sumljiv_tip
Domaćin
- Poruka
- 3.735
Bas na puno mesta se pominje da je iz 9. veka, a prvi put mislim da se poimenice pominje za vreme Vasilija II.
-
- Popularno:
- Шта мислите о личном односу између...
- Ko je bila Malinče - heroina ili žena...
- Alimpije Vasiljević i Rusija
- Zasto je Srbija trebala da se otkaci od...
- "ŠKOLA JE POD OPSADNIM STANJEM" Peta...
- Istraživanje Crte: Za studentsku listu...
- Skandalozna izjava Vučićeve savetnice:...
- Šta kažete na ovu euforiju oko Halida...
- Srbija poklonila 5000000e Rusiji
- Prestaje podrška za Windows 10: Šta...
Sarmatski Srbi
- Začetnik teme sumljiv_tip
- Datum pokretanja
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.052
Gore sam ti Jankovića citirao od riječi do riječi.
Da ti pomognem - okreni strane 128-138, i tu on u Pomorju piše o Bogorodici Ljeviškoj u Prizrenu.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Казимир Шулц, Пољак, у свом дјелу ''О пореклу и седиштима старих Илира'', штампаном у Паризу 1856. године, пише:
''Словени се нису појавили јужно од Дунава тек у VI веку, већ су онде обитовали од најстаријих
времена као Илиро-Трачани. Тако су у време римске владавине, за време Јустинијаново, северни
Словени дошли и оснажили староседеоце у њиховим седиштима, задржавши обичаје, уређење и
сачувавши језик предака''.
''Словени се нису појавили јужно од Дунава тек у VI веку, већ су онде обитовали од најстаријих
времена као Илиро-Трачани. Тако су у време римске владавине, за време Јустинијаново, северни
Словени дошли и оснажили староседеоце у њиховим седиштима, задржавши обичаје, уређење и
сачувавши језик предака''.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Страбон, који каже:
''Илири и Трачани нису могли да буду туђи једни другима ни на какав начин, јер су оба рода истог порекла, а осим тога, такође, имају исте обичаје и уређење и поштују исте богове''.
''Илири и Трачани нису могли да буду туђи једни другима ни на какав начин, јер су оба рода истог порекла, а осим тога, такође, имају исте обичаје и уређење и поштују исте богове''.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Тврдње да су Трачано-Илири Срби посвједочују и ГУСЛЕ, инструмент који и дан данашњи
симболише српство и идентификује његово историјско биће, особито у Црној Гори и српским
крајинама. Ту тврдњу не износи ни један српски или словенски научник, већ Италијан Апендини
Франческо Марија, аутор једне од најбољих граматика илирског језика, издате у Дубровнику 1808.
године, гдје је био професор. Он каже:
''Једножичне гусле; тако се називају од Словена, првобитни је инструмент Трачана, који се
највише употребљава код народа илирског језика... Оне у једно исто време здружују звук са певањем...''
Баш то да су се ''гусле највише употребљавале код народа илирског језика'' и да се ''у исто време
здружује звук са певањем'' и свједочи да је језик старих Илира - језик античких Срба и да је, као што
Апендини закључује, ''словенско - илирски језик био на снази у најдавнијим временима у старој
Тракији... и да те карактеристике проистичу из ВЕЛИКЕ СТАРИНЕ''.
симболише српство и идентификује његово историјско биће, особито у Црној Гори и српским
крајинама. Ту тврдњу не износи ни један српски или словенски научник, већ Италијан Апендини
Франческо Марија, аутор једне од најбољих граматика илирског језика, издате у Дубровнику 1808.
године, гдје је био професор. Он каже:
''Једножичне гусле; тако се називају од Словена, првобитни је инструмент Трачана, који се
највише употребљава код народа илирског језика... Оне у једно исто време здружују звук са певањем...''
Баш то да су се ''гусле највише употребљавале код народа илирског језика'' и да се ''у исто време
здружује звук са певањем'' и свједочи да је језик старих Илира - језик античких Срба и да је, као што
Апендини закључује, ''словенско - илирски језик био на снази у најдавнијим временима у старој
Тракији... и да те карактеристике проистичу из ВЕЛИКЕ СТАРИНЕ''.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Казимир Шулц своје дјело ''О пореклу и седиштима старих Илира'' завршава јасним и увјерљивим закључком:
1. - Илири и Трачани били су истог порекла и истих обичаја.
2. - Истог порекла, као они, била су племена која су настањивала Алпе, источну Италију, особито
Венети, Норици, Винделици и становници Реције.
3. - Трачко - илирска племена заузимала су и области око горњег Дунава и то: јужну и источну
Германију од давнине.
4. - Илиро-Трачани се нису појавили тек од Биребистовог и Докеоваловог времена, већ су живели
од највећих давнина почев од Карпата, па по васколиким северним областима, почев од
Херцинских планина, па све до Балтичког мора.
