Не бих баш да га бацим узалуд, неко је крв пи*шао за то, преци, а и ја ћу, надам се, ако ја ништа не успем опет је греота због предака. Да бар могу људи да користе јавна добра док су живи а да се то не наслеђује, да стагнирају и да не мисле на материјално и шта ће бити иза њих, а не да морају да стичу или да и сами наслеђују, па да им то онда пропада ако немају наследнике и да им џаба њихов животни труд и труд њихових предака.
Имаћу дете кад остарим, таман ћу бити у пензији и неоптерећен егзистенцијом, а моћи ћу и тако додатно и опуштено да радим без страха од незапослености и присиле. То није ништа горе него родити дете ако си подстанар или под кредитом.
