Сербски времеплов

Интересантно је колико је запажених споменика било подигнуто краљевима Петру и Александру, а ваљда су их све успели уништити, колика је била нетрпељивост непријатеља и комуниста према овој двојици српских и југословенских владара.

Ово је рецимо рељеф са представом краља Петра из Дубровника.

dubrovnik.jpg
 
Могло би проћи на овој теми. :)

Списак рукописа Српске Александриде, коришћених за објаву Романа о Александру, у издању СКЗ 1986. године

Screen_Shot_04-09-18_at_07.58_PM.jpg

Screen_Shot_04-09-18_at_07.58_PM_001.jpg

Screen_Shot_04-09-18_at_07.58_PM_002.jpg

Screen_Shot_04-09-18_at_07.59_PM.jpg

Screen_Shot_04-09-18_at_07.59_PM_001.jpg


У ова два списка није убројано још можда десетак других тада познатих преписа.

Не знам да ли је међувремену откривен неки нови препис, с обзиром на појаву интерента, а и нека друга отркића сличне природе, која су можда мање очекивана од много дуже популарније Александриде? ;)

Иначе, на страницама expositions.nlr.ru објављена су оба петроградска преписа Српске Александриде: 1. Александрия. XV в.; 2. Александрия сербской редакции. перв. четв. XVI в.
 
У Сплиту 1943.године

Glavar Građanske uprave donosi naredbu u kojoj se naređuje da se na području grada moraju skinuti i brisati svi talijanski natpisi, nazivi i znakovi bilo koje vrste, kako na kućama tako i u kućama, te da se odmah uspostave stari nazivi ulica grada Splita uz sljedeće promjene:

# Narodni trg zvat će se Trg poglavnika Ante Pavelića
# Beogradska ulica # Ulica Stjepana Radića
# Ulica kraljice Marije # # Branka Roglića
# Balkanska cesta # Ustaški put
# Brankov prilaz # Prilaz Crne legije
# Hajduk-Veljkov put # Domobranski put
# Ulica XI. puka # SS Divizije prinza Eugena
# Poljana Regenta Aleksandra # Poljana 20. lipnja
# Sokolska ulica # Ulica Stipe Javora
# Ulica vojvode Putnika # Slovačka ulica
# Prilaz vojvode Mišića # Prilaz Jure Francetića
# Zmaj Jovanova (!?) ulica # Ulica Augusta Harambašića
# Ulica vojvode Putnika # Ulica dr. Ivana Cuzzia
# Obala vojvode Stepe # Obala Josipa Ruđera Boškovića (!?)

21_skidanje_naziva_ulica.jpg


http://www.ratnakronikasplita.com/kronika/1943-3
 
Poslednja izmena:
Боже, како леп споменик! Није ни чудо што имамо тако мало лепих споменика, кад се види колико су их разноразни злотвори уништили.

U periodu od maja 1941. pa do, u najboljem slučaju, jeseni iste godine, samo sa teritorije koja je ušla u sastav NDH (Hrvatska i Bosna i Hercegovina) uklonjeno je i uništeno stotinjak spomenika. Od jedne relativno ozbiljne i kvalitetne produkcije nije ostao niti jedan, baš kao i u ostalim delovina zemlje. Kada je po zvaničnom raspadu Kraljevine Jugoslavije, posle ponižavajućeg šestoaprilskog rata 1941. teritorija zemlje je surovo rasparčana i podeljena. Nove vlasti, izuzev donekle u tzv. centralnoj Srbiji, nisu dugo čekale da uklone sva omrznuta zatečena spomenička znamenja. Pripreme za te događaje bile su veoma jasne i brze – odmah po organizovanju vlasti na novim državnim teritorijama trebalo je ukloniti sve ostatke prethodne državne zajednice sa posebnim akcentom na dinastičke spomenike. Na severnim teritorijama zemlje, u Sloveniji, Dalmaciji, Dubrovniku i Crnoj Gori, italijanske okupacione vlasti zvanično uklanjaju spomenike putem svoje lokalnih birokratskih uprava. U velikom, centralnom delu kraljevine, uključenom u NDH, gde je podizanje u međuratnom periodu bili veoma intenzivno, vlast preuzima ustaški režim koji temeljno ruši sve zatečene spomenike kraljevskog režima. Na teritoriji Bačke tu ulogu preuzimaju mađarske okupacione vlasti, u Banatu nemačka vlast a u Makedoniji bugarske, koje se posebno brutalno obračunavaju sa zatečenim spomenicima, kako onim iz doba kraljevnine, tako i onih iz srednjeg veka.