5.- Словени се нису појавили јужно од Дунава тек у шестом веку, већ су онде обитовали од
најстаријих времена као Илиро-Трачани. Тако су у време римске владавине, за време
Јустинијаново, северни Словени дошли и оснажили староседеоце у њиховим седиштима,
задржавши обичаје, уређење и сачувавши језик предака''.
1. - Илири и Трачани били су истог порекла и истих обичаја.
2. - Истог порекла, као они, била су племена која су настањивала Алпе, источну Италију, особито
Венети, Норици, Винделици и становници Реције.
3. - Трачко - илирска племена заузимала су и области око горњег Дунава и то: јужну и источну
Германију од давнине.
4. - Илиро-Трачани се нису појавили тек од Биребистовог и Докеоваловог времена, већ су живели
од највећих давнина почев од Карпата, па по васколиким северним областима, почев од
Херцинских планина, па све до Балтичког мора.
5.- Словени се нису појавили јужно од Дунава тек у шестом веку, већ су онде обитовали од
најстаријих времена као Илиро-Трачани. Тако су у време римске владавине, за време
Јустинијаново, северни Словени дошли и оснажили староседеоце у њиховим седиштима,
задржавши обичаје, уређење и сачувавши језик предака''.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Матијa Петар Катанчић, фрањевац, историчар, археолог и пјесннк (рођен у Валпову 1750. год., а умро у Будиму 1825. године), у својој расправи о Илирима и илирском језику и о хрватско филологијн, на коју се ослања и Шулц, износи да ''сви Илири говоре језиком српским''.
У те ''све Илире'' који ''говоре језиком српским'' он убраја: ''Црногорце, Србијанце, Бошњаке и
Србе у Угарској, и то са обе стране Дунава''. ''Истим језиком говоре и Далматинци'', вели он. А онда ће,
што је веома занимљиво, истаћи да се ''Далматинци од Хрвата разликују''. Рећи ће Катанчић и да су се
''Хрвати од увијек разликовали, па да се и данас још (XVIII в.) разликују од Далматинаца и по језику и
по домовини''.
Катанчић потом наводи да је ''чакавштина језик Хрвата'', а ''свих Илира'', па тиме и Далматинаца -
''штокавштина''. Он повлачи и граннцу између Хрвата чакаваца и Илира штокаваца, ''који себе зову
Србима''. Каже:
''Хрвати живе западно од линије повучене од Драве, па кроз Мославину до утока ријеке Цетине у
Далмацији; а на том простору живјели су увијек њихови потомци (чакавци), који ту и данас још живе''.
Катанчић, иако духовник, границу између чакаваца и штокаваца - Хрвата и Илира - не поставља на
основу вјерског опредјељења - православног или католичког, већ на основу народне припадпости. Он то
јасно и истиче:
''Вјера не чини разлику у народности''.
У те ''све Илире'' који ''говоре језиком српским'' он убраја: ''Црногорце, Србијанце, Бошњаке и
Србе у Угарској, и то са обе стране Дунава''. ''Истим језиком говоре и Далматинци'', вели он. А онда ће,
што је веома занимљиво, истаћи да се ''Далматинци од Хрвата разликују''. Рећи ће Катанчић и да су се
''Хрвати од увијек разликовали, па да се и данас још (XVIII в.) разликују од Далматинаца и по језику и
по домовини''.
Катанчић потом наводи да је ''чакавштина језик Хрвата'', а ''свих Илира'', па тиме и Далматинаца -
''штокавштина''. Он повлачи и граннцу између Хрвата чакаваца и Илира штокаваца, ''који себе зову
Србима''. Каже:
''Хрвати живе западно од линије повучене од Драве, па кроз Мославину до утока ријеке Цетине у
Далмацији; а на том простору живјели су увијек њихови потомци (чакавци), који ту и данас још живе''.
Катанчић, иако духовник, границу између чакаваца и штокаваца - Хрвата и Илира - не поставља на
основу вјерског опредјељења - православног или католичког, већ на основу народне припадпости. Он то
јасно и истиче:
''Вјера не чини разлику у народности''.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Сипријан Робер, за којег се тврди да је проникао до самог коријена словенског рода, за своје истраживачко полазиште је, како сам наводи, ''побожно узео Несторов одломак'' у којем се говори о насељавању словенских предака на Балканско полуострво.
''Од тог текста ћу да пођем, како бих у току сљедећег излагања показао поријекло и постепено
рађање четири велике националности: Илиро - Срба, Чеха, Пољака и Руса, који сачињавају четири
облика славизма'', најавиће Робер свој наум, а онда, на основу стечених сазнања, рећи:
''Навикли смо да видимо седиште словенске моћи само у Русији... Али далеко од тога да може да
буде искључено из словенских области Подунавље. Напротив, Подунавље је њихова осовина и
средиште... Прве словенске масе заблистале су на великој реци...''
