Сјеверна Далмација

Ћуприју сам метнуо у "обор", па не видим на шта си му одговорио. Претпостављам да је то хрватска догма како Срби не могу бити Далматинци. Јбг, ипак је Далмација названа по старохрватском племену Далмата, Пицков дида замало што није са Диоклецијаном зидао чувену палату у Спалату. Неки од тих "бисера" ме је у свом свезнању убјеђивао да бих требао промјенити ник у мангуп или нешто слично "српског" поријекла, јербо је берекин хрватска ријеч. Кукавац није чуо за Италијане и њихов утицај кроз "повијест" у Далмацији. :)
A kakve veze ima Dalmacija sa Srbima koji u njoj apsolutno nikada nisu činili više od 15% populacije? Naravno da ima Srba Dalmatinaca, kao što možda ima i Hrvata Vojvođanaca ili Šumadijaca pa nitko ne povezuje Hrvate sa Vojvodinom ili Šumadijom. Tako rijetko tko povezuje Dalmaciju sa Srbima, premda je vjerojatno bilo više Srba u Dalmaciji nego Hrvata u Vojvodini.

Talijani su oduvijek činili dio populacije čak manji od srpskog udjela. Vjerojatno nikada više od 5-6%.

„Патронимик од име”? Да ти ниси од Пирот, од Стипсића? :lol:
Ok, ispustio sam dva zadnja slova od brzine ili je bila u pitanju autokorekcija. Ako ti je to glavni argument, onda si poprilično očajan. ;)
 
Ти још ниси добро научио српски (стандардни) језик:

Стипе није име, већ надимак од имена Стипан (употребити мало логичког размишљања).
Добро је, има и чистих Хрвата, зато се лепо умиј и добро испери очи пре него што почнеш нешто да пишеш.
Znam da će ti to biti veliko šok iznenađenje, ali mene ne zanima standardni srpski jezik. Stipe je kod Hrvata ime neovisno o izvorištu od imena Stjepan, a kako se to ime doživljava kod vas, to nije moj problem.
 
Znam da će ti to biti veliko šok iznenađenje, ali mene ne zanima standardni srpski jezik. Stipe je kod Hrvata ime, a kako se to ime doživljava kod vas, to nije moj problem.
Очигледно те не занима ни загребачки стандард. Све може бити име, али је то суштински надимак. И тај надимак (или име) је настао од имена Стипан (које је настало од грчког имена Стефанос).
 
Ali ima s činjenicom da su Stipići većinom Hrvati, da su od starine Hrvati i da je daleko manje Srba s takvim prezimenom.

Bukvalno nema. Nacije ovako razgraničene u ovim krajevima proizvod su 19. i zapravo čak 20. veka, i u slučaju Srba i Hrvata gotovo (u najvećoj meri) isključivo na osnovu toga kojoj grani hrišćanstva se pripada. Sva ta retroaktivna posmatranja, čisti su anahronizam.

Ne znam koliko puta treba ponavljati. Stefan Mitrov Ljubiša; kršten kao Stefan i to mu je jedino ispravno ime, celi život zvali su drugi Stjepan. I nikada se on nije pobunio da mu to nije pravo ime; ušao je i u sve enciklopedije tako, kao Stjepan, sve do današnjeg dana. Te podele; ta razgraničenja, proizvod su današnjeg vremena. Odnosno, nisu čak ni toliko stare.
 

Ко није схватио поенту: у Инђији, Новој Пазови, Батајници, на Бусијама поготово, али и генерално на истоку Срема живи доста Срба родом или пореклом из Далмације. Видео је снимњен у Инђији и људи коментаришу те Србе Далматинце који ту с њима живе. Па је тако човек родом са југоистока Србије нахвалио Далматинце (Србе), а са Кордунашима (исто Србима) није имао нешто позитивна искуства. И жене са почетка видеа су нахвалиле Србе Далматинце са којима живе у истом граду.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Најјачи су Хрвати кад кажу везано за њиховог полу митског краља Дмитра Звонимира, да је Дмитар хрватско народно име. А у Далмацији коју они називају својом постојбином и из које је наводно био поменути ДЗ има односно било је до недавно Срба Дмитровића (околина Книна и Дрниш), док Хрвата Дмитровића нема. 😆 Срба Дмитровића је било и на Банији (Ратко Дмитровић је са Баније), има их у околини Ариља и Горњег Милановца итд. Хрвата Дмитровића не само да нема у Далмацији, него изгледа ни у другим крајевима.
Сремска Митровица је град Светог Димитрија по којем је добила име (као и Косовска Митровица) и који јој је светац-заштитник.
У прошлости је забележен и назив Д(и)митровица. Тај облик овог имена (Митар) сачуван је у називу крсне славе - Митровдан.
 