I Zelenaši su rušili, Cetinje, Meštrović:

cetinjemon.jpg



Skoplje:

Skopje_stari_spomenici.jpg
 
Poslednja izmena:
Колега, знаш ли нешто више о средњовековним споменицима који су се нашли на мети бугарског окупатора?

Такође, ако имаш (тј. имате, јер се позив односи и на друге) још слика уништених споменика, молим те постави их.

(Назад у егзил)
 
Син Србина из Црне Горе, белогардејца, постао је истакнути совјетски скулптор, совјетски Микеланђело

МАЈКА ОТАЏБИНА

На Мамајевом кургану, брду изнад Волгограда, на месту епске Стаљинградске битке, стоји колосална, моћна и страшна статуа „Мајке Отаџбине“ са мачем дугим 33 метра. Споменик jе дизајнирао Јевгениј Вучетич, вајар српског порекла.
4684664.jpg


Скулптура је висока 85 m (од тога је 52 m висина саме скулптуре, а 33 m је дугачак мач), а тешка 8 хиљада тона. Постоље је високо 16 m, али је укопано у земљу, док је изнад земље само мали његов део, висок 2 m. За изградњу споменика употребљено је 5500 тона бетона и 2400 тона метала, а за ојачање темеља насуто је 150 хиљада тона земље. Костур од армираног бетона изнутра се састоји од засебних ћелија, односно комора, а придржава се затегнутим сајлама које су смештене унутар скулптуре. Свака сајла је тешка 60 тона.

rodina-mat_208.jpg
20070816212957majka_domovina_rusija_yevgeny_vuchet  ich_mamayev_kurgan_volgograd.jpg


 
Poslednja izmena:
Jako mi ide na živce one infatilne priče koje se zovu "Naše gore list" , jer šta mi imamo od toga što je neki tamo ruski velikan bio srpskog porekla??

Ima vagon kriminalaca i ubica po Evropi i Americi koji imaju srpske korene pa ih ne pominjemo , jer eto samo oni koji su bili dobri su naši a ovi koji su bili zli oni postali takvi jer su se valja odrodili.

Tema je koliko viidm srpski vremeplov , ali zatečnik teme voli neki drugi jezik a ne srpski pa ga naziva "serbski" jer misli da smo Rusi ili živi u srednjem veku kadf se možda tako i izgovaralo.

Dakle , tema je o Srbima koji jesu bili Srbi i radili za Srbe sa srpskim narodom.

Mislim lepo je znati da je neko srpskog porekla , ali to nisu Srbi.
 
..Трагајући за слободом, српски граничари из Поморишја и Потисја, половином 18. века, населили су области око Дњепра и Дона - Нову Сербију и Славјаносербију.....

Славяносербск
Слов'яносербськ
Slavjanoserbsk



Danas se nekadašnji srpski grad Slavjano-Serbija nalazi u Luganskoj oblasti, u Ukrajini, koja ima 17 opština i 2,6 miliona stanovnika. Sam grad Slavjanoserbsk je u zapadnoj Ukrajini ima oko 12.000 duša i na centralnom trgu ispred opštine impozantan spomenik sa figurama Kozaka- Srbina i Rusa, s natpisom „Nema svetijih veza od bratskih” na ruskom, ukrajinskom i srpskom jeziku. U bogatom opštinskom muzeju čuvaju se uspomene o doseljenim Srbima, vojničke karte i dokumenta, ali i kopija slike Paje Jovanovića „Seoba Srba”. Granice opštine Slavjanoserbsk dugačke su više od 100 kilometara duž reke Severski Donjec, na severu, i reke Luganj na jugu.

