Сјеверна Далмација

Берекин:
Сигуран си да су ти Гверићи у Бриштанима Срби?
Kliknite za proširenje...

Ако су повезани са Гверићима у Врлици а опет, ови са нама, онда морају то бити. Мада увек постоји опција да Гверићи с оне стране Динаре немају никакве везе са нама, осим заједничког презимена и географске близине. Пошто немам никакав траг којим бих доказао повезаност остаје само као опција.
 
White Guar:
Гверић, с тим да су ми и Гвере род. На једном другом форуму смо већ имали доста опширну дискусију и дошли до закључка да је Доње Пеуље једно од матичних села, тамо је засеок Гвере. Мени боде очи што је неких 35км одатле засеок Гверићи, у Виналићу код Врлике, са којима никада нисмо комуницирали јер су Хрвати али је физичка сличност између нас (а ту мислим баш на наш огранак Гверића) баш упадљив. Сувише случајности је уплетено да бих игнорисао.
Е сад када сам тражио најранији помен презимена пронашао сам те из Удина 1740-их али стационирани у Задру у склопу јединице Луја Детрика. Пише да им је презиме у оригиналу Гуериц (Guerich) а овде превели као Гверић. 1760-их поново има Гверића у јединици под Пасквалијем али сада већ имају српска имена (Марко, Иван) и пише само да су из Истре. Немам појма имају ли икакве везе са нама.
Други најранији помен је Ката Гверић за коју пише да је рођена 1777. у Врлици и удата за Гргура Вранчића, имали сина Николу. Ово се опет не слаже са тврдњом хрватских извора да су Гверићи населили Врлику тек на прелазу из 18. у 19. век и то из Дрниша. А на једној старој мапи пронашао сам цркву светог Николе недалеко из засеока Гверићи у Доњим Бриштанима код Дрниша.
О "италијанском" пореклу Гверића писао је и Накићеновић наводно преко Млетака али и сам каже да не зна јесу ли изворно италијани или Срби насељени у Италији. Е па данас знамо да су дефинитивно Срби.
Други податак који се износи онако успут у једној књизи (заборавих наслов) је да су се Гвере презивали Милишић, највероватније од купрешких Милишића а који су ваљда из Требиња или околине. Ако је та теорија тачна, до промене презимена је морало доћи најкасније 1750. а вероватно доста раније, јер су тада већ Гвере велика задруга у Пеуљама.
То је отприлике све што се зна укратко.
Kliknite za proširenje...

Рођаче, немој се много мучити, иди лепо на ПОРЕКЛО.РС, сада је акција ДНК тестирања, то се ради једном у животу, и 6,000 није много.
И лепо видиш све са којима си род, а са којима ниси, и решен посо. Ако испаднеш И2-Дин-север, добродошао у породицу! Ако не, опет боље те нашли, и нема много приче!
...
Ко је Рват а ко Србин? То је тешко питање

https://www.poreklo.rs/2019/12/06/v...pust-na-dnk-testiranje-pozurite-prijavite-se/


Велики новогодишњи попуст на ДНК тестирање. Пожурите, пријавите се!
Аутор: Уредник Објављено: децембар 06, 2019 На: Вести, Препоручени Текстови | Коментари : 0
Друштво српских родословаца „Порекло“ у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла, 20. децембра 2019. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.
Друштво је за ову прилику обезбедило велики попуст на тестирање. Уместо пуне цене у износу од 13.000 динара, само 20. децембра 2019. цена тестирања биће 6.000 динара! Уз овај износ, потребно је уплатити и најмање 500 динара донације за Српски ДНК пројекат.

Пријаве за тестирање шаљите на dnk@poreklo.rs са назнаком: Пријава за новогодишњу акцију ДНК тестирања.

По пријему пријаве добићете све неопходне инструкције (о месту и времену одржавања тестирања, као и податке у вези уплата).

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ са плаћеном годишњом чланарином, могу да предложе два кандидата за тестирање по цени од по 6.000 динара. За ове кандидате није потребна уплата донације за Српски ДНК пројекат.
 
White Guar:
Ако су повезани са Гверићима у Врлици а опет, ови са нама, онда морају то бити. Мада увек постоји опција да Гверићи с оне стране Динаре немају никакве везе са нама, осим заједничког презимена и географске близине.
Kliknite za proširenje...
Распитао сам се, Гверићи у Бриштанима су Хрвати.
 
Знам да јесу сада, као и ти у Врлици. Само сам сумњао на можда српско порекло. Читао сам коментаре врличких Гверића где и сами траже своје порекло. И директор задарског архива је Анте Гверић. Биће да немамо никаквих веза са њима.
 
О презимену Гверо/Гверић из књиге "Српска Презимена" од Мирослава Нишкановића, у најбитнијим цртама

Гвера је реч која означава "рат", "бој" и долази од италијанског guera, а франачког је порекла. С друге стране основа речи гверо могла би бити и guercio са значењем разрок или онај који гледа криво, такође из италијанског језика, а у ствари из лангобардског. У вези са гверити је и гвирити - "упирати очи у нешто." На крају могуће је да је надимак Гверо родоначелник данашњих Гвера, Гверина, Гверовића, Гверића добио надимак по томе што је видео само на једно око.
По нашим сазнањима крајем XIX века Гвере су забележене у парохијама Варцар Вакуф, Главице (Гламоч), Гламоч, Јаворани (Бања Лука), Кључ, Петровац и Шеховци (Варцар Вакуф) и сви славе Никољдан. У исто време Гверићи у парохији Бараћани славе Василијиндан.
Гверића је половином XX века било на простору Републике Хрватске у околини Дрниша (Богатић, Бриштане, Сиверић), Сиња (Вињалић) и у Вировитици и околини (Луг Градински). У исто време забележена је једна породица Гвера у Вуковару; две породице са презименом Гверин на острву Ижу (Задар) и једна у Загребу; Гверовићи су у то време били концентрисани у околини Дубровника (Осојник, Ступа, Трстено, Затон, Завреље), а евидентирано је у Прекопакри (Пакрац) и презиме Гверина.
У околини Бихаћа један од заселака села Заложја зове се Гверићи - у првој половини XX века 5 кућа Гверића муслимана за које се не зна одакле су се доселили... Истоимено село забележено је крајем XIX века и у тадашњем травничком котару.
У Главице (Гламоч) доселили су Гвере, како је забележено у првој половини XIX века из Пеуља (Босанско Грахово). По предању старо презиме им је било Милишић, славе Никољдан.
У Тук-Џевару Гвера је било у првој половини XX века две куће. Доселили су се ту из Пеуља у првој половини XIX века, где су живели у задрузи од 73 члана. Славе Никољдан.
Милишићи у Новом Селу и Мрђеновцима (Купрес) славе Никољдан. Сматрају се старим насељеницима непознатог порекла. Забележено је за њих и да су приликом насељавања били једно време у Љуши (Јањ).
Занимљиво је за Гламоче у Руштима (Невесиње) да почетком XX века забележено да су од Милушића (Милишића - НМ) и да су дошли из Дубрава на читлук. По истом предању они су од Миле, једног "од главара Херцега Шћепана."
Распростањеност носилаца овог и сличних презимена показује да су распоређени у неколико ареала и то пре свега у западној Босни, Далмацији и залеђу Дубровника, те да су остали њихове старије и новије раселице. Има их православних, католика и муслимана. За оне који су православни Срби изгледа да су сви истог порекла, потврда томе могла би бити што славе исту славу - Никољдан.
Матица им је свима изгледа била у Херцеговини. Не знамо када је дошло до расељавања и раслојавања међу њима. У измењеним друштвено-економским и политичким условима неки од њих променили су веру па су тако они који су се одселили у залеђе Дубровника прешли на католичанство, неки који су остали у Херцеговини и неки од њих даље одсељени на северозапад су прихватили ислам, а они који су остали у православној вери покренули су се на сеобу и настанили просторе западне Босне.
Забележено предање да им је старо презиме било Милишић, може бити од помоћи у даљим истраживањима.
 
Јаворани, Бања Лука - из непосредне близине су моји пореклом. Видим да има и стара дрвена црква светог Николе из 1756. Питам се да се нису населили родови Никољштаци тада а забележени тек крајем 19. века јер можда није било редовних пописа, и то из правца Пеуља преко Гламоча. И данас тамо има Гвера.

Већ сам споменуо да сам на једној мапи Бриштана нашао цркву светог Николе али не знам да ли је и данас тамо. За Врлику већ знамо, дакле свуда где су присутни углавном је и свети Никола.

Хвала на овом тексту, све је објашњено. Могу само да додам да има Гвера и у Котору присутних у 18. веку а чини ми се и раније.
 
Holy1:
Hvala ti! Svaka nova informacija o nama Dobrićima mi mnogo znači! Da li ima nekih popisa iz sela Dobropoljci iz tog doba?
Kliknite za proširenje...

Ја нажалост немам.

Бацио сам поглед на попис неколико отока код Задра из 1608 године, нађе се истих и сличних презимена ки код далматинских Срба.
Ево нпр. Кукљица на Угљану http://www.zadarskibodul.com/?p=1666
- Кошчић (Кукљица) / Кошчица (Стрмица/Книн)
- Косовић (Кукљица) / Косовић (Земуник/Доњи)
- Малетић (Кукљица) / Малетић (Пађене/Книн)
- Јанковић (Кукљица) / Јанковић (Бободол/Дрниш)
- Кожул (Кукљица) / Кожул (Ислам Грчки и Биљане Доње/Бенковац)
- Девић (Кукљица) / Девић (околина Бенковца и Дрниша)
 
Čak u Splitu ili Šibeniku ima ulica pod nazivom Dobrić, i crkva doduše katolička katedrala u šibeniku ili skradinu (već sam zaboravio) kojoj je ktitor bio naš neki Dobrić. Ja ne znam odakle smo se mi Dobrići doselili ili došli u Dalmaciju i koje godine, to me jako interesovalo..
 
