Сјеверна Далмација

[Пилипенда]

Заватим опет од књиге нако одока... Неки текст о Немањи, није дуго, ај то ћу лако...

Замијеним ти ја зачас на два мјеста словински са хрватским... и онда ми запе. Набасах на „расциански” и, да простиш, „сербиански”. Сучим би се ово замијенило? Катичић ништа не рече, дедер приупитајде га и то.
Видим, неће то бити тако лако ка што ми се причини с почетка, наука је то, роде, није то ка траву косити по Петрову пољу. Ај биће ваљда лакше на пјесми која иде одма послије тога...

Охо, видидер ти чуда! Хрватска господа Стипану Немањи говоре: „Свитла круно наша”! А па да, виде мене блентавог, и не море дугојачије, кад је свети Сава од Хрвата, куд би му ћаћа био оклен друго! Ћерај ти ја даље по пјесми, мијењај и мијењај... па дођо до на крај пјесме.

Е сад се уставих. Бре?! Гледам па све не вјерујем, жмиркам, трепћем, шкиљим... па пипам прстима слова све једнако не вјерујући шта видим. Бре?!
Ај што је Немања свитла круна Хрвата, ај и то што Саву све хрватске державе славе, ал да хрватска господа „брекћу”?! Еј бре, море ли то?

Да га мало не прећерасмо, а рођени?

 

[Slavan]

Вазда ме је занимало како странци али обични људи (не политичари) виде Србе. А кад су у питању Срби из појединачних крајева онда како их виде Срби из других крајева, посебно ме занима за људе из мог краја. Ми можемо нешто сами о себи рећи какви смо, али ипак већу тежину има кад други кажу какви смо јер су они ипак непристрасни.
Мој земљак у Инђији пита људе какви су Далматинци. У Инђији живи доста Срба Далматинаца, што досељених у доба друге Југославије што 1990-их због ратних збивања. Видео траје око 11 минута. У првој половини је питао пар људи који нису Далматинци, а у другој прича са Далматинцом који је ту дошао са око 2 године.

@Берекин @snouden @Holy1 @Пилипенда @Q. in perpetuum hibernum @Лички гусар @cronnin @Лекизан @Mstislav @Perperius @Rogonos @FDDD @Slavan @JustinCase @Jugoslav Čvarak @dolinalima @Crnugović @Барышников @Акај @Велики Комбинатор @АнаиванГорд @Mastade

Један коментар испод видеа везан за особине наших Далматинаца https://i.ibb.co/St62xg8/IMG-20220625-234835.jpg


@Q. in perpetuum hibernum @Rogonos @suave @Crnugović @Slavan @Пилипенда @Берекин

Што се мене тиче: Пилипенда, Берекин и Кришна. Довољно!

 

[Пилипенда]

Jedna stvar koju bi definitivno trebalo raščistiti u svim ovim diskusijama o srednjovekovnoj prošlosti jeste to čuveno pitanje falsifikata i njihovog mesta u istoriji.

Postoji nekakvo uverenje, ili barem se takav utisak stiče, da kada se za neki tekst dokaže da je falsifikovan, to navodno treba da znači da se on odstranjuje u celosti i istorija piše tako što se pravimo da on uopšte nikada nije ni postojao. To je strašna zabluda; svaki falsifikat, a to posebno važi za sve srednjovekovne povelje, izlaže se kritici izvora koja iz njega izvlači i utvrđuje što je moguće više saznanja.

Zašto kažem posebno za srednjovekovne povelje? Iz prostog razloga što je sastavljanje falsifikovanih povelja, kao i njihovo odgonetanje, jedna prava pravcata, sama za sebe, naučna veština. Kada se sastavljaju falsifikati, ako se to radi na vešt način, a ne amaterski naravno, onda se uzimaju delovi postojećih povelja koje se potom u falsifikovanoj verziji minimalno izmene. To znači da se prepiše kompletni tekst nekog originala, u celosti, i doda mu se neki umetak pri kraju, u sredini i slično, najčešće tičući se nekih privilegija koje se moraju pred nekim ko je u datom momentu zakonita sila, odbraniti.

