Sanjao sam da sam leptir

[Hegelijaner]

Sam sebe opovrgavas, ja ne moram maknuti ni malim prstom. Kazati nesto ovakvo "sada sanjam" je nemoguce iz razloga kojih sam naveo.Sto se tice apstrakcija imam neku "genijalnu intuiciju" da ti bas i nisi siguran sta je to.

Sto se tice Shopenhauera on je samo "pozajmio" filozofiju identiteta Shelinga I Hegela i od Apsoluta koji je univerzalni princip svih stvari "zamesio" iracionalnu i slepu (pra) Volju.

 

[oziman]

Kazati nesto ovakvo "sada sanjam" je nemoguce iz razloga kojih sam naveo

Pa ja sam upravo to rekao. Znaci nije nemoguce kazati
A ti izvoli ubedi ma da nisam u pravu.

Sto se tice apstrakcija imam neku "genijalnu intuiciju" da ti bas i nisi siguran sta je to.

Imas losu intuiciju.

Sto se tice Shopenhauera on je samo "pozajmio" filozofiju identiteta Shelinga I Hegela i od Apsoluta koji je univerzalni princip svih stvari "zamesio" iracionalnu i slepu (pra) Volju

Ovo nije pocetak 20.veka i sukob tadasnje omladine gde su jedni bili Sopenahurovci a drugi Hegelijanci, niti ja imam nameru da igram takve igre (iako priznajem da mi je Sopenhauer jedan od omiljenih filozofa). Samo ti kazem da ljubitelj filozofije , poput mene, a koji trazi ne praznu igru recima i opstim pojmovima, kako je to radio Hegel, vec prave odgovore na prava pitanja to ne moze dobiti od "Hegelovaca". To je licno moj stav a i cinjenica.

A to sto mislis da si osporio stav Solipsizma prostom igrom recima, praznim apstrakcijama, samo pokazuje da je taj moj stav ispravan.

 

[oziman]

Hegelianer

Pitanje je legitimno, on moze misliti kada ( i samo tada) je budan da je Cuang Ce koji je sanjao da je leptir, ali u svom snu kada je leptir on ne moze pitati sebe isto kao kad je budan,

Ovo je pesnicka metafora a ne eksperiment. Ali ako bas hoces umesto leptira uzmi neku visu zivotinju kao sto sam vec rekao na ovoj temi ,recimo Jelena, a ako (cinjenica je, Jelen ne moze misliti) onda uzmi nekog coveka Lao Cea recimo. Tada i Cuang Cu i Lao Ce mogu sebe pitati "Da li sanjam ?" i ne dobiti odgovor. Uostalom ko je onda budan a ko sanja? Na taj nacin ova tvoja dijalektika pada u vodu.

 

[Hegelijaner]

1. Nije problem "visa ili niza" zivotinja. Nego pitanje o iluziji ili stvarnosti je moguce samo u stvarnosti.Samo pitanje dali sam budan ili sanjam samo potvrdjuje stvarnost. Ako bi Zevs pitao jeli njegov ("natculni svet") stvarnost ili iluzija to samo potvrdjuje realnost njegovog habitata u kom on obitava pa makar za nas svet bogova bio iluzija.
"Svet ne samo kao substanca nego i kao Subjekt"(Fenomenologija Duha, Uvod)

2. "Priznajes da ti je Shopenhauer jedan od "omiljenijih Filozofa?!? E stvarno imam losu intuiciju. A ja sam mislio da se "klanjas njegovoj slici"

 

[oziman]

Hegelijaner

Nego pitanje o iluziji ili stvarnosti je moguce samo u stvarnosti.

Ne znam na osnovu cega si doneo sud o nemogucnosti, i to iskljucivoj ? Kakvu potvrdu istinitosti ima ovaj tvoj sud ? Na cemu se zasniva ? Da li na posrednom ili neposrednom iskustvu ili na praznim recima?

Da li si cuo za lucidne snove ili snovidjenja ?. Iz ovoga ispada da nikada nisi sanjao tako nesto. To je ono kada sanjas a pitas se da li sanjam ? To se meni cesto desava. Jednom sam cak , valjda zato sto sam mnogo razmisljao o tome, usred sna dosao do snovidjenja i poceo da se pitam da li je ovaj svet oko mene stvaran, da li je obojen i obratio sam paznju na boje i svetlost , usred sna. Pri tome to nisam bio ja sada ,kada sam "budan" vec neko drugi, drugacije sam i izgledao i mislio a ipak opet ja ( to je poznat slucaj u snovima koji je primetio i Bergson ali necu da sirim temu). Dakle iskustvo obara tvoju "dijalektiku", jer moguce je u snu se pitati o iluziji i stvarnosti..kao sto vidis. A ako je to , po tebi, i Hegelu tako nesrto moguce samo u stvarnosti onda je i svet lucidnih snova stvarnost , zar ne?

Ili kao sto je govorio Sopenhauer:

"Zivot i snovi su listovi jedne iste knjige".

 

[louiskrstic]

Hegelijaner




Da li si cuo za lucidne snove ili snovidjenja ?. Iz ovoga ispada da nikada nisi sanjao tako nesto. To je ono kada sanjas a pitas se da li sanjam ? To se meni cesto desava. Jednom sam cak , valjda zato sto sam mnogo razmisljao o tome, usred sna dosao do snovidjenja i poceo da se pitam da li je ovaj svet oko mene stvaran, da li je obojen i obratio sam paznju na boje i svetlost , usred sna. Pri tome to nisam bio ja sada ,kada sam "budan" vec neko drugi, drugacije sam i izgledao i mislio a ipak opet ja ( to je poznat slucaj u snovima koji je primetio i Bergson ali necu da sirim temu). Dakle iskustvo obara tvoju "dijalektiku", jer moguce je u snu se pitati o iluziji i stvarnosti..kao sto vidis. A ako je to , po tebi, i Hegelu tako nesrto moguce samo u stvarnosti onda je i svet lucidnih snova stvarnost , zar ne?

Ili kao sto je govorio Sopenhauer:

"Zivot i snovi su listovi jedne iste knjige".

Bravo oziman! Ako ti neće smetati ja bih malo dodao.
Zašto se držati onih koji su ponešto naslućivali kada se danas sve zna o snovima i njihovoj stvarnoj prirodi.
Mi kao jedino realno biće, Duša, nikada ne spavamo pa ni onda kada naše telo spava. Otuda su naši snovi realniji od ovostrane realnosti. (Uistinu su snovi i dnevni život dve strane iste medalje.) Kako postajemo iskusnijom Dušom to nam i snovi doživljavaju transformaciju. Uz malo svesnog i aktivnijeg rada možemo potpuno svesno putovati svim višim svetovima. Jer, snovi su tajni put i prolaz do najviših stanja svesti. Svest nije intelektualna već je duhovna kategorija. (Šta misliš kojom metodom su najveći poznavaoci života dosegle to visokorazumevanje i znanje?)
Samo nekoliko minuta provedenih u višim svetovima pojedincu brže ekspandira svest od nekoliko života provedenih ovde u fizičkom svetu....

 

[oziman]

Ja, Čuang-cu, sanjao sam da sam leptir, leptir koji leprša ovamo i onamo, sa željama i mislima što ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i ležao u krevetu JA SAM. I sada više ne znam jesam li bio čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je čovek.

Čuang-cu (369?-286? pre n.e.) kineski filozof

Uporedjivanje zivota sa snom je vrhunska analogija koju je Cuang Ce ovekovecio u ovih par recenica. To poredjenje koristili su od tada do danas i mnogi filozofi da bi priblizili nasem razumevanju idealnu sustinu sveta. Medjutim i ta analogija, kao i svaka druga ima mane, jer se ne moze nastavljati.Ne moze se razvijati dalje jer to nije deo necega vec simbol.. To su putokazi a ne gradjevine na putu.

Cuang ceova analogija uzeta sama za sebe i povrsno.. vodi pravo u solipsizam ili prakticni egoizam, jer ako je zivot san, onda su svi oko mene likovi iz mog sna koji postoje samo u mojoj predstavi, i to je sva njihova egzistencija. Sami za sebe oni uopste nisu. Jedino sam po tome JA realan, a svi ste vi koji recimo ovo citate likovi koje ja sanjam i postojite samo dok ste objekti naspram mog saznajuceg subjekta a kada se okrenem nema vas. (ovo svako moze uzeti posavsi od sebe..ako postoji naravno
Solipsizam je cak i Sopenhauer zaobisao kao nesto sto se ne moze oboriti i da onaj ko zauzme to stanoviste postaje nedodirljiv. Nikakvim filozofskim ili bilo kojim drugim metodama ne mozemo ubediti nekoga ko tvrdi da smo likovi iz njegovog sna u suprotno. Jedina sreca je sto takvih "filozofa" ima samo u ludnici.

Uzet ovako, prakticni egoizam jeste nedodirljiv. Cak i ako upotrebimo sva znanja idealisticke filozofije opet ostaje mogucnost da su likovi samo likovi i da je saznajuci subjekat vlasnistvo samo mene. Da li i vi koji ovo citate posedujete taj saznajuci subejakat poput mene ja licno mogu samo da predpostvaljam ne mogu biti siguran a to vazi i za vas . Zato je solipisizam toliko mocan.

ps. Podela na pojavu i stvar po sebi ovim problemom nije dotaknuta.