''Питаће ме, несумњиво, како сам дошао до тог уверења?'' рећи ће овај велики слависта, који у
потрази за истином не трага само за историјским догађајима и топонимским обиљежјима и порукама,
већ и за кључем сваке истине - за језиком, првобитним словенским језиком. Он на себи јасно
постављено питање, даје и јасан одговор:
''Пошавши од идеје, да се на почетку сваке велике расе налази једно племе - мајка, исто тако као што и на почетку сваке језичке фамилије постоји језик - мајка, тражио сам годинама то племе и тај језик на северу Европе. Но нигде нисам открио њихово постојање. Нашавши, да су Пољаци и Чеси Боемије чувари најстаријих познатих докумената словенске историје, ја сам - на основу тога - најпре закључио, да су та два народа најстарији од целе словенске групе. Међутим, обилазећи њихове области, уверио сам се, да сам био у заблуди...''
''После узалудних истраживања одлучио сам, да идем да тражим тај тип код Руса. Али код њих сам открио словенска својства толико изобличена азијатским утицајем, колико и у Пољској утицајем запада. Очајан, прешао сам на Словене, за које се каже да су варвари. Све је допринело да се упутим у том правцу.
''Пољак из Варшаве упутио ме је краковским горштацима, као највернијим чуварима
националних одлика. Руси пак из Москве слали су ме Русинима у Украјину као оснивачима њиховог
царства. Стигавши у Украјину, ту сам нашао обичаје, легенде, традиције и цео русински живот у толикој
мери испуњен јужњачким успоменама, да сам био присиљен да идем да тражим вилу чуварицу
словенске колијевке даље на југу...''
''Најзад прешавши Дунав, није ми дуго требало, да ту пронађем украјинског Козака, Русина из Галиције, пољског горштака са Карпата и боемског планинца из Судета - једном речју - сва првобнтна племена Словена, дивно изражена кроз балканског Илира.''
''Све што код других словенских народа живи још само као легенда, или нејасан мит - постоји
још увек као живи закон у тој непроменљивој Илирији: Нисам ли на основу тога могао да закључим, да
сам најзад додирнуо живу стену - тле првобитног постања. и да су Срби Илирије најстарији међу
Словенима''.
Усхићен тиме што је својим сазнањем ''додирнуо живу стену првобитног постојања словенског'', Сипријан ће наћи за потребно да изјави и сљедеће: 46 ''... Од словенских језика треба што је могуће боље упознати најстарији, најједноставнији, онај који даје кључ за остале... Тај језик, тај народ, ту првобитну словенску поезију, верујем, нашао сам код Срба из Илирије''.
Сипријан Робер Србе Илирије или Илиро-Србе назива и ''Прото Србима'' или првобитним Србима. ''Доњег Дунава и Црног Мора''. ''Порекло Прото Срба Доњег Дунава и Црног Мора'', пише он, ''иде до једне тако давне епохе, да
се она губи чак и пред истраживањем етимологије. Ти Срби, у то давно доба, дошли су с југа, преко
Трачког Босвора или около Црног Мора, на Балкан и Подунавље. Одатле се проширили на сјевер, к
западу и истоку... На Балтичком Мору били пре него што је Мојсије кренуо са Јеврејима из Египта... И
читава Италија је била насељена словенском расом... У тој неиспитаној временској давнини имали су
они читаву мрежу држава, које су се пружале од Јадранског Мора до Архангелска...''
Код Робера чита се и ово: ''Присуство Словена (читај Срба или Прото-Срба, јер име Словени у предхришћанско доба није
постојало) пре Христа у области Илирије и Дунава - потврђује мноштво имена места, река и планина,
која очито носе словенски печат. Могао би да се наведе један велики број античких градова, чија имена
имају јасно значење само у словенском (српском) језику ... Један знатан град у Македонији, тако, зове се
Србица. Код Птоломеја Сербинум је име једног другог насеља у Панонији, које пак Пеутингерова Табла
означава као Сербициум...''
''А зар'', у наставку ће Робер, ''Церија, та илирска краљица, не носи своје име по планинској
области око Цера. Најзад, ко зна да на римски начин записано Генцијус није означавало господара Зете,
тј. области чији је главни град Скадар, који је одувек био главна својина илиро-словенских господара''
''Од тог текста ћу да пођем, како бих у току сљедећег излагања показао поријекло и постепено
рађање четири велике националности: Илиро - Срба, Чеха, Пољака и Руса, који сачињавају четири
облика славизма'', најавиће Робер свој наум, а онда, на основу стечених сазнања, рећи:
''Навикли смо да видимо седиште словенске моћи само у Русији... Али далеко од тога да може да
буде искључено из словенских области Подунавље. Напротив, Подунавље је њихова осовина и
средиште... Прве словенске масе заблистале су на великој реци...''
