Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo je cista fantazija. Prvo, nema dokaznih materija o postojanju naziva *hlm u vezi sa Starom Planinom. Drugo, grcki naziv je bio haimos, a ne hem(os).

Ja uopšte ne razumijem to. Uporno se trudim već dugo vrijeme ponavljajući ljudima da nema nikakvog hema u Helena a stalno se iznova i iznova to pominje.

 

[Viden]

Ja govorim o petom veku pre nase ere a ti mi dajes kasni srednji vek.

pokaži taj dokaz iz vremena o kome govoriš, iz 5.veka pre n-e-

Sv.Sava ,BTW, ne pripada poznom srednjem veku

 

[Pravi Vlah]

pokaži taj dokaz iz vremena o kome govoriš, iz 5.veka pre n-e-

Mozda si cuo za Herodota?

Sv.Sava ,BTW, ne pripada poznom srednjem veku

Ne znam. Renesansa je kasnila u ovim krajevima.

 

[Игорь]

Прасловенско *xŭlmŭ је позајмљеница из германскога језика.

http://forum.krstarica.com/showthre...e-6-vijeka?p=29746216&viewfull=1#post29746216

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European culture, 1997, 270.

 

[Mrkalj]

Прасловенско *xŭlmŭ је позајмљеница из германскога језика.

http://forum.krstarica.com/showthre...e-6-vijeka?p=29746216&viewfull=1#post29746216

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European culture, 1997, 270.

Znamo da postoji i takvo mišljenje, a znamo i zašto. Germanski nije morao biti posrednik, a moje je mišljenje da nije bio jezik posrednik. Predstavljanje nečega što piše u nekoj knjizi kao apsolutne istine je tvoj problem, ne moj.


Ključni problem je ono gde mačka trči za svojim sopstvenim repom, odnosno kada se lingvistika dodvorava istoriografiji i odbacuje lingvističke mogućnosti koje se kose sa istoriografijom, a ta ista istoriografija se poziva na lingvistiku da stvori teorijski model koji isključuje nepoželjne delove te iste lingvistike. Ti meni, ja tebi, i onda sve ide po planu.

Ja u istoriografiji i lingvistici ne polazim od teorije zavere, kojom me ti boljševički etiketiraš, ona je posledica, nego polazim od konstatacije da je previše nelogičnih teoretskih konstrukcija a premalo logičnih u postojećoj močvarnoslovenskoj paradigmi.

 

[Mrkalj]

Ja uopšte ne razumijem to. Uporno se trudim već dugo vrijeme ponavljajući ljudima da nema nikakvog hema u Helena a stalno se iznova i iznova to pominje.

Vidim.

Mrkalj, koliko ti dobro poznaš latinski i starogrčki jezik?

P. S. Možeš li ti ili iko drugi pojasniti kako je tačno to pogrčeno *hem identifikovano?

Spojler

* Steph. Byz. 5.8-10

Slavene, promeni bateriju u hronometru.

Poznajem dovoljno dobro da shvatim kako se radi o napisu iz ranog srednjeg veka, šestog veka, a ne iz antike. Hem je identifikovano iz latinskog Haemus.

Hipoteza 1. Slovensko *Hlm daje starogrčko (Spartakov ustanak) *Hem, koje daje latinsko Haem+us koje se kasnije, u kontaktu sa germanskim varvarima pretočilo u izgovor [Hajm] koji je sa latinskim prebezima stigao do Romejskog carstva i oblika Aimos koji se sreće kod Stefana Vizantijskog.

Hipoteza 2. Slovensko *Hlm daje latinsko Haem+us koje se kasnije, u kontaktu sa germanskim varvarima pretočilo u izgovor [Hajm] koji je sa latinskim prebezima stigao do Romejskog carstva i oblika Aimos koji se sreće kod Stefana Vizantijskog.

 

[Pravi Vlah]

Poznajem dovoljno dobro da shvatim kako se radi o napisu iz ranog srednjeg veka, šestog veka, a ne iz antike. Hem je identifikovano iz latinskog Haemus.