Sanjao sam da sam leptir 1
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4929

 

[oziman]

Moram nesto pojasniti u vezi gore iznetog. Napisao sam da pitanje solipisizma ne dotice podelu na pojavu i stvar po sebi, i upravo to moze pojasniti problem i razresiti zbunjenost u koju svako ko se zapita da li je zivot san upada.

Sve sto je postalo opazajem osim sto je predstava mora imati svoju egzistenciju izvan predstave. Svaki objekat mora imati subjekat kao svoj neodvojivi korelat. Tako da subjekat koji zovem "JA" jeste subjekat kako mene tako i svakog opazaja , predstave ispred mene.
To je slicno morskom polipu ,zivotinji koja ima mnostvo glava a zajednicko telo i koja je veoma dobra analogija.

Uzmimo ovde da svaka glava poseduje individualnu saznajnu svest i pita se o realnosti ostalih glava oko nje. Pita se da li te glave postoje kada ih ona ne saznaje ili ne, da li je ta jedna glava jedina realna i sanja ove ostale? Lako se moze iz ove analogije uvideti resenje.

Kada ova glava koja se pita pogleda u sebe naci ce subjekat ili ovo zajedinicko telo. Ali isto to telo naci ce i svaka druga glava koja to isto ucini.
Subjekat ili ono jedino realno ...jeste zajednicki svim predstavama . Pitanje je jedino da li su ostala bica u mogucnsti da skrenu pogled sa zida u Platonovoj pecini i obrate paznju na njega u sebi ili ne. A sustinski kada kazem "JA" ...mislim na istu imanentnu ..transecendentnu sustinu unutar sebe ..kao i unutar svih ostalih. To je jedno bice. Jedno u metafizickom a ne matematickom smislu. A interesanto da upravo u snovima mozemo naslutiti kako to zapravo izgleda. Kada sanjamo nekog drugog koji je u isto vreme ja. Verovatno je svako od vas to doziveo u snovima. Mozda je to nesto najblize sto nam moze pokazati sta smo mi zapravo , sta je nasa sustina....sta nas ceka posle smrti. Ceka nas takvo JA. KOJE JE SVACIJE I NICIJE.

Pa ipak, za saznanje koje volja nije podmitila nema prirodnijeg pitanja nego što je ovo: beskrajno vreme proteklo je pre moga rođenja, šta sam ja bio za sve to vreme? - Metafizički, možda bi se moglo odgovoriti ovako: „Ja sam uvek bio ja, to jest svi koji su za sve to vreme govorili ja bili su upravo ja."
Artur Sopenhauer

 

[MarlenFly]

ja sam definitivno "covek koji sanja da je leptir". Snovi po svojoj "prirodi" predstavljaju stanje uma u kombinaciji sa telom, kada se nase zelje kao i posledice koje realni zivot ostavlja na nas ispoljavaju. Od strahova iz stvarnog zivota koji se manifestuju kroz pauka(klasicnog predstavnika straha), do najeroticnijih i najskrivenijih zelja.
Bez obzira sta sanjam, ko sam u snovima, koliko god da mi je tamo lepo, kada se vratim u stvarnost ja sam ja sa zeljama da budem nesto iz sna ("leptir").

 

[oziman]

ja sam definitivno "covek koji sanja da je leptir". Snovi po svojoj "prirodi" predstavljaju stanje uma u kombinaciji sa telom, kada se nase zelje kao i posledice koje realni zivot ostavlja na nas ispoljavaju. Od strahova iz stvarnog zivota koji se manifestuju kroz pauka(klasicnog predstavnika straha), do najeroticnijih i najskrivenijih zelja.
Bez obzira sta sanjam, ko sam u snovima, koliko god da mi je tamo lepo, kada se vratim u stvarnost ja sam ja sa zeljama da budem nesto iz sna ("leptir").

Gde upotrebi rec "definitivno".

Snovi nisu predmet istrazivanja empirijske nauke. Niko ne moze izneti san na laboratorijski sto i secirati ga donoseci indukcijom zakljucke iz onog sto opaza. Zato su snovi predmet psihologije ma koliko materijalistima bilo nemoguce i sablaznjivo da nesto nije u njihovom dometu. Ali cak i psihologija u uobicajenom "naucnom" smislu nema sta da trazi u snovima. Psihologija funkcionise kako je govorio Bergson na nacin da fluidno nedeljivo trajanje naseg unutrasnjeg bica prevede u stanja i time ih pretvori u oprsotoreni simbol ne dodirnuvsi ih. A snovi, osecanja, osecaji uopste, jesu intenzivne a ne ekstenzivne velicine a pogotovu snovi nisu nesto sto je oprostorn u stanjima i prostornim elementima.

