Slovenske reči u nemačkom jeziku

[Сребрена]

Znači imamo reč jara što znači proleće...i imamo Jarilo, odnosno Jaro, sveslovensko božanstvo proleća, vegetacije, buđenja biljki, prirode.

Onda imamo još slovenske/slovenačke reči:

jar 1- nešto što seješ na proleće, odnosno nešto što se izleglo/rodilo na proleće; nešto što je mlado, novo
jar 2 - ljut, ljuto
jarčiti - pariti
jare - jagnje
jarac - ovan
jarek - jarak
jarek - blistav, veoma svetao
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=jar&hs=1

Ima još reči sa tim korenom ali to je uglavnom to.

Једини начин да се повеже јаре (дете од јарца)), прасл. јар (пролеће) и Јааре (година или 365 дана) је почетак соларне године у паганско доба .То се дешавало око 21. марта, кад престаје зимски период и почиње НОВА паганска година,слави се буђење природе. пролећа и слично, отуд и Јарило. Појачава се сунчева светлост и блиставост (јарек)(Тек је хришћанска црква смислила да је црквена година 1.септембра, потпуно некалендарски.)
У овом случају то значи, хипотетички, да су Германи преузели реч из (прото, пра, и сл)словенских језика најкасније између 7 и 10 века, док су још могли да виде велике свачности поводом НОВЕ године на почетку пролећа, а то се поклапа са њиховим опсадама словенских насеља уз Балтик, Шпреју. Лабу, рушењем паганских српских и словенских храмова и слично, кад још нису били ни јединствен народ, а камоли имали некакво "језичко јединство".

 

[Mrkalj]

Једини начин да се повеже јаре (дете од јарца)), прасл. јар (пролеће) и Јааре (година или 365 дана) је почетак соларне године у паганско доба .То се дешавало око 21. марта, кад престаје зимски период и почиње НОВА паганска година,слави се буђење природе. пролећа и слично, отуд и Јарило.

I povezaše ga:
Jarac, jare:
✧ ? prasl. *jarьcь (slov. jarec) ≃ v. jar
✧ prasl. *jarъ (rus. jara, polj. jara: proljeće) ← ie. *yeh[SUB]2[/SUB]ro- (grč. hȏra: doba, vrijeme, njem. Jahr: godina)

 

[Rayela]

У овом случају то значи, хипотетички, да су Германи преузели реч из (прото, пра, и сл)словенских језика најкасније између 7 и 10 века, док су још могли да виде велике свачности поводом НОВЕ године на почетку пролећа, а то се поклапа са њиховим опсадама словенских насеља уз Балтик, Шпреју. Лабу, рушењем паганских српских и словенских храмова и слично, кад још нису били ни јединствен народ, а камоли имали некакво "језичко јединство".

Na engleskom je takodje year, u svim je germanskim jezicima slicno, sama rec jaer potice iz 8 veka ( germanski),
ko je od koga i sta preuzeo jako je diskutabilno. Zasto bi viknzi preuzimali reci iz slovenskog?

 

[Mrkalj]

Zasto bi viknzi preuzimali reci iz slovenskog?

Baltik je slovensko tle. Pomeranija dolazi od naše (slovenske) reči Pomorje.

Ovo je oblast koju (pra)Slovenima priznaje zvanična, nordijska istoriografija:

Ali je taj prostor mnogo širi. Na primer, u rimsko doba imamo zasvedočeno ime Dravus za današnju Dravu, a u Poljskoj postoji reka Drawa. Reka Vrbas na latinskom je zapisana kao Urbas (tj. Vrbas) i kao Urbanus; reka Una postoji u Ukrajini kao Unava. Manje-više cela Evropa izuzev Pirinejskog poluostrva. A vikinzi, moreplovci, usvajali su reči od Slovena i Baltoslovena sa kojima su dolazili u kontakt. Inače, da njihov jezik nije bio inferioran, ne bi kao književni uzeli danski (koji se i razvio zahvaljujući slovensko-germanskim vezama, tj. danskoj asimilaciji Slovena).

 

[Rayela]

Baltik je slovensko tle. Pomeranija dolazi od naše (slovenske) reči Pomorje.

Ovo je oblast koju (pra)Slovenima priznaje zvanična, nordijska istoriografija:





Ali je taj prostor mnogo širi. Na primer, u rimsko doba imamo zasvedočeno ime Dravus za današnju Dravu, a u Poljskoj postoji reka Drawa. Reka Vrbas na latinskom je zapisana kao Urbas (tj. Vrbas) i kao Urbanus; reka Una postoji u Ukrajini kao Unava. Manje-više cela Evropa izuzev Pirinejskog poluostrva. A vikinzi, moreplovci, usvajali su reči od Slovena i Baltoslovena sa kojima su dolazili u kontakt. Inače, da njihov jezik nije bio inferioran, ne bi kao književni uzeli danski (koji se i razvio zahvaljujući slovensko-germanskim vezama, tj. danskoj asimilaciji Slovena).

Ma znam za Pomeraniju ( kancelarka je otuda, ova moja nemacka), a vikinge sam pomenula misleci na one stvarne koji su harali po
danasnjem Londronu.

 

[Mrkalj]

Mario Alinei kaže ovako:

To fully appreciate the value of this analsis, however, it is necessary to recall the
extraordinary and well-known stability of the LBK culture (the first Neolithic culture of
Germany) and the importance of the role of fallowing in the earliest Neolithic cultures.
Tringham, for example, has remarked that if the LBK had not used the rotating fallow
technique for its new settlements, these would certainly have determined the formation
of tells, exactly like in the Balkans. The emblematic example is the site of Bylany in
Bohemia, one of the most important Neolithic stations of Europa, with its 21 phases of
habitation (Tringham 1971, 115).
Other examples

(1) ‘barley’: Russ. jačmén’, Ukr. jačmín’, Bulg. ečmík, Serb. Cr. ječmen, Slovn. Czech
ječmen, Slovk. jačmeň, Pol. jęczmień, Sorb. jacm'eń, Polab. jąčmén. This is an
exclusively Slavic name, which some scholars connect to Gr. akostē;

(2) ‘flour, meal’: Russ. mélevo, mélivo, Ukr. mélyvo, BRu. mélivo, Serb. Cr. meljivo,
Slovn. melîvo, Czech melivo. The affinity of this lexical family with Germanic,
represented by Germ. mehl, and with Illyrian, represented by Alb. miell, permits the
dating of this isogloss to the period of the earliest Balkanic Neolithic and of its diffusion
in Germany;