Simonides iz Keosa (Σιμωνίδης ὁ Κεῖος) u sestom veku pre nase ere spominja, na grckom, planinu Αἷμος (Haimos) u Trakiji.
https://books.google.com/books?id=x...=0CCIQ6AEwAA#v=onepage&q=pindar haemus&f=true

Takodje Pindar, u petom veku pre nase ere, na grckom, spominja planinu Haimos u Trakiji
https://books.google.com/books?id=x...=0CCIQ6AEwAA#v=onepage&q=pindar haemus&f=true

 

[Игорь]

Германи - балкански староседеоци. Доказано вашом пучком етимологијом.

✧ prasl. *xъlmъ (stsl. xlъmъ, rus. xolm, češ. chlum) ← germ. *hulma- (stengl. holm)
http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=fVtnXxU=&keyword=hum

Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 110.

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013, 254.

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European culture, 1997, 270.

Germanski nije morao biti posrednik, a moje je mišljenje da nije bio jezik posrednik

Hipoteza 1. Slovensko *Hlm daje starogrčko (Spartakov ustanak) *Hem, koje daje latinsko Haem+us koje se kasnije, u kontaktu sa germanskim varvarima pretočilo u izgovor [Hajm] koji je sa latinskim prebezima stigao do Romejskog carstva i oblika Aimos koji se sreće kod Stefana Vizantijskog.

Hipoteza 2. Slovensko *Hlm daje latinsko Haem+us koje se kasnije, u kontaktu sa germanskim varvarima pretočilo u izgovor [Hajm] koji je sa latinskim prebezima stigao do Romejskog carstva i oblika Aimos koji se sreće kod Stefana Vizantijskog.

Неаргументовано одбацивање научних тврдњи и писање непоткрепљених фантастичних спинова. Неукост.

 

[Pumpaj Dinstanović]

pokaži taj dokaz iz vremena o kome govoriš, iz 5.veka pre n-e-

Sv.Sava ,BTW, ne pripada poznom srednjem veku

Evo ovdje imaš ja sam bio na prethodnoj stranici postavio jedan primjer iz vremena savremenog epohi doseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo.

Mrkalj, koliko ti dobro poznaš latinski i starogrčki jezik?

P. S. Možeš li ti ili iko drugi pojasniti kako je tačno to pogrčeno *hem identifikovano?

Spojler

* Steph. Byz. 5.8-10

Ili evo recimo tog iz V st. prije naše ere, što ti ga Pravi Vlah spomenu:

* Herod. 4, 49.

Dakle mislim da je krajnje vrijeme da se ta neistina više prestane pokušavati da se poturi kao nekakva činjenica (iznova i iznova, iako je raskrinkana).

 

[Mrkalj]

Tersatika ili Tarsatika, antička Rijeka

 

[Mrkalj]

[TD="bgcolor: #F7EFFC"]♦ pr. (nadimačka i etnici): Trstènjački ( Trstenjàčkī ) (Varaždin, Zagorje), Trstènjāk ( Trstenjȃk ) (870, Međimurje, Podravina, Baranja)
◊ top. (naselja): Trstènīk (Buzet, 20 stan.; Dubrovnik, 106 stan.), Trstènik Nȃrtskī (Dugo Selo, 204 stan.), Trstènik Pȕšćanskī (Grad Zagreb, 258 stan.), Trstèno (Dubrovnik, 240 stan.; Klanjec, 137 stan.), Tȓšće (Čabar, 443 stan.) [/TD]

[TD="bgcolor: #F0F3FC"]

[/TD]

[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
✧ prasl. *treska, *trьska ( rus. treská, češ. tříska) [/TD]

- - - - - - - - - -

Trg Žabica; Kosi toranj;

Jedna od specifičnosti Rijeke je da je Rijeka grad na rijekama, rječicama ili potocima, ima ih na desetine.