''Питаће ме, несумњиво, како сам дошао до тог уверења?'' рећи ће овај велики слависта, који у
потрази за истином не трага само за историјским догађајима и топонимским обиљежјима и порукама,
већ и за кључем сваке истине - за језиком, првобитним словенским језиком. Он на себи јасно
постављено питање, даје и јасан одговор:
''Пошавши од идеје, да се на почетку сваке велике расе налази једно племе - мајка, исто тако као што и на почетку сваке језичке фамилије постоји језик - мајка, тражио сам годинама то племе и тај језик на северу Европе. Но нигде нисам открио њихово постојање. Нашавши, да су Пољаци и Чеси Боемије чувари најстаријих познатих докумената словенске историје, ја сам - на основу тога - најпре закључио, да су та два народа најстарији од целе словенске групе. Међутим, обилазећи њихове области, уверио сам се, да сам био у заблуди...''
''После узалудних истраживања одлучио сам, да идем да тражим тај тип код Руса. Али код њих сам открио словенска својства толико изобличена азијатским утицајем, колико и у Пољској утицајем запада. Очајан, прешао сам на Словене, за које се каже да су варвари. Све је допринело да се упутим у том правцу.
''Пољак из Варшаве упутио ме је краковским горштацима, као највернијим чуварима
националних одлика. Руси пак из Москве слали су ме Русинима у Украјину као оснивачима њиховог
царства. Стигавши у Украјину, ту сам нашао обичаје, легенде, традиције и цео русински живот у толикој
мери испуњен јужњачким успоменама, да сам био присиљен да идем да тражим вилу чуварицу
словенске колијевке даље на југу...''
''Најзад прешавши Дунав, није ми дуго требало, да ту пронађем украјинског Козака, Русина из Галиције, пољског горштака са Карпата и боемског планинца из Судета - једном речју - сва првобнтна племена Словена, дивно изражена кроз балканског Илира.''
''Све што код других словенских народа живи још само као легенда, или нејасан мит - постоји
још увек као живи закон у тој непроменљивој Илирији: Нисам ли на основу тога могао да закључим, да
сам најзад додирнуо живу стену - тле првобитног постања. и да су Срби Илирије најстарији међу
Словенима''.
Усхићен тиме што је својим сазнањем ''додирнуо живу стену првобитног постојања словенског'', Сипријан ће наћи за потребно да изјави и сљедеће: 46 ''... Од словенских језика треба што је могуће боље упознати најстарији, најједноставнији, онај који даје кључ за остале... Тај језик, тај народ, ту првобитну словенску поезију, верујем, нашао сам код Срба из Илирије''.
Сипријан Робер Србе Илирије или Илиро-Србе назива и ''Прото Србима'' или првобитним Србима. ''Доњег Дунава и Црног Мора''. ''Порекло Прото Срба Доњег Дунава и Црног Мора'', пише он, ''иде до једне тако давне епохе, да
се она губи чак и пред истраживањем етимологије. Ти Срби, у то давно доба, дошли су с југа, преко
Трачког Босвора или около Црног Мора, на Балкан и Подунавље. Одатле се проширили на сјевер, к
западу и истоку... На Балтичком Мору били пре него што је Мојсије кренуо са Јеврејима из Египта... И
читава Италија је била насељена словенском расом... У тој неиспитаној временској давнини имали су
они читаву мрежу држава, које су се пружале од Јадранског Мора до Архангелска...''
Код Робера чита се и ово: ''Присуство Словена (читај Срба или Прото-Срба, јер име Словени у предхришћанско доба није
постојало) пре Христа у области Илирије и Дунава - потврђује мноштво имена места, река и планина,
која очито носе словенски печат. Могао би да се наведе један велики број античких градова, чија имена
имају јасно значење само у словенском (српском) језику ... Један знатан град у Македонији, тако, зове се
Србица. Код Птоломеја Сербинум је име једног другог насеља у Панонији, које пак Пеутингерова Табла
означава као Сербициум...''
''А зар'', у наставку ће Робер, ''Церија, та илирска краљица, не носи своје име по планинској
области око Цера. Најзад, ко зна да на римски начин записано Генцијус није означавало господара Зете,
тј. области чији је главни град Скадар, који је одувек био главна својина илиро-словенских господара''
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Византијски писац и историчар Лаоник Халкокондил, из друге половине XV вијека, у својој
историји о Византији, која обухвата догађаје од 1298. до 1463. године, записаће да је турског султана
Мурата у боју на Косову 1389. године ''убио један Трибал''.
Дакле, и у ово историјско доба, након два вијека постојања средњовјековне српске државе
Немањића на Балкану и Душана Силног, цара Срба, Грка и Арбанаса - један учени Атињанин, највећег
српског јунака, МИЛОША ОБИЛИЋА назвао је ТРИБАЛОМ.
