Nisu, znam ih ja sve, ovaj što je snimao tu emisiju je jedan od lošije cenjenih u njihovom poslu (jedan od Martonoških bombondžija, jel). Najcenjenije porodice su iz Bačkog petrovog sela i iz Čuruga, da ne reklamiram firme, ali ako nekom treba kontakt, može na pp. Uglavnom svi koriste mnogo više boje i arome nego što je dozvoljeno i zdravo, takva je vrsta zanata. Nekad su se bombone punile pekmezom, koristio se želatin od goveđih kostiju spremljen u domaćoj izvedbi, krompirov skrob...pričali su mi oni o tome. Sada takve stvari nemaju prođu i oni se prilagođavaju tržištu. Ne možete ni da pretpostavite koliko šećera, arome i limutusa ima u svakoj žele bomboni. Mada, ja ih volim, ali jedem samo od jednog proizvođača. Uzela sam ja od njih malo agar agara da napravim žele po svom ukusu, ali kad sam posle dodavanja šećera, limuntusa i arome i pristojnoj količini videla da to ne liči ninašta, pomirila sam se sa sudbinom da dobar žele, mora biti i ekstremno nezdrav žele.