 

[vučko]

[TD="bgcolor: #F7EFFC"]♦ pr. (nadimačka i etnici): Trstènjački ( Trstenjàčkī ) (Varaždin, Zagorje), Trstènjāk ( Trstenjȃk ) (870, Međimurje, Podravina, Baranja)
◊ top. (naselja): Trstènīk (Buzet, 20 stan.; Dubrovnik, 106 stan.), Trstènik Nȃrtskī (Dugo Selo, 204 stan.), Trstènik Pȕšćanskī (Grad Zagreb, 258 stan.), Trstèno (Dubrovnik, 240 stan.; Klanjec, 137 stan.), Tȓšće (Čabar, 443 stan.) [/TD]

[TD="bgcolor: #F0F3FC"]

[/TD]

[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
✧ prasl. *trěska, *trьska ( rus. treská, češ. tříska) [/TD]

- - - - - - - - - -

Trg Žabica; Kosi toranj;

Jedna od specifičnosti Rijeke je da je Rijeka grad na rijekama, rječicama ili potocima, ima ih na desetine.

O ovome je već bilo reči, samo nisam znao da se i Reka nekada nazivala Tersatika, odnosno Tarsatika. Kako će "bečkoberlinisti" objasniti ovo samo bog zna.

Ilirsku reč TRST su preuzeli Sloveni kao TERST, da bi je kasnije metatezom likvida vratili u TRST.

 

[Mrkalj]

Predantičko ime Vukovara je Ulcea (Vukovo/Vukovar) na ušću Vuke u Dunav.

Vlcea...

 

[Mrkalj]

E sad, drugovi i drugarice piJoniri i piJonirke, šta ovo znači:


"U nekoliko imena Hrvati su sačuvali slijed izvornog predantičkog imena: Curicum > Kъrъkъ > Krk, dok Romani nadijevaju tom otoku (ili gradu) svoje ime: Velja < vetula ‘stara (insula/urbs)’. Hrvati usvajaju jezičnim prilagodbama ime Lastovo od predantičkog oblika Ladesta, a ne prema romanskom Lagosta (: insula Augusta) itd."

Ko se javlja da kaže?

 

[Mrkalj]

Hajde, ja ću.

Prvo treba uočiti da su oba toponima, predantički registrovana sa jasnim značenjem u srpskom jeziku: kurik [k'r'k] (onomatopejski sinonim za vrat), a Ladesta ili Lagosta {Lasta ili sa guturalom u prasrpskom *Lagsta}* je otok za ptice laste. (Ovde je antičko romansko Langosta izvedeno iz srpskog *lagsta, a ne iz "Insula Augusta", kako pominje Šimunović)

Drugo treba uočiti kako je antički period, uključujući razdoblje do navodne slovenizacije Slovenskog Juga u 6. veku jedan ekstremno dug period da bi u njemu predantički nazivi ostrva upotrebno preživeli naporedo sa antičkim, romanskim nazivima, te je logično pretpostaviti njihovu upotrebnu odsutnost.

Treće, treba uočti da se sa pojavom slovenske pismenosti javljaju zapisi srpskih naziva ovih ostrva koji korespondiraju sa odgovarajućim predantičkim nazivom.

Četvrto, predantički i, uopšte, slovenski naziv ostrva lako je funkcionalno objašnjiv - "Lastovo je odmorište lastavica, otok sokolara, pučinski otok strmih obala bez plaže...", a ne naslino "Ime Ladeston su otoku prvi dali Grci, a Rimljani su ga prepisali kao Ladesta i Augusta insula. Možda je korijen hrvatskog imena baš u tome što skupina lastovskih četrdeset i šest otoka i otočića sliči jatu lastavica na putu prema jugu." Dok sa druge strane,grčki naziv Ladeston nema značenja na grčkom, baš kao u ogromnoj većini grčkih zapisa toponima sa naših današnjih prostora.

To znači da srpska plemena žive na tim ostrvima hiljadama godina. Ovaj zaključak i uklapa se u sve logičke analize jezičkih i etničkih interferencija na jadranskom Istoku.

______________
* prasl. *lasta (rus. lástočka, polj. łastówka) ≃ lit. lakstyti: letjeti

 

[ИгарЈ]

Питање је има ли етимолошке везе између прасл. *lasta и литванскога lakstyti. Нешто сумњам да је ико реконструисао "старосрпско" *lagsta.

 

[Mrkalj]

Питање је има лиетимолошке везе између прасл. *lasta и литванскога lakstyti. Нешто сумњам да је ико реконструисао "старосрпско" *lagsta.

