Сјеверна Далмација

10690289_825481104177210_5388173536773587684_n.jpg
 
Добио сам књигу Раде Лежаића из Ђеврсака: "Сјећања и успомене народног учитеља из Книнске крајине". Фотографисао бих странице и качио овдје, али штампа је лоша (пресвјетла). Препоручујем и "Буковицу" Владимира Ардалића.
Krajina1 (1).jpg
Krajina1 (2).jpg
 
Krishna:
Становништво мог села Плавна код Книна према млетачком попису из 1735/36 (извор: државни архив у Задру) - бројеви представљају укупан број душа у једној породици https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно
Бусовић Радивој звани Вундак (8)
Бурсаћ Милан (19), Бурсаћ Тома (2), Бурсаћ Обрад (26)
Бојанић Вучен (8), Бојанић Богоје (6)
Билинић Радојица звани Вујко (13)
Крница Јован (12)
Карановић Милиша (14)
Кантар Милован (12), Кантар Божо (8)
Кривошија Илија (17)
Дукић Тома, Дукић Митар (15)
Дубајић Милин (22), Дубајић Радота (7), Дубајић Вулета (6), Дубајић Стојиша и његов син Лазо (9), Дубајић Радојица (5)
Драгишић Јосип (15), Драгишић Вујко (8), Драгишић Остоја (9), Драгишић Радосав (7)
Ђурић харамбаша Раде (33)
Ђумић Радиша, Ђумић Павле (8)
Грмуша Радован (24)
Јањанин Радав (6)
Јанишевић Радота (5)
Мовашић Милосав (6)
Мунимагарац Вујо (23), Мунимагарац Видо (8), Мунимагарац Вујин (5), Мунимагарац Радојица (9)
Масловара Илија
Новаковић Петар (9)
Опачић Радојица (9)
Пајић Петко
Поповић Алекса (8), Поповић Максим (10)
Петровић Максим (12), Петровић Јанко (33)
Перић Јован (12)
Половина Стоја удова
Радуловић Тадија (10)
Радић Раде (26), Радић Радојица (26)
Радуловић Илија (11)
Русић Милан (8), Русић Радојица (12), Русић Јован (11), Русић Вучета (10), Русић Радивој (9)
Ракић Марко (9)
Шимић сердар Иван (6)
Сладојевић Јован (14)
Шево Радосав (11)
Шевић Петар (13), Шевић Петар (8), Шевић Јанко (15)
Савић Радосав (12), Савић Симо (6), Савић Вујасин (8)
Шкорић Јуко (8)
Шакановић Сава (15)
Старчевић Јанко (6), Старчевић Ненко (6)
Торбица Радивој (26), Торбица Бајо (9), Торбица Максим (12), Торбица Вујо (5)
Војводић Војин (12)
Зорић харамбаша Стипан (17), Зорић Вучен Велић (14), Зорић Васил пок. Луке (10), Зорић Веселин пок. Мијаила, Зорић Јанко пок. Луке (9), Зорић Вучен пок. Вује (9), Зорић Лазо звани Голуб (15)
Зарач Новак (9)
Зугел Радан (4)

Прошле године је обележено 400 година постојања цркве Св. Ђурђа у Плавну.
Овако је изгледала позивница Плавањцима од стране Завичајног Друштва "Плавно" да дођу у Плавно на Спасовдан (слава Плавна) и присуствују обележавању 4 века постојања цркве.

Pogledajte prilog 565814
Kliknite za proširenje...
Da li postoji taj popis izt 1735/36 i za mesto Dobropoljce u Dalmaciji, da li možeš da mi proveriš jednu informaciju?
 
Holy1:
Da li postoji taj popis izt 1735/36 i za mesto Dobropoljce u Dalmaciji, da li možeš da mi proveriš jednu informaciju?
Kliknite za proširenje...

Попис из 1735/36 за Плавно сам наша на плавањском сајту. Један Плавањац историчар је пронаша податке у задарском архиву.
Не знам море наћи на интернету, али провај.
 