Filozofija je oblast koja mora odgonetnuti sta su snovi i sta je realno a sta idelano.
Umesto sto donosis "defintivne" zakljucke bolje prouci ovu temu malo bolje, a narocito ovaj moj zadnji post sa polipom koji mislim da dotice pravo u sustinu.

 

[MarlenFly]

Nisam donosila zakljucke vec rekla svoj stav.
Upotreba reci "definitivno" je zabranjena? izvini,nisam znala

 

[morphea]

mislim da sanjamo sve vreme, da smo budni znali bi sve

 

[аморе]

sanjao sam sinoc jednu zenu. bila je kao crni leptir.... mislila je da je svetlo dobro za nju a njene staklene perle podsvesnog kojima je opchinavala su uvek bile tama mrak i dno gde je uvek bila svoja na svome....

 

[oziman]

Sanja je na temi o vremenu postavila opis svog sna trazeci odgvor na pitanje "kako je to moguce" .
Ova tema moze biti odgovor na to pitanje tako da cu odgvoriti ovde:

.. mislim da nisi shvatio .. ili možda nisam dovoljno precizno opisala san ..
.. svi potrebni detalji su ti tu ..
.. sanjam neki sat .. na njemu je određeno vreme ..
.. probudim se .. pogledam na sat na stolu preko puta mene .. tačno to vreme koje sam videla u snu ..
.. ponovo zaspim .. ponovo sanjam sat .. na satu neko drugo vreme ..
.. probudim se .. pogledam na sat preko puta sebe .. baš to vreme koje sam videla u snu ..
.. i tako nekoliko puta ..
.. poenta priče je .. pitanje .. kako ja u snu mogu znati koliko je tačno sati .. ?

A kako mozes znati da uopste postoji sat dok si ti u snu i da postoji ceo ovaj svet dok si ti u snu?

"Zivot i snovi su listovi jedne te iste knjige" Sopenhauer

A ta ista knjiga objektivisace isti sat u tvom snu i taj isti sat iz sna objektivisace kao opazaj u u ovom tkz. "budnom snu" poznateijem kao "realan svet". Ista transcendenta sustina se tu objektivira.

Poenta sna nije pitanje "kako". Niko ti nece odgvoriti na to pitanje ili ce ti odgvoriti ali prateci svoj apsurd"Svet objekata je realan" . Znacenje o snovima i ovom svetu koji je takodje san dace ti filozofija.. idealisticka filozofija.

Ponovicu jos jednom:

Zivot i snovi su listovi jedne iste knjige.
Sopenhauer

Likovi iz sna i opazaji ovog budnog sna koji zovemo "realan svet" jesu objektivacije iste transcendentne sustine.

 

[sanja*]

Ponovicu jos jednom:
""Zivot i snovi su listovi jedne te iste knjige" Sopenhauer"
A ta ista knjiga objektivisace isti sat u tvom snu i taj isti sat iz sna objektivisace kao opazaj u u ovom tkz. "budnom snu" poznateijem kao "realan svet". Ista transcendenta sustina se tu objektivira.

""Zivot i snovi su listovi jedne te iste knjige" Sopenhauer"
.. kako se zove ta knjiga ..?
.. "ja" ..?
.. mislim da si negde ranije rekao da je razum taj koji objektivizira ..
.. koja je uloga razuma u snu ..?
.. i koji je njegov udeo u snu .. u odnosu na ne-san ..?

Poenta sna nije pitanje "kako".

.. znam da nije ..
.. ali pitanje ima za cilj da se dođe do poente ..

Niko ti nece odgvoriti na to pitanje ili ce ti odgvoriti ali prateci svoj apsurd"Svet objekata je realan" . Znacenje o snovima i ovom svetu koji je takodje san dace ti filozofija.. idealisticka filozofija.

.. čekaj .. je li vreme objekat ..?
.. možeš mi na to odgovoriti tamo .. na topicu koji se tiče vremena ..

Likovi iz sna i opazaji ovog budnog sna koji zovemo "realan svet" jesu objektivacije iste transcendentne sustine.

.. e sad .. pazi .. ovo je zanimljivo ..

.. ovaj život .. koji nije san .. taj .. svet objekata ..
.. zašto ljudi taj svet drže realnim .. a svet sna nerealnim .. kad su im i jedan i drugi jednako u iskustvu ..?

.. prvo ..
.. sto koji je bio na sredini sobe danas bić na sredini sobe i sutra ..
.. to je iskustvo koje se ponavlja ..
.. drugo .. za sto koji se nalazi na sredini sobe i mnogi će drugi koji uđu u sobu reći da je on tu ..
.. a kod sna .. računa se da je .. moj san moj san .. nema zajedničkog iskustva ..

.. problem nastaje u ovim situacijama ..
(.. i sad govorim o svojim snovima .. koji jesu unekoliko čudni .. zato što su često lucidni i prediktivni ..)
.. prvo .. ako sanjaš san koji će se sutra nastaviti .. kao što se juče nadovezuje na danas a danas na sutra ..
.. drugo .. ako se desi da sa nekim imaš iskustvo zajedničkog sna ..
.. meni se jednom desilo .. (.. i od tad pomalo čeznem da se desi opet .. jer je vrlo zanimljivo ..)
.. sanjam dakle san .. u tom snu još neko ..
.. dešava se nešto u šta smo u snu oboje uključeni .. (.. obe .. u ovom slučaju .. )
.. sutradan saznaješ da je i ta druga osoba sanjala isti san .. dakle .. bila na istom mestu u isto vreme ..

.. dakle .. moguće je da u snu postoji kontinuitet ..
.. i moguće je zajedničko iskustvo različitih osoba ..

(.. još je svašta moguće .. kontolisati tok sna voljom .. recimo ..)

 

[oziman]

""Zivot i snovi su listovi jedne te iste knjige" Sopenhauer"
.. kako se zove ta knjiga ..?
.. "ja" ..?

Tu knjigu mozemo nazvati "Stvar po sebi". Susptancija.. sustina koja je u osnovi akcidencija (oblika). Ona je bliska svesti, bliska onom sto nazivamo JA a sto je opet blisko volji ili kvalitativnoj mnozini. Puno naziva za jedno isto. Za ono sto uspevamo da naslutimo od transcendecije izvan pojave.

.

. mislim da si negde ranije rekao da je razum taj koji objektivizira ..
.. koja je uloga razuma u snu ..?
.. i koji je njegov udeo u snu .. u odnosu na ne-san ..?

Tacno. Razum objektivise transcendentu stvarnost dodajuci joj svoje forme prostora , vremena i kauzaliteta. ( Kantova transcendentalana estetika).

Opazaj, objekat je delo razuma i gde god u svesti naidjes na objekat njega je objektivirao razum. u budnom snu(realnosti) i u onome sto se uobicajeno uzima za san. U oboje se nesto iz trenscendencije objektivira . Oba objekta maju istog "tvorca" razum sa njegovim apriornim formama ciste culnosti ili prostorom, vremenom i kauzalitetom

.. e sad .. pazi .. ovo je zanimljivo ..

.. ovaj život .. koji nije san .. taj .. svet objekata ..
.. zašto ljudi taj svet drže realnim .. a svet sna nerealnim .. kad su im i jedan i drugi jednako u iskustvu ..?

.. prvo ..
.. sto koji je bio na sredini sobe danas bić na sredini sobe i sutra ..
.. to je iskustvo koje se ponavlja ..
.. drugo .. za sto koji se nalazi na sredini sobe i mnogi će drugi koji uđu u sobu reći da je on tu ..
.. a kod sna .. računa se da je .. moj san moj san .. nema zajedničkog iskustva ..

To je isti problem i prilikom razumevanja Barklijeve filozofije. Uzimaju se objekti za aspolutno postojece a tela u njima za subjekte i onda se poptuno ignorisucu pravi subjekat pocinje sa kombinacijama . Sta ovaj covek vidi i kako vidi. Da i vidi isto sto i ja i slicno. "Covek" nije subjekat vec takodje opazajni objekat ipsred subjekta . Subjekta koji niko nikada nije video a koji sve opaza a sam nije opazen.
Subjekt saznanja. Tacka sintetickog jedinstva apercepcije ..nije covek. Ne mozes njega deliti medju ljudima. On je metafizicko jedno. Ono sto zovemo "ja" ali metafizicko ja. Ne volim da se pozivam na Solipsizam jer pri dubljoj kontemplaciji on otpada, ali ipak zapitaj sama sebe kako si sigurna da ne sanjas i da nisam samo lik iz tvog sna? Ne mozes biti sigurna nikako ali mozes uvideti da izvan opazanja i izvan snova postoji zajednicki izvor oboje a koji svako moze nazvati "JA" i biti u pravu. Cak i likovi iz snova koje sreces imaju to "JA" u svojoj osnovi. To je tvoje JA ali i njihovo, kao i moje kao i svacije.

Pogledaj post broj 58 na ovoj temi:
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=12447545&postcount=58

 

[sanja*]

.. ja nisam rekla da ja verujem da je moje crveno isto kao tvoje crveno ..
.. niti da je stolica koju ja vidim stolica koju ti vidiš ..


.. ja verujem da su ljudi .. svetovi .. da svako nosi svoj svet sa sobom ..
(.. i ovi što govore o tome da bi hteli menjali svet .. ne znaju o tačno o čemu govore ..)

.. znam da kroz sve u mom snu prosijava .. ja .. da sam sve .. ja ..
(.. mada u par navrata nisam bila sasvim sigurna ..)

izvan opazanja i izvan snova postoji zajednicki izvor oboje

.. da .. u ovo verujem i ja ..
(.. alim to zove .. nebeski ja ..
.. a pod nebom podrazumeva baš to .. nešto kao što je kvalitativna množina koju si opisao ..)

 

[oziman]

.. ja nisam rekla da ja verujem da je moje crveno isto kao tvoje crveno ..
.. niti da je stolica koju ja vidim stolica koju ti vidiš ..
. ja verujem da su ljudi .. svetovi .. da svako nosi svoj svet sa sobom ..
(.. i ovi što govore o tome da bi hteli menjali svet .. ne znaju o tačno o čemu govore ..)
.. znam da kroz sve u mom snu prosijava .. ja .. da sam sve .. ja ..
(.. mada u par navrata nisam bila sasvim sigurna ..)
.. da .. u ovo verujem i ja ..
(.. alim to zove .. nebeski ja ..
.. a pod nebom podrazumeva baš to .. nešto kao što je kvalitativna množina koju si opisao ..)

Ok ali nemoj upotrebljavati rec "vera". Vera je za one koji ne umeju da misle. U filozofiju rec vera ne postoji.

Sve sto sam napisao ima svoj razlog istinitosti bilo u posrednom bilo u neposrednom iskustvu. Filzofirati a pozivati se na neciju veru jeste sarlatanstvo.

Kada je Sopenhauer napisao:
"Zivot i snovi su stranice jedne te iste knjige" nije rekao verujte mi na rec. Vec iza te metafore stoji cela njegova filozofija koja je opet zasnovana na apodiktickim temeljima istinitosti.
Tako da zaboravi rec "vera" ili bar nemoj da je projektujes na mene.

 

[re[ ]De]

SANJAO SAM NOCAS DA TE NEMA

 

[gost 212595]

Osnovno idealisticko shvatanje do koga je dosla Zapadna filozofija ,kao realno najvece dostignuce covecje misli uopste, bilo je davno sadrzano ,kao intuicija, u kineskoj filozofiji.

Dakle pitanje glasi:

Da li ste covek ,koji je nocas sanjao leptira, ili ste leptir koji sanja da je covek ....i jos uvek sanja ?

rekao bih da sam, po svemu sudeći, san koji sam sebe sanja, nesvesan svoje prave prirode.
bez obzira da li mislimo da smo leptir ili čovek, mi smo samo san, uveren da je čovek, leptir ili neka druga životnja (manje ili više plemenita). sledimo običaje, sopstvena uveranja, nesvesni svoje prave prirode. zarobljeni smo u trenutku, u svesti, bez mogućnosti da pojmimo povezanost (osim intuincijom, empatijom); mogućnost da smo u isto ''vreme'' i jedno i drugo, a zapravo ni jedno od toga - ništa do same povezanosti; zarobljeni smo u svesti, vremenom i prostorom. u nemogućnosti smo da percipiramo čulima da smo i leptir, ali i čovek, istovremeno. zarobljeni smo u individualnost, dok u snovima povezujemo ego - svesno JA (možda samo i čulno JA - ono koje percipira)) sa senkom i svojim super egom - podsvesnim delovima sopstva; ponekad možemo da budemo i nešto drugo - leptir. sve dok percepiramo samo čulima, prostorno i vremenski, nećemo se ni probuditi, ili čemo se buditi u nekom drugom snu. jer, sledeći samo svesno ja, udaljavamo se od mogućnosti da smo sve to, ali i mnogo više. suženi, usmereni i vođeni samo ''lupom'' čula, oslanjaći se samo na njih, kao na nešto što je jednino validno, ne shvatimo povezanost, kolektivno nesvesno i ko zna šta još sve ne... verujemo da smo ili čovek, ili leptir, a promiče nam mogućnost da smo oba. jednostavno, spavamo i sanjamo da smo nešto, nešto izolovano u odnsu na druge. moguće je da treba da se probudimo i shvatimo da upravo ne znamo šta smo? da samo sanjamo, i da smo san, bez obzira da li smo čovek ili leptir; san koji treba da postane svestan upravo toga - da sanja.

