Trazimahos: Tako, dakle! Nadaš se da ćeš me na taj način, lagano i neprimetno, odvratiti od moje individualnosti? Takvi trikovi kod mene ne pale. Ja pre svega zahtevam neprolaznost sopstvenog individualiteta, i ne mogu se zadovoljiti nikakvim drugim zamenama za njega. On mi je na srcu i njega se neću odreći.
Filateles: Da li sopstvenu ličnost, odnosno individualnost, smatraš toliko izvrsnom, prijatnom, savršenom i neuporedivom da od nje nema ništa bolje za šta bi je mogao zameniti? Tvrdiš li da od nje nema ničeg boljeg ni lakšeg za život?
Trazimahos: Vidi! Ma šta bila moja individualnost, to sam uvek ja. Nema ničeg na svetu što na mene liči. Bog je Bog, a moje ja sobom se diči.
Ja, ja, ja hoću da postojim! Meni je do toga stalo, a ne do nekakvog postojanja za koga me prvo treba ubediti da stvarno pripada meni.
Filateles: Razmisli malo! Ono što ti zoveš ,,ja“ i kažeš ,,ja hoću da postojim“, to nisi samo ti, to je sve, apsolutno sve što u sebi sadrži i najmanji trag svesti. Prema tome, ova tvoja želja odnosi se i na ono što nije individualno, pa važi za sve bez razlike. Ona ne proizilazi iz individualnosti, već iz bića uopšte; ona je svojstvena svemu što postoji, pa je, prema tome, zadovoljna postojanjem uopšte, kao nečim na šta se isključivo odnosi. Ova besmrtnost ne obuhvata određena, pojedinačna bića, mada uvek ostavlja utisak kako je upravo na njih usmerena. Njoj su sve individualnosti jednake... ...Prema tome, oslobodi se brige koja deluje smešno i detinjasto kada sagledaš sopstveno biće i utvrdiš da je njegova najdublja suština, volja za životom.
Trazimahos: Smešan i detinjast si ti sam, ali i svi ostali filosofi. A ozbiljan i staložen čovek poput mene četvrt sata razgovora sa budalama tvog tipa može smatrati čistom zabavom i traćenjem vremena. Imam ja važnija posla. A sad zbogom.