Тумачи се, да овакву тврдњу Халкокондила није исказао случајно или злурадо, већ на основу, у његово доба постојећих списа и рукописа, у којима је он све Србе идентификовао са Трибалима, које сматра најстаријим и највећим од свих народа. Он каже:
''Трибали су народ најстарији и највећи од народа, поуздано знам... Трибали, Мизи, Илири,
Пољаци, Сарамати између себе се служе истим језиком... Бораве с ове и оне стране Дунава... такав је мој
закључак''.
историји о Византији, која обухвата догађаје од 1298. до 1463. године, записаће да је турског султана
Мурата у боју на Косову 1389. године ''убио један Трибал''.
Дакле, и у ово историјско доба, након два вијека постојања средњовјековне српске државе
Немањића на Балкану и Душана Силног, цара Срба, Грка и Арбанаса - један учени Атињанин, највећег
српског јунака, МИЛОША ОБИЛИЋА назвао је ТРИБАЛОМ.
Тумачи се, да овакву тврдњу Халкокондила није исказао случајно или злурадо, већ на основу, у његово доба постојећих списа и рукописа, у којима је он све Србе идентификовао са Трибалима, које сматра најстаријим и највећим од свих народа. Он каже:
''Трибали су народ најстарији и највећи од народа, поуздано знам... Трибали, Мизи, Илири,
Пољаци, Сарамати између себе се служе истим језиком... Бораве с ове и оне стране Дунава... такав је мој
закључак''.
supertruper
Aktivan član
- Poruka
- 1.320
Mislim da se može izvući sledeći zaključak što potvrđuju i autori pomenuti u gornjim postovima. U Arijevskoj pradomovini, pre seoba, imamo narod Sarba, sledbenika kulta Sunca. To potvrđuje preko 1000 toponima na "srb" na iranskoj visoravni. Potom imamo Skite i njihove ogromne Skitije pa Sarmate i Sarmatije onda Srbe koje od V veka zovu i Srbi- Sklavini tj. Sloveni jer se razumeju sa mnoštvom naroda nacionalno diferenciranih iz velikog zajedničkog stabla s tim da Srbe još zovu Ilirima i Tribalima.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.052
VoSlavu
Ističe se
- Poruka
- 2.786
Ali sve i da je neki indo-arijski narod ili pleme nosio ime SRB, to ime se samo prenelo na slovenski živalj još negde u prapostojbini i danas su Srbi ne sumnjivo Sloveni, sa slovenskim jezikom, običajima i kulturom. Isto je sa Bugarima samo što je kod njih to zabeleženo, jer se desilo relativno skoro.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Павле Јосиф Шафарик, Словак, један од најгласовитијих слависта из XIX вијека. Он каже: ''Имена: Сјурб, Сјабр, Сјабрин, Себр, Срб... само су облици имена СРБИН, са значењем: род, рођак, народ...''
Шафарик налази и тврди да је: ''име СРБИ прастаро и најстарије име СЛОВЕНА, толико старо да му се значење губи у тами најудаљеније прошлости...''
''У Русији се'', наводи он, ''по Србима зову и нека стара села: Сербино у петровградској губернији, Сиерби у области Минска, Сербовки у Чернигову, Серби и Сербиновка у Волинијану. У Пољској, опет, налазе се: Сербентиније, Сербентини, Сербентики, Сербинов, Сербовица...''
Њемачки етнограф Кохл је 1872. године записао:
''Име Србин беше некад једно од великих ознака Словена!..."
''Ово име допире све до у најудаљенију старину'', стоји у једном минхенском рукопису из 1837.године, а у хроници, која се чува такође у Минхену, пише: ''Српско царство је било толико велико да су из њега произашли сви словенски народи. И сами Словени тврде да своје порекло воде од Срба''.
Шафарик налази и тврди да је: ''име СРБИ прастаро и најстарије име СЛОВЕНА, толико старо да му се значење губи у тами најудаљеније прошлости...''
''У Русији се'', наводи он, ''по Србима зову и нека стара села: Сербино у петровградској губернији, Сиерби у области Минска, Сербовки у Чернигову, Серби и Сербиновка у Волинијану. У Пољској, опет, налазе се: Сербентиније, Сербентини, Сербентики, Сербинов, Сербовица...''
Њемачки етнограф Кохл је 1872. године записао:
''Име Србин беше некад једно од великих ознака Словена!..."
''Ово име допире све до у најудаљенију старину'', стоји у једном минхенском рукопису из 1837.године, а у хроници, која се чува такође у Минхену, пише: ''Српско царство је било толико велико да су из њега произашли сви словенски народи. И сами Словени тврде да своје порекло воде од Срба''.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Велтман, руски историчар, у дјелу ''Атила и Руси'', пише:
''Име Србин се од старине односи на војничке ратничке сталеже у Русији, те тако име означава
војника, храбра човека, који се вечно борио и од кога су постали сви данашњи Козаци у Русији''.
