Сјеверна Далмација

Krishna:
Консуотова сам се са старијима у вези овог твог поста.
Kliknite za proširenje...
Е то ти ваља. Они су ми поузданији извор од било ког какадемика. :ok:

Krishna:
У Плавну (и околним селима) вареника је стално вареника, и кад се тек помузе и кашње кад се узвари. Мљеко је искључиво кисело мљеко. Иначе за прву варенику која се помузе након што се крава отели се код наске говорило "грушалина."
Kliknite za proširenje...
Јбг, ви сте имали и краве. :lol: Доље код нас по кршу то сјена што једна крава зазиму попасе немош скупити ни у 3 села. :mrgreen:
А за варенику је очигледно (или увослушно, како год) да је настала од варења тј. кувања. Код вас је било и дрва за ватру вавје (шуме наоколо колко ош), боме доље у кршу се пило и неварено мљеко, знала су дјеца и право под магарицу да сркну мало право из сисе па трк у школу с ботом пуре у руци. :lol:

Krishna:
Код наске није изворно ни бронзин и брузин, већ БРУНЗИН (дакле "укавски" облик али са Н).
Kliknite za proširenje...
Укање овдје уопће није битно, бронзин или брунзин, битно је то Н, а да додам да се и З често знало чути као ДЗ.

Krishna:
Скоруп је слој који се увати на површини варенике приликом лађења исте. Тај слој скупља са варенике у посуду (слој по слој) и соли се, а то накупљено посуди и посољено се такође зове скоруп.
Kliknite za proširenje...
И кајмак сте правили? Па ви сте били господски сељаци горе на Тромеђи. ;) Доље по Буковици крш и гола сиротиња... И кад је родна година, зафали за догодине.

Krishna:
Земо, ти се малтене спрдаш с нами "укавцима." 😆То није у реду, јербо су сви православни па и неки католици из Далмације и Лике "укали" до периода масовнијег школовања кад се то почело губити. Чуо сам више пута старије Буковчане који "укају." Погледај видео са Србима из Трибња из мог претходног посту и обрати пажњу на говор бабе Марије која "ука" (УН, УНА, УНДА итд). Док Божо са видеа који је школованији и засугур млађи (те је зато његов говор мање изворан него од бабе Марије) нема тај рефлекс у говору. Срби из Трибња су икавски "укавци." Икавских "укаваца" иначе има и међу католицима из Равних Котара, а "укања" је било и код чакаваца на неким далматинским отоцима. Ипак шампиони "укања" су православни Срби из Далматинске Загоре, нарочито дио према Тромеђи са епицентром у Плавну. Код наске је то било доста изражено и доста дуго се задржало. Кураице из Плавна су се посебно истицале по "укању", они су чак говорили "буме" (узречица) док су други Плавањци ипак говорили "боме", а сви су пуно "укали."
Kliknite za proširenje...
Не спрдам се, понекад се нашалим на ту тему, то да, и моја баба је цијели живот говорила куњ (мада није пуно укала, тек ту и тамо покоју). Наравно, Плавно је чувено по укању, а и по унијем таблетама (знаћеш ти нашта мислим, а?) ;)
 
Пилипенда:
Е то ти ваља. Они су ми поузданији извор од било ког какадемика. :ok:
Kliknite za proširenje...
:ok:

Пилипенда:
Јбг, ви сте имали и краве. :lol: Доље код нас по кршу то сјена што једна крава зазиму попасе немош скупити ни у 3 села. :mrgreen:
А за варенику је очигледно (или увослушно, како год) да је настала од варења тј. кувања. Код вас је било и дрва за ватру вавје (шуме наоколо колко ош), боме доље у кршу се пило и неварено мљеко, знала су дјеца и право под магарицу да сркну мало право из сисе па трк у школу с ботом пуре у руци. :lol:
Kliknite za proširenje...
Све стоји шта си написа. Имали смо шуме. И то свака фамилија је имала одређену количину своје шуме по околним планинама, а уз то је било и шуме која је била државна. Неки су знали сјећи државну шуму, иако су имали и своју. ;) Зато су постојали лугари који су то контролисали, али они ипак нису могли свуда и ваје стићи. :D

Пилипенда:
Укање овдје уопће није битно, бронзин или брунзин, битно је то Н, а да додам да се и З често знало чути као ДЗ.
Kliknite za proširenje...
Тога ДЗ има у још понеком нашем изразу (на прсте едне руке).

Пилипенда:
И кајмак сте правили? Па ви сте били господски сељаци горе на Тромеђи. ;) Доље по Буковици крш и гола сиротиња... И кад је родна година, зафали за догодине.


Не спрдам се, понекад се нашалим на ту тему, то да, и моја баба је цијели живот говорила куњ (мада није пуно укала, тек ту и тамо покоју). Наравно, Плавно је чувено по укању, а и по унијем таблетама (знаћеш ти нашта мислим, а?) ;)
Kliknite za proširenje...
Правили смо кајмак наравно, и звали смо га скоруп. Правили смо и басу. Есте ли ви у Буковици правили басу?
 
