Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Има у нашој прошлости и Срба који се малтене уопште не помињу више...
Tragovi Srba na prostoru današnje bugarske države ipak se mogu pratiti .
Проф. д-р Аксиния Джурова е български учен, специалист в историята на изкуството, филологията и кодикологията.
Тя е член-кореспондент на Българската академия на науките от 2008 г.
СРПСКИ РУКОПИСИ У САМОКОВУ
Istoričar i direktor Centra za vizantijsko-slovenska istraživanja 'Ivan Dujčev' u Sofiji Aksinija Džurova prilikom istraživanja na terenu u Samokovu i Samokovskoj eparhiji, zajedno sa svojim studentima, pronašla je srpske rukopise. Ta zbirka je još nedovoljna poznata nauci. Po Džurovoj, pronadjeni spisi su čuvani na različitim mestima - u manastirima i muzejima, u crkvama, pa čak i kod privatnih lica.
Džurova takođe priča kako se u istom Samokovu, osim moštiju Svetog Pantelejmona, danas čuva i delić moštiju Svetog Save! To je deo njegovog prsta koji je tu, po istraživanju Džurove, dospeo zahvaljujući monahu Serafimu koji ga je doneo iz Hilandara 1838.g., 'da bi svoju braću u Samokovu spasao od kuge koja je u to vreme harala tim krajem'.
Ističući da je i sama rodom iz Samokova, Džurova smatra da je 'u toj regiji, kao i drugde na Balkanu, stanovništvo veoma izmešano, te u tom smislu sigurno da među njima ima i onih koji su poreklom Srbi'.
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=3412
Nalazište srpskih srednjevekovnih rukopisa pripada danas zapadnoj Bugarskoj ,delovima odakle su se poseldnji vapaji srpstva oglasili 1878.godine

Da li su ti srpski rukopisi već digitalizovani, nisam uspela da vidim.
http://www.nationallibrary.bg/cgi-bin/e-cms/vis/vis.pl?s=001&p=0270&n=&vis=
Српски краљ, а бугарски светац Милутин , поред култа у Софији (Средецу) има култ и у Самокову. Џурова је писала о томе у раду Slavjanskite svetii v konteksta na barokovata ikonografija na pokrovitelstvo - za kulta k¡m Sv. kral Stefan Uroš Milutin , који је код нас штампан у Arheografski prilozi 2002, br. 24, str. 17-45
http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0351-28190224017DU ovom članku autor pokušava da prati širenje kulta sv. Kralja Stefana Uroša II Milutina po bugarskim zemljama na osnovu ktitorske kompozicije Zaharija Zografa iznad ulaznih vrata crkve Pokrova Bogorodičnog u Samokovu iz 1839. godine, kao i na osnovu rukopisnog i starog štampanog fonda grada Samokova. Navedeni podaci o izuzetnoj popularnosti kulta sv. Kralja Milutina u Samokovu i okolini oslanjaju se na nepoznat materijal koji je autorka ovog rada objavila krajem XX veka.
http://scindeks.nb.rs/Related.aspx?artaun=8745
У 14.веку територија на којој су нађени рукописи на српском језику, припадала је Константину Драгашу Дејановићу,..
Пре њега- Урошу, Душану..Милутину....
Još o Samokovu , sada i u prošlosti
Крајем 14.века, Самоков је био незнатно село у области српског владара.
Помиње га Константин Михајловић у "Јаничаревим успоменама" , како је 1394.године прошао туда
http://www.scribd.com/doc/47305757/Konstantin-Mihailovic-Janicar
У 14.веку територија на којој су нађени рукописи на српском језику, припадала је Константину Драгашу Дејановићу, по коме иначе и носи име данашњи бугарски Ћустендил (бугарски изговор турског назива за "Константинову одн Драгашеву Бањску,Бању). У претходна времена овај је градић пун топлих бањских вода носио име Велбужд. Чувена битка из 1330.године у којој су Срби победили Бугаре одиграла се овде.