(3) ‘rye’: OSlav. rŭžĭ, Serb. Cr. raž, Czech rež, Pol. reż, Russ. rož; Lith. rugiai, Latv.
rudzi, Pruss. rugis; OIcel. rugr, Dan. rug, Swed. råg, OEngl. ryge, MEngl. Engl. rye,
Neth. rog, OS. roggo, OHG. rocko, roggo, Germ. Roggen. As this word is considered a
loanword from an unknown language (Buck 8.45), in the scenario of PCT we could see
it as a loanword introduced by the oriental farmers, which the earliest Slavic Neolithic
cultures would have spread into the Germanic area of the LBK. Archaeological research
has noted the presence of a “fairly large number of rye grains [...] in several
settelements of the Linear Pottery” (Wisłański 1970, 426);

(4) ‘threshing flail’: Russ. cép, Ukr. cip, Bulg. Czech Slovk. cep, Pol. Sorb. cepy (pl.),
Polab. cepoi (pl.). Slavic agricultural specialization of an earlier IE technical term (cp.
Lat. scopa, scāpus, scamnus, Gr. skípōn, Goth. skip etc.);

(5) ‘billy-goat’: the family of Russ. Ukr. Czech dial. Slovk. Pol. cap, Slovn. càp,
attested also in Hung czáp, Rum. ţap, and in It. dialects (Latium zappo), probably
derives deriva from Illyrian (Alb. geg. tsap: Meyer 1891, 387, cp. Vasmer s.v.).
Irrespective of what its ultimate origin might be, this word clearly reflects the early
Neolithic unity of the Balkans, due to the introduction here of the first wave of Middle-
Eastern farmers;

(6) ‘wool, hair of an animal’: Russ. šerst’ ‘wool’ (dial. also ‘goose feathers’), Ukr.
šerst’, Slovn. Czech srst ‘hair of an animal’, Slovk. srst’, Pol. sierść. The relationship of
this family with other IE words having a different meaning (cp. IEW) implies a Slavic
Neolithic specialization;

(7) ‘dog, puppy’: Bulg. kuče ‘dog’, Serb. Cr. kuča, kuče, Slovn. kúč\k, Pol. kuczuk, Ukr.
kot’uha, Slovk. kot’uha, all ‘dog’, dial. Russ. kutya ‘doggy, puppy’, attested also in Alb.
kutš ‘dog’, as well as in Hung. kutya, Vog. kūt’uw, Syr. kićan, Est. kutsikas; Osm.
kuçukuçu, and in Italian dialects (Tosc. kuča, Umbr. guccia, kucciatella, kucciala,
kucciola, kucciarella, March. kucciola kucciavella, all ‘puppy’ etc.). Probably another
Neolithic loanword introduced in Eastern and Southern Europe with farming.

(8) ‘cheese’: OSlav. syrŭ, Russ, Ukr. BRu. Slovk. syr, Bulg. sírene, Serb. Cr. sir, Slovn.
sìr, Czech sýr, Pol. ser, Sorb. sera. Attested also in Baltic (Lith. sūris ‘cheese’, Latv.
sūrs ‘salty, bitter, sour’), this word appears to be a Neolithic specialization of an IE
adjective that in Germanic means ‘sour’: OIcel. súrr ‘acido’, OHG. sûr, Germ. sauer,
Neth. zuur etc. (Vasmer). Its passage to milk products is attested also in Alb. hirrë
‘whey’ (ibidem) and probably also in Lat. serum (which would then be a Slavic
loanword);

(9) ‘loom’: Russ. Ukr. krósno, OSlav. krosno ‘liciatorium’, Bulg. krosnó, Serb. Cr. Pol.
USorb. krosna, Slovn. krósna, Czech krosna ‘support’, Slovk. krosná ‘loom’. This word
family, connected to a typical Neolitic technology, is exclusively Slavic, as the Baltic
cognate words mean ‘chair’ (Vasmer s.v.);

(10) ‘wall’: Proto-Slavic develops the name of this notion from that of ‘stone’ (cp.
Germ. Stein, Engl. stone): Russ. stená, Ukr. stiná, Bulg. stená, Serb. Cr. stijèna, Slovn.
sténa, Czech stena, Slovk. stena, Pol. ściana, Sorb. sćena;

(11) ‘wooden plow, made out of a forked branch’: Russ. sochá, to be compared to Ukr.
BRu. Bulg. sochá, Serb. Cr. sòha, Slovn. sóha, Czech Slovk. Pol. Sorb. socha, all
‘pole’, or ‘forked branch’ and the like (Vasmer s.v.). It is certainly connected with the
invention of the plow in Middle Neolithic;

(12) ‘cup’: irrespective of its origin, which is obscure, the Slavic family of Russ. čáša
‘dish, goblet, glass (čaška ‘cup’), Ukr. BRu. čáša ‘cup’, OSlav. čaša ‘glass’, Bulg. čáša
‘idem’, Slovn. čáša ‘idem’, Serb. Cr. čaša ‘idem’, Czech číše, Slovk. čaša, Pol. czasza,
Polab. cosó can only reflect the beginning of pottery typical of Neolithic. In the light of
our knowledge on the introduction of Neolithic from Middle East, a connection with an
Eastern language (cp. Ar. ṭāsa ‘cup’ > It. tazza, fr. tasse, Germ. Tasse etc. ‘idem’)
would be quite plausibile;

(13) ORuss. selo ‘village, field’, Russ. seló, Bulg. séló ‘village’, Serb. Cr. sélo ‘village’,
Slovn. sélo ‘locality’, OSlav. selo ‘dwelling, field’, Czech selo ‘village, field’, Pol. sioło
‘village’; Lith. salà ‘village’, Latv. sola ‘idem’; OIcel. salr ‘dwelling, large room’,
Swed. Dan. Norw. sal ‘hall, large room’, Goth. saliþwōs, ‘dwelling, OHG. sal
‘construction, hall’, Long. sala ‘large room’, Germ. Saal etc. ‘idem’. We have here first
a Slavic innovation, connected with the development of the first Neolithic villages (cp.
the relationship between ‘field’ and ‘village’, and note that the innovation is still close
to the original meaning kept by Lat. solum ‘soil’); then a later Germanic innovation,
connected to the LBK culture and to its typical long rectangular houses (‘large room,
hall’);

