Банатска Црна Гора у средњем веку представљала је српско подручје од педесетак насеља, која су се простирала између Тамиша и Мориша, на средокраћи
између Темишвара, Лугожа и Липове..
Можда треба поменути и насеље
Слав Село, које је забележено 1597. године као „опустело место", за које они старији причају како је то било прво насеље њихових предака још у XV веку, а који су га, због честих поплава, напустили и недалеко од њега искрчили место у шуми и тамо се одселили, како наводи др Живко Милин. Највероватније да је то ново насеље било данашњи
Краљевац.
У историјским изворима Краљевац се први пут спомиње 11. априла 1597. године, када је трансилванијски војвода Сигмунд Батори наредио својим људима да управљају и владају облашћу у којој се налазио и Краљевац.
Сви топоними у селу попут Селишта, Врљача, Гаковине, Равништа, Градишта, Горњег селишта, Царичиног гроба и других, као и хидроними Бара, Вирови, Протић, Црна вода, Гојков бунар и многи други, откривају, заправо, етничку природу генезе овог насеља у Банатској Црној Гори.
.....у Краљевцу је црквени храм посвећен Светом Великомученику Ђорђу.
Заправо, у сва четири места Банатске Црне Горе Свети Ђорђе је храмовна слава.
Лукаревац је био познат још из акта којим га средњовековна српска велмошка породица Радић даје у закуп 1492. године Јеремији Дојчину.
Најстарија српска сеоска парохијска црква у Румунији налази се управо у Лукаревцу. То је црква-брвнара изграђена 1744. године, највероватније на месту Радићеве брвнаре из XV века, посвећена Светом Великомученику Ђорђу. Oвo je јединственa српскa црквa и историјски споменик у Румунији, која на себи не показује знаке пропадањa, напротив, отпорно пркоси корозивној моћи времена и чува символ вере.
Углавном је задржала свој изглед од пре два и по века, скромна је по спољашности, како описује Стеван Бугарски, дуга је око 12 м, широка 5 м, висока 3 м, са двоја врата, пет малих прозора и торњем од дасака. Последња оправка изведена је 1995. године, када је парохију обновио протојереј Ђорђе Сујић. Променио је, најпре, сву брвну и обновио је торањ. За све малобројније вернике у Лукаревцу остала је права духовна лађа.
Od ranog srednjeg veka Srbi kontinuirano žive u Banatskoj Crnoj Gori, teritoriji između Tamiša i Moriša, istočno od Temišvara. Tokom XV i XVI veka srpske izbeglice su preplavile Istočni Banat.
Ovde je do XVIII veka zabeleženo preko 250 naselja u kojima su živeli Srbi. Gotovo sva su imala srpske nazive koji, često, govore i o kraju iz kojeg su doseljenici poticali. I ovde se etnička slika iz osnova promenila tokom XVIII veka, kada u nekoliko velikih talasa dolaze Rumuni iz Vlaške i Erdelja, u manjem broju Nemci, a još manje Mađari. U XVIII veku srpsko stanovništvo se doseljava i u Banatsku Crnu Goru. Ipak, već u XIX veku ogromnu većinu stanovništva u ovoj oblasti čine Rumuni.
Jedino su između Tamiša i Moriša ostala 24 srpska naselja u Banatskoj Crnoj Gori, da bi se krajem XIX veka njihov broj smanjio na deset. Na taj način stvoreno je etničko ostrvo - Banatska Crna Gora - koja je u XX veku pretvorena u etničku oazu sa četiri srpska sela.
https://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ro.html#_Toc412643866
Na ovakav ishod, kada je reč o prisustvu Srba u Istočnom Banatu, uticala je odvojenost od ostalih krajeva koje su naseljavali Srbi, kao i snažni talasi doseljavanja Rumuna iz Vlaške i Erdelja. Ovome treba dodati izostanak srpskog plemstva, kao i nedovoljno prisustvo srpskog sveštenstva, o čemu govori i podatak da na ovom prostranom području nije postojao ni jedan srpski manastir. Održali su se samo tamo gde su imali dublje korene - u Banatskoj Crnoj gori.
"Црна Гора у Банату" (1908.године)
Ових дана обишао је др. Јован Манојловић, српски радикални посланик угарског сабора, села у Банату чији су се становници, по предању, доселили из Црне Горе. Банатска Црна Гора налази се између Темишвара и Лугоша, и има ова села:
Петрово Село, Станчево, Хрњаково, Краљевац, Лукаревац и Рекаш. Становници Рекаша примили су насилно, за време Марије Терезије, католичку веру, очувавши српски језик али су изгубили народно име и сад се зову Буњевци. У Хрњакову је настало друго зло: сачували су православну веру, али су заборавили српски језик и данас говоре румунским; међутим ипак се издају за Србе, и тукли би се кад им се каже да су Власи! У друга четири села очуван је српски језик и име, а и православље."
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_2659/1908/04/b017#page/1/mode/1up
Рекаш / Recaș
Петрово Село / Petrovaselo
Хернаково (Хрњаково) / Herneacova
Станчево / Stanciova
Краљевац (Велики Тополовац) / Cralovăț
Лукаревац / Lucareț
http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijas...072817/banatska-crna-gora-u-senci-vekova.html
https://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ro.html#_Toc412643866