 

[re[ ]De]

MISAO JE SVE I UVEK SE SANJA JER ZIVOT JE SAN

 

[louiskrstic]

Interesantno je filozofsko nagadjanje ili želja da se nagadja.
Kada se sagleda suština onda prestaje "filozofska mističnost."
Čovek kao duhovno biće boravi u ovom svetu i ovoj realnosti u svom fizičkom telu. Kada je budan onda ovaj svet doživljava kao jedinu realnost. Medjutim kada ode na počinak napusta fizičko telo i ovaj svet, tada svoju pažnju usmerava na stvari i dogadjaje onog sveta u kojem se tada nalazi (svako je u svetu gde i pripada po svom stanju svesti).
Tada u tom svetu seća se dogadjaja iz ovog sveta i fizičke realnosti nešto poput snova. Kada se ujutru ponovo nadje ovde onda ovaj svet ponovo doživljava kao jedino realan dok mu onaj iz noćnog bivanja deluje nerealnim - snovi kojih se jedva priseća.
Tako taj proces teče svakodnevno dok ne dodje trenutak da preminućem ili smrću fizičkog tela više prestaje dolaziti u ovaj svet jer nema više svoje fizičko telo.
Onda dolazi novo radjanje u ovaj svet u novom telu i tako redom po nekoliko stotina hiljada života on se pita šta je san a šta realnost.
U najvišem smislu reči najviši ili čisto duhovni svetovi su jedina nepromenljiva realnost dok su niži svetovi, gde je ovaj najniži fizički, samo privremeni pa otuda i nisu u pravom smislu realni jer imaju svoje trajanje.

Filozofsko naklapanje o ovim realnostima je samo gubljenje vremena zato što pojedinac sam može svesno, uz odgovarajuće vežbe, napustati ovaj svet i putovati višim. To je ono što znaju svi duhovni velikani. Istovremeno oni znaju da se tu nema šta spekulisati niti bilo kome dokazivati, jer to mora svako za sebe dokazati budući da je to put realizacije svakog od nas.

Na kraju, ako neko sanja da je leptir može biti da mu je samo dat takav san da mu se kaže da je došao do nivoa prave duhovne transformacije kada će tek početi dublje razumeti život. Očigledno, navedeni filozof to još nije shvatao, što je inače karakteristika filozofa.

 

[oziman]

SA JEDNE druge teme ali savrseno se uklapa u ovu:

Ni meni nije jasno sta ima nadprirodno i misteriozno u snovima, pa makar sanjao i preminule osobe. Ja sam sanjao bombardovanje 2 godine pre nego sto ce se desiti, pa sta? Ne kapiram zasto je takoncudno sanjati mrtve? Sanjas svaku noc toliko gluposti i uzimas ih zdravo za gotovo. I ovo je isti slucaj...

iskreno ne vidim ništa čudno u sanjanju mrtvih, s obzirom da su snovi odraz našeg iskustva i razmišljanja, a mrtvi ljudi koje smo poznavali, naročito koji su nam bili bliski na taj način lako dospevaju u naše snove

Za vas jedna prica

Ja, Čuang-cu, sanjao sam da sam leptir, leptir koji leprša ovamo i onamo, sa željama i mislima što ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i ležao u krevetu JA SAM. I sada više ne znam jesam li bio čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je čovek.

Čuang-cu (369?-286? pre n.e.) kineski filozof

Iz vasih odgovora ispada da je fenomen sanjanja nesto potpuno jasno, objasnjeno i poznato da je dovoljno upotrebiti onu frazu skeptika koja glasi "To je samo.....san". i kraj price.

Ma nemojte?
Snovi su daleko od "to su samo snovi" vec je to fenomen koji je predmet istrazivanja psihologije, filozofije... metafizike!!! Pitanje koje ima veze i koje zadire u samu sustinu sveta pojava koga zovete "realan svet" i uopste pitanje realizma i idealizma.

A vama nazovi "naucnicima", dovoljno je postaviti samo jedno pitanje da biste ucutali.

Evo, ja tvrdim da upravo sanjam i da je sve ovo oko mene ,da su svi likovi oko mene , ukljucujuci i vas, samo likovi iz mog sna.

Izvolite, pokusajte da me demantujete vasim epruvetama i retortama. Dokazite da nisam u pravu.

Nadam se da shvatate, pred pitanjem solipsizma ili da li je zivot san....polaze oruzje cak i filozofiija. a o naucnom nacinu zakljucivanja koji nema sta tu da trazi, i da ne govorim.