(14) ‘peasant’s house’: Russ. Ukr. izbá (dim. istopka), OSlav. istŭba, Bulg. Serb. Cr.
ízba, Slovn. îzba, jspa ‘Stube’, jspica ‘room’, Czech jisba ‘Stube, room’, Slovk. Pol.
izba, Sorb. špa, Polab. jázba. In the traditional scenario the controversy between an
origin from Germ. Stube or from Lat. *exstufa (Slavic scholarship seems to ignore that
the derivation of Germ. Stube from Lat. *exstufa is unquestionable), because both
etymologies involve considerable difficulties (cp. Vasmer s.v.). In the light of the PCT
the problem can be solved by refusing both of them, and accepting as a real etymology
– instead – what has been wrongly considered a folk-etymology: the diminutive istopka
(attested in the form istobka in the Nestorian Chronicle, cp. Vasmer) can certainly come
from *iz-topiti ‘to warm up’, Ukr. topýti, Serb. Cr. tòpiti, Slovn. topíti, Czech topiti,
Slovk. topit’, Pol. topić, Sorb. topiś (Vasmer s.v. topít’). In any case, for a Neolithic
term a geochronological sequence such as Latin > Germanic > Slavic could not be
reconciled with the real prehistoric development. While a Slavic innovation, based on
IE materials (the above mentioned verb has connections in Old Indian, Iranian and
Baltic (Vasmer), is perfectly plausible;

(15) ‘funerary mound’: Russ. mogíla, Ukr. mohyła, Church Sl. mogyla, Bulg. mogíla,
Serb. Cr. gòmila, mògila, Czech Slovk. mohyla, Pol. mogiła, Polab. müǵåla ‘tomb’, to
which must be added Alb. mágule, and the Rum. loanword măgură (Vasmer s.v.). Term
of unknown origin (but possible Slavic origin) which, as we have seen, is also used
locally as a place name to designate the prehistoric tells of the Neolithic settlements of
the area.

(16) I would place here also OSlav. tysešti, tysošti, Pol. tysiąc, Czech tisíc, Serb. Cr.
tisuća, Slovn. tisoč; Lith. tūkstantis, Latv. tūkstuots; Goth. þusundi, OIcel. þúsund,
OHG. thūsund etc., all ‘thousand’. Irrespective of the word origin, only the new
Neolithic economy, with the high numbers associated to stock raising and to the storage
of farming products, could have produced the need to develop such a notion (see also
Alinei 1996).

 

[vučko]

Koliko sam samo puta razmišljao o reči land i njenom etimološkom objašnjenu:

As I have already noted aove, etymologists have recognized that the specialized
meaning of ‘fallow land’ (ledina, op. Mrkalj) in Slavic languages must have preceded the more general
meaning of ‘land’ of Germanic ones. In the traditional scenario it is simply impossible
45
to explain this chronological sequence – which implies a Slavic priority over Germanic.
In Refrew’s, it is impossible to explain how from a typically early Neolithic notion of
‘fallow land’ – which following his premises shoud be PIE, and not Slavic! – such a
constellation of different meanings, including ‘Polish’ and ‘land’, might have
developed, and in such different languages as Hungarian and Slavic.

land (n.) Look up land at Dictionary.com
Old English land, lond, "ground, soil," also "definite portion of the earth's surface, home region of a person or a people, territory marked by political boundaries," from Proto-Germanic *landom (cognates: Old Norse, Old Frisian Dutch, Gothic land, German Land), from PIE *lendh- "land, heath" (cognates: Old Irish land, Middle Welsh llan "an open space," Welsh llan "enclosure, church," Breton lann "heath," source of French lande; Old Church Slavonic ledina "waste land, heath," Czech lada "fallow land").

 

[vučko]

U srpskom su sinonimi leto i godina.. pisani su Letopisi, proletos (prošle godine), punoletan, maloletan, "leta gospodnjeg ".. itd.Kod Rusa isto, verovatno i kod ostalih naših.

Slažem se

 

[Rayela]

U srpskom ( kao ni u ruskom) ne postoji razlika za vreme u smislu vreme kao klimatski pojam i vreme kao jel vreme
an zeneral
Mene mnogo nervira ( barem u srpskom) da ne postoji razlika izmedju jezika koji govoris i govedjeg jezika u sosu od rena.

 

[vučko]

Mario Alinei kaže ovako:

To fully appreciate the value of this analsis, however, it is necessary to recall the
extraordinary and well-known stability of the LBK culture (the first Neolithic culture of
Germany) and the importance of the role of fallowing in the earliest Neolithic cultures.
Tringham, for example, has remarked that if the LBK had not used the rotating fallow
technique for its new settlements, these would certainly have determined the formation
of tells, exactly like in the Balkans. The emblematic example is the site of Bylany in
Bohemia, one of the most important Neolithic stations of Europa, with its 21 phases of
habitation (Tringham 1971, 115).
Other examples

(1) ‘barley’: Russ. jačmén’, Ukr. jačmín’, Bulg. ečmík, Serb. Cr. ječmen, Slovn. Czech
ječmen, Slovk. jačmeň, Pol. jęczmień, Sorb. jacm'eń, Polab. jąčmén. This is an
exclusively Slavic name, which some scholars connect to Gr. akostē;

(2) ‘flour, meal’: Russ. mélevo, mélivo, Ukr. mélyvo, BRu. mélivo, Serb. Cr. meljivo,
Slovn. melîvo, Czech melivo. The affinity of this lexical family with Germanic,
represented by Germ. mehl, and with Illyrian, represented by Alb. miell, permits the
dating of this isogloss to the period of the earliest Balkanic Neolithic and of its diffusion
in Germany;

(3) ‘rye’: OSlav. rŭžĭ, Serb. Cr. raž, Czech rež, Pol. reż, Russ. rož; Lith. rugiai, Latv.
rudzi, Pruss. rugis; OIcel. rugr, Dan. rug, Swed. råg, OEngl. ryge, MEngl. Engl. rye,
Neth. rog, OS. roggo, OHG. rocko, roggo, Germ. Roggen. As this word is considered a
loanword from an unknown language (Buck 8.45), in the scenario of PCT we could see
it as a loanword introduced by the oriental farmers, which the earliest Slavic Neolithic
cultures would have spread into the Germanic area of the LBK. Archaeological research
has noted the presence of a “fairly large number of rye grains [...] in several
settelements of the Linear Pottery” (Wisłański 1970, 426);