Znam da će ti to biti veliko šok iznenađenje, ali mene ne zanima standardni srpski jezik. Stipe je kod Hrvata ime neovisno o izvorištu od imena Stjepan, a kako se to ime doživljava kod vas, to nije moj problem.

Stipe nema nikakve veze sa imenom Stjepan?

???

Svašta se, bogumi, može pročitati na Krstarici...
 
Poslednja izmena:
Сремска Митровица је град Светог Димитрија по којем је добила име (као и Косовска Митровица) и који јој је светац-заштитник.
У прошлости је забележен и назив Д(и)митровица. Тај облик овог имена (Митар) сачуван је у називу крсне славе - Митровдан.
Имамо и Дмитра Јакшића https://sr.wikipedia.org/wiki/Јакшићи
 
Најјачи су Хрвати кад кажу везано за њиховог полу митског краља Дмитра Звонимира, да је Дмитар хрватско народно име. А у Далмацији коју они називају својом постојбином и из које је наводно био поменути ДЗ има односно било је до недавно Срба Дмитровића (околина Книна и Дрниш), док Хрвата Дмитровића нема. 😆 Срба Дмитровића је било и на Банији (Ратко Дмитровић је са Баније), има их у околини Ариља и Горњег Милановца итд. Хрвата Дмитровића не само да нема у Далмацији, него изгледа ни у другим крајевима.

Joj, nemoj sad i ti da počinješ. Dosta se o tome (pogrešno) pisalo na Krsti, već.

Zvonimir nije polu mitski i nije navodno pomenut uopšte.
 
Poslednja izmena:
Stipe je kod Hrvata ime neovisno o izvorištu od imena Stjepan, a kako se to ime doživljava kod vas, to nije moj problem.
Поздравио те бивши председник Стјепан Стипе Месић.
1656106282318.png
 
A kako znaš da je mislio na Srbe, kad je dalmatinac sinonim za Hrvate?
Netko tko se predstavlja da je dalmatinac u Srbiji, očito nije siguran u svoje srpstvo...
Imaš Srba kolko hoćeš koji su 1991. otišli iz Zagreba u Srbiju, i sad zamisli da ti iseljeni zagrebački Srbi sebe nazivaju purgerima tamo po Srbiji...:hahaha:


.
До 1991. Срби из Далмације у регионалном смислу нису себе сматрали Крајишницима него Далматинцима, тако је било пуно генерација уназад. Након 1991. неки су прихватили и да се називају Крајишницима, али нису због тога престали бити Далматинци већ сматрају себе и Крајишницима и Далматинцима. Неки далматински Срби појам Крајишник нису никад прихватили, као нпр. моји родитељи.
 
Poslednja izmena:
Срби у Далмацији живе стотинама година и били су углавном рурално становништво. Нпр. ја могу испратити да су ми преци по неким линијама у Далмацији од 16-ог, а по неким од 17-ог века.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Imamo tako u Bosni i Hercegovini različite konfesije koje su deo etnokonfesionalnih identiteta, pa opet regionalne identitete koji su ne sporni, bez obzira na to da li bi se susedi druge vere čak i poklali.

Niti može jedna grupa imati neki ekskluzivni primat nad drugom, bez obzira na neke kulturno-istorijske dosege, mnogobrojnost, itd.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Bukvalno nema. Nacije ovako razgraničene u ovim krajevima proizvod su 19. i zapravo čak 20. veka, i u slučaju Srba i Hrvata gotovo (u najvećoj meri) isključivo na osnovu toga kojoj grani hrišćanstva se pripada. Sva ta retroaktivna posmatranja, čisti su anahronizam.