Ono što je cilj falsifikatora jeste da se maksimalno pojača verovatnoća da dotični falsifikat prođe; to znači da tekst mora izgledati što verodostojnije moguće, kako bi bilo što teže osporiti autentičnost tog dokumenta. A to znači, pre svega, da dotična povelja mora imati vrlo precizno, ime vladara koji je istorijska ličnost. Kroz čitavu istoriju, ogromna većina falsifikata, zapravo praktično svi, naslovljeni su vladarima koje su autentične istorijske ličnosti. U tom smislu, falsifikati su vrlo dragocen izvor koji može biti iskorišćen da se rekonstruišu njegovi izvori, tj. original koji je iskorišćen (ukoliko je izgubljen, naravno).

Zbog čega ovo pišem? Zato što se čini da postoji neki utisak da ako se kaže da je čuvena Trpimirova darovnica iz IX st. falsifikat, to navodno imanjuje mogućnost uopšte postojanja tog čoveka. Čovek se pominje u Porfirogenitovom Spisu o narodima, u Čedadskom jevanđelistaru, u Gotšalkovom traktatu, kao i na jednom natpisu kod solinske Rižinice, tako da je svakako apsurdno tako nešto uopšte i tvrditi, čak i da ne postoji niti jedan jedini od ovih istorijskih izvora savremenih (ili relativno bliskih) Trpimirovoj epohi, opet bi bilo strašno neverovatno sa je neko nije uzeo autentični dokument nekog potpuno nesporno istorijskog vladara, da bi sastavio svoj falsifikat.

U celom serijalu dokumenata proizašlih iz kuhinje Rimokatoličke crkve, nalazi se tako npr. i čuvena zbirka tzv. Lokrumskih falsifikata. Oko njih istoričari se vrte u krug jesu li autentični ili ne (ili barem neki) da je skoro pa teško pohvatati celu nit, ali ono što je poprilično nesporno jeste da se ni u jednom lokrumskom dokumentu ne nalazi niti jedan jedini izmišljeni vladalac.

Donekle slično rimokatolicima, i iz krugova Pravoslavne crkve puno je raznih falsifikata srednjovekovne diplomatike proizašlo. Iz sličnih i razloga, naravno; kako se širila vlast Mletačke republike i Habzburške monarhije, bilo je vrlo važno zadržati ili opravdati neki status u novom poretku, a za to su neretko bili korišćeni i falsifikati. Tako su razne srpske bogomolje po zapadnim krajevima, u čijem bi se temeljima sticajem okolnosti nalazio možda po koji ostatak nekog hrama u kojem se praktikovao zapadni obred i koji je bio podređen Rimu, lažirale razna dokumenta kako bi dale predosmanske istorijske korene svom postojanju.

U tim i sličnim raznim falsifikatima, nikada se ne nalazi niti jedan jedini izmišljeni vladar; uvek su to, iz sasvim poznatih razloga, istorijske ličnosti. Nekada postoje čak i nenamerne greške; npr. po pitanju vladarskih titula, pa tako se u jednom dokumentu iz crnogorskog primorja despot Đurađ Branković pogrešno tituliše kraljem; ali, naravno, navodi se čovek koji je zaista jedno vreme bio samo državni gospodar; monarh.

I kada su između ostaloga i u neka novija vremena, nastajali razni falsifikati iz romantičarskih i drugih sličnih pobuda, uvek se tu radilo o suverenim vladarima koji su potpuno nesporno istorijske ličnosti. U principu, niko nije krenuo da izmišlja povelje ili prevode povelja koji se tiču tamo nekih sasvim konstruisanih ličnosti; ne, sastavlja se povelja Slovenima Aleksandra Velikog; Ivan Tomko Mrnavić piše nekakvu sažetu biografuju ranog života cara Upravde, ali Upravda nije neka sasvim nova, izmišljena ličnost, već niko drugi do veliki Justinijan. Možda najčuveniji falsifikat u istoriji, darovnica na kojoj se temelji papska suprematija, sastavljena je na temelju svima dobro poznate istorijske ličnosti (Konstantina Velikog), a ne nekog izmišljenog vladara iz daleke prošlosti.