Ja cesto sanjam pokojne ljude. Moguce je da se na taj nacin objektivise ideja upravo te premilue osobe ali ne mora da znaci. Takodje je moguce da njen lik preuzme neki arhetip kolektivno nesvesnog koji je kazimo tako "visi entitet" duha.
U svetu "stvari po sebi" vaze neka druga pravila ... Likovi iz snova , pa i likovi iz budnog sna..ili ovoga sto zovemo "zivot," samo su objektivacije u pojavi onoga sto se pojavljuje. A tamo odakle se pojavljuje oblast je izvan mogucnosti poimanja. Oni koji su umrli ..vrativsi se u taj transcendentni svet nisu vise onakvi kakvim ih znamo. A likovi u nasim snovima mogu biti objektivacije njihovih ideja ali i ne moraju.


Luis krstic

U najvišem smislu reči najviši ili čisto duhovni svetovi su jedina nepromenljiva realnost dok su niži svetovi, gde je ovaj najniži fizički, samo privremeni pa otuda i nisu u pravom smislu realni jer imaju svoje trajanje.

Nemaju svoje trajanje izvan svesti subjekta koji ovaj svet opaza. Nema ovog dragog ti sveta izvan svesti. Izvan svesti je svet stvari po sebi o kome ne znamo nista, niti mozemo znati Ono sto mozes znati jeste da svet u koga si zarobljen nije realan ma kako to tebi mozda sablaznjivo zvucalo...to je fakt.

 

[louiskrstic]

Luis krstic


Nemaju svoje trajanje izvan svesti subjekta koji ovaj svet opaza. Nema ovog dragog ti sveta izvan svesti. Izvan svesti je svet stvari po sebi o kome ne znamo nista, niti mozemo znati Ono sto mozes znati jeste da svet u koga si zarobljen nije realan ma kako to tebi mozda sablaznjivo zvucalo...to je fakt.

Da li si pažljivo pročitao ono što si izkomentarisao? Ako jesi probaj da to razumeš. Jer činjenica da ništa ne postoji izvan svesti je na pogrešnom mestu implementirana pa zbunjije sve potonje generacije i ne dozvoljava im da shvate dublju suštinu.
Iluzija uma je prevelika da bi je ijedan filozof mogao nadrasti. Istina je stvar Duha i Duše koja dosegne ili realizuje datu svest koju poseduje i sami Duh ili Sveti Duh.
Umesto filozofije iz vlastitog stanja svesti čovek treba prvo da nastoji da dosegne odredjeno stanje svesti - svest samog Duha ili Svetog Duha. Tada i samo tada može znati i razumeti. Tada sagledava da su umne premetačine mnogih filozofa bile samo barikade na njegovom putu duhovnog uzdignuća. Ipak korisne jer su mu poslužile da u sebi ostvari odgovarajući pripremu i duhovno ojača za susret sa istinom.
Istina nije za filozofe. Da su je saznali odavna bi se složili a ne gložili.
Ipak jedno ne treba osporavati nikome a to je da svako vidi što vidi i razume što razume. Kada se svako umori od vlastitih igračaka - filozofskih samokreiranih iluzija - polako ih odbacuje i ide u svet odraslih. Tada počinje da zna.

Svakako da imaš prava da braniš svoje stavove, shvatanja i razumevanja.

Pokušaj da se razumeju snovi sa pozicije filozofije je ubijanje svake mogućnosti da nam se otvore oči prema stvarnoj realnosti života.
Umrli, kako ih nazivaš, nisu otišli u transcedentalnu oblast življenja. Oni su još uvek u svetovima i oblastima iluizije (materije, energije, prostora i vremena). Da bi neko otišao u Transcedentalni svet (Carstva Nebeskog ili čisto duhovnih svetova) mora to ostvariti još za života ovde u fizičkom svetu - da on kao Duša dosegne duhovnu razvijenost kada svesno putuje višim i najvišim svetovima.

Otuda istina o svim svetovima nije zatvorena i sakrivena ni za koga osim što se svaki pojedinac mora potruditi da u sebi ostvari odgovarajuće promene da može dosegnbuti te svetove i realnosti.
Istina je stvar stanja svesti a ne stvar filozofiranja, naučnog dokazivanja i ubedjivanja.
Istina je jednostavna onda i samo onda kada se čovek dovoljno ispuni ljubavlju koja će ga sve jače prožimati.

 

[sophia1]

Veliko pitanje,a ono sto je sigurno je da niko nikada nece biti u stanju da dokaze da li jeste ili je neko drugi koga ovaj prvi sanja,a koji je usvari mozda on.hmm zvuci komplikovano. . .i jeste inace ovaj cika ne bih propustio priliku da nas prosvetli. . . .