Сербски времеплов

[Сребрена]

Једна од најпопуларнијих личности старог Београда
Рибар који је најавио кибернетику свету

Prve decenije dvadesetog veka bile su godine velikog kulturnog, civilizacijskog, privrednog i naučnog uspona Srbije. Istovremeno, taj period u svetskoj istoriji nazivan I belle epoque, labudova je pesma jednog perioda evropske civilizacije i kulture u kome je vladala vera u stalni progres, demokratiju i humanizam.

Др Михаило Петровић Алас (1868-1943)
математичар импресивне биографије , професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.
Рођен је 24. априла/6.маја 1868. године у Београду, на Савској падини..

На Сорбони је дипломирао годину дана пре рока математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године као најбољи студент своје генерациј
21. јуна 1894. године одбранио је докторску дисертацију на Сорбони, из области диференцијалних једначина.

http://www.antikvarijat-phoenix.com/picnaslov/S6302363.JPG
1895. полаже испит за рибарског мајстора.

Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine:
Sede, sleva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas;
stoje, sleva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović.

На међународној изложби у Торину 1911. добија златну медаљу за изложене експонате из рибарства.
Рекордан улов је имао 1912. када је уловио сома од 120 кг.

Био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата као официр, и после рата је био резервни официр...
Године 1941. немачки заробљеник, umire 1943.

Проналасци (непотпун списак)
- predmet koji je služio za određivanje razdeljine kod artiljerijskog oružja nazvan
-daljinar koji je 1900. izradio zajedno sa Miloradom Terzićem,
-sistem šifrovanja, pravljen od 1917. do 1919, a bio u upotrebi do 1941. godine,
-početak formulisanja suštine analogne računske hemijsko-kinetičke mašine, a sve to je preteča kibernetike...
-hidrogenerator za koji je dobio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900,
За ово дело Петровић је добио два значајна признања, Златну медаљу Светске изложбе и 1907. године Почасну диплому Математичког друштва у Лондону....

Spojler

Године 1897. конструисао је рачунар на принципима хидрауличке аналогије, тзв. хидроинтегратор, који је решавао две класе диференцијалних једначина. У ту сврху у првој комори Петровићевог рачунара налази се плочица из које је исечена елипса. То је први улазни податак у рачунар, други је линија нацртана на ваљку који се окреће дрвеном ручицом, а трећи је облик плочице која се потапа у комору. Као резултат израчунавања добија се крива која представља површину дела елипсе под водом. Са променом облика суда, плочице која се потапа и линије на ваљку, Петровићев аналогни рачунар, омогућава различита израчунавања. Особеност хидроинтегратора је и у томе што је претеча данашњих плотера, подаци израчунавања записивани су аутоматски, оловком на папиру обмотаном око ваљка.Конструкцијом хидроинтегратора Михајло Петровић Алас отворио је нове могућности развоја и примене аналогне рачунарске технике.

На Светској изложби у Паризу 1900. године, хидроинтегратор је био изложен у павиљону Србије и побудио велико интересовање

-model računara- kompjutera ...analogni kalkulator iz 1937.g.

Кућа коју је зидао 1910-г.,по плановима арх. Петра Бајаловића, у ул.Косанчићев венац бр 22

Пасионирани путник и путописац
....proputovao je kroz sve evropske zemlje i upoznao njihove glavne gradove, a obišao je i severni i južni pol. Pisao je i putopise..
Најпознатија дела:
Roman jegulje,Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti,Kroz polarnu oblast, U carstvu gusara, Sa okeanskim ribarima, Po zabačenim ostrvima, Да ли рибе спавају?
http://www.antikvarne-knjige.com/knjige/images/products_thumbs/976_1.jpg
http://www.antikvarne-knjige.com/knjige/images/products_thumbs/179_1.jpg

Прибор за писање, фотоапарат и путни ковчег др Мике

Пријатељства
Mihailo Petrović je drugovao sa običnim ljudima Savamale, Dunava, a bio je veoma viđen u krugu visokih intelektualaca.- како meštaru Đuri Pupi, i mladom Jovanu Karamati, i prijatelju Jovanu Cvijiću тако i vinogradaru Jeremiću. Brinuo je o starim i iznemoglim korandžijama Donjeg Dunava istom snagom kao i o mladim saradnicima u nauci. . Ovakvo jedinstvo pogleda na život činilo ga je velikim. (...)

Фотографија Проф. Михаила Петровића Аласа и Краљевића Ђорђа Карађорђевића

http://1.***************/_MpI7rf0wL...trovic+i+Kraljevic+Djordje+Karadjordjevic.jpg

Princ Djordje Karađorđević, пријатељ до последњег часа написао је:
“Часови на Дунаву спријатељили су нас до те мере да могу рећи да се права веза између професора и мене, која је годинама трајала, све до његове смрти – зачела баш на Дунаву, у друштву простих рибара са мрежама у рукама. ... Дунав и рибарење били су зачетак те непомућене слоге, која је чудила мога оца и околину двора, као што је чудила и неке пријатеље чувеног научника…”

http://alasugljevik.tripod.com/mihailo_petrovic_alas_.htm
http://89.216.53.198/develop/vesti....ed5990cce0b36b21c1256e920081e751?OpenDocument
http://www.revision.rs/highlights/dr_pm_S_S1.html
http://cjelomudrija.blogspot.com/2010/11/blog-post_30.html#more
http://olovkamihailapterovica.blogspot.com/
http://www.icmihistory.unito.it/portrait/petrovic.php

 

[Сребрена]

Рекордан улов је имао 1912. када је уловио сома од 120 кг.
http://i800.photobucket.com/albums/yy286/mzupanc/MijaAlasioreKaraorevi-1.png

Те исте године, кад је Мика уловио сома од 120 кила :

У српској кухињи у Крагуј-граду


Na Slaviji te 1912.g...prvog maja


U Karađorđevoj ulici

Манастир Високи Дечани


У Зајечару завршена зграда поште 1912


Knez MIhajlova 1912

У биоскопу "Париз" приказује се први српски етнолошки филм ,,Једна српска сеоска свадба"..приказује вјенчање Бранке Минић ( братанице проте Михаила Минића, дугогодишнјег посланика владајуће Радикалне странке у Парламенту Краљевине Србије) и инжињера Драгутина Тодорића.
Снимљен је у селу Мајдево код Крушевца, у љето 1911.год. а гости на свадби били су истакнути радикали попут Настаса Потровића и Стојана Протића, многобројни интелектуалци, књижевници и сељаци.

Фотограф Паја Јовановић 1912 бележи пијацу и народну српску ношњу

Сликарка Надежда Петровић отвара сликарску школу 1912

Време мобилизације у Београду 1912

Beograd je pohodio 1912. Lav Trocki, slavni ruski revolucionar i političar.
„Varoš ima sasvim naročiti, uzbuđen vojnički izgled. Svi su mobilisani i sve je potčinjeno potrebama mobilizacije. Radnje su prazne: nema kupaca i na minimum se sveo broj prodavaca.
.„Udvojenim redovima maršira 18. puk, koji danas odlazi na granicu, na bojište. U uniformi zaštitne boje, u opancima, sa zelenim grančicama na šajkačama. Sviraju trubači, dobošari udaraju u doboše odmeravajući takt koraka. Opanci na nogama i ova zelena grančica na šajkači – s punom ratnom spremom – daju vojnicima neki dirljiv izgled. ...“

Slavni mađarski kompozitor Bela Bartok, 1912, u Monoštoru sakuplja srpsku folklornu građu. ... na fonograf snimа i beleži devet instrumentalnih i dva vokalna srpska izvođača. U njegovoj zaostavštini nađeno je (i štampano) oko 20 melodija iz Banata.

U Srbiju 1912. dolazi i Egon Ervin Kiš, poznati novinar-reporter iz Češke.
Kiš će se vratiti u Srbiju na početku Prvog svetskog rata, 1914, ali ovoga puta kao vojnik Austrougarske – tako će i nastati njegov dnevnik-knjiga „Zapiši to, Kiš", u kojoj će se diviti hrabrosti srpskih vojnika:
„Sjajni su to momci, ti Srbi, znaju kako treba da brane svoju zemlju...“

 

[Сребрена]

Panonski mornari

Nekada je to more- Panonsko, bilo mnogo veće

U miocenu je sever Srbije bio pod morem, na zapadu do Loznice, na istoku do Golupca (more je bilo plitko). U ovoj fazi Avala i Kosmaj su bili spojeni i predstavljali su poluostrvo. More je na jugu dopiralo do Aranđelovca, do linije Venčac-Bukulja. Između Cera i Boranje more se širilo današnjim dolinama Drine i Jadra. U istočnoj Srbiji kroz tektonske rasede karpatske Srbije prodiralo je do Donjeg Milanovca, dolinom Mlave do Petrovca i neznatno današnjom dolinom donjeg Timoka....
http://sr.geografija.wikia.com/index.php?title=ПАНОНСКИ_БАСЕН_И_КОПНО&variant=sr-el

Nekih 35 miliona ghodina kasnije---------------->------>----->

Zabeleženo je da je 1872. godine, na inicijativu našeg poznatog pesnika Laze Kostića, osnovana prva veslačka organizacija u Novom Sadu pod imenom
„Prva udruga vatrogasna, veslačka i jačačka”.

Dvanaest godina kasnije (1884) osnovano je veslačko društvo u Velikom Gradištu, gradiću na Dunavu u istočnoj Srbiji, dok je u Beogradu 1889. godine osnovano prvo Visokoškolsko veslačko društvo, u Zrenjaninu 1883 (tadasnjem Bečkereku), a dve godine kasnije u (1885) u Novom Sadu.

http://www.mzliman.org/prijatelji/VKD/najstarija-foto.jpg

Kako je to nekada izgledalo može se pronaći u pravilima po kojima je neko mogao da postane član kluba. „Dakle, članom „Danubiusa” mogao je postati svaki žitelj sa područja Novog Sada i Petrovaradina, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Članovi su morali sami da obezbede rekvizite, a propisana je i odeća koju veslač mora da nosi. To su plavo-bela kapa, plavo-bela majica sa žutom povlakom i plavo izvezenim imenom kluba, kratke plave čakšire sa tamno plavim pojasem, plavi kaput i bele platnene cipele opšivene žutom kožom”.