Константин је био српски велможа који је у другој половини XIV века владао деловима североисточне Македоније, југоисточне Србије и југозападне Бугарске. Био је син севастократора Дејана и Теодоре Немањић, а власт је делио са братом Јованом, до његове смрти.
http://sr.wikipedia.org/sr/Константин_Драгаш_Дејановић
http://bg.wikipedia.org/wiki/Велбъждско_деспотство
Pod Turcima, u16.veku, Samokovska i Ćustendilska eparhija opet rade u sastavu obnovljene Pećke Patrijaršije
http://sr.wikipedia.org/sr/Историја_Пећке_патријаршије
У истом 16.веку, судећи по википедији на енглеском, становници Самокова производили су робу за српски Београд
In 1565-1566, Samokov had to produce and deliver to Belgrade 20,000 horseshoes and 30,000 nails
http://en.wikipedia.org/wiki/Samokov
http://www.picturesofbulgaria.com/photo_gallery/samokov.html
По распаду турског царства ,резултату руско-турских и српско- турских ратова,територију Самокова су на Берлинском конгресу доделили новој држави Бугарској, тако су потомци оних средњевековних Срба из области Самокова стварали потомке који ће носи ти бугарско народно име.
Данас је Самоков градић од 30 000 становника у средишњој Бугарској, удаљен 50ак км од Софије, Милутиновог Средца.Окружен је планинама од којих је једна Витоша, позната у српским народним песмама, а друга-Рила, била је место манстирског боравка св,Јована Рилског, родом Србина.
Помиње га Константин Михајловић у "Јаничаревим успоменама" , како је 1394.године прошао туда
http://www.scribd.com/doc/47305757/Konstantin-Mihailovic-Janicar
У 14.веку територија на којој су нађени рукописи на српском језику, припадала је Константину Драгашу Дејановићу, по коме иначе и носи име данашњи бугарски Ћустендил (бугарски изговор турског назива за "Константинову одн Драгашеву Бањску,Бању). У претходна времена овај је градић пун топлих бањских вода носио име Велбужд. Чувена битка из 1330.године у којој су Срби победили Бугаре одиграла се овде.
Константин је био српски велможа који је у другој половини XIV века владао деловима североисточне Македоније, југоисточне Србије и југозападне Бугарске. Био је син севастократора Дејана и Теодоре Немањић, а власт је делио са братом Јованом, до његове смрти.
http://sr.wikipedia.org/sr/Константин_Драгаш_Дејановић
http://bg.wikipedia.org/wiki/Велбъждско_деспотство
Pod Turcima, u16.veku, Samokovska i Ćustendilska eparhija opet rade u sastavu obnovljene Pećke Patrijaršije
http://sr.wikipedia.org/sr/Историја_Пећке_патријаршије
У истом 16.веку, судећи по википедији на енглеском, становници Самокова производили су робу за српски Београд
In 1565-1566, Samokov had to produce and deliver to Belgrade 20,000 horseshoes and 30,000 nails
http://en.wikipedia.org/wiki/Samokov
http://www.picturesofbulgaria.com/photo_gallery/samokov.html
По распаду турског царства ,резултату руско-турских и српско- турских ратова,територију Самокова су на Берлинском конгресу доделили новој држави Бугарској, тако су потомци оних средњевековних Срба из области Самокова стварали потомке који ће носи ти бугарско народно име.
Данас је Самоков градић од 30 000 становника у средишњој Бугарској, удаљен 50ак км од Софије, Милутиновог Средца.Окружен је планинама од којих је једна Витоша, позната у српским народним песмама, а друга-Рила, била је место манстирског боравка св,Јована Рилског, родом Србина.
"Дуго се није знало где је мали прст са Савине леве руке."
Više o putovanju prsta sv.Save
http://www.srpskenovinecg.com/broj008/5913-tajna-savinih-mostiju
Poslednja izmena: