eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Шиптари би требалo бар толико да знају да се присвајање српских јунака не може стварати своја историја или бар не на оним местима где се историја добро познаје
Папа, Benedetto XVI, примио је поклон у облику малене бисте Скендерберга из руку муслимана Фатмира Сејдијуа, илегалног предсједника српске покрајине Косова и Метохије. Ово у сваком случају не би било чудно да папа у ватиканском архиву нема документе који прецизно говоре о томе ко је заправо био Скендербег (1403-1468).
Па ко је у ствари био Скендербег кога Шиптари свуда истичу као свог јунака и своју најзнаменитију личност.
Истина је да је ова историјска личност била присиљена да се са православља покрсти и прими католичку вјеру у вријеме папе, Пио други који му је ово ставио као услов да добије материјалну помоћ од Свете столице.
Скоро већ два вијека се полемише о личности Скандерберга, његовог српског или албанског поријекла. Према енциклопедији Zanichelli (издање 1992-2007.) Скендерберг по имену Giorgio Castriota, је албански херој. Али право поријекло и историјски пут ове личности је другачији од онога што пише у овој енциклопедији, од онога шта говоре Албанци и онога што је папа Ratzinger истакао као везу његовог презимена са српким поријеклом.
Истина је да је споменик Скендербергу, највећем албанском хероју свих времена у ствари споменик Ђурађу Кастријотићу, такозваном Скандербергу. Ђурађ (Giorgio), син Јована (Giovanni) Кастријотић (Castriota, како се наводи у поменутој енциклопедији Zanichelli), постао је славан јер је одбранио град Кроја од напада Турака. Кастријотићи су били славна породица српског племства нижег ранга, поријеклом из Кастрата недалеко од градића Кукеш. Први Кастриотић који је ушао у историју био је Бранило, извјесни господин из Канина у периоду око 1369. капетан српског принца Александра у Валони, око 1356. Његов син Павле (Paolo) имао је у посједу два села близу Дебра, а његов син Јован (Giovanni), 1407-1438, звани Иван, проширио је своје посједе освојивши Дебар, Мацу, Курбин и Ишем. Његова жена Војиславабила је ћерка српског господина по имену Полог. Они су имали четворо дјеце: Станиша, Репоша, Константин и Ђурађ (Giorgio). Принц Јован је био принуђен да постане турски вазал и да своје четворо дјеце у заробљеништво султану Мухамеду II у 1426. Турци су превели на ислам његову дјецу и претворили их у јаничаре. Остали су живи само Ђурађ и један од Станишиних синова, по турском имену Хамза. Због војних заслуга које је Ђурађ привриједио, Турци су му додијелили име Искендер (Aлександар), Бег (Велики) као сјећање на Александра Великог. Ово име Искендербег, добило је свој славенизирани облик Скендербег, Ђурађ Кастриотић, али и Ђурађ Ивановић (сва имена потпуно јасно, српског поријекла, осим Скендербега које је турског поријекла).
Након велике побједе 3.новембра 1443. када су Срби однијели побједу над Турцима код Ниша, родни град Константина Великог, Ђурађ Кастриотић, напушта јањичаре и султана, одлази у утврду у Кроји гдје организује отпор против Турака. У његовој војсци осим Срба, налазила се и неколицина албанских војника. Базирајући се на њиховом присуству у војсци Кастриотића, Албанци су га прозвали Скендербегом, њиховим националним херојем.
Тако је највећи херој Албанаца и читава прича око албанског поријекла, заправо Србин.
Сестра Ђурађа, такозваног Скендербега, удала се за Стефана Чарнојевића, док је њен син Јован, оженио ћерку Лазара Бранковића. У Скендербеговој породици нико се није оженио са неким ко је албанског поријекла. Епирски деспот Giovanni Musachi, написао је 1510. :»У Албанију је дошао Скендербег, важна личност по рођену Србин, који је имао такве врлине да су га поштовали не само Албанци него и сви остали народи (10 стр.34).
Војска са којом је Скендерберг задавао муке много година Турцима, била је састављена од српске војске, који су у то вријеме настањивали Албанију. Његови команданти из тог доба били су Мојсије Голем и Хамза Станишић, а и из њихових имена се очигледно види српско поријекло. Са његовим оцем Јованом борио се «командант Петар». Ђурађ Кастриотић је сахрањен средином јануара 1468. (не као што пише у енциклопедији Zanichelli у 1469.) у православној цркви близу мјеста Љеш (Lezhë). Подсјетимо се још нешто, да су Албанци већином муслимани.
Овакве дилеме су искориштене да би се негирале историјске чињенице. О томе говори и случај Станише (што је потврдио и сам Скендербег син Јована и Војиславе) и Репоша, брата Ђурађа Кастриотића, који је сахрањен у српском манастиру у Хиландару на Светој гори у Грчкој, гдје никада није сахрањен нити један Албанац.