1910 Novi Sad i 1912. upravni odbor novosadskog "Danubiusa"

Iako je bilo značajnih uspeha i pre rata, klub se uzdigao u visine kada je na mesto predsednika 1921. godine došao dr Ignjat Pavlas, koji je pored zaduženja u klubu bio poznat i kao graditelj Sokolskog doma u Novom Sadu, planinar, pravnik, humanista i rodoljub. „Danubius” je već na početku rada dr Pavlasa imao uspehe, pa je tako 1922. zabeležena pobeda na regionalnoj regati u Vukovaru, a dve godine zatim prvi put u svojoj istoriji „Danubius” je bio ekipni prvak države.

Zgrada kluba Danubius

http://www.mzliman.org/prijatelji/VKD/veslanje.htm
http://www.bajka.org/viewtopic.php?f=40&t=72

 

[Сребрена]

Крајем 19.века Министарство просвете чинило је напоре, уз подршку учених људи, да се уведе бар телесно васпитање у наставне програме школа.
Први српски уџбеници за телесно васпитање доносили су описе старих борбених игара и надметања међу којима су били џилитање, прескакање, бацање камена с рамена, егзерцир (вежбање) и фехтовање (мачевање).

Мало о клизању
Enciklopedija Novog Sada piše da se klizanje upražnjava u Novom Sadu još od kraja XIX veka, i to najviše kao vid rekreacije i razonode

Klizanje na Promenadi (gde Dunavska ulica dolazi do parka) u Novom Sadu krajem XIX veka.

Ipak, pred kraj XIX veka osnovano je i klizačko društvo. Inicijativu su dali članovi Veslačkog kluba ’Danubius’ i Streljačke družine 1790. te je 1893. osnovano Tociljarsko društvo.

Prvo veštačko klizalište (da ne bude zabune – ne sa veštački pravljenim ledom) napravljeno je u dvorištu Streljane, u današnjoj ulici Antona Čehova.

Zgradu nalik dvorcu sagradili su 1890. godine članovi Građanskog streljačkog društva, a kasnije je dobila i naziv Eđšeg, jer je u njoj posle Drugog svetskog rata bio smešten Sportski klub "Jedinstvo" ili na mađarskom "Eđšeg".

‘’Za kratko vreme Društvo je okupilo toliko ljubitelja klizanja da je klizalište bilo malo da sve primi. Klizali su se pretežno odrasli članovi. Dame i gospoda dolazili su u večenjim časovima i klizali se uz muziku i zabavu. To je bio društveni događaj za ‘otmenu publiku’.‘’

Tociljarsko društvo je imalo zapaženih aktivnosti: organizovane su i revije na ledu, radila je škola klizanja…
U međuratnom periodu (kad je i počela izgradnja tog dela grada) za klizalište je počeo da se koristi teniski teren u Dunavskom parku, preko puta Sokolskog doma

Dunavski park

Na tom terenu je pred sam rat održano i srednjoškolsko prvenstvo Novog Sada u brzom klizanju. A takmičenja u brzom klizanju su održavana i na Kanalu.

Klizaljke su u najvećem broju bile ‘na gvint’ tj, ključem su se čeljusti na klizaljkama stezale da uhvate djon cipela. Prednost takvih klizaljki je bila da su mogle da posluže za prilično veliki raspone veličine cipela, tj. nogu.

Poneko je imao i prave klizaljke, a mnogi su pokušavali da se klizaju na klizaljkama domeće izrade. To su bile daščice oblikovane prema djonu cipela, sa metalnom ‘oštricom’ a pričvršćivale su se za cipele običnim kanapom ili, u ‘luksuznijoj izradi’, kaišićima. Nije to, naravno bilo pravo klizanje već pre tociljanje po ledu slično onom tociljanju samo u cipelama.
http://www.vojvodinacafe.rs/forum/o-novom-sadu-4635/strana3.html

Subotica

Kragujevac, zaledjeno jezero

У ствари, тек 1880. године стекли су се први услови за оснивање званичних спортских друштава у Београду. До тада су у главном граду углавном постојале приватне спортске школе и друштва: „Школа за мачевање” Ђорђа Марковића Кодера (1848), „Прво српско друштво за гимнастику и борење” сликара Стеве Тодоровића (1857), „Београдска стрељачка дружина” (1865) и друга.


Клизалиште у Симиној улици у Београду 1909. године

 

[Сребрена]

...за униформу Српскoг Сокола, Српскe Соколице

Соколи и Соколице у Београду

Данас је Савез српских сокола витешка, спортска организација .. настављач „Савеза српских соколова“, „Савеза соколских друштава Душан Силни“,
„Савеза српских соколских друштава“ „Југословенског Сокола“ и „Сокола Краљевине Југославије“

http://www.rastko.rs/istorija/sokoli/tekstovi/snedeljkovic-povest.html

Старе соколске фотографије

Sokoli iz Kragujevca 1910.

Соколи из Зрењанина

Соколски дом у Зрењанину

http://zrenjanistika.wordpress.com/2011/03/17/почеци-српског-сокола-у-великом-бечке/

Белопаланачки соколови на слету у Сарајеву

Плакати за слет 1930.и 1936.г.

 

[Сребрена]

ВАРОШ МОКРИН
Око 1898.г.

Соко из Мокрина пре Првог светског рата

Варош после Првог светског рата

Лазар М. Тешић, адвокат и Паја Бадрљица

Соколица Аница Станојев и Жарко Тешин (стрељан 1942.)

Соколице из Мокрина око 1920.

Соколи 1930.

Соколи из Мокрина 1935.

Соколови 1929., 1938., 1939 и 1940.
http://lh4.ggpht.com/_-SrVrOPjXO0/SR8EJljGEXI/AAAAAAAABHo/SSpoypnnsQU/s800/Sokoli u Mokrinu 1929.jpg
http://lh5.ggpht.com/_-SrVrOPjXO0/SSK5IwYje7I/AAAAAAAACC0/Z1mwhIkUpTY/s720/Sokoli oko 1935.jpg
http://lh4.ggpht.com/_-SrVrOPjXO0/SR7_b0oaKeI/AAAAAAAABCk/xpS3qp4-vc8/s800/Sokoli u Mokrinu 1938.jpg
http://lh6.ggpht.com/_-SrVrOPjXO0/S...oCGkw9e0jE/Mokrin, Sokolana oko 1940.god..jpg

 

[Сребрена]

Хаџи Павле плем. Риђички Скрибешћански- путник на крај света
Рођeн је око 1804 године у Мокрину куда су у доба Марије Терезије из Сенте дошли његови преци. Отац Симеон, житарски трговац, деда Теодор, свештеник и прадеда Лазар, припадали су угледној фамилији која је изнедрила више свештеника, адвоката и официра..

Земљопоседник са племићком титулом и високим образовањем, уједно активан учесник у културном животу Срба у Пешти, уписује се за члана Матице српске 1837 године као „Павел Риђичкиј от Скрибешћа, заклети адвокат, Доминиума мариенфелдског пуномоћник, С. Чанадске међе присадатељ.
Носилац аустр. ордена гвоздене круне и српског Таковског крста.

Корнелије Станковић (1831 - 1865) посветио је Словенски кадрил Јелени пл. Риђички, својој помајци, супрузи Павла Риђичког (1805 - 1893).

Као страсни путешественик, који је „био вечито на путу", Риђички је походио „још у пређашње доба веће европске вароши, у тежњи, да упозна свет у вишој културној образованости, него што се у нас налази".
Серију својих најдаљих путовања, која су трајала од 1885. до 1888. године, Риђички је предузео у поодмаклом животном добу, тј. од своје 81. до 83.године, „кад се већ људи обично са прекрштеним рукама моле Богу (...) да лакше путују на други свет".
Током 1885-1887. године Риђички је пропутовао Италију, Француску, Немачку, Швајцарску, Данску, Шведску и Норвешку (где је на далеком северу достигао Северни рт - Нордкап и Хамерфест - „последња варош у свету").

Од јануара до априла 1888. године путовао је по Египту, Доњој Нубији, Палестини, Либану и Сирији..
У Луксору је 1888. године купио, како се наводи у дародавном писму, „из родољубиве намере понео из далеке земље […] не за себе, него за српски народ,“ праву египатску мумију коју је јула исте године поклонио Народном музеју у Београду.

Мумија је по жељи дародавца била једно време изложена у Народном музеју, да је народ српски гледи и њоме стварно се поучи о једном нарочитом обичају старих Mисираца...Од 1893. је била изложена у Капетан Мишином здању, све док приликом бомбардовања Београда 1915. године просторија у којој се налазила није била погођена гранатом која је разбила витрину у којој се мумија налазила.
Мумија је стара око 3000 година, представља високог свештеника по имену Несмин у храму бога плодности Мина.

U omotu mumije nađeni su amuleti od zlata, lapis lazulija i fajansa, ukrasne perle i oslikane predstave boginje Izide i Neftis. Najvažnije otkriće predstavlja svakako svitak papirusa koji je stavljen pod levu mišicu pokojnika, uz srce, po čemu je ova mumija jedna od malobrojnih u svetu.

- Dešifrovanje celokupnog hijeroglifskog natpisa na kovčegu bilo je veliko iznenađenje - kaže dalje Anđelković. - Identifikovali smo izuzetno retko 191. poglavlje ''Za povratak duše u telo'' Knjige mrtvih. Ako znamo da se u čuvenoj Foknerovoj Knjizi mrtvih sve završava sa 189. poglavljem, a mi ovde imamo 191, onda vam je jasno o kakvoj retkosti i vrednosti je reč

За „Писма са далека пута" Риђичког Јаков Игњатовић каже да су аутора увела „у ред српских књижевника и то као путописца (...) као првог", који је „Брао цвет по цвет, и предао га роду свом, српској књижевности, која себи за то уздарје честитати може",...

Умро је у „Вароши Герц /Горица/" 4. новембра 1893, у својој 89. години и „по наредби више политичке власти" пренесен у Мокрин, где је 10. марта 1894. сахрањен.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:mumija
http://web.f.bg.ac.rs/bemum/text04/bgmt004001.html
http://www.politika.rs/ilustro/2477/3.htm
http://www.planeta.org.rs/05/2ekskluzivno.htm

 

[Сребрена]

Rekonstrukcija osunčavanja Zemlje u proteklih milion godina Srbina iz Dalja-Milutina Milankovića, pokazala je da se osunčavanje značajno menjalo u prostoru između 45 i 65 uporednika...Na osnovu rekonstrukcije kolebanja globalne temperature od prošlog ledenog doba do današnjih dana, najtoplije je bilo na Zemlji pre oko sedam i po hiljada godina, od kada se smenjuju mala ledena doba i topliji periodi...

http://api.ning.com/files/FC4NhCbpd...S6VIvKe/milutinmilankovicdesktop1280x1024.jpg
Smatra se da je najteža glad bila 1605. godine, što je i zapisano u belešci manastira Krušedola kod Iriga..