Krishna:
Попис из 1735/36 за Плавно сам наша на плавањском сајту. Један Плавањац историчар је пронаша податке у задарском архиву.
Не знам море наћи на интернету, али провај.
Kliknite za proširenje...
Da li znaš za još neke popisi sem onaj iz 1709. mletački, ima neki sitan popis iz 1754. god, ali u njemu ima par sela ali detaljan - sa porodičnim zadrugama imam iz 1834. god, fali mi onaj iz 1811. čini mi se...Do tog bih voleo doći.
 
Не знам да ли припада теми али колико се зна о насељавању Врлике и Бриштана код Дрниша? Истражујући мало по нету нашао сам неке контрадикторне хрватске податке, нпр. спомен презимена у 18. веку у Врлици а на другом месту стоји да су се доселили тек у 19. Код Врлике изгледа постоји место које има везе са мојим пореклом, мада нисам сигуран.
Требао бих да копам и по задарским архивима али и венецијанским јер ме интересује порекло одређених припадника венецијанске коњице и личне јединице Луја Детрика (стара задарска породица Детрић) која је 1740. била у Задру а деловала дуж Далмације против отомана. Могуће да су неки моји преци били у њој а пише да су пореклом из Удина, иако нису италијани.
 
White Guar:
Не знам да ли припада теми али колико се зна о насељавању Врлике и Бриштана код Дрниша? Истражујући мало по нету нашао сам неке контрадикторне хрватске податке, нпр. спомен презимена у 18. веку у Врлици а на другом месту стоји да су се доселили тек у 19. Код Врлике изгледа постоји место које има везе са мојим пореклом, мада нисам сигуран.
Требао бих да копам и по задарским архивима али и венецијанским јер ме интересује порекло одређених припадника венецијанске коњице и личне јединице Луја Детрика (стара задарска породица Детрић) која је 1740. била у Задру а деловала дуж Далмације против отомана. Могуће да су неки моји преци били у њој а пише да су пореклом из Удина, иако нису италијани.
Kliknite za proširenje...

Iz Udina ili UDBINE?

https://srbi.hr/cetina-crkva-svetog-spasa/


Hram Svetog Spasa u Cetini sagrađen je trudom i ljubavlju blagovernog kralja Tvrtka koji je, između ostalog, i Knin uvrstio u srpske gradove po tvrdnjama Danila Farlatija. U njegovo doba udareni su temelji i drugih pravoslavnih hramova u Dalmaciji; hram Svetoga Jovana Krstitelja u Bribiru i jedna crkva u Klisu. Pred kraj svog života, po tvrdnjama srpske istoriografije, Tvrtko je sazidao i hram u Cetini, posvećen prazniku Vaznesenja Gospodnjeg.

Po rečima Cetinjanca, Dušana Barišića, pravoslavni narod u Cetini ovaj je hram uvek koristio kao svoj, a u groblju koje se nalazi u crkvenoj porti narod Cetine bio je i sahranjivan, o čemu i danas svedoče stari grobovi i natpisi na nadgrobnim spomenicima. Kako kaže, nakon imperije Turaka kada je hram porušen, njegovi ostaci su ostali da svedoče o vremenu i ljudima, a novi, istoimeni hram narod je podigao nedaleko od starog, na samom izvoru reke Cetine. Ktitor novoizgrađene crkve bio je Marko Četnik sa svojom suprugom Jelenom, a njihovi zemni ostaci sahranjeni su u unutrašnjosti crkve.

– Po predanju, i onome što ja znam slušajući od starijih generacija, do izgradnje nove crkve stanovništvo je odlazilo u staru, čak i u vremenima kada je bila porušena i kada su od nje ostale samo zidine. Tu su se i krštavali, venčavali i sahranjivali. Istovremeno, odlazilo se i u crkvu Svetoga Nikole koja se nalazi u Vrlici, a koja opet nije bila tako blizu – kaže Barišić.

U Ljetopisu blaženopočivšeg Episkopa dalmatinskog, Simeona Končarevića, navodi se da je Tvrtko, kralj Srba i Bosne, izdao u Sutjesci 1389. godine kraljevsku Gramatu kojom potvrđuje gradnju hrama Svetog Spasa na Cetini, odmah nakon Kosovskog boja, kada je zaustavljeno širenje turske države na Balkanu i kada je nastavljeno utvrđivanje Tvrtkove vlasti na području Dalmacije.