(4) ‘threshing flail’: Russ. cép, Ukr. cip, Bulg. Czech Slovk. cep, Pol. Sorb. cepy (pl.),
Polab. cepoi (pl.). Slavic agricultural specialization of an earlier IE technical term (cp.
Lat. scopa, scāpus, scamnus, Gr. skípōn, Goth. skip etc.);

(5) ‘billy-goat’: the family of Russ. Ukr. Czech dial. Slovk. Pol. cap, Slovn. càp,
attested also in Hung czáp, Rum. ţap, and in It. dialects (Latium zappo), probably
derives deriva from Illyrian (Alb. geg. tsap: Meyer 1891, 387, cp. Vasmer s.v.).
Irrespective of what its ultimate origin might be, this word clearly reflects the early
Neolithic unity of the Balkans, due to the introduction here of the first wave of Middle-
Eastern farmers;

(6) ‘wool, hair of an animal’: Russ. šerst’ ‘wool’ (dial. also ‘goose feathers’), Ukr.
šerst’, Slovn. Czech srst ‘hair of an animal’, Slovk. srst’, Pol. sierść. The relationship of
this family with other IE words having a different meaning (cp. IEW) implies a Slavic
Neolithic specialization;

(7) ‘dog, puppy’: Bulg. kuče ‘dog’, Serb. Cr. kuča, kuče, Slovn. kúč\k, Pol. kuczuk, Ukr.
kot’uha, Slovk. kot’uha, all ‘dog’, dial. Russ. kutya ‘doggy, puppy’, attested also in Alb.
kutš ‘dog’, as well as in Hung. kutya, Vog. kūt’uw, Syr. kićan, Est. kutsikas; Osm.
kuçukuçu, and in Italian dialects (Tosc. kuča, Umbr. guccia, kucciatella, kucciala,
kucciola, kucciarella, March. kucciola kucciavella, all ‘puppy’ etc.). Probably another
Neolithic loanword introduced in Eastern and Southern Europe with farming.

(8) ‘cheese’: OSlav. syrŭ, Russ, Ukr. BRu. Slovk. syr, Bulg. sírene, Serb. Cr. sir, Slovn.
sìr, Czech sýr, Pol. ser, Sorb. sera. Attested also in Baltic (Lith. sūris ‘cheese’, Latv.
sūrs ‘salty, bitter, sour’), this word appears to be a Neolithic specialization of an IE
adjective that in Germanic means ‘sour’: OIcel. súrr ‘acido’, OHG. sûr, Germ. sauer,
Neth. zuur etc. (Vasmer). Its passage to milk products is attested also in Alb. hirrë
‘whey’ (ibidem) and probably also in Lat. serum (which would then be a Slavic
loanword);

(9) ‘loom’: Russ. Ukr. krósno, OSlav. krosno ‘liciatorium’, Bulg. krosnó, Serb. Cr. Pol.
USorb. krosna, Slovn. krósna, Czech krosna ‘support’, Slovk. krosná ‘loom’. This word
family, connected to a typical Neolitic technology, is exclusively Slavic, as the Baltic
cognate words mean ‘chair’ (Vasmer s.v.);

(10) ‘wall’: Proto-Slavic develops the name of this notion from that of ‘stone’ (cp.
Germ. Stein, Engl. stone): Russ. stená, Ukr. stiná, Bulg. stená, Serb. Cr. stijèna, Slovn.
sténa, Czech stěna, Slovk. stena, Pol. ściana, Sorb. sćěna;

(11) ‘wooden plow, made out of a forked branch’: Russ. sochá, to be compared to Ukr.
BRu. Bulg. sochá, Serb. Cr. sòha, Slovn. sóha, Czech Slovk. Pol. Sorb. socha, all
‘pole’, or ‘forked branch’ and the like (Vasmer s.v.). It is certainly connected with the
invention of the plow in Middle Neolithic;

(12) ‘cup’: irrespective of its origin, which is obscure, the Slavic family of Russ. čáša
‘dish, goblet, glass (čaška ‘cup’), Ukr. BRu. čáša ‘cup’, OSlav. čaša ‘glass’, Bulg. čáša
‘idem’, Slovn. čáša ‘idem’, Serb. Cr. čaša ‘idem’, Czech číše, Slovk. čaša, Pol. czasza,
Polab. cosó can only reflect the beginning of pottery typical of Neolithic. In the light of
our knowledge on the introduction of Neolithic from Middle East, a connection with an
Eastern language (cp. Ar. ṭāsa ‘cup’ > It. tazza, fr. tasse, Germ. Tasse etc. ‘idem’)
would be quite plausibile;

(13) ORuss. selo ‘village, field’, Russ. seló, Bulg. séló ‘village’, Serb. Cr. sélo ‘village’,
Slovn. sélo ‘locality’, OSlav. selo ‘dwelling, field’, Czech selo ‘village, field’, Pol. sioło
‘village’; Lith. salà ‘village’, Latv. sola ‘idem’; OIcel. salr ‘dwelling, large room’,
Swed. Dan. Norw. sal ‘hall, large room’, Goth. saliþwōs, ‘dwelling, OHG. sal
‘construction, hall’, Long. sala ‘large room’, Germ. Saal etc. ‘idem’. We have here first
a Slavic innovation, connected with the development of the first Neolithic villages (cp.
the relationship between ‘field’ and ‘village’, and note that the innovation is still close
to the original meaning kept by Lat. solum ‘soil’); then a later Germanic innovation,
connected to the LBK culture and to its typical long rectangular houses (‘large room,
hall’);

(14) ‘peasant’s house’: Russ. Ukr. izbá (dim. istopka), OSlav. istŭba, Bulg. Serb. Cr.
ízba, Slovn. îzba, jspa ‘Stube’, jspica ‘room’, Czech jisba ‘Stube, room’, Slovk. Pol.
izba, Sorb. špa, Polab. jázba. In the traditional scenario the controversy between an
origin from Germ. Stube or from Lat. *exstufa (Slavic scholarship seems to ignore that
the derivation of Germ. Stube from Lat. *exstufa is unquestionable), because both
etymologies involve considerable difficulties (cp. Vasmer s.v.). In the light of the PCT
the problem can be solved by refusing both of them, and accepting as a real etymology
– instead – what has been wrongly considered a folk-etymology: the diminutive istopka
(attested in the form istobka in the Nestorian Chronicle, cp. Vasmer) can certainly come
from *iz-topiti ‘to warm up’, Ukr. topýti, Serb. Cr. tòpiti, Slovn. topíti, Czech topiti,
Slovk. topit’, Pol. topić, Sorb. topiś (Vasmer s.v. topít’). In any case, for a Neolithic
term a geochronological sequence such as Latin > Germanic > Slavic could not be
reconciled with the real prehistoric development. While a Slavic innovation, based on
IE materials (the above mentioned verb has connections in Old Indian, Iranian and
Baltic (Vasmer), is perfectly plausible;