U jednom zapisu koji se čuva u Narodnoj biblioteci u Beogradu zabeleženo je da je "prvog dana decembra 1651. bilo ljubičica i svakakvog voća, da je trava bila kao da je Sveti Đorđe, da je pop Teodor našao zrelo grožđe".

Godine 1709. Jadransko more zamrzlo se pored obale.

Летњи снег
Na primer, zna se da je sneg padao više puta i tokom leta, kao što je bio slučaj u Fojnici 13. avgusta 1716. godine, što je zabeleženo u franjevačkom samostanu tog grada. Na osnovu ovih zapisa i onih koji se nalaze u državnoj biblioteci u Sankt Petersburgu može se videti da se sneg na području Bosne zadržao od 12-16. avgusta te godine, a reke se pri tom ledile!

20. jula sledeće godine bosanske planine bile su ponovo prekrivene snegom.
Na osnovu beležaka manastira u Gomirju kod Karlovca, visok sneg je u okolini Karlovca i u Primorju lomio grane olistalog drveća 23. maja 1723. godine.

Sarajevo se tokom ta četiri veka više puta tokom toplih perioda nalazilo pod snegom. Recimo, 19. septembra 1774. godine pod teretom nagomilanog snega srušilo se u gradu više zgrada i polomile granje mnogih drveća.
24. avgusta 1777. godine Sarajevo je osvanulo prekriveno snegom, a visina snežnog pokrivača u proleće te veoma hladne godine dostizala je do grudi čoveka.

1778. godine od velike hladnoće na području Prizrena stradale su mnoge životinje, a čergari koji su zapali u sneg pomrli su od hladnoće i gladi.
Velika hladnoća je bila i za vreme prvog srpskog ustanka, kada je sneg pao i u leto, 3. jula 1806. godine u okolini Bijelog polja.
Sredinom decembra 1822. godine reka Drina se zaledila, a u Sremu je dosta ljudi stradalo od velike hladnoće.

Децембарске јагоде

Godine 1745. godine posle izuzetno oštre zime nastupilo je rano proleće, te je polovinom marta bilo toliko toplo da su ljudi tražili zaštitu od sunca u hladu od drveća. Između 5. i 17. januara 1746. godine bilo je toplo kao usred leta, a čitava zima je bila blaga, što se do tad nije pamtilo u Sremu.

U Zvorniku, na Svetog Nikolu 1746, viđeni ljudi da nose jagode,svedoči zapis u Carskoj biblioteci u Beču .

Iste godine, prema zapisu u knjizi u pravoslavnom manastiru Velika Remeta " na Bogojavljenje i na Božić, Sunce je bilo tako toplo kao da je leto".

U Zemunu 1834, na Bogojavljenje Sunce je sijalo jačim sjajem, a vazduh je bio topao kao da je proleće.

Prvi srpski meteorolog Vladimir Jakšić je zabeležio da je 1855. bilo 70 tropskih dana u Beogradu, sa temperaturom višom od 300 C.
Prema podacima Beogradske meteorološke opservatorije, januar je bio neobično topao 1899, 1921. i 1936. godine.

http://www.planeta.org.rs/23/10klima.htm
http://www.astronomija.co.rs/sunev-...502-malo-ledeno-dobaq-etiri-veka-hladnoe.html
http://www.meteosrbija.rs/smf_forum/index.php?topic=57.0

 

[Сребрена]

„Nisam vila ona iz planine
Kojano se po raskršću bije
Već sam vila boginja Srbije,
Koja decu materinski ljubim.

A Kraljević, što vidite Marko,
Duh je Srpstva u vidu slobode.
Sa vidine gledaćemo dole,
Kako Srbin zavet ispunjuje.”

Обнова србског царства
СЕДАМ СРПСКИХ КРАЉЕВА
...у сваком случају ...Марко није погинуо, као ни Милдух..
Са Шарцем се склонио у једну дубоку пећину (као и Милдух), у којој спава дубоким сном (као и Милдух), чекајући тренутак (као и Милдух) кад ће ускрснути српско царство.

Народну легенду, преношену вековима, о уснулом Марку преточио је 1847.године Јован Стерија Поповић у драму која је била омиљена у позориштима Србије средином 19.века.
Predstava je nastala povodom proslavljanja praznika Svetog Andrije, kneževe krsne slave i opštenarodnog praznika kojim je obeležavano zauzimanja Beograda 1806. . Za Steriju je praznik Svetog Andrije „slava naroda srpskog”, „jer je na ovaj dan osnovana nova sloboda".

САН КРАЉЕВИЋА МАРКА

U prvom činu, nazvanom Mrtvilo, Kraljević Marko je svedok propasti srpske srednjovekovne države i početka robovanja. Njegov pokušaj da zaštiti narod završava se neuspehom.
On zabada mač u stenu i pada u duboki viševekovni san, uz obećanje da će se probuditi i izvaditi mač u vreme obnove stare slave.

Drugi čin, nazvan Zora, posvećen je buđenju nacije iz sna. .. to buđenje je prikazano kao podizanje Prvog ustanka, a scenom dominira Karađorđe, rodonačelnik dinastije. Stupajući na scenu on se predstavlja stihovima:

„Kad ja bijah golobrado momče,
Tri sam glave nasilničke smrsk’o,
Mojom rukom zlikovce potuk’o,
Koj’ za prava ljudska neznadoše.”

Završni čin predstave, naslovljen Slava, pokazuje da ova borba podrazumeva stvaranje samostalne nacionalne države. Glavne ličnosti su državni činovnici – „praviteljstveni zvaničnici”, koji u vreme nastanka predstave postaju najuticajniji socijalni sloj Kneževine. Njih prate građani, seljaci i hor, simbolični predstavnici zaokruženog tela nacije. Narativni tok ovog čina posvećen je podizanju nacionalnog panteona, središnjem toposu kolektivne memorije, koji Sterija naziva Sveslavije..

.. Prvo se unosi lik Stefana Nemanje, osnivača srpske srednjovekovne države, a potom cara Dušana, pod kojim je ona dosegla zlatno doba. Nakon toga se unosi lik Karađorđa, njenog obnovitelja. ..državni činovnici, .. ratnici – heroji mača, a na kraju pisci – heroji pera. Unošenje svakog od portreta prati pesma kojom se proslavljaju javne vrline dotičnog heroja i njegove zasluge za javno dobro.

U završnom delu predstave Vila, pre nego što se vine u nebo zajedno sa Kraljevićem Markom, razgrće ogrtač i na njenim prsima se ukazuje grb Srbije, čime se ona predstavlja kao otelotvorenje državnosti, koja može da propadne i da se obnovi, ali pojmovno uvek postoji. U tom smislu nastanak Kneževine nije protumačen kao stvaranje nove države nego kao obnova stare.

Zakletvu u ime celog naciona potvrđuju tri državna činovnika.
Prvi se zaklinje: „Ja ću život žrtvovati”, drugi: „Ja krv neću poštedeti”, a treći: „Ja ću sav trud žrtvovati”. Smisao zakletve, zasnovan na ideji o državnom patriotizmu, hor objašnjava stihovima: „Za napredak zemlje, Slavne srpske zemlje.”

http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=54.0
http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:legendarna-biografija-marka-kraljevica
http://www.pozorje.org.rs/scena/scena106/26.htm

Iako se smatra da je u to vreme (pozoriste Atanasija Nikolića) muziku za sve predstave, pa i San- Josif Šlezinger...iz Sterijine predstave San Kraljevica Marka ostala je do danas poznata budnica Ustaj, ustaj Srbine koju je komponovao Nikola Djurković.

Nikola Đurković. Rođen 1812. u Trstu. 1840. dolazi u Beograd kao učitelj pojanja i horovođa u crkvi, kao i učitelj muzike na dvoru Obrenovića. 1842. odlazi u Pančevo kao horovođa pevačkog društva koje tada izlazi iz okvira crkve i učestvuje u pozorišnim predstavama tada osnovanog pančevačkog pozorišta. On se bavi komponovanjem, režijom, glumom, prevođenjem drama, pevanjem.
U memoarima Laze Kostića može se videti da je ova pesma pevana posebno među Srbima u Vojvodini tokom revolucije 1848. godine
Audio snimak, obrada u renesansnom maniru
http://www.renesans.org.rs/flautodolce/eng_snimci_audio_stara_srbija.html

Ustaj, ustaj Srbine
ustaj na oružje
dan te čeka, noć već bega
ustaj, ne oklevaj
na noge, Srbi, braćo,
sloboda zove.

Koji ne zna kad treba
za rod svoj umreti
nije Srbin već je izrod
tog će zemlja kleti
na noge, Srbi braćo.

http://www.kakanien.ac.at/beitr/fallstudie/TMarkovic1.pdf
http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?topic=1090.0
http://srpskipolitickiklub.blogspot.com/2009_02_01_archive.html
http://forum.verujem.org/index.php?action=printpage;topic=8698.0

 

[Сребрена]

...iz Sterijine predstave San Kraljevica Marka ostala je do danas poznata budnica Ustaj, ustaj Srbine koju je komponovao Nikola Djurković.

Otkada je prvi put, 1847. godine, pevana zajednička kompozicija Šlezingera i Djurkovića na predstavi San Kraljevića Marka u Beogradu, ona nije ostala samo u uskim okvirima jedne pozorišne priredbe; pevala se po srpskim domovima u svečanijim prilikama, izašla je na ulicu, u narod, postala je »srpska Marseljeza«, a potom borbeni poklič u otporu Srba za vreme revolucije 1848. Pevana prvi put iz grla Stanoja Glavaša, ličnosti u Sterijinoij drami, ona se
potom orila iz hiljade grla oduševljenih i zanesenih »srpstvujuščih« rodoljubaca.

SRPSKA MARSELJEZA
Tako je o pesmi pisao Strojan Novaković
( Stojan Novaković: J. Sterijin Popović, »-Glas SKA« LXXIV, drugi razred, 1907, str. 45.)
Govorilo se o njoj i u nemačkoj štampi, sa prevodom Schlachtgesang der Serben 1848—1849...