Ово бих могао потписати, од ријечи до ријечи, али без обзира што све звучи сасвим логично, и те како је подложно разноврсним злоупотребама.
Једна од њих је потпуно одбацивање кривотворених докумената у цијелости, а друга је телеолошка злоупотреба разних дијелова из разних кривотворина, како кад коме одговара.
Пада ми на памет као примјер Башчанска плоча, за коју су хрватски археолози утврдили да није исправно датирана (симпозиј на Корчули ако се добро сјећам). То је похвално, међутим, поражавајуће звучи „пеглање” да то никако не значи да је натпис кривотворина јер је „зацијело постојао пергамент с ког је касније текст уклесан на плочу” (цитирам по сјећању, али смисао је сигурно тачан). Сад још само да неки савремени Сакцински „пронађе” тај пергамент два вијека старији од плоче, и то у неком препису 4 вијека млађем од плоче... и ето!

 

[Пилипенда]

Што се мене тиче: Пилипенда, Берекин и Кришна. Довољно!

Нас су Личани „побацали преко Велебита”.
(Личани се зајебавају да су све што није ваљало побацали преко Велебита тако описујући Далматинце.)

 

[Holy1]

Зна ли ко шта зна о овом харамбаши Габрилу (Гаврилу) Добрићу, који је био у постројбама капетана Тадије Мандушића?

Буни ме ова слика где пише Цвијо (2) и Иван (3) - да ли су то браћа? Код мене у родослову има Цвијо који је рођен око 1750. год, могуће да је то он. А ко му је Иван? И како повезати то са осталима?

Био је у то време и Јован Добрић харамбаша из Добропољаца који је водио део војске на Рибник.

Знам претке овако:
1799 Стојан и брат му Филип 1786, од оца Цвије. Џвијо претпостављам да јњ око 1750 годишта.
А онда имам попис из 1709 где се помињу 3 куће Добрића у Добропољцима. Не знам у којој од те три је живио Цвијо и како повезати Цвију са овим Гаврилом и осталима?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ово бих могао потписати, од ријечи до ријечи, али без обзира што све звучи сасвим логично, и те како је подложно разноврсним злоупотребама.
Једна од њих је потпуно одбацивање кривотворених докумената у цијелости, а друга је телеолошка злоупотреба разних дијелова из разних кривотворина, како кад коме одговара.
Пада ми на памет као примјер Башчанска плоча, за коју су хрватски археолози утврдили да није исправно датирана (симпозиј на Корчули ако се добро сјећам). То је похвално, међутим, поражавајуће звучи „пеглање” да то никако не значи да је натпис кривотворина јер је „зацијело постојао пергамент с ког је касније текст уклесан на плочу” (цитирам по сјећању, али смисао је сигурно тачан). Сад још само да неки савремени Сакцински „пронађе” тај пергамент два вијека старији од плоче, и то у неком препису 4 вијека млађем од плоче... и ето!

Ne znam radi li se baš o simpozijumu; mislim da ima još rezistencija dosta na takvo tumačenje i da ono nije ni izbliza još uvek u toj meri postao opšte prihvaćeno u hrv. arheologiji (možda grešim).

Ali da, to što je natpis nastao negde oko 1300. godine, potpuno tačno, ne znači da je i tekst iz tog vremena.

No, to čak nije bila ni suština moje objave. Čak i ako bi se npr. potpuno nesporno dokazalo da taj dokument i jeste u svojoj značajnoj meri falsifikat, to opet ne bi promenilo suštinu koju sam naveo, a koja se tiče hrv. kralja Zvonimira. Kult Zvonimira koji se gajio, preko Šubića, pa do Zrinskih i Frankopana i sl. tu je upravo zbog toga što su svi u Zvonimiru pronalazili temelje. Što je i svrha hipotetilkog falsifikatora nekog dokumenta; falsifikat nije nastao da bi dokazao istorijsku autentičnost Zvonimira, već radi dokazivanja pred nekim sudom vezano za neki tamo atar. A prisutnost Zvonimira (ili Petra Krešimira, ili kojeg drugog) upravo ima svrhu u takvoj situaciji davanja kredibiliteta dotičnom dokumentu, odnosno bukvalno potpuno suprotno od onoga što često neki ovde pomisle.