Велтман пише и ово:
''У малоруски народ спадају Словени и надалеко чувени Донски и Запорошки Козаци, који су
постали од Срба''. Бјелоруси сматрају да ријеч Сјарб или Сарб- Србин значи силу, множину - мноштво великог народа исте крви и истог језика. Лужички Срби, опет, под именом СОРАБ - СРБ подразумијевају најодабраније, најљепше и најразборитије у роду свом.
''Име Србин се од старине односи на војничке ратничке сталеже у Русији, те тако име означава
војника, храбра човека, који се вечно борио и од кога су постали сви данашњи Козаци у Русији''.
Велтман пише и ово:
''У малоруски народ спадају Словени и надалеко чувени Донски и Запорошки Козаци, који су
постали од Срба''. Бјелоруси сматрају да ријеч Сјарб или Сарб- Србин значи силу, множину - мноштво великог народа исте крви и истог језика. Лужички Срби, опет, под именом СОРАБ - СРБ подразумијевају најодабраније, најљепше и најразборитије у роду свом.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Јосиф Добровски (1753-1829), којег називају оцем славистике и будилником националне свијести код Чеха, иначе језуита и ректор Чешке богословије, у свом Годишњаку за 1827. годину пише: ''Истовјетност Лужичких Срба и Балканских Срба није случајна. Она потиче из прастарих
времена, када су се српским именом називали сви тадашњи Словени - пре него што је настало словенско
име''.
О сродности Балканских и Лужичких Срба писао је и Шафарик. Он, као да допуњује Добровског, каже: ''Оба та народа наследила су своје име из прадавних времена, када су сва данашња словенска
племена била уједињена под заједничким именом СРБИ и када су говорила још једним општим,
заједничким језиком, из којег се, постепено, приликом многих кретања, кроз дуга времена, развило
дванаест различитих говора...''
Томо Маретић, хрватски филолог и лингвист, у свом дјелу ''Словени у давнини'' (3агреб, 1894.) записао је: ''Многи њемачки и руски историчари слажу се, да је Херодот под Трачанима подразумијевао
Србе. Поријекло те ријечи они тумаче на сљедећи начин: 'Међу Србима од памтивијека је живјело племе
које се називало Рашчани или Раси. То име добило је још у старој постојбини Индији... У доба
Херодота, ти Срби су живјели у Малој Азији и на Балкану, у Тракији. По њима се и назвала стара Рашка
у Тракији, око ријеке Расе, притоке Марице и око саме Марице, а и средњовјековна Рашка великих
српских жупана.''
''Развалине градова, чија су имена била Рас или Рашка, и данас се налазе у Тракији и у Србији,
док ријеке истог имена постоје у Индији, у Турској, у Србији и у Њемачкој, у некадашњој области
давнашњих Срба. Тако је име Трачана погрчени облик од Рашана...''
времена, када су се српским именом називали сви тадашњи Словени - пре него што је настало словенско
име''.
О сродности Балканских и Лужичких Срба писао је и Шафарик. Он, као да допуњује Добровског, каже: ''Оба та народа наследила су своје име из прадавних времена, када су сва данашња словенска
племена била уједињена под заједничким именом СРБИ и када су говорила још једним општим,
заједничким језиком, из којег се, постепено, приликом многих кретања, кроз дуга времена, развило
дванаест различитих говора...''
Томо Маретић, хрватски филолог и лингвист, у свом дјелу ''Словени у давнини'' (3агреб, 1894.) записао је: ''Многи њемачки и руски историчари слажу се, да је Херодот под Трачанима подразумијевао
Србе. Поријекло те ријечи они тумаче на сљедећи начин: 'Међу Србима од памтивијека је живјело племе
које се називало Рашчани или Раси. То име добило је још у старој постојбини Индији... У доба
Херодота, ти Срби су живјели у Малој Азији и на Балкану, у Тракији. По њима се и назвала стара Рашка
у Тракији, око ријеке Расе, притоке Марице и око саме Марице, а и средњовјековна Рашка великих
српских жупана.''
''Развалине градова, чија су имена била Рас или Рашка, и данас се налазе у Тракији и у Србији,
док ријеке истог имена постоје у Индији, у Турској, у Србији и у Њемачкој, у некадашњој области
давнашњих Срба. Тако је име Трачана погрчени облик од Рашана...''
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Фрањо Рачки, хрватски историчар, иначе католички каноник, у свом дјелу ''Борба јужних Словена'' пише:
''У почетку називаху се Словени домаћим именом Срби, тј. рођаци, а странци, специјално Њемци, звали су их Вендима. или Виндима.
Под тим именом познају Словене и Грци и Римљани још од седмог вијека прије Христа. Ширењем римског царства и Римљани добијаху тачније податке о Вендима, тј. Србима,
а кад је уништена стара римска држава, нестаде старог домаћег имена Срб као опћенитог свему роду, те се он задржа код Полабских и Јужних Срба''.
''Јасно је'', казује се, ''да су Трачани, Скити, Венди или Венети.Трибали, Илири и други које у
својим дјелима спомиње грчки историчар Херодот - сви од реда Срби. И у доба историчара: Птоломеја,
Тацита, Полибија и других највише се говорило о Трачанима, Вендима, Антима, Трибалима, Дарданима,
Илирима - што ће рећи о Србима, јер се за име Словени тада није знало''.
Венемин Калај, Мађар, у својој ''Историји Срба'', тврди: ''По испитивању најбољих научника, сви словенски народи су се у прастаро доба називали Срби, а Словени и Анти били су огранци ове породице ... Опште заједничко име Срби касније је забачено. Име Анти већ у петом веку по Христу нестаје, а од шестог појављује се у хроникама име: Слави, Славини.''
''Док су садашњи Словени живели слободно и заједнички, они су се звали Сабраћа, Сораби, Сорби - СРБИ. Нерешено је у историји питање када је отпочело цепање јединственог народа Срба. у садашње разне словенске народе...''
Грегор Крек, професор у Грацу, године 1887. у једној од својих студија записао је: ''Име Срби које је некада означавало словенски род све се више сужавало и данас припада само становницима двеју Лужица и јужнословенском имену Срби''. Јаков Грим, оснивач модерне германистике, у свом предговору ''Малој граматици Вука Караџића'', године 1824, каже: ''У ствари, Србин изгледа да је најбољи назив, којим се граматички могу обухватити сви ови
народи истог порекла и језика. 'СРБ' је сам за себе тамног порекла (као и највећи део старих назива
народа), али је чисто словенска реч, коју је Добровски држао погодном, да постане општом ознаком
свих словенских племена. Њу срећемо и у западној грани (словенских народа), као и у јужној... Према
томе, мени изгледа, да нема славнијег нмена, које би се могло употребити и за све Југо-Словене. Ни
једно друго југословенско племе нема такву историју, која би се могла упоредити са српском...''
Добровски (Јосиф), на којег се Јаков Грим позива да име Србин ''држи погодним да постане општом ознаком свих словенских племена'', у свом дјелу ''Слованка'' (Праг, 1814.) рекао је: ''Кад бих имао да предложим заједничко име, под које сви словенски народи могу да се сврстају, то би било име СРБИН''.
''У почетку називаху се Словени домаћим именом Срби, тј. рођаци, а странци, специјално Њемци, звали су их Вендима. или Виндима.
Под тим именом познају Словене и Грци и Римљани још од седмог вијека прије Христа. Ширењем римског царства и Римљани добијаху тачније податке о Вендима, тј. Србима,
а кад је уништена стара римска држава, нестаде старог домаћег имена Срб као опћенитог свему роду, те се он задржа код Полабских и Јужних Срба''.
''Јасно је'', казује се, ''да су Трачани, Скити, Венди или Венети.Трибали, Илири и други које у
својим дјелима спомиње грчки историчар Херодот - сви од реда Срби. И у доба историчара: Птоломеја,
Тацита, Полибија и других највише се говорило о Трачанима, Вендима, Антима, Трибалима, Дарданима,
Илирима - што ће рећи о Србима, јер се за име Словени тада није знало''.
Венемин Калај, Мађар, у својој ''Историји Срба'', тврди: ''По испитивању најбољих научника, сви словенски народи су се у прастаро доба називали Срби, а Словени и Анти били су огранци ове породице ... Опште заједничко име Срби касније је забачено. Име Анти већ у петом веку по Христу нестаје, а од шестог појављује се у хроникама име: Слави, Славини.''
''Док су садашњи Словени живели слободно и заједнички, они су се звали Сабраћа, Сораби, Сорби - СРБИ. Нерешено је у историји питање када је отпочело цепање јединственог народа Срба. у садашње разне словенске народе...''
Грегор Крек, професор у Грацу, године 1887. у једној од својих студија записао је: ''Име Срби које је некада означавало словенски род све се више сужавало и данас припада само становницима двеју Лужица и јужнословенском имену Срби''. Јаков Грим, оснивач модерне германистике, у свом предговору ''Малој граматици Вука Караџића'', године 1824, каже: ''У ствари, Србин изгледа да је најбољи назив, којим се граматички могу обухватити сви ови
народи истог порекла и језика. 'СРБ' је сам за себе тамног порекла (као и највећи део старих назива
народа), али је чисто словенска реч, коју је Добровски држао погодном, да постане општом ознаком
свих словенских племена. Њу срећемо и у западној грани (словенских народа), као и у јужној... Према
томе, мени изгледа, да нема славнијег нмена, које би се могло употребити и за све Југо-Словене. Ни
једно друго југословенско племе нема такву историју, која би се могла упоредити са српском...''
Добровски (Јосиф), на којег се Јаков Грим позива да име Србин ''држи погодним да постане општом ознаком свих словенских племена'', у свом дјелу ''Слованка'' (Праг, 1814.) рекао је: ''Кад бих имао да предложим заједничко име, под које сви словенски народи могу да се сврстају, то би било име СРБИН''.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.052
VelikiMedur, kakve to što postavljaš ima veze sa temom?
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
Pa zar tema nisu Sarmatski Srbi?
VoSlavu
Ističe se
- Poruka
- 2.786
@VelikiMedur skoro svi ovi navodi koje si ti preneo govore u prilog slovenskom korenu imena Srba.
Ne spominju Sarmate ili druge iranske narode.
Ne spominju Sarmate ili druge iranske narode.
VelikiMedur
Ističe se
- Poruka
- 2.298
"Трибали су народ најстарији и највећи од народа, поуздано знам... Трибали, Мизи, Илири,
Пољаци, Сарамати између себе се служе истим језиком... Бораве с ове и оне стране Дунава... такав је мој
закључак''.
Mislim da je istorija i istina o Srbima previse zamrsena, i da se treba osvrnuti i uzeti u obzir zapise koje su ostavili brojni ucenjaci iz proslosti, a ticu se bas Srba. Neozbiljno je sa naucnog aspekta prevideti takve stvari, ili se to radi sa namerom.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.052
Osim jednog spomenčića Sarmata, ti sve postavljaš neke citate o Srbima, izvan konteksta njihovog odnosa sa Sarmatima..
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.052
Kako sam Halkokondil piše, Sarmati su Rusi - on koristi arhaični naziv za Ruse. Na isti način, pod Mizima se kriju Bugari, a pod Tribalima Srbi.
Halkokondil samo želi da kaže da su Srbi, Bugari, Poljaci i Rusi svi od jednog te istog slovenskog naroda. Tu se nalaze i 'Iliri', koji su ustvari Sloveni, kako i sam piše.
Dakle, sve što taj citat tvrdi jeste da se svi slovenki narodi služe slovenskim jezicima i da obuhvataju velika prostranstva, ne samo na Balkanskom poluostrvu, već i po centralnoj i istočnoj Evropi...što je niti revolucionarno, niti sporno, a niti ima veze sa Sarmatima!
supertruper
Aktivan član
- Poruka
- 1.320
Kako sam Halkokondil piše, Sarmati su Rusi - on koristi arhaični naziv za Ruse. Na isti način, pod Mizima se kriju Bugari, a pod Tribalima Srbi.
Halkokondil samo želi da kaže da su Srbi, Bugari, Poljaci i Rusi svi od jednog te istog slovenskog naroda. Tu se nalaze i 'Iliri', koji su ustvari Sloveni, kako i sam piše.
Dakle, sve što taj citat tvrdi jeste da se svi slovenki narodi služe slovenskim jezicima i da obuhvataju velika prostranstva, ne samo na Balkanskom poluostrvu, već i po centralnoj i istočnoj Evropi...što je niti revolucionarno, niti sporno, a niti ima veze sa Sarmatima!
Govorimo celo vreme da su balkanski Srbi, za razliku od Lužičkih, poslovenjeni - pre toga su pripadali Sarmatima. Srbi su jako star narod, možda te to zbunjuje što mu se koreni mogu rekonstruisati od vedsskog Srbinde.
VoSlavu
Ističe se
- Poruka
- 2.786
Balkanski Srbi su poslovenjeni Sarmati a lužički Srbi su samo Sloveni.
Šta ?
barbarogenius
Zainteresovan član
- Poruka
- 128
i da rezimiramo, ako se slova S,R,B ( moze koje i da fali, npr dovoljni su samo S i R, ponekad i samo S, a V, F, P mogu da menjaju B po potrebi, isto tako i C, K mogu da menjaju S ... ) nadju u istoj reci u bilo kojoj kombinaciji to se nesumnjivo odnosi na Srbe, bez obzira dal je jezik persijski, turski, sanskrit, keltski, turski, kurdski nebitno, ta kombinacija moze da u tom jeziku ima potpuno jasno znacenje koje je potpuno drugacije od znacenja u drugom jeziku, al nebitno to se sve odnosi na Srbe. Ne znam dal je to postavljano na ovom forumu al neki inventivni lik je nasao na desetine toponima tipa Sorby u Svedskoj koji su naravno povezani sa Srbima, to sto je Sorby u stvari moderni oblik za srednovekovni Soderby sto znaci '' juzno selo '' na svedskom ( mi bismo rekli donje selo ) nema apsolutno nikakve veze, to se odnosi na Srbe, naravno to znaci da postoji i narodi koji se zovu Norby, Lyngby, Hamarby i slicno...