Gotovo nema memoarskih pisaca ili istoričara prošlog veka, (Stojan Novaković, Jevrem Grujić, Matija Ban, Jaša Ignjato-vić, Dimitrije Marinković, Đorđe Maletić, Franjo Kuhač, Jovan Skerlić) koji nisu, opisujući nemire i prilike oko revolucije, to doba ustalasanog rodoljubivog vrenja, rekli i po koju reč o ulozi i dejstvu pesme Ustaj, ustaj, Srbine!

I dok mladi licej ac Jevrem Grujić to uspaljeno stanje oko bune, kad se ginulo za »srbskost« i uzdisalo za vaskrsom Dušanova carstva, karakteriše sa »Turci su se ovde uzvrdali. Đaci gotovo ništa ne uče, u Liceumu osim ,Ura, ura, da živi sloboda i nezavisnost Srbije' . . . slabo ti se što drugo čuje ... po varoši ori se Ustaj, ustaj, Srbine!« ............dotle Matija Ban, po povratku sa agitacionog putovanja u Slavoniji, u leto 1848, u pismu Stevanu Knićaninu oduševljeno piše: »Stigavši u Slavonski Brod srce mi se širilo u grudima kad sam u tamošnjem parku slušao građane i građanke gdje pevaju Ustaj, ustaj Srbine . .« Staviše, taj Sterijin slabiji književni rival, pod utiskom ove pesme spreman je i na ovakva priznanja: »Zbog ove pjesme Sterijem Popovićem sastavljene, praštam mu od sveg srca sva progonstva koja sam od njega pretrpio.«

No trijumfalni put te pesme nije se tu zaustavio.
Nju Sterija, prenosi u svoje Rodoljiipce .. Najzad, ta Đurković— Šleziingerova tvorevina ne mimoilaizii ni pažnju KorneEja Stankovića, koji je , posle harmonizovanja za hor, uzima i kao temu za svoje klavirske varijacije te ona postaje jedan od najomiljenijih komada na koncertnom repertoaru naših pijan ništa prošlog veka.

Šta je uzrok tolikoj popularnosti i rasprostranjenosti ove pesme? Njena melodijska struktura, sama za sebe, nije od onih poletnih i impresivnih kao što je, recimo, Marseljeza ili naše kasnije najpopularnije rodoljubive budnice, Jenkova Naprej-zastave slave, ili Marinkovićeva Hej, trubaču!. Bez svoga ona bi se slobodno mogla zamisliti kao kakva zabavna, plesna melodija, kao kakav odlomak iz kadrila.

Stihovi pak, za sebe, takođe nemaju ni toliko književne lepote ni dubine koje bi im osigurale trajnu vrednost nezavisno od melodije. Nema sumnje da je puno dejstvo te pesme bilo baš u međusobnom dopunjavanju teksta i melodije, pa najzad i u tome što je ona odgovarala duhu i raspoloženju onih ljudi koji su , u plamenom dušanoljublju, hodali ulicama, baš kao i u Rodoljupcima, sa trobojnim kokardama na odelu, ponosili se junaštvom pradedova i verovali u uspeh ustanka.

Stana Djuric Klajn,"Muzika kod Sterije" Politika, 1.2.3.maj 1956

U svojim „Uspomenama“ Polit Mihajlo Desančić je zabeležio
„Ja sam bio svedok neopisivog oduševljenja i požrtvovanja srpskog naroda“.
U Karlovce se krenulo kao na veliki nacionalni praznik. Već rano ujutro krenule su kroz Varadin, bez ikakve zapreke, iz Novog Sada gomile naroda sa velikim srpskim zastavama“ pevajući najpopularniju pesmu koja je tada spevana: „Ustaj, ustaj Srbine“. I Srbi iz Srbije koji su tada prelazili u Karlovce pevali su ovu pesmu .“

http://www.ravnica.info/clanak.php?r=br-1951/Vilovo-u-revoluciji-1848-–-1849.-godine.html

O Šlezingeru
http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?topic=1842.0

 

[Сребрена]

U vreme Obrenovića, nastala je i popularna horska tugovanka Martina Davorina Jenka na stihove Vladimira Vasića.

VLADIMIR VASIĆ
(1842—1864)

Spojler

Vladimir Vasić (Šabac, 1842 — Loznica, 1864), jedan od mnogih pesnika koga je smrt rano pokosila. Živeo je samo 22 godine. Po mnogo čemu veoma karakterističan za opštu duhovnu klimu vremena; pisao je, osim rodoljubivih i ljubavnu liriku. Brzo je potonuo u zaborav.
"U duhu ondašnjeg vremena, poezijom se počeo baviti veoma rano, još u gimnazijskoj klupi. Najstarija njegova sačuvana pesma potiče iz 1859. godine, kada mu je bilo samo 17 godina.
Neumitnu smrt, možda i nesvesno, najavio je još 1861. godine, u dugoj pesmi 'Drugovima na rastanku', koja sadrži skoro 470 stihova i koja je pisana po ugledu na Radičevićev 'Đački rastanak'...
Vasić je prevashodno pesnik patriotske provenijencije, jedan od izrazitijih rodoljubivih zanesenjaka svoga vremena. Sasvim je sigurno da je patriotizam i rodoljublje poneo iz roditeljskog doma, da bi ova osećanja bila još više produbljena za vreme neveselog boravka u inostranstvu.
Motive i inspiraciju za svoje pesme Vasić je nalazio u trajnom uzoru Branku Radičevicu, narodnim pesmama i nemačkim liričarima."


Nek vidi dušman! (muzika: Davorin Jenko)
Naziv pesme je "Nek dušman vidi" ali je više poznata po početnom stihu, "Što ćutiš, Srbine tužni". Ovo je jedno od Jenkovih rodoljubivih dela, koja su bila deo repertoara mnogih pevačkih društava u Srbiji i van nje.

Spojler

Рођен је 1835. у Дворју код Крања, a умро 1914. у Љубљани. Од 1859. до 1862. је био хоровођа Словенског пјевачког друштва у Бечу; у то време компоновао популарне словеначке хорове, међу којима и Напреј застава славе која је касније постала химна Словеније. Тај рад наставља као хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву и Београдског певачког друштва, компонујући за хорове на српску патриотску поезију. Поставши диригент Српског народног позоришта, ствара музику за више од 80 позоришних комада („Ђидо“, „Сеоска лола“, „Потера“, „Врачара“, „Прибислав и Божана“, „Маркова сабља“ са завршним хором „Боже правде“ која је касније постала српска национална химна) и неколико концертних увертира („Косово“, „Милан“, „Српкиња“, „Александар“). Шездесетих година деветнаестог века један је од првих романтичара у словеначкој музици. Јенко је после представник музике романтизма у Србији, где даје печат читавом једном раздобљу; усавршава класичан српски комад са певањем, подиже инструменталну музику на виши уметнички ниво, ствара прву српску оперету („Врачара“ или „Баба Хрка“, праизведена 1882. године, на исту причу као и прва румунска оперета, само је радња пребачена у влашки крај Србије) и удара темеље развоју српске опере.

Naziv pesme je "Nek dušman vidi" ali je više poznata po početnom stihu, "Što ćutiš, Srbine tužni"

Što ćutiš, ćutiš, Srbine tužni?
Protrljaj oči, slava te zove,
Slava te zove na crno groblje,
Na ono tužno Kosovo polje.

Ta da li živiš, ta da li čuješ
Tu crnu kletvu, taj uzdah teški?
Da li još pamtiš, da li još znadeš
Za onaj bojak, bojak viteški?

Grešniče teški, trgni se, tresni
Lancem o zemlju! Nek mine mrak!
Nek dušman vidi, nek dušman čuje
Da Srb još živi, da je junak!

 

[Сребрена]

Сербски официр опчињен музиком

ЈОСИФ РУЊАНИН

Josif Runjanin je rođen u Vojnoj krajini, u Vinkovcima 1821.године, u tadašnjoj Habsburškoj monarhiji ali je poreklom iz Loznice. Porodica se odatle prvo preselila u Bijeljinu, zatim u Slavoniju a na kraju u Srem.Umro je u Novom Sadu 1878. godine i sahranjen je na starom pravoslavnom novosadskom tzv. Uspenskom groblju

Jedan od mnogih znamenitih Srba sahranjenih na starom pravoslavnom Uspenskom groblju u Novom Sadu, potpukovnik Josif Runjanin, rodio se tamo gde je nekada davno Konstantin Veliki pobedio Lucinija ujedinjujući Rimsko carstvo. U Vinkovićima, gde Slavonija prelazi u Srem, u vojnoj granici (Militer Grence, Vojna Krajina) .Loza Runjanin kojoj pripada Josif Runjanin potiče iz sela Runjani smeštenog u zapadnoj Srbiji (u okolini mjesta Loznica),.koji se prvo naseljavaju u okolini Sremske Mitrovice, a kasnije zbog potreba posla i školovanja dece sele se u Vinkovce.

Kao i svi pravoslavni Srbi toga imena, Runjanin je kršten biblijskim imenom Josif.
Kršten je u srpskoj pravoslavnoj crkvi Silaska svetog Duha u Vinkovcima.
Školu je pohađao u Vinkovcima i Sremskim Karlovcima, a nakon toga odlučio se za vojničko zvanje. Poznato je da je između 1848. i 1866. sudelovao u četiri ratna pohoda u Italiji, te da se u svojoj 43. godini oženio kćerkom umirovljenog kapetana Tome Perkovića.

Josif Runjanin je poznat po svojim delima Rado Srbin ide u vojnike na tekst Vase Živkovića i Lijepa naša domovino, koja je danas himna BJR Hrvatske, a inspirisana je arijom O Sole piu ratto iz Donicetijeve opere Lucia di Mammermoor.

Радо иде Србин у војнике,
Где зелене бере ловорике.
Борба њему забава је драга,
Још милије саломити врага.

Јер пушчани прах
Не задаје њему страх.
Њега на бој мати
И невеста прати, прати,

Отац жели седи
Да врага победи, победи.
Напред иде с оружаном Србин руком,
А зимзелен вије му се за клобуком.

Пева, кличе српски син,
Пред њим стрепи душманин.
Њега на бој мати И невеста прати,
Отац жели седи
Да врага победи!

Petar Ilič Čajkovski je koristio Runjaninovu melodiju (iz dela "Puščani prah") u kompoziciji "Srpsko-ruski marš"..pored još dve srpske melodije "Sunce jarko", i "Prag je ovo milog Srba" .

 

[kaai79]

Mara Brankovic ili Sultanija Mara je jedna od 300 zena sultana Murata drugog ono zbog cega je znacajna je to sto je novi sultan Mehmed drugi bas nju smatrao za majku .Predpostavlja se da je rano ostao bez majke pa je njega podigla bas sultanija Mara .Zbog toga je novi sultan od malena ucen srpski .A njen uticaj je bio toliko veliki da je njena zelja bila presudna za izbor nekoliko carigradskih patrijaha.Ona je ta koja je uticala da se srbi ne podignu ustanke i pomognu madjarima u napadu na tursku.

 

[Сребрена]

Stari zanati
Gornji MIlanovac

Peć za proizvodnju kreča
http://i53.tinypic.com/2mgr4lc.jpg

Parada zanatlija u Subotici 1930

Neke su radnje i danas žive, kao ova na Gundulićevom vencu

Bombondžinica “Bosiljčić”, u Ulici Gavrila Principa, na broju 14, danas je jedina zanatska radnja ovog tipa u Beogradu. Pre početka II Svetskog rata u prestonici je postojalo više od 120 sličnih objekata. Ratluk, lizalice u obliku kišobrančića, liciderska srca i promincle (ljute bombone) kao još mogu tu da se kupe.

U Mutapovoj 65 na Vračaru, kod Kalenić pijace,zanatsku radnju koja se isključivo bavi proizvodnjom i prodajom soda-vode, osnovao je 1936. godine Đorđe Lepojević.

Časovničari

Opančari, Lazarevac(1918) i Banatsko Novo selo

Krojači, Banoštor

Modna struka
http://i402.photobucket.com/albums/pp107/andjelkovic_vladimir/HWScan00140copy.jpg
http://i402.photobucket.com/albums/pp107/andjelkovic_vladimir/HWScan00140copy.jpg
http://i402.photobucket.com/albums/pp107/andjelkovic_vladimir/HWScan00137.jpg

Kolonijalna roba i duvandžinica

http://i667.photobucket.com/albums/vv34/mmilovan2009/1936-03-15-013.jpg

 

[kaai79]

Major Kosta Milovanović Koka, završio je vojničku karijeru u činu generala: "mauzer-kokinka" bila je najbolja svetska puška
Malo je poznato široj javnosti da je krajem prošlog veka puška "kokinka", srpskog konstruktora, u periodu od 1880. do 1886. godine smatrana za najbolju pušku u svetu.

 

[Сребрена]

Major Kosta Milovanović Koka, završio je vojničku karijeru u činu generala: "mauzer-kokinka" bila je najbolja svetska puška
Malo je poznato široj javnosti da je krajem prošlog veka puška "kokinka", srpskog konstruktora, u periodu od 1880. do 1886. godine smatrana za najbolju pušku u svetu.

Bravooooo
Piši detalje o najboljoj puški sveta devete decenije 19. veka- srpskoj

SRPSKI MITRALJEZ MAKSIM

Radi se o prilagodjenoj verziji ( M.09 )potrebama srpske armije na osnovu matičnog modela izumitelja Hirama Stivensa Maxima iz 1883.godine
http://klubkolekcionara.blogspot.com/2009/11/ko-maksim-po-diviziji.html
Od imena ovog mitraljeza nastala je i izreka"Lupa kao Maksim po diviziji"...

Srpska vojska nabavila je 1907.godine prvih 100 mitraljeza, opsirnije tekst
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_61079880_SRPSKI-MAKSIM-001.jpg
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_61079880_SRPSKI-MAKSIM-002.jpg

O prvim mitraljezima na Balkanu
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_135737879_PRVI-MITRALJEZ-001.jpg
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_135737879_PRVI-MITRALJEZ-002.jpg
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_135737879_PRVI-MITRALJEZ-003.jpg
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_135737879_PRVI-MITRALJEZ-004.jpg
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_135737879_PRVI-MITRALJEZ-005.jpg

 

[Сребрена]

Краљевски пилоти
Početkom 1913. godine Srpska vojska imala je 12 aviona, što je u to vreme bio impozantan broj. Srpski avioni (osim duksa i farmana VII) bili su najmoderniji avioni kojima je raspolagala Francuska. Broj aviona odgovarao je dvema eskadrilama (dva puta po šest aviona), a po normama smatrano je da bi Srpska vojska srazmerno snazi trebalo da ima četiri eskadrile

Prvi vazdušni dvoboj
Srem, Avgusta 1914.

Radilo se o poluautomatskom pištolju Rot Štajner M 1907, opsirnije
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_407765153_ROT-001.jpg
http://www.mycity-military.com/imgs/36879_407765153_ROT-002.jpg

Sledećeg dana, pilot Tomić se susreo sa austrougarskim avionom i gađao pilota iz revolvera. Nakon toga, potporučnik Tomić je na svoj blerio ugradio pešadijski mitraljez "svarcloze"...Miodrag Tomić je inace naš najuspešniji pilot po podacima iz knjige : Srpska avijatika 1912 - 1918
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Srpski-piloti-u-Prvom-svetskom-ratu.html
http://cigalic.50webs.com/istorijat_avijacije.htm

SRPSKI MITRALJEZ MAKSIM
Srpska vojska nabavila je 1907.godine prvih 100 mitraljeza...

Vazduhoplovni mitraljezi na početku WWI koje je koristila srpska avijacija (odozgo na dole) : Švarcloze MG 07/12 .. Hočkis M 1909 .. Levis Mk I .. Vikers Mk .

U leto 1915. godine, majstor Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu, Gojko Lazić ugradio je jedan švarcloze na avion blerio XI-2, poznat pod imenom "OLUJ". Mitraljez je dobio poseban doboš i redenik i bio je zglobno vezan za vrh piramide od metalnih cevi, ispred drugog sedišta. ..
Prvi naoružani avion srpskog vazduhoplovstva.
Pilot Tomić i izviđač Mihajlović neposredno pred poletanje na aerodromu kod Požarevca u leto 1915. godine

Od aviona na kojima su leteli srpski piloti, mitraljezima "levis" bili su opremljeni stariji lovci tipa njepor, izviđači i bombarderi AR 1, AR 2 i brege XIV.

Opširnije
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Naoruzanje-Vojske-Kraljevine-Srbije_2.html

Francuski saveznicki avioni u Srbiji 1915

Iz teksta Nebojse Đokica
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Naoruzanje-Vojske-Kraljevine-Srbije_3.html

 

[Сребрена]

Огњеслав- Сербин из будућности
Мотор са унутрашњим сагоревањем 1865.
Po mnogima, naš zemljak je među prvima u svetu, posle nemačkog inženjera Otoa, koji se smatra ocem motora sa unutrašnjim sagorevanjem, pre Dajmlera, Benca i Majbaha, imao rešenje ovakvog motora, koji je konstruisan tek 1885. godine, kao lak, brzohodni benzinski motor, osnova razvoja motora za vozila koja danas znamo.(Његов мотор је осмоцилиндрични са 80 коњских снага, док је Дајмлер направио са свега једном и по)

PRVA KOLA BEZ KONJA

Putnicima koji su se 3. aprila 1903. godine našli na Železničkoj stanici u Beogradu zastao je dah kada je iz jednog od transportnih vagona iskrcan automobil. Ovaj datum uzima se kao početak automobilizma kod nas. Automobil je stigao iz Beča, a kupio ga je za 12 hiljada kruna rentijer iz Beograda Božidar Radulović. Auto marke "neselsdorfer", sa vodom hlađenim dvocilindričnim bokser motorom, imao je 3.1 litar, tri ventila po cilindru i 12 konja. Proizveden je u fabrici vagona u Koprivnici, u Češkoj.
. Pošto nessels na nemačkom znači kopriva... tako se i prvi automobil zvao po tom mestu, odnosno – onaj koji je iz Koprivice.

http://www.team.net/www/ktud/Tatra_prehistory_auto.html
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/204731/Djavo-na-tockovima

Onda niste imali gde da kupite benzin, nisu postojale pumpe. Vlasnik prvog automobila u Srbiji Boza Radulovic kupovao je cist apotekarski benzin u drogerijama, pa ga je onda mesao sa gasom... on nikada nije mogao da istera neku veliku brzinu. Ali, ocigledno je imao neki strah od toga da auto sam vozi, pa je angazovao Sretena Kostica, fotocinkografa, da on bude vozac. Prvih 45 dana bio je vozac iz fabrike koji je obucio Kostica da sofira. Fotocinkograf bio je zanat, u to vreme, vrlo sofosticiran; jer, izazivale su se fotografije na plocama za stampu, ali posto ta tehnologija ocigledno nije bila savrsena, onda su ljudi sigurne i mirne ruke na samoj ploci doradjivali fotografije. Posto je on imao sigurnu i mirnu ruku, Radulovic je pomislio da ce on imati smisla i za druge tehnicke stvari pa ga je i angazovao da bude sofer. Sreta Kostic takodje je dosao na stanicu, mada uopste nije znao ni kako auto izgleda, ni sta znaci sofirati. Dakle, taj Sreta Kostic je postao prvi srpski sofer i nikad vise pored svog imena nije stavio ‘fotocinkograf’, nego samo ‘sofer’.

Sreten Kostic postao je kasnije nakratko šofer kralja Petra

Prilikom povlačenja tokom Prvog svetskog rata zapalio se „kadilak“ u kojem je Sreta vozio kralja Petra koji se naljutio i otpustio ga iz službe. Potom je Sreta nekako stigao do Cetinja i tamo vozio sina kralja Nikole sve do kraja rata. Kada se vratio u Beograd, osnovao je udruženje beogradskih šofera, čak je otvorio prvu privatnu auto-školu...

U jednoj od priča Sreta kaže da se narod plašio tog auta kao da je đavo, a svoje zanimljive uspomene sročio je pod naslovom „Robinzon na suvom“. Verovatno zato što je bio usamljen, jer kada god bi zaustavio automobil da pita za pravac, onaj ko ga vidi davao se u beg glavom bez obzira

http://img690.imageshack.us/i/jpgploca1.jpg
http://img22.imageshack.us/i/sretenkosti.jpg

Sedamnaest dana kasnije, u Beograd je stigao i drugi putnički automobil, marke Maurer-Union, ciji je vlasnik Mladen Ljubinkovic bio malo hrabriji, pa je auto vozio sam. "Politika" je tim povodom uputila apel, prvi na ovim prostorima, za zaštitu životne sredine, jer su novopridošla saobraćajna sredstva oslobađala izduvne gasove i pravila buku, nezabeleženu do tada u Beogradu.