Nikodim Milaš, u svom nadaleko poznatom delu Pravoslavna Dalmacija, navodi kako su Turci bili napali i na Bosnu, ali kako ih je bosanska vojska iste 1389. godine „potukla do nogu“. Druga, slavodobitna vojska, prodrla je preko reke Cetine sve do Jadranskog mora, i radi spomena na tu slavnu pobedu nad Turcima, blagočestivi kralj, Stefan Tvrtko, zablagodario je Gospodu, svedržitelju, i podigao novi hram Hrista Spasitelja na reci Cetini.

– Ova crkva je sagrađena u gotskom stilu. Oltar je okrenut ka istoku, a svuda uokolo nalaze se grobovi cetinskih Srba pravoslavne veroispovesti. I sami grobovi, kao što tradicija nalaže, okrenuti su ka istoku jer, kao što nam vera kazuje, upravo sa istoka očekujemo drugi Hristov dolazak odnosno vaskrsenje mrtvih – objašnjava sveštenik Milan Kadijević.
 
Барышников:
Iz Udina ili UDBINE?
Kliknite za proširenje...

Пише баш Удине, плус су им лична имена италијанска: Анђело, Гашпаро итд. Моја претпоставка да су итализирани Срби. Пронашао сам много таквих случајева копајући по документима, још у 15. и 16. веку.
Иначе постоји засеок близу извора Цетине са тим презименом, у близини Врлике, зато претпостављам да имам некакво порекло одатле. Врлика - Дрниш, та нека линија са могућом везом са Дубровником и Задром. Шта више са друге стране Динаре, дакле недалеко од Врлике је једно од потврђених матичних села мог рода.
Не бих да давим тему личном историјом, и ја сам ионако у међувремену одустао од истраживања.
 
White Guar:
Пише баш Удине, плус су им лична имена италијанска: Анђело, Гашпаро итд. Моја претпоставка да су итализирани Срби. Пронашао сам много таквих случајева копајући по документима, још у 15. и 16. веку.
Иначе постоји засеок близу извора Цетине са тим презименом, у близини Врлике, зато претпостављам да имам некакво порекло одатле. Врлика - Дрниш, та нека линија са могућом везом са Дубровником и Задром. Шта више са друге стране Динаре, дакле недалеко од Врлике је једно од потврђених матичних села мог рода.
Не бих да давим тему личном историјом, и ја сам ионако у међувремену одустао од истраживања.
Kliknite za proširenje...
Gde nalazis spise iz 15. I 16. veka , meni bi bilo interesantno gledati to i citati...?
 
Пре неколико година док сам листао пописе далматинских градова 15. и 16. века, и читајући друге сличне радове (сви су хрватски, преко нета) приметио сам тренд десрбизације презимена, слично ономе у Војводини. Рецимо задарска породица Детрић постаје Детрико, Вукасовић - Волкасе, а конкретно за 15. и 16. век, у Задру породица Гверчевић (Гргур Гверчевић помиње се 1465.) а 1582. повезују у фусноти Лоренца Гуерција (Lorenzo Guerzo) са њим, ваљда у смислу сродства. Да забуна буде већа 1586. исто у Задру помиње се Лоренцо Гверини, под сумњом да се ради о истој особи. Дакле за сто година долазимо од Гверчевић до Гверини.
Читајући италијанске чланке о венецијанској породици Гверини сами кажу да је заправо далматинског порекла, а у Далмацији јесте живела породица Гверини која 1583. подиже цркву светог Николе на Салима код Задра. Њима се у међувремену губи траг а Хрвати кажу да су италијани иако се јављају као грађани Задра.
А у Дубровнику је 1245. рецимо била породица де Гвереро (или Гверерис) а сва имена су им словенска, рецимо ћерке су биле: Првослава, Добра, Драга и Деса, и све удате за племићле породице међу којима беху и Волкаси тј. Вукасовићи.
Дао сам неке конкретне примере али има их пуно. Само гуглај попис становништва Задра 15/16 век и наћи ћеш све ово.
 