Holy1:
Čak u Splitu ili Šibeniku ima ulica pod nazivom Dobrić, i crkva doduše katolička katedrala u šibeniku ili skradinu (već sam zaboravio) kojoj je ktitor bio naš neki Dobrić. Ja ne znam odakle smo se mi Dobrići doselili ili došli u Dalmaciju i koje godine, to me jako interesovalo..
Kliknite za proširenje...

1647 се дио Добрића иселили из Добропољаца у Љубач код Задра, а предводио их је харамбаша Јован Добрић. Сигурно сте у тим крајевима барем од 16-ог в. Ето на Пашману су 1608 пописани Добрићи, који су врв. у вези с вами. Добропољци, Љубач, Пашман, све је то близу, ишло се мало тамо мало вамо...
 
Krishna:
1647 се дио Добрића иселили из Добропољаца у Љубач код Задра, а предводио их је харамбаша Јован Добрић. Сигурно сте у тим крајевима барем од 16-ог в. Ето на Пашману су 1608 пописани Добрићи, који су врв. у вези с вами. Добропољци, Љубач, Пашман, све је то близу, ишло се мало тамо мало вамо...
Kliknite za proširenje...
Taj isti Jovan Dobrić je predvodio morlake protiv turaka u bitci u Lici kod Udbine? Mislim da svi mi Dobrić u dalmaciji vodimo poreklo od jednog čoveka..Da li imas jos nekih podataka o tom Jovanu Dobriću? Ja sam našao nekog Tudora Dobrića u popisu šibeničkih i okolnih morlaka 1638. god..
 
Krishna:
Сигурно сте у тим крајевима барем од 16-ог в.
Kliknite za proširenje...
Da li znaš za tvoje odakle su došli? Da li postoji mogućnost da smo starosedeoci? Meni iskreno ima mnogo poklapanja..Npr, mesto DOBROpoljci sa korenom reči DOBRO bas kao i nase prezime DOBRIC koje u svojoj srži ima reč DOBRO (neko će reći da je u pitanju patronim- i da jeste opet to ime u svom korenu ima značenje DOBAR-DOBRO), crkva sv. Đorđa je u Dobropoljcima podignuta 1500 i neke god..Zaštitnik naše kuće Dobrića je takođe sveti Đorđe, da li je to slučajnost? Da li je slučajnost da smo bili najbrojniji u selu? Meni to na neki čudan način govori da smo mi možda i osnovali to selo i taj hram pod nazivom DOBROPOLJCI i crkva sv. Đorđa.
 
Holy1:
Da li znaš za tvoje odakle su došli? Da li postoji mogućnost da smo starosedeoci? Meni iskreno ima mnogo poklapanja..Npr, mesto DOBROpoljci sa korenom reči DOBRO bas kao i nase prezime DOBRIC koje u svojoj srži ima reč DOBRO (neko će reći da je u pitanju patronim- i da jeste opet to ime u svom korenu ima značenje DOBAR-DOBRO), crkva sv. Đorđa je u Dobropoljcima podignuta 1500 i neke god..Zaštitnik naše kuće Dobrića je takođe sveti Đorđe, da li je to slučajnost? Da li je slučajnost da smo bili najbrojniji u selu? Meni to na neki čudan način govori da smo mi možda i osnovali to selo i taj hram pod nazivom DOBROPOLJCI i crkva sv. Đorđa.
Kliknite za proširenje...

Не знам, али с обзиром на помен Добрића почетком и у првој половини 17-ог в. у широј околини Задра сигурно да је сте били тамо у 16-ом в.

О дубљем поријеклу најпрецизнији одговор море дати генетика, ондосно y днк.
 
Krishna:
Не знам, али с обзиром на помен Добрића почетком и у првој половини 17-ог в. у широј околини Задра сигурно да је сте били тамо у 16-ом в.

О дубљем поријеклу најпрецизнији одговор море дати генетика, ондосно y днк.
Kliknite za proširenje...
Ja sam se testirao..23 markera -> I2a >PH908. Ali ne razumem se u genetiku. Znam samo da je u pitanju dinarski gen.
 
Holy1:
Ja sam se testirao..23 markera -> I2a >PH908. Ali ne razumem se u genetiku. Znam samo da je u pitanju dinarski gen.
Kliknite za proširenje...

Треба да видиш с ким имаш поклапања, да ти неко ко познаје добро генетичку генеалогију протумачи резултат. Кад се каже само I2-PH908 то је широк појам, јербо је та мутација стара 1800-1900 година. Сваки резултат је прича за себе.
 
Poslednja izmena:
Krishna:
Треба да видиш с ким имаш поклапања, да ти неко ко познаје добро генетичку генеалогију протумачи резултат. Кад се каже само I2-PH908 то је широк појам, јербо је та мутација стара 1800-1900 година. Сваки резултат је прича за себе.
Kliknite za proširenje...
aha, hvala ti
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Pumpaj Dinstanović
Odnosi Ugarske i Svete stolice, međunarodna politika pape Grgura VII (1073-1085) i slovenska kraljevstva
23 24 25
Odgovora
600
Pregleda
6.970
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top