Spojler

Od Vladimira Veselinovica, jednog od osnivaca Udruzenja istoricara automobilizma koji se godinama bavi istrazivackim radom, doznajemo jos nesto o Bozidaru Radulovicu, vlasniku prvog srpskog automobila.
“On je bio sin poznatog beogradskog trgovca Vojina Radulovica koji je svoju trgovinu protokolisao jos 1860. Posto se vratio sa skolovanja u Svajcarskoj, gde je zavrsio industrijsku skolu, umesto da preuzme oceve poslove, on iznenada upisuje vojnu akademiju koju je zavrsio 1899. sa cinom potporucnika. Posle nepune tri godine u vojnoj sluzbi, podnosi ostavku i postaje rentijer zahvaljujuci bogatstvu koje mu je otac ostavio. Voleo je boemski zivot, puno je trosio i mogao je sebi da priusti i automobil. Nepune tri godine kasnije, doziveo je finansijski krah, prodao je automobil i ponovo se vratio vojnoj sluzbi. Posle Prvog svetskog rata, ozenio se, radio kao cinovnik i ostatak zivota proveo u Beogradu, gde je i umro 10. decembra 1939. godine.”
Sta nam mozete reci o tome ko su bile prve porodice koje su kupovale automobile, posto je zapravo i to predmet vasih visegodisnjih istrazivanja? Da li se prema rezultatima vasih istrazivanja moze reci da su te porodice cinile neku vrstu srpske elite u ono doba?
“Sve licnosti, vlasnike automobila i sve druge koji su bili vezani za razvoj automobilizma u Srbiji, biografski sam obradio. Gradja koja je svima dostupna u nasim arhivskim ustanovama nije mi bila dovoljna, vec sam puno vremena proveo na terenu tragajuci za dodatnim podacima. Bio sam iznenadjen da su prve automobile u Sapcu kupili na primer krojac Svetislav Kupka i vinarski trgovac Sreten Tucakovic, a ne najbogatiji ljudi iz tog mesta. U Beogradu vlasnici automobila bili su trgovci, bankari, lekari, kafedzije, advokati, inzenjeri, cinovnici, i drugi ali vecina onih najbogatijih je i dalje uzivala u voznji fijakerima po beogradskoj kaldrmi. Recimo, u Kragujevcu, poznati fabrikanti koze braca Fijala, imali su automobil, ali su ga takodje imala i dvojica fabrickih radnika.”

Treći civilni automobil naručio je očni lekar Djordje Nešić, iz inostranstva.Bio je marke "Darak".


AUTOMOBILI ZA SRPSKU VOJSKU

U toku 1908. Ministarstvo vojno je raspisalo konkurs za nabavku teretnih automobila, na koji su se odazvale fabrike Reno (Francuska), Puh (Austrougarska), Dajmler (Nemačka) i Arbenc (Švajcarska).Nakon završene probe ugovor o kupovini deset teretnih automobila potpisan je sa fabrikom Arbenc iz Ciriha. Ugovor je sadržao i klauzulu o obuci prvih srpskih vojnih šofera i mehaničara.

Proizvodnja prvih automobila za srpsku vojsku bila je završena maja 1909. godine, a u toku istog meseca novi Arbencovi automobili dopremljeni su železnicom za Beograd. Posle prispeća u Srbiju bili su numerisani brojevima od jedan do deset i zajedno sa šoferima raspoređeni po divizijama.
Automobili broj jedan, četiri i devet bili su na upotrebi u Dunavskoj diviziji (Beograd), dva i tri u Šumadijskoj diviziji (Kragujevac), broj pet u Drinskoj diviziji (Valjevo), automobili šet i sedam u Moravskoj (Niš) i broj osam u Timočkoj diviziji (Zaječar), dok je poslednji - deseti automobil bio nabavljen za potrebe saniteta.

Vojska je tokom 1911. godine nabavila dva sanitetska automobila marke N.A.G., koji su dodeljeni vojnoj bolnici u Beogradu, u sastavu Dunavske divizije.

Balkanske ratove srpska vojska dočekala je sa voznim parkom od 12 automobila. U tom periodu za potrebe štabova od stanovništva je rekvirirano ukupno 48 putničkih motornih vozila, od 52 popisana, koliko ih je, ne računajući državne automobile, tada imala Srbija.
U toku rata broj vojnih automobila i dalje je povećavan novim nabavkama. Tako su za potrebe štabova u septembru 1912. poručena, a početkom januara 1913. pristiglo, tri putnička automobila marke diksi iz firme Farcajg iz Ajzenaha (Nemačka).

Vojvoda Putnik u Kumanovu

Kada je izbio srpsko-bugarski rat vojni teretni automobili su korišćeni za pravoz municije i ostalih potreba. Do kraja rata sa Bugarskom (10. avgust 1913) svaka srpska divizija imala je na raspolaganju, u proseku, četiri do pet teretnih automobila.

Dva automobila kralja Petra, mercedes (S.Kostic sofer) i francuski model "šaron" iz 1908.

 

[Сребрена]

Stare reklame i oglasi

http://www.oldtajmeri.rs/phpbb3/viewtopic.php?f=27&t=2586&sid=85895f6a797ffe7c209252942790bfc6
http://www.oldtajmeri.rs/phpbb3/viewtopic.php?f=27&t=1608

 

[Сребрена]

Novi Sad
Prvi automobil, marke “de dion bouton”, protutnjao je Novim Sadom jos s jeseni 1892. Kupila ga je na Svetskoj izlozbi u Parizu za 6.000 franaka imucna baka Marta Kondorosi (1828 - 1908), unuka Save Vukovica, osnivaca prve novosadske srpske gimnazije i cerka Konstantina Popovica Komorosa, jednog od utemeljivaca pozorisne umetnosti na ovim prostorima.

Uvek zanesena tehnickim novotarijama i pomodnim umetnickim trendovima, poklonila ga je svom unuku Stevi Adamovicu (1870 - 1945), koji se vratio iz Peste sa titulom doktora pravnih nauka i jos pride znanjem “soferiranja”!

Zanimljivo je da su prvi primerci ovog modela pre Novog Sada, stigli samo na bulevare Pariza, Beca i Peste.
Auto dovezen vozom bio je prava senzacija za Novosadjane. Pokretao se na elektricni pogon i bio vrlo lak .
Da ne zaostanu u novosadskom hoh drustvu, drugi automobil kupio je zupan Matkovic, prvi covek prostrane Backo-bodroske oblasti, dok je trecim Lazar Dundjerski castio sinove DJordja i Gedeona kad su uspesno okoncali visoko skolovanje u Pesti..
http://www.oldtajmeri.rs/phpbb3/viewtopic.php?f=27&t=152


Subotica
Prvi automobil pojavio se 1901.godine, vlasnik je bio apotekat Zilberlajtner..Klub je osnovan 1925, pod pokroviteljstvom kraljice Marije

Saobracajna dozvola za bicikl

Sarić- mobil

http://www.gradsubotica.co.rs/viewtopic.php?f=26&t=2460




Zaječar
Ubrzo posle oslobođenja Zaječara 1918. godine, u varoš stiže dvadesetak vojnih automobila sa Solunskog fronta (marki Ford i Dodž), a nešto docnije i vozila dobijena putem reparacija od poraženog protivnika.

Od 1924. godine pojavljuju se prvi privatni automobili. Bili su to jedan austro-dajmler Milana Savića, industrijalca i dodž Sretena Dikovića, knjižara i štampara iz Zaječara. To je bilo dovljno da pokrene ostale imućne građane da nabave ovo savremeno prevozno sredstvo. Tako se od 1924. do 1930. godine na zaječarskim ulicama mogli videti dvadesetak automobila: sitroen i fiat inženjera Trifuna Đokovića, super-bjuik Vladimira Petkovića, a-e-g velikog župana Timočke oblasti, pakard Timočkog vladike, krajsler Stevana Miloševića i mnogi drugi .Već oko 1925. godine pojavljuje se prvi auto-taksi u Zaječaru, kola Sretena Dikovića.

http://klubkolekcionara.blogspot.com/2010/07/prvi-automobili-u-zajecaru.html
http://www.oldtajmeri.rs/phpbb3/viewtopic.php?f=27&t=156

POSLEDNJI GRAND PRIX U BEOGRADU 1939.

Treceg septembra, pre 70 godina, u cast rodjendana kralja Petra II Karadjordjevica odrzane su, na stazi oko Kalemegdana prve beogradske Medjunarodne automobilske i motociklisticke trke. Pred oko 75.000 gledalaca vozeno je pet motociklistickih i cetiri automobilske trke.

U glavnoj trci, koja bi u svakom pogledu odgovarala savremenim takmicenjima Formule 1, nastupili su svetski asovi tog vremena u bolidima "mercedesa" i "auto uniona". Na stazi dugoj 2.794 km vozeno je 50 krugova. Bila je to zapravo poslednja GP trka planirana za tu takmicarsku sezonu, a posto je dva dana ranije zapoceo Drugi svetski rat, posle trke oko Kalemegdana doslo je do prekida GP takmicenja koji je trajao punih sedam godina.

Ogromna buka izazvana vec na prvom zvanicnom treningu (31. avgusta) gotovo je preplasila Beogradjane, ali i uznemirila zivotinje u obliznjem Zooloskom vrtu, tako da je veci broj morao da bude prebacen u lagume ispod Tasmajdanskog parka.

http://www.oldtajmeri.rs/phpbb3/viewtopic.php?f=29&t=299

 

[Сребрена]

Major Kosta Milovanović Koka, završio je vojničku karijeru u činu generala: "mauzer-kokinka" bila je najbolja svetska puška... srpskog konstruktora,

JOS NEKI SRPSKI KONSTRUKTORI

Vasićeve bombe
Malo je poznato da je Kraljevina Srbija pred sam početak Prvog svetskog rata proizvela vazduhoplovne bombe sopstvene konstrukcije koje su bile korišćene u srpskoj Aeroplanskoj eskadrili i Francuskoj eskadrili MF S99.
U VTZ u Kragujevcu radio je artiljerijsko-tehnički pukovnik Miodrag Vasić, koji je razvio čitavu seriju vazduhoplovnih bombi i drugog naoružanja za upotrebu bacanje iz aeroplana. Najvažnija vazduhoplovna ofanziva oružja ovog konstruktora bila su :
Bombe ovog tipa isprobane su sa aviona Aeroplanske eskadrile tipa blerio XI-2 i uvek su padale vrhom nadole. Probe je vršio poručnik Milutin Mihajlović kao izviđač-bombarder, sa visine od 850 metara.