(15) ‘funerary mound’: Russ. mogíla, Ukr. mohyła, Church Sl. mogyla, Bulg. mogíla,
Serb. Cr. gòmila, mògila, Czech Slovk. mohyla, Pol. mogiła, Polab. müǵåla ‘tomb’, to
which must be added Alb. mágule, and the Rum. loanword măgură (Vasmer s.v.). Term
of unknown origin (but possible Slavic origin) which, as we have seen, is also used
locally as a place name to designate the prehistoric tells of the Neolithic settlements of
the area.

(16) I would place here also OSlav. tysešti, tysošti, Pol. tysiąc, Czech tisíc, Serb. Cr.
tisuća, Slovn. tisoč; Lith. tūkstantis, Latv. tūkstuots; Goth. þusundi, OIcel. þúsund,
OHG. thūsund etc., all ‘thousand’. Irrespective of the word origin, only the new
Neolithic economy, with the high numbers associated to stock raising and to the storage
of farming products, could have produced the need to develop such a notion (see also
Alinei 1996).

Mrkalj, zamisli do kakvih bi saznanja došli tuđi lingvisti kada bi naučili dobro srpski, a još bolje još neka dva ili tri slovenska jezika.

 

[Rayela]

@Vucko
Nije potrebno da citiras ceo post, tako se samo "smaraju" ljudi koji eventualno i zadju ovde, da bi napisao svoju mudrost.
Ja sam juce napisala veliki post na ovu temu, ali je nekakpo volshebno nestao. Nema veze s tobom, samo glasno razmisljam.
Nije dobro da se ovde diskusija ovde svede na dva-tri specijalca koji jedan drugome dobacuju loptice, ali izgleda da je sada to tako.
Nije ni zanimljivo prepisivati , copy/paste da bi se reklo da je neko u pravu.
Ovaj se PDF sveo samo na copy/paste iz nekih mudrih knjiga u koje imaju uvida dve,tri " persone", tako da ce sa takvom logikom
i filozofijom ovom PDF-u biti i kraj.

Ja sam ( nema veze, cisto samo da napomenem jer i to moje vreme ima neku vrednost) juce nasla neke podatke u vezi prevoda
Biblije na gotski, ali toga vise nema.
Doduse, moderatorka mi je pretila pa se sve kockice i slazu.
Keep smiling

 

[vučko]

@Vucko
Nije potrebno da citiras ceo post, tako se samo "smaraju" ljudi koji eventualno i zadju ovde, da bi napisao svoju mudrost.
Ja sam juce napisala veliki post na ovu temu, ali je nekakpo volshebno nestao. Nema veze s tobom, samo glasno razmisljam.
Nije dobro da se ovde diskusija ovde svede na dva-tri specijalca koji jedan drugome dobacuju loptice, ali izgleda da je sada to tako.
Nije ni zanimljivo prepisivati , copy/paste da bi se reklo da je neko u pravu.
Ovaj se PDF sveo samo na copy/paste iz nekih mudrih knjiga u koje imaju uvida dve,tri " persone", tako da ce sa takvom logikom
i filozofijom ovom PDF-u biti i kraj.

Ja sam ( nema veze, cisto samo da napomenem jer i to moje vreme ima neku vrednost) juce nasla neke podatke u vezi prevoda
Biblije na gotski, ali toga vise nema.
Doduse, moderatorka mi je pretila pa se sve kockice i slazu.
Keep smiling

Dobro, i šta hoćeš da kažeš u vezi gotskog jezika?

 

[Mrkalj]

@Vucko
Nije potrebno da citiras ceo post, tako se samo "smaraju" ljudi koji eventualno i zadju ovde, da bi napisao svoju mudrost.
Ja sam juce napisala veliki post na ovu temu, ali je nekakpo volshebno nestao. Nema veze s tobom, samo glasno razmisljam.
Nije dobro da se ovde diskusija ovde svede na dva-tri specijalca koji jedan drugome dobacuju loptice, ali izgleda da je sada to tako.
Nije ni zanimljivo prepisivati , copy/paste da bi se reklo da je neko u pravu.
Ovaj se PDF sveo samo na copy/paste iz nekih mudrih knjiga u koje imaju uvida dve,tri " persone", tako da ce sa takvom logikom
i filozofijom ovom PDF-u biti i kraj.

Ja sam ( nema veze, cisto samo da napomenem jer i to moje vreme ima neku vrednost) juce nasla neke podatke u vezi prevoda
Biblije na gotski, ali toga vise nema.
Doduse, moderatorka mi je pretila pa se sve kockice i slazu.
Keep smiling

Uvid u knjigu, tj. gde se može pročitati bio je dat na potforumu Istorija gde je ova tema, koja nije od juče, i bila otvorena. E sad, zašto ju je neko prebacio ovama, možemo da nagađamo...

https://www.scribd.com/doc/13807465...Continuity-of-Indo-Europeans-in-Europe#scribd

https://www.scribd.com/doc/127346802/Mario-Alinei-Interdisciplinary-and-linguistic-evidence

Budući da je Jezik naučni a ne zabavni forum, neću da čujem lenjost i smaranje.

- - - - - - - - - -

Mrkalj, zamisli do kakvih bi saznanja došli tuđi lingvisti kada bi naučili dobro srpski, a još bolje još neka dva ili tri slovenska jezika.

Nije stvar u tome što su tuđi, nego u tome što kod nas ne postoji ni valjana škola ni valjani lingvisti. Da postoje, i naši bi pisali dobre radove, a ne bismo imali nedostatak fundamentalne nacionalne naučne građe.

Alinei je svakako veliki naučnik i mislilac.

 

[Сребрена]

Mrkalj, zamisli do kakvih bi saznanja došli tuđi lingvisti kada bi naučili dobro srpski, a još bolje još neka dva ili tri slovenska jezika.

Па онда не би било грешке у тумачењима, имали би звездицу на свакој српској речи ))

Ледина_Ленд
(стари изговор био је леДина)

 

[vučko]

Odlično Šakal

Немачки глагол schreiben - писати, потиче од латинског scribo, scribere, овај опет од грчког graphein (γράφειν).

