidimo gde je zapisano tvrgjenje; "за који Латини увек кажу да га не разумеју".

Nemo se praviš naivan, dovoljno je da pogledaš u njihovo dvorište ( teritoriju Italije) i zapitaš se zbog čega je etrurski još ostao "tajna". Pazi, oni su ih stvorili mešajući se sa svojim robovima. I , pazi još, nisu Latini došli sa Balkana, nego njihovi prethodnici.

Zato se etimologija APENINA može povezati samo sa njihovom svetlom bojom, VAPNENOM i građevinskom materijalom koji se iz njihovog kamena dobijao.

 

[D-1]

Nemo se praviš naivan, dovoljno je da pogledaš u njihovo dvorište ( teritoriju Italije) i zapitaš se zbog čega je etrurski još ostao "tajna". Pazi, oni su ih stvorili mešajući se sa svojim robovima. I , pazi još, nisu Latini došli sa Balkana, nego njihovi prethodnici.

Zato se etimologija APENINA može povezati samo sa njihovom svetlom bojom, VAPNENOM i građevinskom materijalom koji se iz njihovog kamena dobijao.

1. Tako je, nisu Amerikanci dosli iz Engleske, vec njihovi predci.

2. "i zapitaš se zbog čega je etrurski još ostao "tajna". I getski i skitski jezik su bili "tajna", megjutim ja lepo citam njihove zapise, a bogme iako se na njemu temeli rumunski narodni jezik, dobro i razumem. Suprotno od mene Rumuni, specijalno experti za jezike, nemogu da razumeju jezik svojih predaka.

Tako ce da bude i sa Etrurskim. Otom-potom.

Ko u Italiji danas od obicnog naroda razume latinski?

Dali neki danasnji obicni gragjanin Rima, uopste razume latinski?

Dali je Rim nekada bio razoren, stanovnistvo raseljeno ili likvidirano?

Zasto je latinski, nestao?

Dali je uopste "uzivo" postojao?

 

[Mrkalj]

A, sto nije u upotrebi ni u jednom jedinom juznoslovenskom jeziku, makar i u narodnoj tradiciji ?

Sediš na ušima? Sinonim za šubaru napravljenu od runa odranog ovna je beranica, a prema Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU.

 

[OrangeC]

Kladovo na keltskom znaci groblje

Научник би морао да има шира знања, да не би на овако брзоплето доносио закључке и доводио друге у заблуду. Рецимо реч кладбище , на руском значи гробље

Даље ту су речи са истим кореном :

клад , кладка, кладовая, прокладка , закладка, прикладный (нема исто значење, као у српском), глагол : прокладывать итд

У српском и хрватском то су : складиште ( склад), складни, складба , клада, прикладни, оклада, значи има много више индиција да је Кладово словенски топоним

 

[Lesandar]

1. Tako je, nisu Amerikanci dosli iz Engleske, vec njihovi predci.

2. "i zapitaš se zbog čega je etrurski još ostao "tajna". I getski i skitski jezik su bili "tajna", megjutim ja lepo citam njihove zapise, a bogme iako se na njemu temeli rumunski narodni jezik, dobro i razumem. Suprotno od mene Rumuni, specijalno experti za jezike, nemogu da razumeju jezik svojih predaka.

Tako ce da bude i sa Etrurskim. Otom-potom.

Ko u Italiji danas od obicnog naroda razume latinski?

Dali neki danasnji obicni gragjanin Rima, uopste razume latinski?

Dali je Rim nekada bio razoren, stanovnistvo raseljeno ili likvidirano?

Zasto je latinski, nestao?

Dali je uopste "uzivo" postojao?

Opet sediš na ušima. Niko nije govorio o precima, Indijanci su PRETHODNICI današnjih Amrikanaca, a Englezi , uglavnom , njihovi preci. Amerikanci su istrebili za stotinak godina Indijance, računa se , njih oko 50 miliona. Rimljanima je trebalo oko 500 godina da istrebe ili asimiliraju Etrurce, toliko su trajali ratovi sa njima. Jel si ti nekad ratovao sa tvojim pretkom?

 

[D-1]

Opet sediš na ušima. Niko nije govorio o precima, Indijanci su PRETHODNICI današnjih Amrikanaca, a Englezi , uglavnom , njihovi preci. Amerikanci su istrebili za stotinak godina Indijance, računa se , njih oko 50 miliona. Rimljanima je trebalo oko 500 godina da istrebe ili asimiliraju Etrurce, toliko su trajali ratovi sa njima. Jel si ti nekad ratovao sa tvojim pretkom?

http://sr.wikipedia.org/sr/Етрурци

"Етрурски језик је престао да се говори у доба Римског царства, мада су га и даље учили свештеници и филолози. Цар Клаудије (умро 54. год. н. е.) написао је (данас изгубљену) историју Етрураца у 20 књига, која се заснивала на изворима који су у његово време још постојали. Етрурски се језик до позне антике користио у религијске сврхе; последњи податак о таквој употреби етрурског језика односи се на пустошење Рима од стране Алариха, вође Визигота, 410. године н. е., када су позвани "етрурски свештеници" како би изазвали удар муње на варваре."