Spiralne strelice koje je posada aviona bacala iz ruke. Iako teške samo 20 grama, bačene sa visine od 2000 metara mogle su da probiju konjanika zajedno sa konjem. Najčešće su izbacivane u snopovima od 500 komada

Ispitivanje svih ovih bombi je započeto 11. jula 1915. godine..Komisija je dala prelaznu ocenu i pohvalno se izrazila o izradi i dejstvu bombi. Krajem leta i u jesen 1915. godine sva ova sredstva upotrebljavana su u više navrata.

U drugoj polovini septembra 1915. godine u eskadrili MF S99 ispitano je i 20 bombi konstruktora potpukovnika Gojka Đurića. I pored zadovoljavajućih rezultata, ove bombe nisu ušle u serijsku proizvodnju usled austro-nemačke ofanzive i povlačenja Srpske vojska.

izgled jedne od bombi

Proizvodnja ručnih bombi sistema »Kragujevac« konstruktora pukovnika Miodraga Vasića otpočela 1898...Prva avionska bomba proizvedena je 1913. godine.

http://www.zastava-arms.co.rs/cms/index.php?id=141
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Naoruzanje-Vojske-Kraljevine-Srbije_3.html
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=335529

TOP KARADJORDJEVOG TOŠE

Tomo Đurov Milinović iz Morinja u ustaničkoj Srbiji dobio je nadimak "Toša". Sam je isticao da je bez ikakve škole. Za snalažljivog, lukavog, oštroumnog, koji malo govori praveći se naivnim, ostala je izreka: "Pravi se Toša."
Karađorđe ga je pozvao u Srbiju tek kada je Napoleon zauzeo Trst. Od tada je onemogućeno liferovanje ratne i druge trgovačke robe iz Trsta preko austrijske teritorije do Srbije...Još kao pomorac u ranoj mladosti na raznim brodovima Toša se nagledao svakakvih topova. Kasnije, kao trgovac, zalazio je u livnice i fabrike oružja...U arsenalu Kalimegdanskog grada ostala je potpuno paralisana livnica bombi, đuladi i topova....Toši nije preostalo ništa drugo nego da uđe u livnicu i preuzme na sebe sve organizatorske i inženjerske poslove

Toša je postao konstruktor novog tipa do tada neviđenog topa. Konstruisao je praktični top iz pet djelova, za razliku od dotadašnjih jednodjelnih, ili najviše dvodjelnih. Uz to je podesio da svaki dio topa teži oko 35 kilograma, kako bi ga jedan čovjek mogao iznijeti na svaki položaj dostupan pješaku. Top se mogao jednostavno i brzo sastaviti i odmah dejstvovati, a cijev mu se mogla zamjenjivati kao rezervni dio. Isprobavanja su pokazala da mu domet i razorna moć nisu bili manji od drugih brdskih topova te klase i kalibra.
Prva (i jedina) dva ovakva Tošina topa izlivena su malo prije pada Beograda u turske ruke, pa ni njih Srbi nisu stigli upotrijebiti u borbama.

Međutim, u jednoj od najtežih bitaka za Deligrad, ... komandovao je tobdžibaša Toša. Vješto raspoređivani, brzo premještani i smišljeno upotrebljavani topovi, dovodili su Turke do očajanja. Često su bili iznenađeni sa strana odakle nisu očekivali artiljerijski napad... Trčeći od topa do topa, od šanca do šanca, iz bitke je izašao kao pobjednik. Uz velike gubitke Turci su se povukli.

U Rusiji je vojvoda Toša zajedno sa Karađorđem boravio u Besarabiji, pa tamo postao i pisac. Umro je u 76. godini i sahranjen je u Rusiji.
http://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/vkostic-podvizi_bokelja_l.html

Rekonstrukcija Karadjordjevog trešnjevog topa

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/02/04/srpski/R04020301.shtml
http://www.politika.rs/ilustro/2349/4.htm

 

[Сребрена]

Jedan krater na Mesecu nazvan je po Spiridonu Gopčeviću, ekstravagantnom i univerzalnom naučenjaku raznih disciplina (pa i astronomije)..

Spiridon Gopčević mladji bio je čovek kosmopolitske kulture, prijatelj Đuzepea Garibaldija, predsednik tršćanske Srpske ortodoksne komune 1847–1854, a jedan od njegovih naslednika, Marino Gopčević, osnivač je Neurološkog odeljenja tršćanske bolnice 1945. godine.
http://www.atrieste.eu/Forum3/viewtopic.php?f=55&t=1078

SRPSKE PALATE U TRSTU

Palata Spiridonovog oca u Trstu na "Canale Grande", gradjena 1850, pet godina pre njegovog rodjenja

Palazzo Gopcevich at Via Rossini 4, danas muzej "Civico Museo Teatrale Carlo Schmidl".

Crveno-beli kamen iz Aurisine u obliku talasa krasi fasadu ove palate i zaustavlja pažnju svakome, a unutrašnjost služi kao izložbeni prostor (ovog leta postavljena je izložba fotografija Marije Kalas) i kao kancelarije gradskim institucijama kulture.

Na fasadi ove palate nalaze se četiri kamene figure srpskih junaka iz Kosovskog boja -kneza Lazara, kneginje Milice, Miloša Obilića i Kosovke devojke

http://www.retecivica.trieste.it/triestecultura/new/serbiatrieste/default.asp?pagina=origini

Brojne su tršćanske palate koje krase ovaj grad i privlače pažnju Tršćana i turista koje su podigli bogati stanovnici grada srpskog porekla u XVIII i XIX veku, poput palata Kurtović, Ivanović, Vučetić, Nikolić. Smatra se da je samo za 30 godina , od 1751-81, doseljeno oko 150 srpskih ilirskih porodica.

На Тргу Понтеросо доминира Палата Куртовић (1777) која репрезентује трговачки успех Јове Куртовића.
На истом тргу је и кућа Драге Теодоровића, такође из XVIII столећа, троспратна лепа зграда, скромнија од Куртовићеве, у њој је боравио Доситеј; Драго Теодоровић је са породицом живео у другој кући.
Претпоставља се да су Срби током два века саградили или купили шездесетак зграда и палата, од којих су неке и данас симбол овог града попут Палате Гопчевић (1850)...... Позната здања су и Палата Вучетић (1836), Палата Шкуљевић на тргу Венеција, данас је власништво Српске црквене општине, као и неколико других палата Ризнића и других породица.
Јован Николић је био власник читавог блока зграда на Тргу Сан Антонио, где је и један од најчувенијих тршћанских кафеа Стела Поларе (Caffè Stella Polare), како су га наши звали Звезда Северњача.
http://www.rastko.net/italia/delo/13711


Porodica Kvekić u Trstu je od 1780.g.
Marko Kvekić je bio poznat kao vrlo imućan i ugledan čovjek.Najznačajnija relikcija tršćanske crkve i danas je ikona Trojeručice na drvetu, iz 15. veka, rad Adnrea Rica da Candia-legat porodice Kvekić

Zbog Darinke Kvekić ,Srpkinje iz Trsta, rođene 1838.godine, odrekao se titule vladike crnogorski knez Danilo. Pri kraju oktobra 1854. doputovao je knjaz Danilo u Trst i isprosio je Darinku kojoj tada još nije bilo ni punih 17 godina...Umrla je u Veneciji februara 1892.g.
http://www.retecivica.trieste.it/triestecultura/new/serbiatrieste/default.asp?pagina=kvekich


Porodica trgovca Vučetića sa petoro dece..dve ćerke- Katarina i Jelica..i tri sina-Djordje,Jovan i Stevan.
http://www.retecivica.trieste.it/triestecultura/new/serbiatrieste/default.asp?pagina=vucetich

Porodica Riste Opujevića
Cristoforo Opuich (Mostar 1810-Trieste 1866) imao je palatu u (ul).Ponterosso br 6, blizu palate Jovana Kurtovića..Njegova ćerka Mileva udala se u Beogradu za Aleksandra Konstantinovića,unuka Jevrema Obrenovića... a sahranjena je u pravoslavnoj porodičnoj grobnici u Trstu.

Alla metà dell’800 Cristoforo era proprietario del palazzo di piazza del Ponterosso 6, che Giovanni Curtovich, uno dei più ricchi esponenti della prima generazione di mercanti serbi, giunto a Trieste già nel 1737, si era fatto costruire nel 1777.
http://www.retecivica.trieste.it/triestecultura/new/serbiatrieste/default.asp?pagina=opuich

PALATA GROFA JOVE KURTOVIĆA
Na kući Jovana Kurtovića na Kanalu Grande danas nema nikakve oznake ko ju je gradio i čija je bila. Taj najbogatiji Tršćanin srpskog porekla sa kraja XVIII i početka XIX veka bio je i najveći donator crkve Svetog Spiridona, pa je prirodno što je svoju kuću smestio odmah preko puta.

Jovo Kurtovic, a Serbian from Trieste, together with Ferporten of Flanders, was the first to introduce a direct maritime link with America in 1782. ...
|ovo Kurtovic, who arrived in Trieste from Trebmje in Hercegovina in 1748 as a man ... while some of them (Stephano conte Petrovic, Giovanni conte Voinovic...)
http://books.google.com/books?id=Ws...6#v=onepage&q=giovanni conte kurtovic&f=false

PORODICA GROFA POPOVIĆ u kojoj je bilo tri brata-Špira,Nikola i Drago

http://www.retecivica.trieste.it/triestecultura/new/serbiatrieste/default.asp?pagina=popovich

PORODICA ŠKULJEVIĆ, poreklom iz Mostara..zapamćeni su Evtimije, Jovan i njegov sin Rista (Kristofor)
http://www.retecivica.trieste.it/triestecultura/new/serbiatrieste/default.asp?pagina=risnich

PORODICA JOVANA RIZNIĆA, poreklom iz Sarajeva
http://www.retecivica.trieste.it/triestecultura/new/serbiatrieste/default.asp?pagina=skuljevich

SRPSKA KAFANA
I na zgradi u susedstvu, u kojoj je smešten kafe Stela Polari, nedostaju uočljive oznake kojima bi se sačuvala uspomena na kafanu koju su napravili tršćanski Srbi za svoje svakodnevno sastajanje i druženje. Pored ulaza stoji jedino tabla na kojoj piše kako su se u njoj početkom XX veka redovno sastajali Džejms Džojs i njegov literarni proteže Italo Svevo. Kafanu je... Александар Вуксановић завештао Српској црквеној општини.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/53/James_Joyce_Trieste_002.jpg
http://www.tangoitalia.com/turismo/friuli/trieste_cafe.html
O srpskim tragovima na ovom mestu ni reči čak ni u unutrašnjosti kafea, inače mestu sa patinom fin-de-sijekla, kao stvorenom za književne večeri i druga kulturna zbivanja.

http://www.triesterivista.it/cultura/austria/stella.htm
View of Trieste with a Canal, the Stella Polare Cafe and the Serbian Orthodox Church
http://www.art.com/asp/View_HighZoo...=894&imgheight=671&artistName=© Giuseppe Wulz

http://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/pomorska-skola_l.html
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Obilic-na-Kanalu-Grande.lt.html
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:258451-Stara-konzulska-vremena
http://glassrbije.org/E/index.php?option=com_content&task=view&id=8045&Itemid=29
http://www.kultura.gov.rs/?p=4504

Неки од угледних тршћанских Срба били су изузетно богати; Драгутин Драго Теодоровић је имао 40 галија, а Стеван Ризнић чак 50. Њихови бродови су пловили од Америке до Индије. ... Колико су Срби били угледни и богати потврђује и податак да су међу десет трговаца, које је француски генерал Солињак 1806. узео за таоце док му се не исплати намет, били Матија Лазовић, Јово Куртовић и још један члан илирске општине. Двојица поменутих су, нажалост, били таоци и приликом треће француске окупације града; тада је међу таоцима био и Стеван Ризнић.