Историјска измишљотина, исто као и остале политичко-пропагандистичке измишљотине на Балкану, нашла је мјесто у чувеној енциклопедији. Да је ово била само једна једина грешка са посљедицом, могла се у свком случају занемарити, али не и онда када се ствара лажна историја на лажним чињеницама, како би и даље подгријавали балкански лонац. Оваква обмана и замагљивање очију читаоцима енциклопедије је у сваком случају без преседана у професионалном смислу.
Драган Мраовић
Преузето са сајта „Европа нација“
*********************************************
Докле ћемо трпети БЕСОМУЧНО ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ - све ово јЕвроунијатско лудило прелази границе трпељивости. Шта предузети?
Скендербег, српски јунак
Истина је да је ова историјска личност била присиљена да се са православља покрсти и прими католичку вјеру у вријеме папе, Пио други који му је ово ставио као услов да добије материјалну помоћ од Свете столице.
Скоро већ два вијека се полемише о личности Скандерберга, његовог српског или албанског поријекла. Према енциклопедији Zanichelli (издање 1992-2007.) Скендерберг по имену Giorgio Castriota, је албански херој. Али право поријекло и историјски пут ове личности је другачији од онога што пише у овој енциклопедији, од онога шта говоре Албанци и онога што је папа Ratzinger истакао као везу његовог презимена са српким поријеклом.
Истина је да је споменик Скендербергу, највећем албанском хероју свих времена у ствари споменик Ђурађу Кастријотићу, такозваном Скандербергу. Ђурађ (Giorgio), син Јована (Giovanni) Кастријотић (Castriota, како се наводи у поменутој енциклопедији Zanichelli), постао је славан јер је одбранио град Кроја од напада Турака. Кастријотићи су били славна породица српског племства нижег ранга, поријеклом из Кастрата недалеко од градића Кукеш. Први Кастриотић који је ушао у историју био је Бранило, извјесни господин из Канина у периоду око 1369. капетан српског принца Александра у Валони, око 1356. Његов син Павле (Paolo) имао је у посједу два села близу Дебра, а његов син Јован (Giovanni), 1407-1438, звани Иван, проширио је своје посједе освојивши Дебар, Мацу, Курбин и Ишем. Његова жена Војиславабила је ћерка српског господина по имену Полог. Они су имали четворо дјеце: Станиша, Репоша, Константин и Ђурађ (Giorgio). Принц Јован је био принуђен да постане турски вазал и да своје четворо дјеце у заробљеништво султану Мухамеду II у 1426. Турци су превели на ислам његову дјецу и претворили их у јаничаре. Остали су живи само Ђурађ и један од Станишиних синова, по турском имену Хамза. Због војних заслуга које је Ђурађ привриједио, Турци су му додијелили име Искендер (Aлександар), Бег (Велики) као сјећање на Александра Великог. Ово име Искендербег, добило је свој славенизирани облик Скендербег, Ђурађ Кастриотић, али и Ђурађ Ивановић (сва имена потпуно јасно, српског поријекла, осим Скендербега које је турског поријекла).
Тако је највећи херој Албанаца и читава прича око албанског поријекла, заправо Србин.
Сестра Ђурађа, такозваног Скендербега, удала се за Стефана Чарнојевића, док је њен син Јован, оженио ћерку Лазара Бранковића. У Скендербеговој породици нико се није оженио са неким ко је албанског поријекла. Епирски деспот Giovanni Musachi, написао је 1510. :»У Албанију је дошао Скендербег, важна личност по рођену Србин, који је имао такве врлине да су га поштовали не само Албанци него и сви остали народи (10 стр.34).
Војска са којом је Скендерберг задавао муке много година Турцима, била је састављена од српске војске, који су у то вријеме настањивали Албанију. Његови команданти из тог доба били су Мојсије Голем и Хамза Станишић, а и из њихових имена се очигледно види српско поријекло. Са његовим оцем Јованом борио се «командант Петар». Ђурађ Кастриотић је сахрањен средином јануара 1468. (не као што пише у енциклопедији Zanichelli у 1469.) у православној цркви близу мјеста Љеш (Lezhë). Подсјетимо се још нешто, да су Албанци већином муслимани.
Овакве дилеме су искориштене да би се негирале историјске чињенице. О томе говори и случај Станише (што је потврдио и сам Скендербег син Јована и Војиславе) и Репоша, брата Ђурађа Кастриотића, који је сахрањен у српском манастиру у Хиландару на Светој гори у Грчкој, гдје никада није сахрањен нити један Албанац.
Историјска измишљотина, исто као и остале политичко-пропагандистичке измишљотине на Балкану, нашла је мјесто у чувеној енциклопедији. Да је ово била само једна једина грешка са посљедицом, могла се у свком случају занемарити, али не и онда када се ствара лажна историја на лажним чињеницама, како би и даље подгријавали балкански лонац. Оваква обмана и замагљивање очију читаоцима енциклопедије је у сваком случају без преседана у професионалном смислу.
Драган Мраовић
Преузето са сајта „Европа нација“
*********************************************
Докле ћемо трпети БЕСОМУЧНО ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ - све ово јЕвроунијатско лудило прелази границе трпељивости. Шта предузети?
Poslednja izmena: