Sanjao sam da sam leptir

[coviax1]

...često gršimo kad je reč o majstorima retkih misli... u vremenima kad su delovali , misleća samostalno bila je nemoguća .....dat period kineske istorije je završna faza državnog legalizma ( kao najvećeg oblika terorizma u ljudskom postojanju --- nešto danas od toga je na našoj sceni / ceo vek ) , tako da je citirani kinez bio državni mislilac ( ustoličeni ) ...njegov posao je bio da obezvređuje čovekovo "JA" i relativizuje njgovo biće .... idealizam na kineski nači ( oj puriša stoko grdna, što se mučiš što se prčiš ) ..... majstor manipulacije u ime kvazi duhovnosti ------ kad je upitanju sloboda svakog postojećeg čoveka , kao neponovljivog jedinstvenog događaja u kosmosu ; ovo je vrazologija koja vrši destrukciju uma i ništa više ....jednom rečju glupost ( samo zato što postojim i samo zato što moje postojanje kad god sam svestan sebe sama , ugrožava vlastoljubive ništake i preti da im ruinira vlast ) ....dakle , plaćeni mislilac tako je profesionalno odradio posao, da drži i danas porobljene dve miljarde ljudi koji rade za čašu supe ceo dan od danas do sutra......žalosno kako nas bedno pokradoše duhovni ništaci na našim prostorima !

Vidim da se još žrtava primilo na ta mizerna nipodaštavanja HUMANIH vrednosti! Čak sam i moderatora pdf našao da je svojevremeno citirala Tagoru u kontekstu ove teme...A tema je ustvari ANTIHUMANA kako to poput tradicionalnih,mudrih filozofa,zapaža Lončar!
Takve su u osnovi sve idealističke teme:UNIŽAVAJU ČOVEKA,poistovečuju ga sa malim nerazumnim leptirom,MINORIZUJU GA SLAVEĆI OGROMNOST APSOLUTNOG JEDINSTVENOG...
Treba ponovo da se rodi jedan Servantes i da napiše opet jednog modernijeg Don Kihota filozofskim vitezovima ezoteričnih vetrenjača!!!
Da li je to dodavanje gasa pravoslavlju po potrebama SPC čiji uticaj slabi (kao i svih religija kako nauke napreduju),a vlastodršcima odgovara zaglupljivanje i neznanje (izdvajanje za nauku ni 2% BDP) ili je neka inercija linije manjeg otpora-tek,ovde je nauka JERES. TUGA...

 

[oziman]

У психологији постоји феномен познат као "Парализа спавања". Има о томе и на Википедији.

http://sr.wikipedia.org/sr/Paraliza_sna

А нашло је своје место и у уметности.

Наравно, као и само сневање и такви догађаји су далеко од неких баналних објашњења; а управо те ситуације у којима човек долази до будности али у којима садржаји сна не нестану ...показују колико су заправо ти садржаји снова заправо реални. Тј. да су светови снова ништа мање супстанцијални од овог великог сна живота у коме смо. У оба се објективишу садржаји "ствари по себи" на начин објеката... а у сновима чак много ближе њиховој правој суштини изван појаве него у будности. У сну форме опажања интелекта простор и каузалитет нису тако чврсте, па се и суштина изван појаве може јасније показати у својој оригиналности. Архетипе колективно несвесног можемо срести много чешће у сновима.

Суштина је у томе да се и у будном сну који зовемо живот, као и у сновима објекитвишу исти метафизички ентитети духа.

 

[...Grace...]

Ja, Čuang-cu, sanjao sam da sam leptir, leptir koji leprša ovamo i onamo, sa željama i mislima što ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i ležao u krevetu JA SAM. I sada više ne znam jesam li bio čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je čovek.

Istina je da mi jesmo bića poput leptira.Bića koja imaju razne vrste umnih krila, kao na primer krila imaginacije-osnovne kreativne energije univerzuma (znači to je-ne uzaludno utrošena energija-već stvaralačka energija) ,gde nam je sloboda kretanja neograničena i na javi i u snu...Takođe imamo moć da pred nekim umetničkim delom(muzika,slikarstvo,književnost,film,pa i nauka) na trenutak od lepote potpuno zaboravimo na sve ono što nas drži vezane i okovane za ovu fizičku stvarnost i njene konstantne brige i da odletimo na neko sedmo nebo..Isto se dešava kad smo zaljubljeni.Glava je u oblacima,"leptirići u stomaku",pokloni u ružama i drugom cveću (u blizini smo cveća,kao leptir)....Tada skoro sve doživljavamo ružičasto,sve nam cveta,imamo osećaj lakoće i letenja kroz život.Prava leptirska priroda.I zar nije to naše pravo Biće,samo složenije (u smislu-duhovni leptir koji leti duhovnim krilima,a ne ovaj mali fizički leptirić) i zar se ne oseća u takvom svetu baš kao da tu pripada i da mu je tu položaj najprijatniji? Ili je naše pravo biće ono koje se oseća vezano,sputano i poniženo svakodnevnim problemima,političkim,ekonomskim,zdravstvenim...,računima,nabavkama,čekanjem,jurenjem? To više liči na noćnu moru,nego na stvarnost jednog Čoveka...Naravno,ne može se jednostavno probuditi iz te more,ali se mora priznati da je taj deo života sušta suprotnost našem Biću,a ne njegova prava prirodna sredina...Daleko je to od naše prirode.



Baš kao što ovde kaže Čuang-cu:
"Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode."


Kada ubedimo sebe da je naša prava priroda gmizanje u materijalnom svetu i onom što on nudi,onda smo stvarno leptiri koji sanjaju da su ljudi i slepo slede običaje koje slede ljudi,potpuno nesvesni svoje leptirske prirode.

 

[coviax1]

Mozak blokira pokrete u REM snu da se spavač ne bi ispovređivao...Potisnutog u podsvest zna biti veoma mnogo i kad uREM
KLEMPA TO SVE IZMIKSA,spavač bi mogao u snu skočiti i juriti na zid,orma,,na ulicu...
Neurologija veoma dobro vlada ovom materijom i smešne su ove spekulacije o snovima...Nego,stigli su Bensedini od 500 gr.u
apoteke,pa ko ima probleme sa spavanjem...

 

[minutus]

mislim da nije potrebno toliko secirati, diferencirati, formulirati i definirati. time ne postaje ništa jasnije. čuang tse (http://free-zg.t-com.hr/geno1/tt00.htm), lao tse (http://free-zg.t-com.hr/geno1/ddka.htm), i, uvjetno, ji đing (http://free-zg.t-com.hr/geno1/index.htm) opisali su sve postojeće i mrvicu nepostojećeg u najjednostavnijim riječima.
oni za svoj vrlo uvjerljiv opis svijeta nisu trebali ni jedan stručni pojam suvremene nauke. (a mogli su izjaviti da pokret malog prsta pokreće molekule do kraja univerzuma.) pukim promatranjem, razumom i čulima prepoznavali su svijet na njegovim pojavama. oni nisu uranjali u tajnovite detalje i funkcije niti razmišljali o zakrivljenim prostorima. oni su uvijek gledali cjelinu, koju lao tse oslikava kao veliki klan, kojem pripada zemlja, kamenje, zrak, voda i sve živo.

 

[coviax1]

Problem sa istočnjačkom mudrošću je običniji nego s mudrošću zapada...Naime sva ta mudrost i dalje ne čini da čovek išta sazna...
I dalje ne zna suštinu ičega...Može da veruje-s tom mudrošću ne i da zna...
Mudrost zapada ide putem otvaranja perspektive saznavanja i stalno pomera saznajni horizont...
Lakša i lepša je mudrost istoka...
Teška i ružna je mudrost zapada...
A Covi,ko magarac na Uralu,gleda vamo,gleda namo...

 

[123loncar]

...buridanovo magare uvek umire od gladi, između sena i slame..

 

[coviax1]

...buridanovo magare uvek umire od gladi, između sena i slame..

Pa kad ne bih znao put do Prahe...Dve debrecinjske i dva ležjaka Prazdroja prošim pekne panu...

 

[minutus]

Problem sa istočnjačkom mudrošću je običniji nego s mudrošću zapada...Naime sva ta mudrost i dalje ne čini da čovek išta sazna...
I dalje ne zna suštinu ičega...Može da veruje-s tom mudrošću ne i da zna...
Mudrost zapada ide putem otvaranja perspektive saznavanja i stalno pomera saznajni horizont...
Lakša i lepša je mudrost istoka...
Teška i ružna je mudrost zapada...
A Covi,ko magarac na Uralu,gleda vamo,gleda namo...

šteta ako čovjek iz istočnjačkih zamisli ništa ne sazna.
ja sam npr. stekao stav koji je mene (i druge) sigurno poštedio mnogih ugodnosti i neugodnosti, koje mi (nikome) nisu trebale. to nije mala stvar.
čovjek zaveden željama i projekcijama pravi štetu sebi i drugima. slijedeći svoje želje gubi svoju okolinu iz vida, gubi kontakt sa stvarnošću. na kraju mu naučnici, liječnici, advokati, čarobnjaci, svećenici i policajci moraju tumačiti svijet, u kojem se više ne snalazi.

 

[coviax1]

šteta ako čovjek iz istočnjačkih zamisli ništa ne sazna.
ja sam npr. stekao stav koji je mene (i druge) sigurno poštedio mnogih ugodnosti i neugodnosti, koje mi (nikome) nisu trebale. to nije mala stvar.
čovjek zaveden željama i projekcijama pravi štetu sebi i drugima. slijedeći svoje želje gubi svoju okolinu iz vida, gubi kontakt sa stvarnošću. na kraju mu naučnici, liječnici, advokati, čarobnjaci, svećenici i policajci moraju tumačiti svijet, u kojem se više ne snalazi.

Uvažavam to što govoriš-nisam klinac (mada mi i tada dosta bilo jasno-više nego odraslima oko mene) i odgovoriću ti na tvoj način koji bolje
razumeš:Ne mamuzaj konja dok se ne digne rampa!
Ono šta sam naučio od istoka je asketizam,a od zapada da je pametnom sramota da bude siromašan...
Od istoka da proniknem u dubine ponora sopstvenog bića,od zapada da i moje "materijalno" biće ima te ponore...
Od istoka meditaciji,od zapada korelaciji...
Itd...
A sad možeš dalje da letiš,ako si leptir ili,ajd na književnu temu ako si čovek...Nemoj tamo leptira dovoditi-sleteće na onaj prst
u Sikstinskoj pa će papa optužiti (opet)Buonarotija da podriva katolicizam...

 

[oziman]

Чуанг Цеова аналогија на поетски начин износи истоветност реалног опажајног света са светом снова. Јер и један и други очито су саздани од исте грађе. Међутим, та аналогија не износи ништа више од тога а како неки на овом форуму то схватају.

Западни идеализам се не позива на мистична искуства и неке сумње. Западни идеализам је дошао до факата о идеалности опажајног света. До разлике појаве од ствари по себи. Основа тога није неки закључак изведен из било каквих датих премиса, него непосредни увид ( до кога је Баркли први дошао и на кога нам је указао) а у чињеницу да објекат који није опажен није више објекат већ нешто друго.

Шта је то друго?

Зовемо га "ствар по себи" и она је трансцендентна( изван могућности сазнања). Дакле, ствар по себи не сазнајемо, од ње имамо једну нулу за сазнање и само неке слабе интуитивне увиде које је Бергсон лепо назвао "магловита реса". Али и ти увиди су довољни да нам покажу суштинску различитост ствари по себи од објективног света до кога долазимо опажањем.

Baš sam našao jednu lepu ilutraciju, mozak priključen na računar koji šalje razne impulse koji odgovaraju stvarnosti- pa onda mozak stvara predstavu o tome da je deo tela i da je oko njega jedna velika stvarnost puna svakojakih ljudi sličnih njemu. Itd. Itd. Dakle, simulirana realnost, nešto poput onog iz filma "Matrica" (ako nisi gledao, obavezno pogledaj, siguran sam da će ti se svideti, a i da ćeš dodatno produbiti svoj idealizam kroz to)... I sve je to ok, priča o svetu kao mojoj predstavi mi postaje sve bliža, ali me sve navedeno više navodi na skepticizam. I ovaj primer, i tvoje izlaganje oko leptira, pa i moja lična razmišljanja.

Гледао сам Матрикс одавано и писао нешто и на блогу о томе. Тај филм само овлаш додирује идеализам и ништа више од тога:
http://forum.krstarica.com/entry.php/8857-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti-MATRIX

 

[MathPhysics]

Али и ти увиди су довољни да нам покажу суштинску различитост ствари по себи од објекитвног света до кога долазимо опажањем.

Ne smatram da je ono sa Čuang Ceom dokaz idealizma, i ja to koristim samo analogije radi, i opet ću iskoristiti taj primer jer je prilično zgodan. Eto, Čunag Ce se pitao da li je leptir koji sanja da je čovek ili je čovek koji sanja da je leptir. A ja se sad pitam "kako znam da Čuang Ce nije medved koji sanja da je leptir koji sanja da je čovek", primera radi. Ili da je "slon koji sanja da je žirafa koja sanja da je leptir koji sanja da je čovek"?

Ne znam koliko sam jasan... Ili da iskoristim Platonovu alegoriju pećine- naša stvarnost je senka na zidu pećine, iza su stvari po sebi. Ali kako da znam da i te stvari nisu senka nečeg?

Recimo, neka se zid Platonove pećine odražava u vodi. I recimo da je to naša stvarnost. Sledeći nivo bi bile stvari po sebi odnosno u ovom slučaju sam zid sa senkama. Pa onda imamo još jedan nivo- stvarnost koja je uz vatru i podalje od tog pećinskog zida... I u principu bi bio moguć veliki broj takvih refleksija...

Ok, u redu je to što kažeš, stvari po sebi se razlikuju od objektivnog sveta. Ali kako znamo da se iza stvari po sebi ne krije još jedan nivo stvari po sebi i još beskonačno mnogo takvih?

Тi tvrdiš da mi ne možemo da saznamo šta stvari po sebi jesu, ali da možemo razlučiti šta nisu. I na kraju dobijemo ono što ste ti i Bergson nazvali maglovitom resom.
Ali ono što ja iz toga izvlačim je samo skepsa, jer ispada da mi ni o tom nivou transcendentnog ne znamo sve, a tek ne mogućim dodatnim novoima (transcendentno van transcendentnog).

 

[oziman]

Sve do ove rečenice mi se uklapa:

Али и ти увиди су довољни да нам покажу суштинску различитост ствари по себи од објекитвног света до кога долазимо опажањем.

I to je ok, ali me u sledećem stupnju ovo tvrđenje vodi u skepticizam- različitost postoji, ali kako da znam da je stvar po sebi stvarna?

Ne smatram da je ono sa Čuang Ceom dokaz idealizma, i ja to koristim samo analogije radi, i opet ću iskoristiti taj primer jer je prilično zgodan. Eto, Čunag Ce se pitao da li je leptir koji sanja da je čovek ili je čovek koji sanja da je leptir. A ja se sad pitam "kako znam da Čuang Ce nije medved koji sanja da je leptir koji sanja da je čovek", primera radi. Ili da je "slon koji sanja da je žirafa koja sanja da je leptir koji sanja da je čovek"?

Ne znam koliko sam jasan... Ili da iskoristim Platonovu alegoriju pećine- naša stvarnost je senka na zidu pećine, iza su stvari po sebi. Ali kako da znam da i te stvari nisu senka nečeg?

Recimo, neka se zid Platonove pećine odražava u vodi. I recimo da je to naša stvarnost. Sledeći nivo bi bile stvari po sebi odnosno u ovom slučaju sam zid sa senkama. Pa onda imamo još jedan nivo- stvarnost koja je uz vatru i podalje od tog pećinskog zida... I u principu bi bio moguć veliki broj takvih refleksija...

Таква питања постају ирелевентна ако ствари по себи одузмеш оно што важи једино за појавни свет дакле, простор, време каузалитет. Ако све то одузмеш ствари по себи ...оно што остаје није нити једно, нити мноштво, самим тим нема делова. Нема поређаност једно до другог. Нема поређаност лептира до медведа или нечег трећег. Или зид са сенкама поред нечег трећег. Или овај опажајни свет поред Зиона који личи том симулираном свету у свему ...у оном филму

Не. Трансцендентно... значи стоп за сазнање. Стоп за спекулације . То је нешто сасвим другачије од свега што познајемо.

После Канта метафизичке спекулације не постоје. Постоји само интуитивна филозофија ..али нам она даје као што рекох само неке увиде, који као такви много казују непосредном искуству али не на начин исказив речима и доступан анализи типа узрок, последица. пре и после, овде или онде.

 

[fisherman1]

Intuicija je urazumljena emocija! ! ! Znači tvoj a emocija kad gledaš Munkov "Krik" je užas
koji ćeš shvatiti tvoje odbijanja nestanka... Jadan je takav uvid u "stvari po sebi"...
I Kanta možeš u kantu (osim etike) ,koristi reči kao kamenje...
O njegovim apriornim sudovima onaj što je odrastao u divljini bez kontakta s civilizacijom
- ne zna ništa.To su,ustvari obrasci i matrice superega...Vaspitanje ili dresura...

 

[mnemozina]

Prije par godina sam na jednom izletu imala posebno iskustvo bliskog susreta ove vrste, tj. vidjela sam leptira koji hoda. Ne u snu
Znaci leptiric mi sleti na ruku, preciznije na polovinu podlaktice i krene polako 'uzbrdo'. Ja u cudu jedva disem da ga ne bih prepala i gledam sva raznijezena kako se polako penje sve do polovine nadlaktice i tu se zaustavi. Razdoznalo se primaknem jos vise kako bih ga pogledala 'u oci' i tu... bummm, tresss. Koji sok.
Na mojoj ruci nema nikakvog leptira (iz tog ugla sklopljena krila su sasvim nestala) vec mala, crna, dlakava gusjenica koja ne reaguje na to sto sam se ja smrzla i najezila.Morala sam skociti i mahati rukom sve dok nije odletio, jedva. Od tada i leptire posmatrama drugim, opreznijim ocima

 

[!JO]

Nocas sam sanjalada da sam bednica - ogledala sam se u staklenim luksuznim fasadama i videla sam se ofucanu i jadnu. Setivsi se jutros mog sna, pomislila sam odmah na Cuang-cu i njegovog leptira i pitala se da li sam sanjala bednicu ili sam bednica koja sada sanja JO. Sta je san a sta stvarnost? Kao prvo sam se zasmejala - necu valda sada poceti da sumnjam u moju, na ovome svetu realnu, identicnost? Dok sam bila bednica iz sna, nisam se pitala nista - da li sam bednica ili JO. Bednica nije sumnjala i zato je njena identicnost lazna tj. sanjana identicnost. Znaci, tako je i kod Cuang-cu - leptir ne sumnja; zato je leptirova identicnost jedan san dok Cuang -cu je realan(Robert Pfaller).
Mi nismo u vise svetova podeljeni subjekti. Mi imamo san koji nam pomaze da realizujemo nas stvarni svet. San je prizor koji nema drugi svet(Jaques Lacan)

 

[oziman]

Nocas sam sanjalada da sam bednica - ogledala sam se u staklenim luksuznim fasadama i videla sam se ofucanu i jadnu. Setivsi se jutros mog sna, pomislila sam odmah na Cuang-cu i njegovog leptira i pitala se da li sam sanjala bednicu ili sam bednica koja sada sanja JO. Sta je san a sta stvarnost? Kao prvo sam se zasmejala - necu valda sada poceti da sumnjam u moju, na ovome svetu realnu, identicnost? Dok sam bila bednica iz sna, nisam se pitala nista - da li sam bednica ili JO. Bednica nije sumnjala i zato je njena identicnost lazna tj. sanjana identicnost. Znaci, tako je i kod Cuang-cu - leptir ne sumnja; zato je leptirova identicnost jedan san dok Cuang -cu je realan(Robert Pfaller).

Овде си изнела тај чувени "аргумент" о некој сумњи а који се аутоматски потеже пред овим Чуанг Цеовим мислима и то као наводно "решење" истих. Јер Чуанг Це је изнео проблем. Тај проблем дира у свети материјализам и позитивизам. И ред је да се смисли неки одговор. Није битно што тај одговор нема везе са везом, он је довољан онима који воле да следе туђа мишљења уместо да сами мисле. Тако, када се дотични сусретну са проблемом, чују да је то неки Роберт Фалер решио, ту је нека "сумња" као решење и крај приче. Материјализам је одбрањен, нема никаквих проблема, вратите се сви на своје радне задатке!

Каква сумња? На то је довољно одгворити оно што сам већ на овој теми изнео на овај начин:

Пост број 55

Nego pitanje o iluziji ili stvarnosti je moguce samo u stvarnosti.

Ne znam na osnovu cega si doneo sud o nemogucnosti, i to iskljucivoj ? Kakvu potvrdu istinitosti ima ovaj tvoj sud ? Na cemu se zasniva ? Da li na posrednom ili neposrednom iskustvu ili na praznim recima?

Da li si cuo za lucidne snove ili snovidjenja ?. Iz ovoga ispada da nikada nisi sanjao tako nesto. To je ono kada sanjas a pitas se da li sanjam ? To se meni cesto desava. Jednom sam cak , valjda zato sto sam mnogo razmisljao o tome, usred sna dosao do snovidjenja i poceo da se pitam da li je ovaj svet oko mene stvaran, da li je obojen i obratio sam paznju na boje i svetlost , usred sna. Pri tome to nisam bio ja sada ,kada sam "budan" vec neko drugi, drugacije sam i izgledao i mislio a ipak opet ja ( to je poznat slucaj u snovima koji je primetio i Bergson ali necu da sirim temu). Dakle iskustvo obara tvoju "dijalektiku", jer moguce je u snu se pitati o iluziji i stvarnosti..kao sto vidis. A ako je to , po tebi, i Hegelu tako nesrto moguce samo u stvarnosti onda je i svet lucidnih snova stvarnost , zar ne?

Ili kao sto je govorio Sopenhauer:

"Zivot i snovi su listovi jedne iste knjige".

 

[louiskrstic]

Noćni snovi i ovostrani ("budni") život su dve strane iste medalje. Jedna aktivnos se uliva u drugu... Pa ipak treba razlučiti da li ono što je bilo noćas pripada našem svesnom bivanju na toj višoj realnosti ili je to san koji nam nešto govori; podučava, obaveštava, usmerava, upozorava... odnosno da li je naše simboličko sećanje onoga od noćas. Akoliko smo duhovno dovoljno ojačali i podigli svest onda će noćna aktivnost biti potpuno svesna i mi ćemo istog trenutka znati da se nalazimo na jednom od unutarnjih svetova (materijalno-duhovnom ili čisto duhovnom). Znaćemo da smo tu bili i nedavno kao i kuda idemo i šta je to što trebamo raditi kao i to da je naše telo "dole" u krevetu. Ukoliko dosegnemo taj stupanj onda smo uistinu uznapredovali.
Ukoliko imamo lucidne snove onda je najverovatnije da smo u fazi duhovnog budjenja ka višoj realnosti. Ako su to ipak samo snovi, kojih se kao takvih setimo onda smo još nesvesni naše prave duhovne prirode pa bi trebalo svesno poraditi da spoznamo životnu realnost umesto da život prihvatamo za golu materijalnost gde na snove gledamo kao na "besmislenu aktivnost mozga".
Bilo kako čak ni snovi o tome da u snu budemo leptir ili orao koji leti i klikće ne znači još uvek da smo duhovno odmakli... To je tek faza kada sveprisutna suština života sa nama radi da nas izvuče iz iluzije i pokušava da nam podigne pogled ka duhovnim visinama i uzvišenom značenju života.
Nezavisno od svega svaki san se tiče nas samih i govori nama o nama samim. Recimo da nas upozorava da o sebi nemamo visoko mišljenje i da na tome trebamo poraditi - što je prvo u životu. Jer, ako mi o sebi nemamo ispravno mišljenje i sami sebi ne cenimo onda niko drugi neće i sigurno je da će drugi u nama videti ono što i mi sami. Svet oko nas uvek odgovara na naše unutarnje stanje.
Inače Čuang Ceov san i ne zaslužuje toliku polemiku. Jednostavno, kada smo u ovoj realnosti budni onda na onu višu ili pravu realnost gledamo kao na san i obrnuto. Kada smo budni na višoj realnosti (kada naše telo ovde spava) onda je ova realnost san i većina se i ne seća ove realnosti niti zna da ona postoji dik je temo....
Konačno, kada uspemo znati da postoji ona realnost i kada smo tamo znati da postoji ova realnost i da svesno možemo putovati izmedju jedne i druge (Duša Putovanje - nikako Astralno putovanje) onda smo uzjašili na Vetru Boga (Talasu Suštine Života što je Sveti Duh) i mi putujemo svojoj kući - najvišoj realnosti, svesti, ljubavi i duhovnoj slobodi... što je naš konačni cilj.

 

[fisherman1]

Razmišljanje Čuang Cea je bazirano na mislima koje potiču od reči...
Savremena psihologija ne uzima u razmatranje takve spekulacije-bavi se isključivo ponašanjem tj.akcijama...
San je ,naravno,većim delom nesvesna funkcija i ima svoju ulogu u relaksiranju
psihosomatskog sistema čoveka...Pridavati relaksirajućim funkcijama bi bilo ravno pridavanju seksualnoj aktivnosti
intelektualnih ostvarenja...
Biheviorizam je jasanonašanje pokazuje sve osobine čoveka pa i drugih bića...

 

[*BILJA*]

Osnovno idealisticko shvatanje do koga je dosla Zapadna filozofija ,kao realno najvece dostignuce covecje misli uopste, bilo je davno sadrzano ,kao intuicija, u kineskoj filozofiji.

Dakle pitanje glasi:

Da li ste covek ,koji je nocas sanjao leptira, ili ste leptir koji sanja da je covek ....i jos uvek sanja ?

Mislim, necu da kvarim temu, ali ja bih bila presrecna da sanjam da sam leptir (negde sam procitala da je leptir ustvari simbol duse, sto ne znaci da ja nemam dusu), ono sto ja najcesce sanjam, to ni Hickok ne bi mogao rezirati

U svakom slucaju, mislim da leptir predstavlja teznju coveka za slobodom, za letom negde gde je bolje, a ako cemo pravo, sve to pocinje u ljudskom umu, podsvesti pa i svesti, i kao takvo se moze tumaciti na nacin na koji sam napisala. Na konkretno pitanje nemam odgovor, osim ako se prethodno napisano ne uzme kao jedan od nacina da se "enigma" resi...

 

[minutus]

Razmišljanje Čuang Cea je bazirano na mislima koje potiču od reči...
Savremena psihologija ne uzima u razmatranje takve spekulacije-bavi se isključivo ponašanjem tj.akcijama...
San je ,naravno,većim delom nesvesna funkcija i ima svoju ulogu u relaksiranju
psihosomatskog sistema čoveka...Pridavati relaksirajućim funkcijama bi bilo ravno pridavanju seksualnoj aktivnosti
intelektualnih ostvarenja...
Biheviorizam je jasan

sumnjam u zlonamjernu špicu

osim toga neznalice.
evo ti za kaznu malo poezije. nikad me nije poezija osobito zanimala,
hajde, reiner maria rilke, malo schiller, pa možda ona prosta o kraljeviću marku i tu je već kraj priče. ali ovo me stvarno dotiče:


Nebo i zemlja su od velike ljepote, ali ne govore; četiri godišnje dobi slijede jasno pravilo, ali ga ne promišljaju; (sve) bezbrojne stvari su u savršenom redu; ali ne tumače. mudrac je jedan koji istražuje ljepotu neba i zemlje i razumije red (svih) bezbroj stvari. Stoga najviši čovjek ne djeluje, a mudrac ne čini ništa – što znači, da prepoznaju nebo i zemlju.
Tako je spiritualna inteligencija neba i zemlje zadnja esencija; u svijetu stvari se manifestira kroz stostruke pretvorbe. stvari, u svem svom življenju i umiranju, u svojoj četverokutnosti i okruglosti, ne znaju za svoj korijen, ali u svojoj sveprisutnosti postoje svu vječnost. Šest dimenzija univerzuma su goleme, ali ne nadilaze duh neba i zemlje. Dlačica paperja u jeseni je malena, ali njeno utjelovljenje ovisi o duhu neba i zemlje. Ne postoji ništa pod nebom, što ne raste i ne opada, ili u vremenu svog postojanja ostaje nepromijenjeno. Yin i yang i četiri godišnja doba su u kružnoj putanji, svako po svojem vlastitom redu. Nejasno - duh neba i zemlje naizgled ne postoji no ipak je on koji ustraje; bez trenja o-duševi stvari, bez da sa sam utjelovi (bez da sam poprima oblik). Iz njega izviru bezbrojne stvari, ali one to ne mogu zamijetiti. To se naziva korijen i izvor; kroz to možemo prepoznati nebo. 22.2

kaj to nije bolje od drame

s akcijama, psiho- i nesvjesnim funkcijama?

 

[fisherman1]

sumnjam u zlonamjernu špicu

osim toga neznalice.
evo ti za kaznu malo poezije. nikad me nije poezija osobito zanimala,
hajde, reiner maria rilke, malo schiller, pa možda ona prosta o kraljeviću marku i tu je već kraj priče. ali ovo me stvarno dotiče:


Nebo i zemlja su od velike ljepote, ali ne govore; četiri godišnje dobi slijede jasno pravilo, ali ga ne promišljaju; (sve) bezbrojne stvari su u savršenom redu; ali ne tumače. mudrac je jedan koji istražuje ljepotu neba i zemlje i razumije red (svih) bezbroj stvari. Stoga najviši čovjek ne djeluje, a mudrac ne čini ništa – što znači, da prepoznaju nebo i zemlju.
Tako je spiritualna inteligencija neba i zemlje zadnja esencija; u svijetu stvari se manifestira kroz stostruke pretvorbe. stvari, u svem svom življenju i umiranju, u svojoj četverokutnosti i okruglosti, ne znaju za svoj korijen, ali u svojoj sveprisutnosti postoje svu vječnost. Šest dimenzija univerzuma su goleme, ali ne nadilaze duh neba i zemlje. Dlačica paperja u jeseni je malena, ali njeno utjelovljenje ovisi o duhu neba i zemlje. Ne postoji ništa pod nebom, što ne raste i ne opada, ili u vremenu svog postojanja ostaje nepromijenjeno. Yin i yang i četiri godišnja doba su u kružnoj putanji, svako po svojem vlastitom redu. Nejasno - duh neba i zemlje naizgled ne postoji no ipak je on koji ustraje; bez trenja o-duševi stvari, bez da sa sam utjelovi (bez da sam poprima oblik). Iz njega izviru bezbrojne stvari, ali one to ne mogu zamijetiti. To se naziva korijen i izvor; kroz to možemo prepoznati nebo. 22.2

kaj to nije bolje od drame

s akcijama, psiho- i nesvjesnim funkcijama?

A je li možeš zamisliti četiri godišnja doba bez subjekta koji ih zapaža?
Naravno da ne možeš-ti misliš o tome!
Hebeš takvu metafiziku...
Kad uspeš da se odrekneš subjekta koji misli i postaneš neko od četiri godišnja doba...
Ali ni to nije moguće? Pa zašto?
Zato što je to apriorija-"godišnje doba"? Nije apriorija već miks ljudske empirije i indukovanih
metafizičkih misli...GREŠKE MOZGA koji primenjuje sezon na fazon! ! !
Kad budeš kamen preko koga huje vetrovi i preko koga prašina lišće i sunčevi zraci,blato i kiša...
(Švabe su pravili umetnost mešajući babe i žabe...Šiler i asocijativni i metaforični stih...
Lepi su i meni ti stihovi,ali glupi-na žalost)

 

[minutus]

kao tvoje priče funkcioniraju bez subjekta.

 

[!JO]

Овде си изнела тај чувени "аргумент" о некој сумњи а који се аутоматски потеже пред овим Чуанг Цеовим мислима и то као наводно "решење" истих. Јер Чуанг Це је изнео проблем. Тај проблем дира у свети материјализам и позитивизам. И ред је да се смисли неки одговор. Није битно што тај одговор нема везе са везом, он је довољан онима који воле да следе туђа мишљења уместо да сами мисле. Тако, када се дотични сусретну са проблемом, чују да је то неки Роберт Фалер решио, ту је нека "сумња" као решење и крај приче. Материјализам је одбрањен, нема никаквих проблема, вратите се сви на своје радне задатке!

Каква сумња? На то је довољно одгворити оно што сам већ на овој теми изнео на овај начин:

Пост број 55


Ne znam na osnovu cega si doneo sud o nemogucnosti, i to iskljucivoj ? Kakvu potvrdu istinitosti ima ovaj tvoj sud ? Na cemu se zasniva ? Da li na posrednom ili neposrednom iskustvu ili na praznim recima?

Da li si cuo za lucidne snove ili snovidjenja ?. Iz ovoga ispada da nikada nisi sanjao tako nesto. To je ono kada sanjas a pitas se da li sanjam ? To se meni cesto desava. Jednom sam cak , valjda zato sto sam mnogo razmisljao o tome, usred sna dosao do snovidjenja i poceo da se pitam da li je ovaj svet oko mene stvaran, da li je obojen i obratio sam paznju na boje i svetlost , usred sna. Pri tome to nisam bio ja sada ,kada sam "budan" vec neko drugi, drugacije sam i izgledao i mislio a ipak opet ja ( to je poznat slucaj u snovima koji je primetio i Bergson ali necu da sirim temu). Dakle iskustvo obara tvoju "dijalektiku", jer moguce je u snu se pitati o iluziji i stvarnosti..kao sto vidis. A ako je to , po tebi, i Hegelu tako nesrto moguce samo u stvarnosti onda je i svet lucidnih snova stvarnost , zar ne?

Ili kao sto je govorio Sopenhauer:

"Zivot i snovi su listovi jedne iste knjige".