Славеносрбија је подручје у Царевини Русији, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ). Декретом Сената Царевине Русије од 29. маја 1753. године се даје на слободно насељавање Србима и другим балканским народима православне вероисповести у намери да осигурају заштиту границе и напредовање јужних степа.

Праунука баба-Каће Гавриловић , чији су преци из Војводине стигли у Славеносербск,

1z70n4o.png


......врло је популарна данас- то је Наталија Поклонска, рођена у селу надомак Славеносербска
 
Poslednja izmena:
Занимљиво, Сребрена!

Ко зна колико би се нашло оваквих прича када бисмо могли упутити наше етнологе у крајеве данашње и бивше Украјине...

То је време када би се већ и само кроз документа требало моћи много тога утврдити. Мада нисам сигуран колико је тај простор био у савременим европским токовима, по питању пописа, вођења црквених матичних књига, итд.? Верујем да је нечега било, и да тога по архивима има и данас сачуваног, само нема ко тиме да се бави.

п. с.
Добро су јој ови обожаватељи из Источне Азије. :mrgreen:
 
Jako mi ide na živce one infatilne priče koje se zovu "Naše gore list" , jer šta mi imamo od toga što je neki tamo ruski velikan bio srpskog porekla??

Ima vagon kriminalaca i ubica po Evropi i Americi koji imaju srpske korene pa ih ne pominjemo , jer eto samo oni koji su bili dobri su naši a ovi koji su bili zli oni postali takvi jer su se valja odrodili.

Tema je koliko viidm srpski vremeplov , ali zatečnik teme voli neki drugi jezik a ne srpski pa ga naziva "serbski" jer misli da smo Rusi ili živi u srednjem veku kadf se možda tako i izgovaralo.

Dakle , tema je o Srbima koji jesu bili Srbi i radili za Srbe sa srpskim narodom.

Mislim lepo je znati da je neko srpskog porekla , ali to nisu Srbi.

Zato što je interesantno da se zna, a kako je kriminal prirodni deo ljudskog fenomena, pa i prošlosti, ti si slobodan da pišeš o istorijskim ličnostima koje su obeležile i te vidovde društvene delatnosti u slučaju njihovog srpskog porekla.
 
.., а девојке расплитале косу из курјука, даривале јабуке ...

vezena_jabuka.png


Млади супружници, пре но што ће се повући у брачну постељу или вајат, исеку јабуку на половине. Младожења поједе једну, а млада другу половину.

Сима Тројанчевић "Главна обележја српског народа"
Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 1,стр 57-67

[/SPOILER]
 
Poslednja izmena:
Банатска Црна Гора у средњем веку представљала је српско подручје од педесетак насеља, која су се простирала између Тамиша и Мориша, на средокраћи између Темишвара, Лугожа и Липове..

2dwajn.png


Можда треба поменути и насеље Слав Село, које је забележено 1597. године као „опустело место", за које они старији причају како је то било прво насеље њихових предака још у XV веку, а који су га, због честих поплава, напустили и недалеко од њега искрчили место у шуми и тамо се одселили, како наводи др Живко Милин. Највероватније да је то ново насеље било данашњи Краљевац.

2.jpg


У историјским изворима Краљевац се први пут спомиње 11. априла 1597. године, када је трансилванијски војвода Сигмунд Батори наредио својим људима да управљају и владају облашћу у којој се налазио и Краљевац. Сви топоними у селу попут Селишта, Врљача, Гаковине, Равништа, Градишта, Горњег селишта, Царичиног гроба и других, као и хидроними Бара, Вирови, Протић, Црна вода, Гојков бунар и многи други, откривају, заправо, етничку природу генезе овог насеља у Банатској Црној Гори.
.....у Краљевцу је црквени храм посвећен Светом Великомученику Ђорђу. Заправо, у сва четири места Банатске Црне Горе Свети Ђорђе је храмовна слава.