Ne znam koliko puta treba ponavljati. Stefan Mitrov Ljubiša; kršten kao Stefan i to mu je jedino ispravno ime, celi život zvali su drugi Stjepan. I nikada se on nije pobunio da mu to nije pravo ime; ušao je i u sve enciklopedije tako, kao Stjepan, sve do današnjeg dana. Te podele; ta razgraničenja, proizvod su današnjeg vremena. Odnosno, nisu čak ni toliko stare.
То си се добро сетио. Мислим да чак на Љубишином гробу пише: Стјепан, а колико се сећам потписивао се са: Стефан. Чини ми се чак да је негде био бележен и као: Стеван. Одавно сам то читао.
 
То си се добро сетио. Мислим да чак на Љубишином гробу пише: Стјепан, а колико се сећам потписивао се са: Стефан. Чини ми се чак да је негде био бележен и као: Стеван. Одавно сам то читао.

Jeste, zvali su ga i Stevanom. Tačno, 'pogrešno' ime piše i na grobu.

220px-Stjepan_Mitrov_Ljubisa_tombstone.jpg


Nikada, apsolutno nikada, nikoga nije prekinuo i ispravio kako se zove. Niti je ikome palo na pamet da kaže kako on nije Srbin ili kako je Hrvat, jerbo je Stjepan (doslovno, ni u šali) sa hrvatske strane.

To možda savršeno oslikava do koje smo mere došli danas sa ovim razgraničenjima, koja jesu sastavni deo zaista svake nacionalne konstrukcije i deo zaokruživanja modernog identiteta, ali ne mogu se nikako retroaktivno (anahronistički) primeniti na istoriju.

Do koje smo mere došli s tim, dakle čak i u neki nakaradni teren, vidimo po tome što na ptf Politika ima više foruma koji kažu (verovali ili ne) da je sused hrvatska reč, a srpska samo turcizam komšija. I da ako neko napiše sused, to znači da ubacuje kroatizme u srpski jezik. :navodnik:

U stvarnosti i kroz istoriju, dakle mimo ovih modernih tendencija jezičkog razgraničenja, granice između Hrvata i Srba bile su mnogo manje. Nisu nikakve ekskluzivno hrvatske reči ni točka, ni križ, ni tisuća, ni hrvatski narodni nazivi za mesece,...ni gomila drugih reči kojima danas, sasvim pogrešno, i Hrvati i Srbi pripisuju nekakav ekskluzivizam (pa i retroaktivno projektuju).
 
Poslednja izmena:
Срби у Далмацији живе стотинама година и били су углавном рурално становништво. Нпр. ја могу испратити да су ми преци по неким линијама у Далмацији од 16-ог, а по неким од 17-ог века.

Kao što su i Turci živjeli stotinama godina u dalmaciji, a onda su potisnuti u Bosnu, ili se počeli po dalmaciji predstavljati kao ne-Turci...
I sad zamisli da potomci tih Turaka, koji su potisnuti u Bosnu, gdje sada žive, danas po Bosni sebe nazivaju dalmatincima, jer su eto stoljećima živjeli po dalmaciji kao uljezi, a u biti došli klat dalmatince...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Imamo tako u Bosni i Hercegovini različite konfesije koje su deo etnokonfesionalnih identiteta, pa opet regionalne identitete koji su ne sporni, bez obzira na to da li bi se susedi druge vere čak i poklali

Imamo i u Bosni danas potomke muslimana, koji su stoljećima živjeli u dalmaciji, ali su potisnuti iz dalmacije u Bosnu...
Jesu li ti muslimani danas, po Sarajevu, isto dalmatinci?
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kao što su i Turci živjeli stotinama godina u dalmaciji, a onda su potisnuti u Bosnu, ili se počeli po dalmaciji predstavljati kao ne-Turci...
I sad zamisli da potomci tih Turaka, koji su potisnuti u Bosnu, gdje sada žive, danas po Bosni sebe nazivaju dalmatincima, jer su eto stoljećima živjeli po dalmaciji kao uljezi, a u biti došli klat dalmatince...

Ti govoriš o ikavcima zapadne Bosne, oko Bihaća tj. o doseljenicima iz XVII stoleća.