А сви заједно од словенског глагола гребати, изгребати, згребати, зато што се некада писало гребањем по камену, металу, дрвету итд (чртама и резама).

škrabati - https://sr.wiktionary.org/wiki/škrabati


Ovaj grčki "graphein" svakako dolazi od slovenskog/srpskog korena reči GRB:

[/B]Da se vratim na "slovensku reč" GROB (nem. das Grab). Znači sve što uključuje slova GRB (ovim redom, između se nalaze različiti samoglasnici) može da se poveže sa glagolom GREBSTI/GREBATI. Ako sa grabuljama grebeš pesak dobiješ naprimer oblik grebena - znači neravan teren. Ali ako to radiš duže vreme onda već počneš da kopaš, odnosno iskopavaš:

grabežljiv (srp. gramziv, nem. habgierig)
grablje (srp. grabulje, nem. der Rechen)
grb (srp. grb, nem. das Wappen)
grba/grbavina/grbina (srp. grba, nem. der Höcker/der Buckel)
grbast (nem. buckelig)
greben (srp. greben, nem. der Kamm/der Grat)
grbača/hrbet (srp. leđa, nem.der Rücken)


Kao što se mogli da vidite u nemačkom jeziku sve ove slovenačke reči nemaju istog korena.

Ovaj koren GRB, može i da bude HRB (hrbet; slovenač. - kičma; srp.), odnosno HRV, a može i da bude recimo GRV (recimo griva; slovenač. i srp. - hriva; češ. i slovač.),...

Dakle sve ima značaj neravnog terena, površine - a to jeste i glagol škrabati, schreiben, graphein ili kako već.


-graphy word-forming element meaning "process of writing or recording" or "a writing, recording, or description" (in modern use especially in forming names of descriptive sciences), from French or German -graphie, from Greek -graphia "description of," used in abstract nouns from graphein "write, express by written characters," earlier "to draw, represent by lines drawn," originally "to scrape, scratch" (on clay tablets with a stylus), from PIE root *gerbh- "to scratch, carve" (see carve).

http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=graphein&searchmode=none

Pričaj srpski da te ceo svet razume

 

[Mrkalj]

Ледина_Ленд
(стари изговор био је леДина)

Stari izgovor je bio sa jusom tj. sa nazalnim e, tako da jeste bio jako blizak [lendina].

Odlične citate iz Alineija si našla.

 

[Сребрена]

Jesu li Goti bili "Dobri ljudi" (gut- ljudaji Gut-þiudai) i iz kog jezika je potekao njihov sopstveni naziv?

Ovo njihovo čudno slovo kod Slovena jeste lj, setimo se nakratko :

Spojler

М. Фасмер - Этимологический словарь русского языка; пер. с нем. и доп. чл.‑кор. АН СССР О. Н. Трубачёва, под ред. и с предисл. проф. Б. А. Ларина, Изд. 2-е, стер.,М. : Прогресс, 1986., I : А—Д, 178.

Мени јесу познате неке речи на "бљ" али све имају потпуно супротно значење од овога што су Фасмер и Саскија понудили (тањир, сто, посуђе, здела,..), напр бљузга, бљузгаво, бљување, бљувотина..

Uobičajeno se smatra da je "Gotski narod" (Gotski ljudi) -Gothic people" - Gut-þiudai (Gut ljudaj)https://en.wikipedia.org/wiki/Goths#cite_note-1
Only attested as dat. sg. Gut-þiudai. See W. Ph. Lehmann, A Gothic etymological dictionary (1986), 163–164 (s., Gut-þiuda).
i da su govorili gutniški jezik https://en.wikipedia.org/wiki/Gutnish
u kome ima đaurskog glasa DJ ( som djaur (djur) och gjaute (gjuta) ) http://www.gutamal.org/om-det-gutniska-spraket/

Malena crna toča u Baltičkom moru je pozicija "Dobrih ljudi" gutniškog jezika http://aveneca.com/scandvarieties.html
Govore ga kao "tajni jezik". kao Vlasi u Srbiji, za kućnu upotrebu https://gutnish.wordpress.com/

a i sam naziv Gudoni asocira na Gudeu iz istorije teritorije koja je danas Rumunija..

Neki lingvisti - vezuju naziv Gutljudaj za IE koren *gʰewd- indoevropeisti.

Kod Plinija su Gotoni, kod Tacita Gutoni/Gudoni, vrlo bliski "Istima"- koji su izgleda zaista isti (East), poznati Sarmatima pod imenom Prussa, što nije germanski naziv .. i , po donjem tekstu, dovodi ih u vezu sa Sarmatima ili Litvancima, a nikako germanima
Evo šta misli komentator Tacitovog dela, komentari su zaista vredni lingvističke pažnje
..

Nastavak

Spojler

kompletan tekst
https://books.google.rs/books?id=76...K2vJjV-1olCL3Io80oA&ci=127,49,803,1420&edge=0

P.S.

Po mom mišljenju , seoba u pravcu jug sever , do budućih Got-ljudi , trebalo bi da je krenula ne iz Bugorja, nego od reke Gudee ((река Гудеа је притока Муреша) i godominskog /godomirskog polja ("Кампус Годомири", пространо поље -"дуго поље" у чијој близини је "краљевска црква" са посмртним остацима владара, може бити данашњи Кампулунг)..

 

[Карлос Шакал]

Израз "људи" заиста постоји на немачком - Leute, а према викиречнику изгледа и у осталим германским језицима:

From Old High German liutī, also liudī, from Proto-Germanic *liudīz ‎(“people”), from Proto-Indo-European *(e)lewədh- ‎(“man, people”). Compare Dutch lieden ‎(“people”), Old Norse lýðir ‎(“people”) (whence Icelandic lýður), Old Saxon liudi, Old English lēode ‎(“people”), Gothic liuþs, Russian люди ‎(ljudi), Bulgarian люде ‎(ljude).

https://en.wiktionary.org/wiki/Leute

Чуди ме да нису навели како словенско "људи" потиче из пра-германског, овако кад их сатераш у ћошак одмах су то некакви "когнати" из "пра-индоевропског".

Иначе то готско þiudai, има међузубно Т (грчу тхету Θ), односно међузубно Д (сасвим свеједно).
И канда има везу са речима Deut(sch), Teutoni, Tedeschi, Тевтонци.
Е сад, не знам како би се ово "Теут" могло тумачити.