Лукаревац је био познат још из акта којим га средњовековна српска велмошка породица Радић даје у закуп 1492. године Јеремији Дојчину.
Најстарија српска сеоска парохијска црква у Румунији налази се управо у Лукаревцу. То је црква-брвнара изграђена 1744. године, највероватније на месту Радићеве брвнаре из XV века, посвећена Светом Великомученику Ђорђу. Oвo je јединственa српскa црквa и историјски споменик у Румунији, која на себи не показује знаке пропадањa, напротив, отпорно пркоси корозивној моћи времена и чува символ вере.
3.jpg


Углавном је задржала свој изглед од пре два и по века, скромна је по спољашности, како описује Стеван Бугарски, дуга је око 12 м, широка 5 м, висока 3 м, са двоја врата, пет малих прозора и торњем од дасака. Последња оправка изведена је 1995. године, када је парохију обновио протојереј Ђорђе Сујић. Променио је, најпре, сву брвну и обновио је торањ. За све малобројније вернике у Лукаревцу остала је права духовна лађа.


Od ranog srednjeg veka Srbi kontinuirano žive u Banatskoj Crnoj Gori, teritoriji između Tamiša i Moriša, istočno od Temišvara. Tokom XV i XVI veka srpske izbeglice su preplavile Istočni Banat. Ovde je do XVIII veka zabeleženo preko 250 naselja u kojima su živeli Srbi. Gotovo sva su imala srpske nazive koji, često, govore i o kraju iz kojeg su doseljenici poticali. I ovde se etnička slika iz osnova promenila tokom XVIII veka, kada u nekoliko velikih talasa dolaze Rumuni iz Vlaške i Erdelja, u manjem broju Nemci, a još manje Mađari. U XVIII veku srpsko stanovništvo se doseljava i u Banatsku Crnu Goru. Ipak, već u XIX veku ogromnu većinu stanovništva u ovoj oblasti čine Rumuni. Jedino su između Tamiša i Moriša ostala 24 srpska naselja u Banatskoj Crnoj Gori, da bi se krajem XIX veka njihov broj smanjio na deset. Na taj način stvoreno je etničko ostrvo - Banatska Crna Gora - koja je u XX veku pretvorena u etničku oazu sa četiri srpska sela.
https://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ro.html#_Toc412643866

Na ovakav ishod, kada je reč o prisustvu Srba u Istočnom Banatu, uticala je odvojenost od ostalih krajeva koje su naseljavali Srbi, kao i snažni talasi doseljavanja Rumuna iz Vlaške i Erdelja. Ovome treba dodati izostanak srpskog plemstva, kao i nedovoljno prisustvo srpskog sveštenstva, o čemu govori i podatak da na ovom prostranom području nije postojao ni jedan srpski manastir. Održali su se samo tamo gde su imali dublje korene - u Banatskoj Crnoj gori.


"Црна Гора у Банату" (1908.године)
Ових дана обишао је др. Јован Манојловић, српски радикални посланик угарског сабора, села у Банату чији су се становници, по предању, доселили из Црне Горе. Банатска Црна Гора налази се између Темишвара и Лугоша, и има ова села: Петрово Село, Станчево, Хрњаково, Краљевац, Лукаревац и Рекаш. Становници Рекаша примили су насилно, за време Марије Терезије, католичку веру, очувавши српски језик али су изгубили народно име и сад се зову Буњевци. У Хрњакову је настало друго зло: сачували су православну веру, али су заборавили српски језик и данас говоре румунским; међутим ипак се издају за Србе, и тукли би се кад им се каже да су Власи! У друга четири села очуван је српски језик и име, а и православље."
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_2659/1908/04/b017#page/1/mode/1up

Рекаш / Recaș
Петрово Село / Petrovaselo
Хернаково (Хрњаково) / Herneacova
Станчево / Stanciova
Краљевац (Велики Тополовац) / Cralovăț
Лукаревац / Lucareț

http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijas...072817/banatska-crna-gora-u-senci-vekova.html
https://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ro.html#_Toc412643866
 