Slažem se.

LAP(ČANE)
Opis: Predrimsko ime u hrvatskoj prilagodbi. Tako se zvao današnji Gradac u
Makarskom primorju.
Zapisi: Λαβιέζα (K. Porfirogenet).
Ime: Toponim ima istu osnovu Lab (Λάαβ), kako se zvala naseljena južna otočka
hrid u staroj Raguzi: Labe > Lausium > Rausium > Ragusium > Raguza. Tako
se zvao vrh na kninskoj tvrđavi, gradina na izvoru Cetine i neki drugi toponimi
po zapadnom Iliriku. Imenska je osnova predrimskog postanja i značila je ‛hrid’,
‛liticu’. Prilično kasni zapisi za Lapčan glase: Lapzagn, Lapcagn, Labcian i, zapisano
bosančicom (kao fonijskim pismom), Lapčan. Na osnovu lab- dodan je hrvatski
sufiks -ac: Lab-ac (G Lap-ca), a na tu osnovu labc- etnički sufiks -(j)ane:
Lapčane, koji oblik K. Porfirogenet zapisuje iskrivljeno λαβινέζα (< *Labinъcъ)
sredinom 10. stoljeća. Poslije, u srednjem vijeku, grad Lapčane gubi obrambenu
ulogu. Grad je razgrađen i tek je za Turaka na tom mjestu podignut Gradac (luco
de Gradazo). Staro ime Lapčan(e) sačuvano je do danas u imenu zavale iznad
Gradca, prema bilu Biokova, koji oni danas nazivaju Stȋne (= Lab).

- - - - - - - - - -

KNIN
Opis: Grad na dvovršnom brdu iznad nekadašnjeg močvarišta (Palude) s tvrđavom
na kojoj se naziru antički i predantički ostatci. Jedan je vrh Sveti Spas, viši
i sjeverniji i Lab (‛klisura’), niži i južniji. Današnji Knin, nekadašnja stolica hrvatskih
vladara: Trpimira, Mutimira, Držislava, Zvonimira, Svačića. Sijelo hrvatskog
biskupa, te prometno i vjersko središte u srednjem vijeku (Biskupija sa »petih
crikvih na Kosovi«).
Zapisi: Ime je zapisivano relativno kasno: Tininium (CD I, 41, 12, god. 950) te
zatim Tnin (CD 2, 1, 87, iz 1158. g.), Tenenium (CD 1, 4, 1078. g.). K. Porfirogenet
naziva ga ἡ Τνήνα.
Ime: F. Miklošič i P. Skok (II, 109) pretpostavljaju da je toponim Knin slavenskog
porijekla, i to od korijena *tьn-, koji je i u glagolu tęti, tьnǫ ‛sjeći, rezati’,
a nalazi se, osim u južnoslavenskim, i u drugim slavenskim jezicima. Knin
bi bio tvorenica od osnove *tьn- s pomoću sufiksa -in (kao npr. Ogulin) i značio
bi ‛posječena šuma’, poput mnogih hrvatskih toponima Pasika, Siče i sl. G. Holzer
(str. 104) polazi u razvitku imena od latinske potvrde Tinninium > *Tinnīnju
> *Tьnīnjь > *Tьnīń > *Tnīń > Knĩn, -īnȁ. Za kasniju promjenu tn > kn usporedi:
tmica > kmica, Tlaka > Klaka, natlo > Naklo itd. Toponim Knin nema potvrda
starijih od 17. stoljeća. Doduše, na Kosovu su potvrđeni toponimi Knina (‛selo’,
1251–1264) i Kninac (1293–1302), ali u tim toponimima nema promjena tn > kn.
Toponim Lab (‛hrid’, ‛klisura’) upućuje na predantičko ime.