White Guar:
Пише баш Удине, плус су им лична имена италијанска: Анђело, Гашпаро итд. Моја претпоставка да су итализирани Срби. Пронашао сам много таквих случајева копајући по документима, још у 15. и 16. веку.
Иначе постоји засеок близу извора Цетине са тим презименом, у близини Врлике, зато претпостављам да имам некакво порекло одатле. Врлика - Дрниш, та нека линија са могућом везом са Дубровником и Задром. Шта више са друге стране Динаре, дакле недалеко од Врлике је једно од потврђених матичних села мог рода.
Не бих да давим тему личном историјом, и ја сам ионако у међувремену одустао од истраживања.
Kliknite za proširenje...

Ako si I2-Din-Sever, onda smo 99% relativno bliski, tamo su svi I2-Din-sever genetski slični jako, u proseku sličniji nego Vasojevići ili Kuči medju sobom. Moji su iznad izvora Cetina, pod Dinarom.

https://www.google.rs/maps/place/Ba...26833b008e2f1e3!8m2!3d44.0033333!4d16.4513889
 
Тестирана родбина (из Бања Луке) ми је I2 (M-423), то је све што знам. Што се тиче Врлике, као што сам рекао није то ништа потврђено осим истог презимена, релативне близине и (велике) физичке сличности. Тај засеок је у месту Виналић, а други код Дрниша, Доње Бриштане. Оба места су имала православну цркву светог Николе, моје славе, односно Врлика ваљда има и даље. Проблем је што смо подељени на православне и католике, односно Србе и Хрвате па је табу тема али ја сам апсолутно сигуран да смо исти род.
 
White Guar:
Тестирана родбина (из Бања Луке) ми је I2 (M-423), то је све што знам. Што се тиче Врлике, као што сам рекао није то ништа потврђено осим истог презимена, релативне близине и (велике) физичке сличности. Тај засеок је у месту Виналић, а други код Дрниша, Доње Бриштане. Оба места су имала православну цркву светог Николе, моје славе, односно Врлика ваљда има и даље. Проблем је што смо подељени на православне и католике, односно Србе и Хрвате па је табу тема али ја сам апсолутно сигуран да смо исти род.
Kliknite za proširenje...

A koje ti je je prezime?
Pa tamo su svi podeljeni na pravoslavne i katolike!
 
Гверић, с тим да су ми и Гвере род. На једном другом форуму смо већ имали доста опширну дискусију и дошли до закључка да је Доње Пеуље једно од матичних села, тамо је засеок Гвере. Мени боде очи што је неких 35км одатле засеок Гверићи, у Виналићу код Врлике, са којима никада нисмо комуницирали јер су Хрвати али је физичка сличност између нас (а ту мислим баш на наш огранак Гверића) баш упадљив. Сувише случајности је уплетено да бих игнорисао.
Е сад када сам тражио најранији помен презимена пронашао сам те из Удина 1740-их али стационирани у Задру у склопу јединице Луја Детрика. Пише да им је презиме у оригиналу Гуериц (Guerich) а овде превели као Гверић. 1760-их поново има Гверића у јединици под Пасквалијем али сада већ имају српска имена (Марко, Иван) и пише само да су из Истре. Немам појма имају ли икакве везе са нама.
Други најранији помен је Ката Гверић за коју пише да је рођена 1777. у Врлици и удата за Гргура Вранчића, имали сина Николу. Ово се опет не слаже са тврдњом хрватских извора да су Гверићи населили Врлику тек на прелазу из 18. у 19. век и то из Дрниша. А на једној старој мапи пронашао сам цркву светог Николе недалеко из засеока Гверићи у Доњим Бриштанима код Дрниша.
О "италијанском" пореклу Гверића писао је и Накићеновић наводно преко Млетака али и сам каже да не зна јесу ли изворно италијани или Срби насељени у Италији. Е па данас знамо да су дефинитивно Срби.
Други податак који се износи онако успут у једној књизи (заборавих наслов) је да су се Гвере презивали Милишић, највероватније од купрешких Милишића а који су ваљда из Требиња или околине. Ако је та теорија тачна, до промене презимена је морало доћи најкасније 1750. а вероватно доста раније, јер су тада већ Гвере велика задруга у Пеуљама.
То је отприлике све што се зна укратко.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Pumpaj Dinstanović
Odnosi Ugarske i Svete stolice, međunarodna politika pape Grgura VII (1073-1085) i slovenska kraljevstva
23 24 25
Odgovora
600
Pregleda
6.970
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top