To stanovništvo razdvojeno je po svom poreklu od svojih ranijih zavičaja više od 300 godina. Oni koji su došli iz Dalmacije, a upitno je jesu li postojali i ikakvi okviri da se oni identifikuju kao Dalmatinci u tom periodu, razdvojeni su od današnjeg perioda više od 3 puna veka. I nema, sem nekih dijalekatskih sličnosti sa populacijom Dalmacije, koliko je meni poznato, ništa dalmatinskog u zavičaju Fikreta Andrića. Ni po nekom kolektivnim identitetu; ničemu.

A i zašto bi? Posle toliko vremena. Čak i da su se, primera radi, identifikovali kao Dalmatinci u 17. v.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Jeste, zvali su ga i Stevanom. Tačno, 'pogrešno' ime piše i na grobu.

220px-Stjepan_Mitrov_Ljubisa_tombstone.jpg


Nikada, apsolutno nikada, nikoga nije prekinuo i ispravio kako se zove. Niti je ikome palo na pamet da kaže kako on nije Srbin ili kako je Hrvat, jerbo je Stjepan (doslovno, ni u šali) sa hrvatske strane.

To možda savršeno oslikava do koje smo mere došli danas sa ovim razgraničenjima, koja jesu sastavni deo zaista svake nacionalne konstrukcije i deo zaokruživanja modernog identiteta, ali ne mogu se nikako retroaktivno (anahronistički) primeniti na istoriju.

Do koje smo mere došli s tim, dakle čak i u neki nakaradni teren, vidimo po tome što na ptf Politika ima više foruma koji kažu (verovali ili ne) da je sused hrvatska reč, a srpska samo turcizam komšija. I da ako neko napiše sused, to znači da ubacuje kroatizme u srpski jezik. :navodnik:

U stvarnosti i kroz istoriju, dakle mimo ovih modernih tendencija jezičkog razgraničenja, granice između Hrvata i Srba bile su mnogo manje. Nisu nikakve ekskluzivno hrvatske reči ni točka, ni križ, ni tisuća, ni hrvatski narodni nazivi za mesece,...ni gomila drugih reči kojima danas, sasvim pogrešno, i Hrvati i Srbi pripisuju nekakav ekskluzivizam (pa i retroaktivno projektuju).
Ево:
1656109585099.png
1656109610606.png

Стефан или Стјепан

Утврђено је да записа о Љубишину крштењу, у Православној парохији будванској - нема! Једини (рецимо: крунски) доказ о имену Љубишину - ако већ, како смо рекли, нема крштенице, јесте: запис о вјенчању. Пошто ће о овом запису бити ријечи и надаље - овдје ћемо навести само битан податак о младенцима: "Вјенчани .... Љубиша С т е ф а н (н.спац), син Митра са Ђеловича Софиом ....".

..........................................................................................
Тачност података потврђују и кумови на вјенчању:
“Вићенцо Лукша из Виса дацијер у Будву” и Деља Јоко "сакрестант восточне церкве Будванскиа”.

..........................................................................................
Љубиша је - и то се мора истаћи, још за живота "допуштао" да му "кумују", и то: Стј.(епан), тако је потписао предговор (Читаоцима) за дубровачко издање (1875) - које се појавило : Шћепан..;

Тако се десило да је и покушај Љубишина сина Митра да оцу врати крштено име - остао без резултата! У "Гласу Црногорца"(бр. 49/1887) - објавио је "Позив на претплату - на списе свога оца Стефана - чије ће име у том облику - у огласу поновити још два пута: "...дјела покојног ми оца Стефана ..." и ".... у коме је бити објашњене све ријечи, које су ређе и непознатије изван Стефанова завичаја ....".

..........................................................................................
Софија - "удова Љубишина"- шаље познатим и значајним издавачима, браћи Јовановић из Панчева - рукопис "... покојног супруга Шћепана" - ословљавајући га овом домаћом и породичном варијантом - но, часна Браћа Јовановић издају (1882) Љубишине Приповијести - са двије варијанте његова имена: Стјепан - у наслову и Стеван - у предговору.

..........................................................................................
Од свих сачуваних потписа С. М. Љубише, налазимо 45 потписа са именом Стефан и то ћирилицом, 5 потписа Стефан латиницом, 4 потписа Стефано латиницом, 7 потписа Стеван ћирилицом, 39 с иницијалом С. (оба писма) и 9 с иницијалом Ст. (оба писма).
Иван Т. Калуђеровић - "Не/познати Љубиша"
 
Imamo i u Bosni danas potomke muslimana, koji su stoljećima živjeli u dalmaciji, ali su potisnuti iz dalmacije u Bosnu...
Jesu li ti muslimani danas, po Sarajevu, isto dalmatinci?