 

[Mrkalj]

Šimunović predlaže: Neretva (ie.*nar-/*ner- ‘ponirati’)

Opis: Narona je starije ime za rijeku Neretvu i grad, čiji se ostatci nalaze na
mjestu (Sveti) Vid sjeverno od Metkovića. Današnji Norin nosi ime stare rijeke
Narone koja je tuda u prošlosti meandrirala svojim tokom četiri kilometra istočnije.
Ostao je potok koji se danas zove Nòrīn, -ína. Ovo ime treba vezati s imenom
Narona.
Zapisi: Ναρῶνα (Ptolemej II, 16,7), Narrona (Plinije III, 142 i 143), Narona
amne (Tab. Peut.) itd.
Ime: Stupnjevi prilagodbe u hrvatskom obliku imena bili bi: *Narōna >
*Narūna > *Norȳnu > *Norynъ > *Norīnъ > Nòrīn, -ína (Holzer, 119).
S Norinom u vezi spominje se ime rijeke Neretve tvoreno od osnove s prijevojnim
stupnjem nar-/ner- (kao u Delma/Dalma, Bretia/Bratia, Neretva/tal. Narenta,
Apsarus/tal. Osero itd.). Dvojbeno je da bi mlađe ime Neretva supostojalo s
imenom Narona, a onda ga istislo iz uporabe te se, ne imenujući više rijeku, ograničilo
na ime beznačajnog potoka Norina. T. Maretić (Nast. vjes. I) smatra da su
Hrvati iz pradomovine donijeli to ime s osnovom *ner- ‛ponirati’, ‛roniti’ i utkali
u romansko ime Narentum. Sličnih se imena nahodi u slavenskim zemljama: Neretva
(pritok Buga), Narew u Poljskoj, Norče u Makedoniji, vidi A. Mayer (Hrv.
geogr. glasnik 8–10, 1939, 146). Drugi opet povezuju ta imena s talijanskim hidronimima
Nar, Naro, Nareto s mediteranskim korijenom *nar-/*ner- koji se prostire
od Iberskog do Balkanskog poluotoka (v. NGI, 438, 440). Ie. korijen *ner-/*noristražuje
J. Udolph na širem slavenskom području (v. J. Udolph, Studien zu slavischen
Gewässernamen und Gewässerbezeichnungen, Beiträge zur Namenforschung,
17, Heidelberg 1979, 374–381). G. Schrammu predstavlja problem sufiks
-va (*Ner-ent-a), koji se ne da tumačiti u *Nerentae, *Nerentum. Schramm pretpostavlja
da su Hrvati u gornjem brdskom poneretvlju čuli još od starinaca imena
*Nerentō/*Nerentū, koje su ime priključili svojim v-osnovama (smoky, -kve
> smokva, te ponikva, lokva itd.), te tako tvorili *Nerętъve > *Neręta > Neretva,
koje je prevladalo (G. Schramm, 34. 2, 3, 6).

 

[Mrkalj]

Budva ima sestru bliznakinju - Budava, draga i zaliv u istočnoj Istri.



Budava (tal. Badò) je draga na jugoistočnoj obali Istre.


Položaj Budava se pruža općim pravcem sjever-jug u ukupnoj dužini oko 8 km. Dolina na sjeveru u dužini od oko 5,5 km od drage Mandalena (

44.949°N 13.974°E) pruža se prema jugu do zaljeva dužine oko 2,5 km, koji završava na jugoistoku kod rta Cuf (

44.88°N 14.00°E). Površina područja je oko 5 km[SUP]2[/SUP]. Na sjeveru dolina drage je na oko 65 m.n.v., a zatim visina opada prema jugu, tako da je u širini Nezakcija na oko 15 m.n.v. Donji dio drage je potopljen i nastavlja se zaljevom. Uvale Vela i Mala Budava duboke su oko 2 m, a dubina se postupno povećava od 10 do 30 m u središnjem dijelu zaljeva, pa do preko 40 metara na vanjskom dijelu između rtova Lastva i Cuf. Bočne strane doline visoke su oko 150 m, osim rta Cuf, gdje je bočna strana visoka oko 50 m. U dragi je potok Kana s povremenim tokom i cijelom dužinom je kanaliziran. Na obali Male Budave nalaze se slatkovodni izvori.[SUP][1][/SUP][SUP][2][/SUP]
Budava se administrativno nalazi između općina Marčana i Ližnjan, između naselja Krnica i Kavran s istoka, te Marčane, Muntića, Valture i Šišana sa zapada.[SUP][1][/SUP]
U dragi nema naselja, osim gospodarskih objekata u luci Budava. Veća naselja neposredno oko područja Budave su: Marčana, Valtura, Kavran i Muntić.
Povijest
Podrobniji članak o temi: Nezakcij
U rimsko doba uvala Budava je bila glavna luka Histra, odnosno grada Nezakcija, iz koje su Histri nadzirali Kvarnerski zaljev.