Zločini počinjeni od strane Hrvatske vojske u vreme Bljeska i Oluje u Hrvatskom povijesnim atlasu (2018), 1995. godine. Na karti su ucrtanu Grubori, Varivode i Gošić kao stratišta:

Varivode Medari.jpg
 
Пилипенда:

Неколико опаски:
Вареника није свако млијеко него (про)кувано млијеко. Оно што се измузе из овце или магарице је – мљеко, а тек кад се узвари онда је – вареника.
(Занимљиво, у неким црногорским крајевима вареника је варена тј. кувана ракија.)
Није брузин него броНзин тј. бруНзин (за укавце, оне који учу тј. трпају У којекуде). Без Н се кида веза са броНзом од које су бронзини и прављени.
Кртола јесте кромпир, али не чух да је ико од Буковчанаца то изговорио, најчешће су то кумпијери.
Скоруп јесте кајмак, али уз мало објашњење. Колико ја знам, кајмак у смислу скупљене и одлежане масноће с млијека у Буковици није постојао тако да је скоруп кајмак само у значењу оне масне скраме која се налази на врху ускуваног млијека.
Kliknite za proširenje...
И у Црној Гори негде кажу вареника за млеко, али си у праву - то је само варено (кувано) млеко, зато се тако и зове и није основна реч. Такође, користи се и кртола нашироко, као и скоруп за кајмак. У Боки Которској (и шире) се каже бронѕин.
 
Мишо Ковач има српско-православне корјене као и многи данашњи познати Хрвати.
1654. године у Шибенику неки Јован Вуковић је покушао збацити шибенског пароха Кирила Габријела и довести неког младог калуђера свог кандидата. Главе многих значајних шибенских православних кућа су се супротставиле томе и стале уз оца Кирила, то су били: Цвито Шарић, Продан Шега, Перо Кнез, Лука Радић, Илија Вулиновић, Лазо Островић, Стефан Шаре, Шуро Шарић, Павле Николић, Јован Николић, Ђуро Паховић, Радосав Радичић, Станко Ковач, Ненад Станчић, Раде Никић, Јован Лаус, Стефан Бунчић, Илија Грубишић, Милош Ивчић, Тома Пакивић, Сладе Томашевић, Перо Бодановић, Јован Митровић, Петар Вучић, Вудраг Барчић, Никола Бунчић, Продан Будовић, Томас Грубишић, Јован Љубичевић, Филип Паховић, Росксана Скорчевић, Живан Блажевић, Вулета Миличић, Милија Малешевић, Вучко Томашевић, Вучко Милишић https://i.ibb.co/Jj02Pq2/IMG-20220727-073850.jpg
Дакле, предак или рођак од Мише Ковача који је био православац је средином 17-ог в. у Шибенику стао у одбрану шибенског пароха Кирила. :D
@Holy1 Стави ово на Магазин Сјеверне Далмације. :)


@Perperius @snouden @Пилипенда @Берекин @cronnin @Лекизан @Rogonos @FDDD @dolinalima @Crnugović @JustinCase @Nebojsa.bg @Лички гусар @mišomor1 @Slavan @suave
 
Познава сам двије Шарићке из Шибеника. Једну ученицу и једну наставницу глазбеног. Чини ми се да су биле Хрватице. Мислим да и Грубишића (Хрватa) има у граду.
Чуо саm скоро да се један кафеџија из Скрадина "поправославио", тј. вратио вјеру предака. Има српско презиме из скрадинског залеђа.

@Krishna
 
Берекин:
Познава сам двије Шарићке из Шибеника. Једну ученицу и једну наставницу глазбеног. Чини ми се да су биле Хрватице. Мислим да и Грубишића (Хрватa) има у граду.
Чуо саm скоро да се један кафеџија из Скрадина "поправославио", тј. вратио вјеру предака. Има српско презиме из скрадинског залеђа.

@Krishna
Kliknite za proširenje...
Од великог броја српско-православних родова који су документовани у Шибенику у 17-ом в. до 1991. у граду их је остало/опстало у православљу само неколико њих. Неки су се иселили из Шибеника, неки су изумрли попут Бусовића, али већина је покатоличена и они су данас дио шибенских Хрвата/католика. Преци већине шибенских правослсвних Срба који су живили у граду 1991. су дошли из залеђа у 18-ом, 19-ом па и 20-ом в. Нпр. Дедићи од којих је био Арсен Дедић и недавно преминули му брат Милутин су дошли у Шибеник крајем 18-ог в. из Миочића код Дрниша.

Те "твоје" Шарићке су свакако католкиње. Имаш на линку из мог претходног поста да су Шарићи 1654. у Шибенику документовани као православци у вези са одбраном пароха Кирил, а испод се наводи да су данас католици што значи да су се покатоличили. Врв. су покатоличени коју годину или највише 3 деценије након 1654. кад се помињу као православци.
Иначе презиме Шарић је до недавно било често и код православаца и код католика у Далмацији.
 