 

[MOST6]

Лијепо ти написах да претражиш форум па да нешто прочиташ, али јок, ти надобудно и даље млатиш празну сламу...
Е па ево, претражио сам ја па преносим и овдје, кад си се већ ухватио Андрије:


У хрватским школама се одавно учи (и мене су тако учили) да је темељ хрватске језичке реформе поставио Гај својом „Кратком основом” 1830. Сама књижица се није читала у школи, нити се залазило у детаље те реформе. Касније сам схватио – с разлогом, и то дебелим. Наиме, радозналији од осталих, ја сам ту књижицу ипак прочитао и видио да она са хрватским стандардном нема везе. Тако ми је постало јасно зашто је и сам Гај од те реформе одустао.

Такође, нпр. „Разговор угодни” се обавезно помиње као важан дио хрватске књижевне баштине и у вези с њим се успоставља још у школи да је илирски=словински/словенски=хрватски. Ни она се у школи није читала, опет с дебелим разлогом. У тој обимној књизи (преко 400 страна) поред силних Немањића и њихових претходника, помињу се и „поглавице харватске, и крањске” и то заједно на свега ЈЕДНОЈ И ПО страни. Штавише, тамо изричито пише и ово:

Хрватима се, дакле, називају они „њима подложни”, „зарад земље Кроацие” и „заради њезиних банах”, а не зато што су то етнички Хрвати.

Pišeš gluposti. U "Razgovoru ugodnom" spominju se i svi bugarski vladari i njima se Kačić bavio naširoko . Što bi to trebalo značiti? Koja je tajna u tome?

A i ovdje u tom tekstu što si stavio jasno piše "Hrvatsko kraljestvo". Nisi postavio ostatak teksta, a zna se zašto. Upravo zato što ti sam cenzuriraš i onda prodavaš maglu kako netko drugi cenzurira. Sramotna rabota!

 

[MOST6]

Ne znam radi li se baš o simpozijumu; mislim da ima još rezistencija dosta na takvo tumačenje i da ono nije ni izbliza još uvek u toj meri postao opšte prihvaćeno u hrv. arheologiji (možda grešim).

Ali da, to što je natpis nastao negde oko 1300. godine, potpuno tačno, ne znači da je i tekst iz tog vremena.

No, to čak nije bila ni suština moje objave. Čak i ako bi se npr. potpuno nesporno dokazalo da taj dokument i jeste u svojoj značajnoj meri falsifikat, to opet ne bi promenilo suštinu koju sam naveo, a koja se tiče hrv. kralja Zvonimira. Kult Zvonimira koji se gajio, preko Šubića, pa do Zrinskih i Frankopana i sl. tu je upravo zbog toga što su svi u Zvonimiru pronalazili temelje. Što je i svrha hipotetilkog falsifikatora nekog dokumenta; falsifikat nije nastao da bi dokazao istorijsku autentičnost Zvonimira, već radi dokazivanja pred nekim sudom vezano za neki tamo atar. A prisutnost Zvonimira (ili Petra Krešimira, ili kojeg drugog) upravo ima svrhu u takvoj situaciji davanja kredibiliteta dotičnom dokumentu, odnosno bukvalno potpuno suprotno od onoga što često neki ovde pomisle.

Nije mi jasno u čemu je upravo Baščanska ploča toliko bitna, pored brojnih drugih materijalnih tragova vezanih uz kralja Zvonimira. Očito neki naivno vjeruju da je Baščanska ploča jedini izvor u kojem je spomenut kralj Zvonimir.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije mi jasno u čemu je upravo Baščanska ploča toliko bitna, pored brojnih drugih materijalnih tragova vezanih uz kralja Zvonimira. Očito neki naivno vjeruju da je Baščanska ploča jedini izvor u kojem je spomenut kralj Zvonimir.

Zato što na srpskim društvenim mrežama postoji jedna teorija zavere po kojoj je sve hrvatsko pre XVI stoleća proizvod falsifikata i tvrde da su svi izvori u kojima se pominje Zvonimir, ili se posredno odnosi na njega, navodno falsifikati. I onda ako se dokaže da je tekst sa Baščanske ploče falsifikat (što ne bi značilo, naravno, da je Zvonimir izmišljen) možda su i sve drugo, kao, falsifikati.

To je što se tiče jedne grupe ljudi; što se tiče one druge, nešto brojnije, oni misle da je Baščanska ploča jedini izvor za istoriju Zvonimira.