Gospodarstvo
Zaljev Budava je zbog svoje prekrasne prirode predložen za zaštitu u kategoriji "zaštićeni krajolik".[SUP][3][/SUP] Zahvaljujući netaknutoj prirodi, danas je uvala Budava veliko uzgajalište riba i školjaka[SUP][4][/SUP].
Budava je također omiljeno odredište za biciklistički turizam.[SUP][5][/SUP] Jedine izgrađene ceste su Valtura-Nezakcij i Kavran-Valtura, koja ide neposredno uz i preko drage. U zaljev se može doći i morskim putem do luke Budava.

 

[Mrkalj]

Naiđoh na potvrdu da je Cetinje slovenski naziv:

According to a traditional legend, first recorded by the ancient Czech chronicler Cosmas of Prague in the early 12th century, Říp was the place where the first Slavs, led by Praotec Čech (Forefather Bohemus), settled. The land was named after the leader. In the 16th century, the legend was revived by Václav Hájek of Libočany who claimed that Čech was buried in the nearby village of Ctineves and, later on, by Alois Jirásek in his Old Bohemian Legends from 1894.

Ctineves

From Wikipedia, the free encyclopedia
(Redirected from Ctineves)
[TABLE="class: infobox geography vcard, width: 22"]
[TR]
[TH="colspan: 2, align: center"]Ctineves[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #cddeff, colspan: 2, align: center"]Municipality[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TD="class: maptable, colspan: 2, align: center"] [TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="align: center"]
Flag[/TD]
[TD="align: center"]
Coat of arms[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TD="colspan: 2, align: center"]

Ctineves​

[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedbottomrow"]
[TD="colspan: 2, align: center"]Coordinates:

50°22′42″N 14°18′23″ECoordinates:

50°22′42″N 14°18′23″E[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="align: left"]Country[/TH]
[TD]

Czech Republic[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"]Region[/TH]
[TD]Ústí nad Labem[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"]District[/TH]
[TD]Litomeřice[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="colspan: 2, align: center"]Area[/TH]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"] • Total[/TH]
[TD]5.48 km[SUP]2[/SUP] (2.12 sq mi)[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="align: left"]Elevation[/TH]
[TD]240 m (790 ft)[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="colspan: 2, align: center"]Population (2007)[/TH]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"] • Total[/TH]
[TD]305[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedrow"]
[TH="align: left"] • Density[/TH]
[TD]56/km[SUP]2[/SUP] (140/sq mi)[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="align: left"]Postal code[/TH]
[TD="class: adr"]413 01[/TD]
[/TR]
[TR="class: mergedtoprow"]
[TH="align: left"]Website[/TH]
[TD]http://www.ctineves.cz[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ctineves is a village and municipality (obec) in Litomeřice District in the Ústí nad Labem Region of the Czech Republic.
The municipality covers an area of 5.48 square kilometres (2.12 sq mi), and has a population of 305 (as at 31 December 2007).
Ctineves lies approximately 22 kilometres (14 mi) south-east of Litomeřice, 37 km (23 mi) south-east of Ústí nad Labem, and 34 km (21 mi) north of Prague.


Ctine (C[e]tinje) ves (selo).

Setindže, što bi reko Džejmi Šej, komentator rata...