Ukinuti su aršini, laktovi, pedlji i sl. kao jedinice mere 1873.godine

Metarsko merenje

Merna jedinica za dužinu je postao metar, podeljen na decimetre, santimetre i milimetre. Reformu mernog sistema i standardizaciju sproveo je srpski matematičar, potonji akademik Dimitrije Nešić (1836 - 1904)

250px-Dimitrije_Nesic.jpg


Za potrebe Kneževine Srbije 1872. je putovao u Beč, Vircburg, Keln, Brisel sa ciljem da prouči njihove sisteme mera i da to znanje upotrebi u Srbiji. Rezultat ovog rada bio je donošenje novog Zakona o metarskim merama, koji je izglasan u skupštini 1. decembra 1873. Osim teskta Zakona o metarskim merama, Dimitrije Nešić napisao je i knjigu „Metarske mere“. Ova knjiga odigrala je ogromnu prosvetiteljsku ulogu u oblasti merenja i mera u Srbiji toga vremena. Prvo izdanje štampano je 1874. a drugo, dopunjeno i popravljeno, 1877. godine.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Димитрије_Нешић
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/10/30/srpski/F00102901.shtm
 
Занимљиво, Сребрена!

Ко зна колико би се нашло оваквих прича када бисмо могли упутити наше етнологе у крајеве данашње и бивше Украјине...

То је време када би се већ и само кроз документа требало моћи много тога утврдити. Мада нисам сигуран колико је тај простор био у савременим европским токовима, по питању пописа, вођења црквених матичних књига, итд.? Верујем да је нечега било, и да тога по архивима има и данас сачуваног, само нема ко тиме да се бави.

Свакако да би се могло нешто сазнати, јер сам и сам читао на неким украјинским форумима да су одређени људи покушавали да сазнају нешто о свом српском пореклу. Дакле, они знају да су им преци Срби, али немају довољно података, а држава Србија, по старом лошем обичају, није заинтересована за то. Данас су ти људи углавном Руси или Украјинци.

Једна од њих је и Злата Огњевич, позната украјинска певачица. Између осталог, има српског порекла по оцу (и италијанског по мајци).

 
Na Svetog Andreja Prvozvanog, 13. decembra (30. novembra po starom kalendaru) 1806. godine u I srpskom ustanku oslobođena je beogradska varoš

Црни Ђорђе

U to vreme Beograd je od Save do Dunava bio opasan dubokim šancem, iznad koga su bili, sa unutrašnje strane visoki, nasipi. U varoš se moglo ući samo kroz gradske kapije.Karađorđe je lično isplanirao napad. U oslobađanje Beograda krenuo je sa 25.000 ustanika, raspoređenih u nekoliko kolona i četrdeset topova:
jedna ustanička kolona, jačine 3.000 boraca, pod komandom Miloja Petrovića Trnavca, trebalo je da napadne Sava-kapiju, koja se nalazila u blizini današnje Karađorđeve ulice (kod Velikih stepenica);
druga kolona, takođe sa 3.000 boraca, pod komandom Sime Markovića, trebalo je da prodre kroz Varoš-kapiju, koja se nalazila na uglu današnjih ulica Pop-Lukine i Kosančićevog venca;
treću kolonu, takođe sa 3.000 ustanika, predvodio je Vasa Čarapić, a njen je zadatak bio da osvoji Stambol-kapiju, koja se nalazila kod današnjeg Narodnog pozorišta;
Stanoje Glavaš sa 2.000 boraca trebalo je da napadne Vidin-kapiju u današnjoj Dušanovoj ulici.