У XVIII столећу захваљу-јући кумствима међу српским богатим породицама створио се најмоћнији клуб милионера у граду.
Део новца они су одвајали да би помагали своје сународнике; Срби из Трста били су познати и као мецене књижевности....

Издавач и лекар Димитрије Фрушић је ушао у историју града јер је као лекар дао изузетан допринос изградњи нове велике болнице (Ospedale maggiore) ...на санитарном плану то је била највећа и најмодерница болница, после бечке, у Хабзбуршкој империји.
У историју Трста Фрушић је записан и као управитељ културног удружења Минерва, једног од најстаријих културних друштава у Италији, основано је 1810 године
http://www.rastko.net/italia/delo/13711

 

[Сребрена]

Srbi u Trstu

Biografski podaci značajnih Srba, predivne palate kojima su ukrasili Trst, porodični jedrenjaci i čuvene srpske porodice kao što su Popović, Opuić, Škuljević, Kovačević, Kurtović, sačuvani su na portretima, fotografijama, projektima, knjigama i arhivskim dokumentima

Embedded media from this media site is no longer available

 

[kaai79]

Konstantin Filozof naročito podvlači prijateljski odnos Bajazitov prema Stevanu, čak i neku vrstu nežnosti. Govorio mu je, kaže se, da ga uzima "kao sina starijeg i ljubljenog" i da je to objavio "pred svima, mojima i istočnima". Emir je davao Stevanu i pouke o državnoj politici za Srbiju. Konstantin, skoro da čovek ne poveruje, kazuje još i to, kako je emir napominjao Stevanu i to, da će posle njegove smrti nastati raspre oko prestola između njegovih naslednika, pa da te raspre Stevan može iskoristiti za jačanje Srbije u svakom pravcu.
Bajazit se 1402. god. rešio, da protiv Tatara krene on lično. S njim je, po dužnosti, pošao i Stevan Lazarević s bratom Vukom i dva Brankovića, Grgur i Đurađ. Kod Ankare, 28. jula 1402., borba je rešena u tatarsku korist. Istočni izvori pominju jak napadaj teške srpske konjice protiv lako oružanih tatarskih pešaka i početni uspeh koji je ona postigla. Poraz je došao zbog izdaje jednog dela Seldžuka, koja je zbunila Bajazitovu vojsku. Bajazit je bio zarobljen i u ropstvu je i umro, 8. marta 1403. Stevan je vršio tri juriša da ga spase, ali uzalud. Srpska vojska mogla je potom da se povuče bez težih gubitaka. Od znatnijih lica bio je zarobljen samo Grgur Branković, ali je posle bio pošten za skup otkup.

 

[Сребрена]

Неки од угледних тршћанских Срба били су изузетно богати; Драгутин Драго Теодоровић је имао 40 галија, а Стеван Ризнић чак 50. Њихови бродови су пловили од Америке до Индије. ... ]

Najistaknutiji tršćanski brodovlasnik iz srpske kolonije u Trstu bio je Spiridon Špiro Gopčević ..U svojoj trgovačkoj floti imao je 4 broda nosivosti preko 500 tona, 17 brodova nosivosti između 300 i 400 tona i 2 broda čija je nosivost bila ispod 200 tona. Vrijednost njegove imovine 1850. godine procijenjena je na 12.500.000 zlatnih forinti. Tada je Gopčević posjedovao 10%tršćanskog brodovlja duge plovidbe. U svojoj floti je imao i parobrode.

SRPSKI BRODOVLASNICI

Spiridon Gopcevic po nekim ocenama, nakon 1840. godine bio je „ najjači brodovlasnik u Austrijskoj Imperiji“....

Pominje se Marko de Dominus, Srbin iz primorja, koji je bio brodovlasnik u Rusiji
http://www.vecernjenovosti.info/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278801-Na-braniku-Rusije

Srbin katoličke vere, Božidar N. Banac iz Dubrovnika oženio je razvedenu Srpkinju (Milicu, sestru dr.Dušana Popovića)sa dvoje dece u Londonu ..svoje brodove ostavio je pastorku (nemačko-srpske krvi) Vanetu Ivanoviću, zavidne sportske i političke karijere, koji se opredeljivao kao "jugosloven" i bio pripadnik britanskog "jet-seta"..
... između ostalog, Banac je bio vlasnik Jugoslavenskog Lloyda, najveće jugoslovenske brodovlasničke kompanije. Rođeni Dubrovčanin i ubeđeni Jugosloven, Banac je 1914. godine stavio čitavu svoju trgovačku flotu pod zastavu Srbije.

Spojler

..1907. godine u Dubrovniku je osnovano talijansko sportsko društvo „Societa sportiva Forza e Coraggio“, kojem je na čelu bio poznati brodovlasnik Božo Banac, i čijem entuzijazmu dubrovačko jedrenje duguje nabavku legendarne jedrilice „Bobara“..
http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/99/211/211_24.html
http://www.yc-orsan.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=15&Itemid=32

Jugoslavenski Lloyd, dubrovačko parobrodarsko društvo osnovano je 1929.g. ( ! ), ...bila je to najveća brodarska kompanija Kraljevine Jugoslavije a nastala je spajanjem Račićeve Atlantske plovidbe(1922-28) i Jugoslavensko Amerikanske Plovidbe Bože Banca.(1924-28) 1929.godine.

Na brodu "Kraljica Marija" krstarenje je koštalo od 3.600 do 7.000 dinara po osobi, a brod je imao više salona ( jedan za nepušače ), bar, kavanu, bazen i – čak 40 kupatila. Goste je zabavljao salon orkestar i jazz band ..Svaku večer je prikazivan i – film. ...a putnicima je na raspolaganju bila bežična radio postaja, frizerski salon, knjižnica i fotograf. Doista – sva čuda onoga vremena.

Spojler

Bio je toputnički brod koji ni do danas na našoj obali još uvijek nema dostojnog konkurenta, jer je, za ilustraciju, i po duljini i po bruto tonaži bio veći i od današnjeg MARKA POLA. A za ono doba, morao je zato doista impresivno i djelovati..
http://www.dubrovnik-turistinfo.com/index.php?dubrovnikturist=vijesti&idKat=5&id=266
http://www.shipspotting.com/gallery/photo.php?lid=237955
http://fleetfilerotterdam.nl/marija30_txt_eng.htm
http://hrcak.srce.hr/index.php?lang=en&show=clanak&id_clanak_jezik=17888

Kapetan MIŠA ANASTASIJEVIĆ

(1803, Пореч (Доњи Милановац) – 1885, Букурешт)
Када је флота Мише Анастасијевића под српским заставама својевремено упловила у Београдско пристаниште, подно Калемегдана, Српске новине су о томе известиле: „Чудо невиђено!”

А почео је као сиротан од малих ногу.Као дете је рибарио, чувао овце, савладао буквар и рачун, био помоћник у дућану, сароар, теглио лађе уз Дунав. Првих 300 гроша зарадио је као кнежев цариник, а онда их уложио у трговину. Почео је трговином сапуном, затим стоком и јеленским роговима, а на врхунцу био је главни снабдевач Србије сољу из Влашке и Молдавије.
Кроз многе бурне и тешке године, тако радећи, стекао је толико богатство да су га у наредном веку, XX, плићем и мањем маштовитом, звали „дунавски Ротшилд” и „српски Оназис”.
. У једном тренутку је поседовао 1,5 милиона дуката готовине, што му је обезбеђивало положај једног од најбогатијих људи на Балкану.
Капетан Мишина "империја" или "прва српска мултинационална компанија" бројала је око 10.000 људи, 23 филијале-камарашије у разним местима на Сави и Дунаву и најмање 74 брода "соларица", као и 60 бродских агенција

Позамљивао је новац кнежевини Молдавији, куповао спахилуке у Влашкој, постао велики добротвор који је новац делио капом и шаком. Помагао је многе писце приликом штампања њихових књига, опростио велики дуг свом пријатељу Илији Гарашанину, финансирао београдско читалиште и балове на двору кнеза Александра Карађорђевића, основао и финансирао школу на свом имању у Влашкој коју су ђаци бесплатно походили, давао девојкама миразе, спашавао трговце од пропасти опраштајући им дугове или дајући позајмице и слично....

Изградња капетан-Мишиног здања започета је 1857 као поклон 'своме отечеству'.

У ту велику зграду смештени су Велика школа, гимназија, Министарство просвете, Народна библиотека и музеј.
Данас се у њој налази Ректорат Универзитета у Београду.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Миша_Анастасијевић
http://home.drenik.net/foto/anastas/misa.html

Свој богати живот окончао је у 82. години, на Св. Саву, 27. јануара 1885, у Букурешту, у својој кући у Улици Доамна 6. Када је заувек напустио овај свет, његова имовина вредела је 20 милиона франака у злату!
Капетан Миша Анастасијевић сахрањен је на свом имању у Клежанима, у крипти Цркве Св. Архангела, његове задужбине.
Везано за његову задужбину у Београду, палату са "јеленским роговима" говорило се "Велик као капетан-Мишино здање!"