Ie. korijen
*kent-/*kint- nejasan je. Zanimljiva je zastupljenost hidronima Cetyna u Poljskoj
te hrvatski ojkonim Cetingrad u Hrvatskoj i Cetinje u Crnoj Gori. O toj su koincidenciji
pisali A. Mayer u navedenom djelu i srpski onomastičar M. Pavlović, te
uvaženi ukrajinski onomastičar V. P. Šul’gač (Praslov’jans’kij gidronimnij fond,
Kijev 1998), ali u njihovim razmatranim imenima nema nazala /ę/ koji bilježi Porfirogenet:
Ζεντίνα (< *Kentona), pa je tim imenima jezična srodnost s hrvatskom
Cetinom upitna.
Literatura: Mayer I, 174 (Ippius); Mayer II, 52–53; Mayer, Zeitschrift f. vgl. Sprachforschung
66, 1939, 114–127; Skok III, s. v. struja (Cetina); Skok II, s. v. pleme (Cetinje);
Laszowski, Prosvjeta 4, 4, 105–124; Schramm 25.2.1–4, 13.1, 17.3, 17.7, 18.4.

 

[vučko]

Mrkalj, jel može objašnjenje za reku Nišavu, koja protiče kroz Niš?

Znači postoji reka Nišava, po kojoj bi rekao jeste i grad Niš dobio ime.

Da li si znao da postoji Lužička Nisa:
https://www.google.rs/maps/place/Лу...2!3m1!1s0x4707cecaeda1e4fb:0x8326f96ff38ebcb3
Reka između Poljske i Nemačke, izvire u Češkoj a uljeva se u Odru. U Lužičku Nisu uljeva se i Černa Nisa i Bila Nisa.
https://cs.wikipedia.org/wiki/Lužická_Nisa
O poreklu imena ne postoji jedna definicija nego piše da postoji mogučnost da je dobila reka ime po naselju Niesky, po drugoj teoriji da je ime keltskog porekla, a po trečoj teoriji da ime potiče od slovenske reči nizko. Izgleda kako je ova treća mogučnost najverovatnija.
Ime ove reke se prvi put pojavljuje 1241. godine pod imenom Nizzam.


A eto postoji i grad pored ove Nise, koji se naziva Niesky:
https://cs.wikipedia.org/wiki/Niesky
https://www.google.rs/maps/@51.3063429,14.8770519,13z

U Poljskoj postoji reka Niskowa:
https://www.google.rs/maps/place/Ni...2!3m1!1s0x473dfaf0e54e6c8f:0x91b30aaca7875eee

 

[Viden]

Mrkalj, jel može objašnjenje za reku Nišavu, koja protiče kroz Niš?

Znači postoji reka Nišava, po kojoj bi rekao jeste i grad Niš dobio ime.

Da li si znao da postoji Lužička Nisa:
https://www.google.rs/maps/place/Лу...2!3m1!1s0x4707cecaeda1e4fb:0x8326f96ff38ebcb3
Reka između Poljske i Nemačke, izvire u Češkoj a uljeva se u Odru. U Lužičku Nisu uljeva se i Černa Nisa i Bila Nisa.
https://cs.wikipedia.org/wiki/Lužická_Nisa
O poreklu imena ne postoji jedna definicija nego piše da postoji mogučnost da je dobila reka ime po naselju Niesky, po drugoj teoriji da je ime keltskog porekla, a po trečoj teoriji da ime potiče od slovenske reči nizko. Izgleda kako je ova treća mogučnost najverovatnija.
Ime ove reke se prvi put pojavljuje 1241. godine pod imenom Nizzam.


A eto postoji i grad pored ove Nise, koji se naziva Niesky:
https://cs.wikipedia.org/wiki/Niesky
https://www.google.rs/maps/@51.3063429,14.8770519,13z

U Poljskoj postoji reka Niskowa:
https://www.google.rs/maps/place/Ni...2!3m1!1s0x473dfaf0e54e6c8f:0x91b30aaca7875eee

Reke Nize sve teku kroz nizije (a nizije jesu niske, moram da objasnim zbog pojedinaca), koje su uočljive u okruženju visija i visova. Nijedna Nišava i Nisa ne teče vrhovima.

 

[Mrkalj]

Reke Nize sve teku kroz nizije (a nizije jesu niske, moram da objasnim zbog pojedinaca), koje su uočljive u okruženju visija i visova. Nijedna Nišava i Nisa ne teče vrhovima.

Nizija i visija su takve sklepatorije od reči, da bi genijalca bez osećaja za sopstveni jezički filing trebalo svećom tražiti...

 

[Mrkalj]

Mrkalj, jel može objašnjenje za reku Nišavu, koja protiče kroz Niš?