Ових дана ми је кроз руке "прошла" књижица "Унијати у Далмацији 1832-1842." аутора Слободана Зрнића. На прву сам контао да се ту нема шта ново сазнати, међутим преварио сам се, и препоручујем је заинтересованим за ову тему. Аутор се потрудио да прикупи податке како о унијаћењу православних, тако и о судбини далматинских унијата све до њиховог нестанка 1942. Наведене су прецизно породице, њихови чланови, однос према новој вјери, најчешће "лутање" између православља и гркокатоличанства (нпр. прихватио унију, а онда потомке крстио у православној цркви, вјенчао се са православком у православној цркви, званично био унијата, а одбијао да учествује у вјерском животу у смислу исповједи, причешћа и посљедње помасти или чак тражио да га сахрани православни поп), тако и судбине оних који се нису вратили у православље, већ су слабљењем гркокатоличанства прелазили на римски обред и веома брзо похрваћивали се. Аутор је објаснио и настанак неки хрватских презимена и породица од дотад православних Срба.
Један од најгорљивијих и најзагриженијих гркокатолика у Дрнишу био је Јован Вежић, надшумар. С обзиром да се и на овом форуму потезало питање поријекла хрватског кошаркаша Стојка Вранковића, окачићу дио странице која је посвећена њему.
Vrankovići.jpg
 
Берекин:
Ових дана ми је кроз руке "прошла" књижица "Унијати у Далмацији 1832-1842." аутора Слободана Зрнића. На прву сам контао да се ту нема шта ново сазнати, међутим преварио сам се, и препоручујем је заинтересованим за ову тему. Аутор се потрудио да прикупи податке како о унијаћењу православних, тако и о судбини далматинских унијата све до њиховог нестанка 1942. Наведене су прецизно породице, њихови чланови, однос према новој вјери, најчешће "лутање" између православља и гркокатоличанства (нпр. прихватио унију, а онда потомке крстио у православној цркви, вјенчао се са православком у православној цркви, званично био унијата, а одбијао да учествује у вјерском животу у смислу исповједи, причешћа и посљедње помасти или чак тражио да га сахрани православни поп), тако и судбине оних који се нису вратили у православље, већ су слабљењем гркокатоличанства прелазили на римски обред и веома брзо похрваћивали се. Аутор је објаснио и настанак неки хрватских презимена и породица од дотад православних Срба.
Један од најгорљивијих и најзагриженијих гркокатолика у Дрнишу био је Јован Вежић, надшумар. С обзиром да се и на овом форуму потезало питање поријекла хрватског кошаркаша Стојка Вранковића, окачићу дио странице која је посвећена њему.
Pogledajte prilog 1194743
Kliknite za proširenje...
Вранковиће познајем тако да ми у том смислу не треба никакав извор као потврда поријекла, само бих овдје нагласио честу појаву мијењања имена „Хрвата” и то „да не би штрчала” као нпр. Стојан Вранковић (Стојко), Арсеније Дедић (Арсен), Григорије Витез (Григор) итд.
 
Пилипенда:
Вранковиће познајем тако да ми у том смислу не треба никакав извор као потврда поријекла, само бих овдје нагласио честу појаву мијењања имена „Хрвата” и то „да не би штрчала” као нпр. Стојан Вранковић (Стојко), Арсеније Дедић (Арсен), Григорије Витез (Григор) итд.
Kliknite za proširenje...
Јован "Јоле" Петровић, отац кошаркаша Петровића из Шибеника.
 
Нешто са лингвистичке тачке. Наши неписмени сељаци из Далмације (исто важи и за српске сељаке из других крајева данашње ХР и западне Босне) су вазда говорили опћина, а не општина. А ми смо ето данаске доживили да нам великохрватски и усташки пропагандисти (попут овог лика @Urvan Hroboatos) говоре како је опћина хрватски, а општина српски. 😆 И школовани Срби из поменутих крајева су говорили опћина, али је првенствено важно подвући да су тако говорили неписмени и полуписмени српски сељаци из тих крајева јербо су они носиоци изворног говора. Моја матер и дан данаске након 27 година живота у Србији говори опћина, никако се немере прешалтати на облик општина. :) У доба Југославија и Крајине на згради општине односно опћине Книн је и Ћирилицом било написато Опћина Книн.
На православној цркви Св. Јована у Бенковцу која је подигнута 1885. година на темељима старије православне цркве из 16-ог в. је написато Ћирилицом између осталог да је црква подигнута прилозима владе и цјеле црквене обћине год 1885.

294284911_4901942163244704_1946985666891591627_n (3).jpg


@Берекин @Пилипенда @Mrkalj @Q. in perpetuum hibernum @snouden @Perperius @Holy1 @Crnugović @ИгарЈ @Slavan
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top