Мучно ми је и да пишем о томе, али ево - такође је био у питању рак, последњи стадијум, пребачен на 'кућну негу', с тим што ми нико у кући нема везе с медицином. Од медицинског особља су долазили повремено да би узели крв или, у једном периоду свакодневно, да би дали инфузију. Кад се дешавало погоршање у виду акутних пролема, чекали смо по неколико сати возило хитне помоћи да је превезе у болницу, те смо на крају одустали и ишли таксијем, то је била јефтинија опција од оних 1000 дин. што су тражили возачи хитне помоћи. Из стана до таксија бисмо носили, а из таксија до болнице би узели колица из болнице, пуно пута се десило да није било слободних колица, па је опет следило ношење. Исто тако и у повратку. Да не причам да би у болници извршили преглед, али за даљи смештај - нико није био надлежан. Итд, итд...
И то све са књижицом, редовним упутима и редовним налозима за превоз.
На жалост, то за терминални стадијум канцера јесте тако јер наше болнице немају одељке за палијативну негу.
Морали би неког да не приме да би лежао неко за кога се зан да је на издисају.
Звучи ужасно али је тако. Буквално неко ко има терминални стадијум рака није приоритет у односу на неког ко почиње тек да се лечи.
Наше болнице су све ужасно старе, а како је криза у земљи дуже од 30 година, није се имало новца за дограђивање палијативних одељака.
А и народа свакаквог има.
Пре две године, са једне београдске клинике је стигао захтев за обдукцију жене која је умрла од рака. Био је у питању рак дебелог црева који је метастазирао свуда али јетру је разорио. Значи уместо јетре, имала је метастазу која је појела орган.
Клиника је морала да је пошаље на обдукцију јер по закону свако ко умре у прва 24 сата у болници, мора бити обдукован, чак и ако постоји здравствени картон да је боловао од нпр. рака.
Та жена је исто била на кућној нези, позлило јој је, довежена је у КБЦ и умрла је у року од три сата.
Ја сам је обдуковала и на крају сам доживела да ме њен муж три пута зове телефоном да ме пита од чега је умрла?
Па како од чега??
Па , рецимо, још један случај из праксе где је млађи мушкарац умро након операције жучне кесе.
Умро је јер је пет дана трпео бол од заглављеног камена у жучним водовима и све време му се жуч враћала у јетру. Жуч почела да вари јетру, кренула инсуфицијенција, кренула инсуфицијенција бубрега и џабе што су му извадили ж.к. кад је он улетео у хепато-ренални синдром. И џабе сва терапија. Ту је исход шта ти Бог да.
Сцена бацакања супруге и сестре ће ми остати у глав доживотно.
И знаш ко је оптужен за његову смрт?
Па несавесни доктори у ургентном. Мислим оне су их оптужиле. Нема везе што је сам дотерао дотле.