 

[Сребрена]

Teutoni,
Е сад, не знам како би се ово "Теут" могло тумачити.

Dodatak - ni je tipičan za keltske/vlaške jezike, Vla' bi kazao da su to Tuta-nji.
Zadržan je etnonim Tute u Ugorju i Bugorju (napr "Tuta Bugarin"- uvek oznaka tvrdog na ušima čoveka, nedovoljno inteligentnog, Tverdo +Tverdo u samom imenu, kraće- prostaka)

neka moja lična teza je da su oni isto što i naši Tetovci (Tetovo uMakedoniji i Tetovo-današnjiteteven u Blgariji), možda i Tutinci, ne samo na osnovu T-T, nego i nekih istih stvari u nošnji.
Teza je vezana za crvenu boju koju imaju obavezno na nošnji, pa, po mojom pretpostavci, totemska životinja ili oznaka njihova je davno u prošlosti bila (danas skoro izumrla ptica)- tetreb (na ruskom i dalje teteven)..naravno i uz vezu sa teta Teutom, ilirskom vladarkom. Tetreb na grbu iz Galije

Tol'ko od totskog=pučkog etimologa samozvanca


Usput, negde si pomenu taru, od glagola treti ..Tara je sinonim za tkački razboj takođe, gde se platno "prti"

 

[Карлос Шакал]

Да, Тоти су Словаци. Мада та "званича", читај индогерманситичка, наука повезује Тевтонцe са келтском речју Tuath, Tuatha.
Иако Теутони може бити егзоним.

Јеси ли некад размишљала о речи Туђ, Туђин?
Мислим, мало је тешко логички повезати Тевтонце, Тоте, Тетребе, Туте-Бугаре и ове египатске Ђедове

Иначе, не знам колико ти је познато, постојало је једно гермнаско племе из 1 века, чудног имена Nemetes.
https://en.wikipedia.org/wiki/Nemetes

Име им наводно потиче од неке "келтске" речи.

 

[ИгарЈ]

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013

Срамота је не хтети знати.

Сребрена, твоје конструкције с бабама и жабама неизмерно су забавне.

 

[Сребрена]

Јеси ли некад размишљала о речи Туђ, Туђин?
Мислим, мало је тешко логички повезати Тевтонце, Тоте, Тетребе, Туте-Бугаре и ове египатске Ђедове

Признајем, јесте тешко разумети набацано у неколико пасуса..Ђед је само први "људ" тог људства, целокупног људства, први човек целог човечјенства
Треба проследити Ломи моје ове реченице, он би то лепо, цинцарски, сложио и уредио.

Не стигох да размислим шта је Туђ, односно Чуд, јер је Игор, увек спреман убацио цитат да је то протогерманска реч, чувено протогерманско Ђ
У истом прото-германском , ти си цитирао "from Proto-Germanic *liudīz ‎(“people”)," људи су људиз (за разлику од грчког где би било с на крају, не з), к'о да им је неки српски ђед био Ђед
Натераће ме Игор да почнем да развијам теорије о српском језику који је у литератури последњих 150 година добио назив "прото-германски".

Spojler

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013

Срамота је не хтети знати.

Сребрена, твоје конструкције с бабама и жабама неизмерно су забавне.

Лепо је да си самокритичан, и да се не срамиш да научиш да је Људи, са словом Љ реч из готнишког језика. Нема на чему
А сад, дете, да ти кажем, поводом баба, жаба и краба (доћи ће време,ако вредно учиш, кад ћеш и да схавташ прочитано), да ти чувени антички Германи, настали од прото-Германа (који говоре људи и туђ), уз све речи што су позајмили васцелој еуропи и шире, нису имали свој назив за себе.
Хеби га, не може се све, и извоз језика и самоназвање

Дакле, да поновим (понављање је мајка учења у педагогији) , свемоћни германи били су неми кад је у питању како се зову. Нису имали етноним.

што ће речи да је термин "Германи" негерманског порекла, одакле је логично закључити и да су "германске посуђенице" негерманског порекла

Ја наравно могу да претпоставим откуда негермаснки назив германа за Германе, али, педагошки, нећу све одједанпут, у част твога здравља.
На крају крајева, помогао си с оним "Бљудом" влашкога порекла, да схватим једну велику миграцију из прошлих времена,кад су из Подунавља кренули на север говорниви потоњег готнишког језика, из кога нам сервираш Саскијине "ђаконије"

Видиш, сад ћу ја ово да ставим овде, а ти уопште нећеш да разумеш везу (мислиш да су бабе или жабе), а врло је битно:

не само зато што "по персијски" говоримо Ђерманија, уместо стерилизованог германија, него зато што је тај и такав термин са нашег поднебља, врло документован.

прича иста као и са Хурватијском Крбавом - терен има назив а на њему нема становника тог имена

Сви цитати су са 4 и 5 стране
The Germania of Tacitus: With Ethnological Dissertations and Notes
Аутор: Cornelius Tacitus, Robert Gordon Latham
https://books.google.rs/books?id=76...num ad septentrionalem plagam Danubii&f=false

 

[ИгарЈ]

Недавно разговарах с Ломом после часа санскрита, споменусмо и Јанковићеву **Превлаку, одбацио је такве неуке пучке етимологије и на њима изграђене произвољне закључке.

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European Culture, 1997

 

[Карлос Шакал]

Латинско Liber је директна позајмица из грчког 'левтерос (ἐλεύθερος/eleútheros), упоредити Italic: *louðeros = Old Latin: loeber (with *ou > *oi) = Latin: līber ‎(“free”)

Дао си ми шлагворт да изведем латинску реч Latinus, Latium од људи. Званична индогерманистика нема појма о етимологији имена Латина и каже "Probably a loanword from an ancient non-Indo-European language, but it has also been linked to latus ‎(“wide”), a reference to the flat land." Пошто latus потиче од старијег tlātus (читај тло), ова етимологија отпада, па се враћамо на Латин = Људин.

А могуће је и да речи Литванац, Литванија (Lietuva, Љетува), Летонија (Латвија), Ливонија, све потичу од Људ, Људи, Људова - земља Људи.
Због сличности у имену Латин - Летонац - Литванац, као и због оних наставака -ус, -ас, -ис на крају речи, чак стичем утисак да су Латини можда неко балто-словенско племе које се у Италију спустило са севера.