Vređaš, a dok sam pričaš krajnje nerazumne stvari.

Pre svega, dokaži koji se to Bošnjaci Abdićevog kraja smatraju Dalmatincima, da vidimo.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Кад сам рекао да је у Србији што се Крајишника тиче најбоље мишњење о Далматинцима а најгоре о Личанима и Кордунашима, да додам да Личани ипак боље стоје од Кордунаша. :)
Стереотипа у оквиру истог народа је вазда било и биће. Међу самим Крајишницима има стереотипа; Далматинци о Личанима, Личани о Далматинцима, Банијци о Кордунашима и обрнуто итд. И не само то, него у оквиру једне регије има микрорегионалних стереотипа. Па сам тако нпр. од мојих X пута чуо Буковчани су такви и такви, Врличани су такви и такви итд.

A sad me interesuje, koji su uzroci (očigledno vrlo izraženog) stereotipa o Kordunašima?
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ћуприју сам метнуо у "обор", па не видим на шта си му одговорио. Претпостављам да је то хрватска догма како Срби не могу бити Далматинци. Јбг, ипак је Далмација названа по старохрватском племену Далмата, Пицков дида замало што није са Диоклецијаном зидао чувену палату у Спалату. Неки од тих "бисера" ме је у свом свезнању убјеђивао да бих требао промјенити ник у мангуп или нешто слично "српског" поријекла, јербо је берекин хрватска ријеч. Кукавац није чуо за Италијане и њихов утицај кроз "повијест" у Далмацији. :)

Da, zaista lepo spakovane hrvatske bajke tisuću i jedna noć. I naravno da nisu Rimljani gradili razna naselja, od Iadere (Zadar), Vavarie (Bribira) do Burnuma (čini mi se Ivoševci kod Kistanja) nego autohtoni Hrvati sedmog stoleća

Pre rata sam bio na mestu gde je bio starorimski vojni logor, koji je bio najistaknutija tačka Rimskog carstva na prostoru tadašnje provincije Dalmacije. Jedan lokalni profesor Dalmatinac mi je rekao da se pretpostavlja da je podignuta tokom Oktavijanovih pohoda na tadašnje ilirske zemlje. I bili su toliko uspešni da je vojni logor imao svoj vodovod, koji je izgrađen sa izvora u selu Plavno, dužine oko 30 kilometara.

Prolazio sam tim krajem ne tako davno. Obrovac je, na primer, gotovo prazan grad. A sećam se pre rata da su u tadašnjoj opštini nosioci razvoja bili rudnici boksita, tj. u kasnijim godinama rudnicima metala. Eksploatacija rude počela je još davnih 50ih godina, i ruda je preko tadašnje Rovanjske luke brodovima i delimično preko Benkovca željeznicom izvožena u bivši Sovjetski Savez.

Nažalost, sa ekonomske tačke gledišta, ta fabrika je zatvorena deset godina pre rata, jer se pokazalo da nema dovoljno sirovina, a kasnije je devastirana. Koliko je meni poznato, ovo je i dalje veliki ekološki problem za ovo područje.
 
Кад је већ Кришна покренуо питање какви смо, ево неког мог утиска. Сматрам да смо ми Далматинци (мислим на Србе) "чудан" свјет. Нема у нас покрајинске солидарности или је бар ја нисам запазио. Далматинац се неће претрћи да помоггне другоме Далматинцу, чак ће се наслађивати ("ко га **бе, тако му и треба"). Ако нешто треба набавити, купити и при томе има избор урадити то код другог Далматинца или Личанина, Кордунаша... неће отићи код свог Далматинца, нити ће се кајати због тога. За разлику од нас, код Ликота и осталих Крајишника је супротно. Ако ли се "нањуше" :mrgreen: , ето их једног код другог. Имам утисак да су све Ликоте браћа и сестре, кумови и куме. Стрина је Личанка из Плашког. Кад крене са причом о свом брату, о својој сестри, теткама, стринама... па се на крају испостави да је то десета кисела вода, али њена, личка. :mrgreen:
 

Back
Top