 

[Лекизан]

Zato što na srpskim društvenim mrežama postoji jedna teorija zavere po kojoj je sve hrvatsko pre XVI stoleća proizvod falsifikata i tvrde da su svi izvori u kojima se pominje Zvonimir, ili se posredno odnosi na njega, navodno falsifikati. I onda ako se dokaže da je tekst sa Baščanske ploče falsifikat (što ne bi značilo, naravno, da je Zvonimir izmišljen) možda su i sve drugo, kao, falsifikati.

To je što se tiče jedne grupe ljudi; što se tiče one druge, nešto brojnije, oni misle da je Baščanska ploča jedini izvor za istoriju Zvonimira.

Башчанска плоча је фалсификат из каснијег периода, и то не значи да тај владар није постојао, јесте и записан је по латински као Свинимир.
И нека везе са Северном Далмацијом него са острвом Крк.

 

[MOST6]

Zato što na srpskim društvenim mrežama postoji jedna teorija zavere po kojoj je sve hrvatsko pre XVI stoleća proizvod falsifikata i tvrde da su svi izvori u kojima se pominje Zvonimir, ili se posredno odnosi na njega, navodno falsifikati. I onda ako se dokaže da je tekst sa Baščanske ploče falsifikat (što ne bi značilo, naravno, da je Zvonimir izmišljen) možda su i sve drugo, kao, falsifikati.

To je što se tiče jedne grupe ljudi; što se tiče one druge, nešto brojnije, oni misle da je Baščanska ploča jedini izvor za istoriju Zvonimira.

To je neka sekta? Bečka ilustrirana kronika nastala je prije 16. stoljeća, kao i Historia Salonitana, Colectio canonum, Liber censuum, Osorski evanđelistar i brojni drugi izvori. Meni se čini da su ti kojih pucaju takve ideje identični s onima koji podržavaju teze o ravnoj Zemlji. Isti mentalitet i kapaciteti.

Башчанска плоча је фалсификат из каснијег периода, и то не значи да тај владар није постојао, јесте и записан је по латински као Свинимир.
И нека везе са Северном Далмацијом него са острвом Крк.

Svinimir je pogrešno čitanje. Iz latinskih dokumenata vatikanske, mađarske i domaće provinijencije lako se da utvrditi da je izvorno ime kralja bilo Zvonimir.

 

[Берекин]

Мој ћаћа понекад каже у шали једном његовом пријатељу који је Србин са Маовица: "младо момче у Зелову живи, пуши лулу и камише криви." Онда се овај побуни па каже: "нисам ја из Зелова, него са Маовица", а мој ћаћа реплицира: "ма то ти је исто."
Зелово код Сиња на које мој ћаћа мисли је познато по традиционалној изради лула. Иначе, Зелово код Сиња је католичко село и ево колико је удаљено од Маовица https://www.google.com/maps/dir/maovice/zelovo sinj/
Постоји и Зелово код Мућа (звано још и Зелово Сутинско) и оно је било српско православно село, то је родно село чувеног Владимира Беаре https://sr.wikipedia.org/wiki/Зелово_(Мућ)
Зелово Сутинско је 3 км јужно од Зелова сињског.

О Светога Анту у Зелову, добио сам у јакету нову!

 

[Берекин]

Sa kulturološke tačke gledišta, talijani (nekad direktno, a nekad indirektno) nikada nisu odustali od svojih težnji prema Istri i delu Dalmacije.

U Italiji je upravo objavljeno reprint dva toma "La Dalmazia" Đota Dajnelija iz 1918. godine, knjige koja je istorijski/statistički trebalo da pokaže da Mletačku Dalmaciju treba predati Italiji, kao što je obećano Londonskim ugovorom iz 1915. godine.

Sa naše tačke gledišta, Đoto Dajneli je u neku ruku italijanska verzija Jovana Cvijića. Njegov diplomski rad bio je proučavanje Monte Promine (tj uglja) u Dalmaciji, od tada će Daineli ostati veoma vezan za dalmatinsku teritoriju. Otišao je u Dalmaciju kao paleontolog i u Bretanju i Maroko kao geograf.