Karadjordje-osvaja-Bgd-194v3.jpg


“Pari mac” je pisao:
Oni su, prodrevši među bedeme, napali sa svih strana Turke koji uopšte nisu bili spremni, veliki broj je ubijen ili ranjen, oko 70 ih je zarobljeno. Zapaljena je kuća u koju se sklonilo oko 40 Turaka, svi su umrli u plamenu. Tako su Srbi zagospodarili beogradskim Donjim gradom, tu su pronašli 22 topa podignuta na bedeme, dve prangije i druge artiljerijska oruđa koja su bila na ulicama.

mediasfera-media-sfera-vodic-kroz-medijsku-industriju-portal-marketing-mediji-mediasfera-Katarina_Ivanovic_-_Oslobodjenje_Beograda_1806_1847.jpg


Karađorđev sin, knez Aleksandar Karađorđević podigao je 1848. godine i veliki spomenik. Zanimljivo je da je taj spomenik prvi spomenik u Beogradu. Visok je 5,5 metara, sa krstom na vrhu i natpisom:

На све четири стране споменика постављене су мермерне плоче са уклесаним натписом који тече континуирано: Александеръ Карађорђевићъ князъ Србскiи 1848 у славу и честъ Србъ юнацима за отечество храбро изгинувшимъ 1806 године подиже споменикъ оваи. Накнадно је додата плоча са инскрипцијом, посвећена обнови споменика: Обновљен за владе Краља Александра Обреновића V

1024px-%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D1%83_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%83_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83.JPG


http://mediasfera.rs/2017/12/13/kako-su-kradjordje-i-ustanici-oslobodili-beograd-13-decembra-1806/
 
Малопре видех да је однедавно на мрежи доступан цео дигитализован Минхенски/Српски псалтир.

viewimage.php

viewimage.php

viewimage.php
Више на: Serbischer Psalter - BSB Cod.slav. 4, (14. Jh.)
Kod:
Stranice idu od 1 do 474:
https://bildsuche.digitale-sammlungen.de/viewer/templates/viewimage.php?bandnummer=bsb00106322&pimage=00001&v=100
..
https://bildsuche.digitale-sammlungen.de/viewer/templates/viewimage.php?bandnummer=bsb00106322&pimage=00474&v=100

Wildcard:
https://bildsuche.digitale-sammlungen.de/viewer/templates/viewimage.php?bandnummer=bsb00106322&pimage=00(*)&v=100

https://www.freedownloadmanager.org/
 
Poslednja izmena:
Змајевац у подножју брда Волујица

Nisko brdo Volujica smjestilo se između mora i plodnog Barskog polja..

U jugoistočnom dijelu Barskog zaljeva, podno brda Volujica, još je u srednjem vijeku podignuto neveliko barsko pristanište preko kojega se odvijao promet robom grada Bara... Nakon odlaska Turaka 1878. godine... Uz pristanište se krajem 19. i početkom 20. stojeća formiralo i naselje Pristan. Godine 1908. odlukom Ministarskog savjeta Knjaževine Crne Gore, naselje Pristan dobilo je ime Novi Bar, a dotadašnji Bar je nazvan Stari Bar.

ismail-pasin-dvorac-1.jpg


Tokom 1886. godine Jovan Jovanović Zmaj je pokrenuo inicijativu o osnivanju štamparije u Baru i pokretanju lista "Jugoslavija" projugoslovenskog karaktera. Knjaz Nikola je Zmaju poklonio Ismail-pašin dvorac (на горњој фотографији) i imanje pod Volujicom ne bi li ga privolio da se nastani u Cmoj Gori. Poznati ljekar i pjesnik samo je jednom posjetio svoj Zmajevac, 20. avgusta 1888. godine.

Бар пре српско-турских ратова
stari-bar-3.jpg


https://www.dinarskogorje.com/barsko-primorje.html
 
Poslednja izmena:
Никола Машић (Оточац, 28. новембар 1852. – Загреб, 4. јуна 1902) - српски сликар и почасни члан Српске краљевске академије, од 1892. године.
Студирао је сликарство у Бечу, Минхену и Паризу. У Загребу је од 1884. постао професор цртања а од 1894. до смрти управник Штросмајерове галерије.
Његово сликарство сврстава се у идилични академизам а главни мотив су призори са села и студије обичних људи.

Nikola_Masic_1852-1902.jpg
Nikola-Masic-Licanin-1881..jpg

 

Back
Top