Што се тиче тога да "Људ" наводно значи раст, па можда мада бих рекао да је то значење добио извођењем у германским језицима.
Германски језици ипак имају глаголе типа енг. to rise, to wax; нем. wachsen, Riese https://en.wiktionary.org/wiki/Appendixroto-Germanic/r%C4%ABsan%C4%85

Што је све слично са словенским "расти".

Не знам како би се санск.रोधति ‎(rodhati), Avestanraoða), Baluchi: ردگ ‎(ruddag), Persian: رستن ‎(rostan), могло повезати са "Људи", то је натегнуто, пре личи на "расти" и "родити/рађати".

Дакле, враћамо се на почетак - чија је реч "Људ, Људи"?

 

[vučko]

Недавно разговарах с Ломом после часа санскрита, споменусмо и Јанковићеву **Превлаку, одбацио је такве неуке пучке етимологије и на њима изграђене произвољне закључке.

O tome se ovde već razgovaralo. I došlo se do zaključka da g. Janković nije u pravu. Da te podsetim:

Evo ponovo:

Reč VAL ne znači nužno VAL kao pojav na vodi (moru, reki ili jezeru) - to je vodeni val.

Da vidimo kako se opisuje reč VAL u slovenačkom rečniku.
VAL znači:
1. izbočeni i ubočeni deo vode, površine vode, nastao zbog premicanja vode gore i dole
ali ne može da bude samo vodeni val, može naprimer da bude i neki drugi val
2. (vodenom) valu sličan pojav u nekoj materiji: udarni val (kod eksplozije), zvučni val, zemljotresni val, svetlostni val
3. uzdužni izbočeni deo koje površine: kosa pada ji u valovima po vratu, valovi žitnog polja
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...ssion=val&hs=1

Kao što možemo da vidimo, VAL znači neki izbočeni i ubočeni deo jedne površine. Pa zar nije to dolina, koja se nalazi između dve planine - izbočeni i ubočeni deo zemljine površine?

OD KOGA MISLIŠ DA SU LATINI UZELI/POZAJMILI REČ VALLIS/DOLINA? ZAR NE VIDIŠ ŠTA ZNAČI REČ VAL U SLOVENSKOM/SRPSKOM JEZIKU? DA LI POSTOJI OBJAŠNJENJE U LATINSKOM ZA REČ VAL?


Objasnio sam več reči UVALA i PREVALA uz pomoč slovenskog/srpskog jezika.


Ne znam komu ja postavljam ovo pitanje....

Da li neko zna da odgovori na ovo pitanje: da li se nalaze toponimi UVALA i PREVALA van slovenskog etničkog prostora (ako izuzmeno pogranične predele, u kojima su nekada živeli Sloveni/Srbi) ?

SEGGIOVIA PREVALA - severoistočni deo Italije
PREVALLE - više krajeva u Italiji (severni deo)
PREVALA - ime prelaza (između dve planine) u Kamniško-Savinjskim Alpima (Slovenija)
PREVALA - ime prelaza (između dve planine) u Julijskim Alpima, kod planine Kanina (Slovenija)
PREVAL - ime sedla u Karavankama (Slovenija) i kraj toga nalazi se i planina sam imenom PREVALA
PREVALJE - naselje na Koroškem (Slovenija)
PREVALA - selo u severozpadnom delu Bugarske - uz samu granicu sa Srbijom

PREVAL znači na slovenačkom jeziku prelaz između dve planine preko koje se može preči iz jedne doline u drugu (Rečnik slovenačkog književnog jezika; http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...on=preval&hs=1). Ima i reč PREVALITI koja znači promeniti položaj jednog tela tako što se okreče preko svoje osi (ne znam kako se pravilno piše na srpskom) - prevrtati se, tako nekako.

UVALA ili bolje reči U VALU, odnosno U DOLINI - Увале представљају веће затворене депресије, од хектометарских до километарских дужина и ширина, декаметарских до хектометарских дубина. Дно им је најчешће заравњено, покривено тањим елувијумом, односно црвеницом дециметарске дебљине. Увале настају спајањем вртача. Преграде између појединих вртача растварањм се снижавају и њихова дна се међусобно спајају. На дну увала често се могу запазити ниски гребени метарске висине, изграђени од матичне карбонатне стене. Ти гребени су остаци некадашњих преграда између сада спојених вртача. Увале се врло често јављају на дну сувих, напуштених речних долина у красу. http://sr.wikipedia.org/sr/Увала

Evo vam, kako piše u naslovu, najlepša UVALA (dolina) u mojoj lepoj Sloveniji http://www.24ur.com/razgalimo_slovenijo/najlepsa-uvala-v-sloveniji.html


E ono što je bitno jeste, gde se pored slovenskih zemalja nalaze imena UVALA. Nalaze se u Italiji, ali uz samo granicu sa Slovenijiom, ustvari to vam je Beneška odnosno Veneška Slovenija, gde su Slovenci autohtoni, danas italijanizirani ili kako već http://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=-201895&fid=3090&c=italy

Увале представљају веће затворене депресије, од хектометарских до километарских дужина и ширина, декаметарских до хектометарских дубина.
Ove UVALE su ti slične dolinama odnosno zalivi u moru. Dao sam ti sliku:
Pogledajte prilog 336732http://www.trekearth.com/gallery/Europe/Croatia/Coast/Licko-Senjska/Jablanac/photo310693.htm
Pogledajte prilog 336733http://www.24ur.com/razgalimo_slovenijo/najlepsa-uvala-v-sloveniji.html

Kada si već toliko siguran u svoju (autorovu) hipotezu, objasni mi već jednom, zašto danas ne postoji reč PREVALIS osnosno PRAEVALIS koja znači (oblast) ispred doline u "latinskim jezicima" (sve one reči koje si dosada postavio imaju drugačije značenje, ili sam nešto propustio)? I ono što je još bitnije, ako su Rimljani stvarno doneli tu reč, zašto nemamo takve toponime po Italiji (i nemoj da mi napominješ one u severoistočnim delovima Italije, jer se zna koji je narod živeo tamo). Znači zašto nema tih toponima razejanih po Italiji?
I treče, zašto se ti toponimi pojavljuju samo na etničkom prostoru Slovena/Srba?


NIJE MI JASNO KAKO MOŽE NEKI NAROD DAVATI SVOJE TOPONIME "TUĐINCIMA" A U SVOJOJ ZEMLJI IH IZOSTAVITI. IMA LI TAKVIH PRIMERA U SVETU?