U stvari, ovo je lajtmotiv koji se provlači kroz razmišljanje svih onih ljudi iz kulture koji su, od Ernesta Sestana do Tamara, od Kamila De Frančeskija do Benusija, od Đota Dajnelija do Semija i mnogih drugih manje poznatih, branili "pravdu" italijanskog pitanja u Istri i Dalmaciji: postojanost, odnosno neprekidnog jezičkog, političkog, kulturnog, istorijskog i duhovnog kontinuiteta u širem smislu, barem od rimske dominacije – ali za Dalmaciju su se "morali" vratiti grčkoj kolonizaciji – pa nadalje.

To je sa talijanskog pogleda na svet istorijsko pravo koje opravdava i utemeljuje italijansko prisustvo: rimsko i vizantijsko doba, doba opština, mletačka dominacija nisu ništa drugo do karike u večnom lancu, obnavljajući oblici "drevne i zimzelene" istarske i dalmatinske civilizacije koje je uvek održavao svoj originalni latinski identitet u burnim petljama srednjovekovne, moderne i savremene istorije.

Pogledajte prilog 1177129

Драгољуб Р. Живојиновић:"La Dalmazia o morte" Италијанска окупација југословенских земаља 1918-1923. Издање Завода за уџбенике из 2012. Обрадио је тему поратног превирања. Коме и у коликом обиму ће припасти Далмација: поступци и држање талијанске и "српске" војске, савезничких снага, дипломатских иницијатива, става и акција домаћег становништва. Између осталог може се прочитати да су становници Арбанаса код Задра били изразито прохрватски расположени. Ако не грешим, дио књиге су у ствари његови старији радови које је објављивао 70-их и 80-их година у југословенској публицистици.

 

[Лекизан]

Svinimir je pogrešno čitanje. Iz latinskih dokumenata vatikanske, mađarske i domaće provinijencije lako se da utvrditi da je izvorno ime kralja bilo Zvonimir.

Не може да буде погрешно читање јер је његово име, уз оно друго, записано само на латинском, нема записа на словенском.

И да, најбоље је наставити на овој теми:
https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/page-24

 

[Берекин]

 

[Пилипенда]

Pišeš gluposti. U "Razgovoru ugodnom" spominju se i svi bugarski vladari i njima se Kačić bavio naširoko . Što bi to trebalo značiti? Koja je tajna u tome?

A i ovdje u tom tekstu što si stavio jasno piše "Hrvatsko kraljestvo". Nisi postavio ostatak teksta, a zna se zašto. Upravo zato što ti sam cenzuriraš i onda prodavaš maglu kako netko drugi cenzurira. Sramotna rabota!

Нешто нисам примијетио да било ко нормалан кад издваја неки навод прилаже на увид цијелу књигу у којој се тај навод налази, али свакако помене књигу па тако омогући сваком ко мисли да је навод истргнут из контекста то и покаже. Могу поставити и цијелу ту страну и по посвећену хрватским и крањским владарима, никакав проблем, али ево ти је постави па ме јавно осрамоти ако у том остатку пише нешто страшно важно и супротно ономе нашта сам указао у издвојеном дијелу. Изволи, слободно.

 

[Пилипенда]

Nije mi jasno u čemu je upravo Baščanska ploča toliko bitna, pored brojnih drugih materijalnih tragova vezanih uz kralja Zvonimira. Očito neki naivno vjeruju da je Baščanska ploča jedini izvor u kojem je spomenut kralj Zvonimir.

Знам да ти много шта није јасно, то је очигледно. Суштинска важност плоче није Звонимир нити се Сакцински бавио шлајферајем због њега, али џаба ја то теби куцам...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Суштинска важност плоче није Звонимир нити се Сакцински бавио шлајферајем због њега

Nego šta je? Evo mene interesuje.

 

[suave]

Nego šta je? Evo mene interesuje.

Zaštita krčkih šuma od mletačkog iskorištavanja. Časna reč. A pošto su to bile hrastove šume pune žira normalno je da su bile posvećene "kralju" Svinjimiru. To znaju i mala deca. Prase je kralj životinja

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zaštita krčkih šuma od mletačkog iskorištavanja. Časna reč. A pošto su to bile hrastove šume pune žira normalno je da su bile posvećene "kralju" Svinjimiru. To znaju i mala deca. Prase je kralj životinja

Pitanje je bilo ozbiljno.