Cudni neki Rimljani, istrebili Etrurce a negovali njihov jezik, cak i do 410 g.

 

[Сребрена]

Lesandre,
DZviska kazu Piroćanci, kod njih nije suvisna fonema..koriste je i kad kažu dzift (katran/asfalt), kad opisuju Grke sa dziftanom kosom napr.

 

[Lesandar]

Lesandre,
DZviska kazu Piroćanci, kod njih nije suvisna fonema..koriste je i kad kažu dzift (katran/asfalt), kad opisuju Grke sa dziftanom kosom napr.

Сложићеш се да не постоји таква гласовна промена у српском језику која би дозволила замену д са з односно ѕ, а Пирокјанци нек си опнају ѕвиску.

 

[Lesandar]

http://sr.wikipedia.org/sr/Етрурци

"Етрурски језик је престао да се говори у доба Римског царства, мада су га и даље учили свештеници и филолози. Цар Клаудије (умро 54. год. н. е.) написао је (данас изгубљену) историју Етрураца у 20 књига, која се заснивала на изворима који су у његово време још постојали. Етрурски се језик до позне антике користио у религијске сврхе; последњи податак о таквој употреби етрурског језика односи се на пустошење Рима од стране Алариха, вође Визигота, 410. године н. е., када су позвани "етрурски свештеници" како би изазвали удар муње на варваре."

Cudni neki Rimljani, istrebili Etrurce a negovali njihov jezik, cak i do 410 g.

Сад ће друг да ти објасни. Немој да генерализујеш. Римљани ( овде подразумевам само грађане града Рима, а раније сам писао о целокупном становништву државе) који су тежили ноблесу неговали су етрурску заоставштину. То је принцип идентичан ономе кад тип баца из авиона флашу кока-коле која пада црнцу на главу и постаје тотем племена.
Сваки добростојећи Римљанин ( под овим подразумевам само оне који су нешто опљачкали јер на други начин нису могли да дођу до богатства) се трудио да се крвно повеже са неком од етрурских породица како би се сматрао племенитим зато што је са њихове стране владао антагонизам, у једну руку су их мрзели зато што су им некада били робови, а с друге стране били импресионирани њиховом културом и технологијом коју никада нису достигли. Прича свих времена. Тако је било у Египту, у Грчкој, тако ће бити једном и у Америци. Једноставно, народ на вишем степену културног развоја, нема велику репродукциону моћ и губи битку са глодарима.
Етрурске породице су до Републике биле владајуће, тада су масовно поскидане са власти и напокон су, али сада већ асимилиране успеле да се врате на власт под Кесарима. Да, Клаудије је последњи Кесар који је знао нешто језика својих давних предака и који је изучавао њихове списе. Дакле, немој да генерализујеш, као што и у другим народима има мешавине, тако је и у римском било, али само међу племенитима. Камо среће да је етрурски више утицао на латински, данас бисмо се много боље разумели, али у мешавини два језика увек надвладава примитивнији и онај који говори већи део популације, односно оних који се брже размножавају. Овако, имамо само исту граматику.

 

[D-1]

Nema, sta,

jasno ko noc.

 

[Mrkalj]

Lesandre,
DZviska kazu Piroćanci, kod njih nije suvisna fonema..koriste je i kad kažu dzift (katran/asfalt), kad opisuju Grke sa dziftanom kosom napr.

Tu je, pak, etimološka fonema z, jer dolazi od turske (arapske) reči zift koja znači, kao što si rekla, isto što i katran (koji je takođe turska reč). Kod nas se čuje i iskvareno ziht (koje varljivo vuče na germanizam a iskvareni je turcizam).

Belopoljanski:

Код мене (средњи Банат) старији људи кажу „дзова“ за зову (биљку), „дзврјати“ за зврјати, а има и реч „дзинзов“ коју не знам како бих објаснио... нешто као мангуп, гилиптер, унцут... Smiley Млађи их увек исправљају како није правилно дзова него зова, дзврјати него зврјати, једино за дзиндзова нико не каже „зинзов“.​

Ђорђе Божовић:

Praslovnski je imao tu afrikatu, ali se ona u glavnini slovenskih jezika stopila s frikativom /z/. Čak ni za to makedonsko i torlačko /dz/ ili to dijalekatsko /dz/ iz tvojih primera nisam siguran da li je zaista izravan ostatak iz praslovenskog, a ne možda kasnija fonetska inovacija pred sonantom /v/. (Što se i iz tvojih primera vidi: "dzvezda, dzvono, dzver, dzova, dzvrjati".)


"Dzindzov" ima čak dva /dz/ u nekim mesnim govorima! Wink Još ovu afrikatu po dijalektima možemo sresti i u nekim pozajmljenicama poput "brondza"; ali i svakako kao obavezni alofon od /c/ pred zvučnim opstruentom u sandhiju, u kojem slučaju [dz] nesumnjivo jednako pripada i standardnom jeziku! (Jer niko od nas u normalnom govoru ne izgovara drugo nego [dz] u "stric ga posećuje", "zec bi pobegao", "otac dvoje dece i tome slično.)​

http://sl.wikipedia.org/wiki/Ѕ