Znači postoji reka Nišava, po kojoj bi rekao jeste i grad Niš dobio ime.

Da li si znao da postoji Lužička Nisa:
https://www.google.rs/maps/place/Лу...2!3m1!1s0x4707cecaeda1e4fb:0x8326f96ff38ebcb3
Reka između Poljske i Nemačke, izvire u Češkoj a uljeva se u Odru. U Lužičku Nisu uljeva se i Černa Nisa i Bila Nisa.
https://cs.wikipedia.org/wiki/Lužická_Nisa
O poreklu imena ne postoji jedna definicija nego piše da postoji mogučnost da je dobila reka ime po naselju Niesky, po drugoj teoriji da je ime keltskog porekla, a po trečoj teoriji da ime potiče od slovenske reči nizko. Izgleda kako je ova treća mogučnost najverovatnija.
Ime ove reke se prvi put pojavljuje 1241. godine pod imenom Nizzam.


A eto postoji i grad pored ove Nise, koji se naziva Niesky:
https://cs.wikipedia.org/wiki/Niesky
https://www.google.rs/maps/@51.3063429,14.8770519,13z

U Poljskoj postoji reka Niskowa:
https://www.google.rs/maps/place/Ni...2!3m1!1s0x473dfaf0e54e6c8f:0x91b30aaca7875eee

Znadoh:

Reka Neiße očigledno je dobila je naziv od strane albanske mafije.

The Lusatian Neisse (Czech: Lužická Nisa; German: Lausitzer Neiße; Polish: Nysa Łużycka; Sorbian: Łužiska Nysa) is a 252 km (157 mi) long river in Central Europe.[SUP][1][/SUP][SUP][2][/SUP] It has its source in the Jizera Mountains near Nová Ves nad Nisou, Czech Republic, reaching the tripoint with Poland and Germany at Zittau after 54 km (34 mi), and later forming the Polish-German border for a length of 198 km (123 mi). The Lusatian Neisse is a left-bank tributary of the Oder river, into which it flows between Neißemünde-Ratzdorf and Kosarzyn north of the towns of Guben and Gubin.
Being the longest and most notable of the three rivers named Neisse (Neiße) (German) or Nysa (Polish) (the two other rivers being Nysa Kłodzka (Glatzer Neisse) and Nysa Szalona (Wütende Neiße or Jauersche Neiße)), it is simply referred to as the Nysa or Neisse. An older Polish variant, no longer used, was Nissa. Since the river runs through the historic region of Lusatia, the adjective before the name of the river Neisse is used whenever differentiating this particular river from the Nysa Kłodzka (Glatzer Neiße) and the small Nysa Szalona (Wütende Neiße or Jauersche Neiße) in Silesia.

​

Dakle, očigledno je reka Nišava istog korena. Niš, kao grad, dobio je ime po reci Nišavi ("Naissa") u 3. veku pre nove ere kada se smatra da je nastao. "Od slovenskog korena niz- u značenju "niska reka" poreklo imena Lužičke Nise izvodili su, na primer, František Palacký, istoričar Johan Benedikt Carpzow, topograf Jaroslav Schaller i Franz Töpfer. Istraživač iz Libereca, Anton Ressel, dovodi je u vezu sa staroslovenskim korenom nik- (kos, strmoglav)."

Kanjon Nišave

Ali, hvala na dodatnim podacima!

 

[Lesandar]

O ovome je već bilo reči, samo nisam znao da se i Reka nekada nazivala Tersatika, odnosno Tarsatika. Kako će "bečkoberlinisti" objasniti ovo samo bog zna.

Ilirsku reč TRST su preuzeli Sloveni kao TERST, da bi je kasnije metatezom likvida vratili u TRST.

ubi hodie Slavi incolunt, quodque nonnulla nomina propria similia Slavicis invenerunt

Ово су два потпуно различита извора и појма, не треба мешати прасловенско ТРЖИШТЕ са ТРСТЕНОМ.

Дакле, Трст је кроз латински и италијански језик еволуирао од ТЕРГЕСТЕ (тржиште) до ТРИЕСТЕ и у крајњој инстанци прихваћен као ТРСТ.