 

[Krishna]

Занимљива репортажа о преосталим Србима у Трибњу, о њиховом садашњем и некадашњем животу у том селу https://sr.wikipedia.org/wiki/Трибањ

@Q. in perpetuum hibernum @Берекин @snouden @Пилипенда @Slavan @Holy1 @Лички гусар @suave @Лекизан @Perperius @JustinCase @Crnugović @Rogonos @Велики Комбинатор @FDDD @Nebojsa.bg

 

[Берекин]

@Krishna попа Сашу сам знао док је био дјете. Живио је у дјелу Задра у којем и мој рођак.

 

[Пилипенда]

Nego šta je? Evo mene interesuje.

Језик.

 

[Пилипенда]

Неколико опаски:
Вареника није свако млијеко него (про)кувано млијеко. Оно што се измузе из овце или магарице је – мљеко, а тек кад се узвари онда је – вареника.
(Занимљиво, у неким црногорским крајевима вареника је варена тј. кувана ракија.)
Није брузин него броНзин тј. бруНзин (за укавце, оне који учу тј. трпају У којекуде). Без Н се кида веза са броНзом од које су бронзини и прављени.
Кртола јесте кромпир, али не чух да је ико од Буковчанаца то изговорио, најчешће су то кумпијери.
Скоруп јесте кајмак, али уз мало објашњење. Колико ја знам, кајмак у смислу скупљене и одлежане масноће с млијека у Буковици није постојао тако да је скоруп кајмак само у значењу оне масне скраме која се налази на врху ускуваног млијека.

 

[Krishna]

Неколико опаски:
Вареника није свако млијеко него (про)кувано млијеко. Оно што се измузе из овце или магарице је – мљеко, а тек кад се узвари онда је – вареника.
(Занимљиво, у неким црногорским крајевима вареника је варена тј. кувана ракија.)
Није брузин него броНзин тј. бруНзин (за укавце, оне који учу тј. трпају У којекуде). Без Н се кида веза са броНзом од које су бронзини и прављени.
Кртола јесте кромпир, али не чух да је ико од Буковчанаца то изговорио, најчешће су то кумпијери.
Скоруп јесте кајмак, али уз мало објашњење. Колико ја знам, кајмак у смислу скупљене и одлежане масноће с млијека у Буковици није постојао тако да је скоруп кајмак само у значењу оне масне скраме која се налази на врху ускуваног млијека.

Консуотова сам се са старијима у вези овог твог поста.
У Плавну (и околним селима) вареника је стално вареника, и кад се тек помузе и кашње кад се узвари. Мљеко је искључиво кисело мљеко. Иначе за прву варенику која се помузе након што се крава отели се код наске говорило "грушалина."
Код наске није изворно ни бронзин и брузин, већ БРУНЗИН (дакле "укавски" облик али са Н).
Скоруп је слој који се увати на површини варенике приликом лађења исте. Тај слој скупља са варенике у посуду (слој по слој) и соли се, а то накупљено посуди и посољено се такође зове скоруп.

Земо, ти се малтене спрдаш с нами "укавцима." То није у реду, јербо су сви православни па и неки католици из Далмације и Лике "укали" до периода масовнијег школовања кад се то почело губити. Чуо сам више пута старије Буковчане који "укају." Погледај видео са Србима из Трибња из мог претходног посту и обрати пажњу на говор бабе Марије која "ука" (УН, УНА, УНДА итд). Док Божо са видеа који је школованији и засугур млађи (те је зато његов говор мање изворан него од бабе Марије) нема тај рефлекс у говору. Срби из Трибња су икавски "укавци." Икавских "укаваца" иначе има и међу католицима из Равних Котара, а "укања" је било и код чакаваца на неким далматинским отоцима. Ипак шампиони "укања" су православни Срби из Далматинске Загоре, нарочито дио према Тромеђи са епицентром у Плавну. Код наске је то било доста изражено и доста дуго се задржало. Кураице из Плавна су се посебно истицале по "укању", они су чак говорили "буме" (узречица) док су други Плавањци ипак говорили "боме", а сви су пуно "укали."