" Роберт Фалер" nije "neki"! Robert Pfaller je neko. A ko si ti? Tvoju aroganciju sam davno primetila ali uvek sam joj se samo smeskala, nikada mi nije bila tako antipaticna kao sada. Imam strasan prezir prema ljudima koji se ni malo ne ustrucavaju degradirati nekog (i jos njima nepoznatog)coveka. O ovom filozofu, koji poseduje internacionalnu paznju, ti nista ne znas - nikad nisi za njega cuo - toliko si arogantan, cak ti je nebitno da mu ime tacno prepises. Kakvo si ti sitno zrno? Neko pametan bi se kao prvo informisao (kad je vec zainteresovan i odlucio da odgovori na post)... malo bi istrazivao i izbegavao prebrze zakljucke. Da si to uradio video bi da je samo moja(neoprostiva) greska bila, jer sam iz opsirnog konteksta(iz Pfaller-ove knjige) izvukla isuvise kratak isecak koji kao takav - sam - zvuci uistinu kao da "нема везе са везом". Mozda sam i nesto pogresno prevela; mozda nisam cak ni dobro razumela? ... - ne znam, niti imam pod ovakvim uslovom jos volju da to sad kontrolisem - ali ti si sve to mogao saznati i skupa smo mogli razjasniti pre nego sto si se arogantno poceo da puvas.

Mozda sam osoba koja ne ume sama da razmislja a mozda sledim cak i tudjim misljenjima - ne znam ali verovatno je tako - koji to od nas smrtnika vec ne radi? Do sada jos nisam ispitala ciji sam naj-fan; verovatno imam i ja nekog mesiju kao sto ti imas Schopenhauera - u slucaju da ti nisi on - njegova reinkarnacija - u tom slucaju, naravno da ne sledis tudjem misljenju nego samo svojim. Ali, bilo kako bilo, Robert Pfaller nije moj mesija - citam ga iz radoznalosti kao i druge filozofske autore i to samo kada stignem i kada imam volju(filozofija mi nije zivotni zadatak). Uporedjujem razlicita razmisljanja i gledam na sve zainteresovano kao neku ekspediciju iz nepoznatog sveta. Na tome ce i ostati u ovom sadasnjem zivotu i svesnost - tek toliko da znam, koliko je to sto jos ne znam. A ti si naravno mnogo dalje ...

Ok. Peace ... ajd' dobro - ja sam spremna da pustim dobrog andjela kroz prostor i to cu i uraditi

- ali da bi ovaj andjeo osta u prostoru, zamolila bih te da prema meni reduciras aroganciju(u slucaju da mi se iznova obratis).

 

[!JO]

Noćni snovi i ovostrani ("budni") život su dve strane iste medalje. Jedna aktivnos se uliva u drugu... Pa ipak treba razlučiti da li ono što je bilo noćas pripada našem svesnom bivanju na toj višoj realnosti ili je to san koji nam nešto govori; podučava, obaveštava, usmerava, upozorava... odnosno da li je naše simboličko sećanje onoga od noćas. Akoliko smo duhovno dovoljno ojačali i podigli svest onda će noćna aktivnost biti potpuno svesna i mi ćemo istog trenutka znati da se nalazimo na jednom od unutarnjih svetova (materijalno-duhovnom ili čisto duhovnom). Znaćemo da smo tu bili i nedavno kao i kuda idemo i šta je to što trebamo raditi kao i to da je naše telo "dole" u krevetu. Ukoliko dosegnemo taj stupanj onda smo uistinu uznapredovali.
Ukoliko imamo lucidne snove onda je najverovatnije da smo u fazi duhovnog budjenja ka višoj realnosti. Ako su to ipak samo snovi, kojih se kao takvih setimo onda smo još nesvesni naše prave duhovne prirode pa bi trebalo svesno poraditi da spoznamo životnu realnost umesto da život prihvatamo za golu materijalnost gde na snove gledamo kao na "besmislenu aktivnost mozga".
Bilo kako čak ni snovi o tome da u snu budemo leptir ili orao koji leti i klikće ne znači još uvek da smo duhovno odmakli... To je tek faza kada sveprisutna suština života sa nama radi da nas izvuče iz iluzije i pokušava da nam podigne pogled ka duhovnim visinama i uzvišenom značenju života.
Nezavisno od svega svaki san se tiče nas samih i govori nama o nama samim. Recimo da nas upozorava da o sebi nemamo visoko mišljenje i da na tome trebamo poraditi - što je prvo u životu. Jer, ako mi o sebi nemamo ispravno mišljenje i sami sebi ne cenimo onda niko drugi neće i sigurno je da će drugi u nama videti ono što i mi sami. Svet oko nas uvek odgovara na naše unutarnje stanje.
Inače Čuang Ceov san i ne zaslužuje toliku polemiku. Jednostavno, kada smo u ovoj realnosti budni onda na onu višu ili pravu realnost gledamo kao na san i obrnuto. Kada smo budni na višoj realnosti (kada naše telo ovde spava) onda je ova realnost san i većina se i ne seća ove realnosti niti zna da ona postoji dik je temo....
Konačno, kada uspemo znati da postoji ona realnost i kada smo tamo znati da postoji ova realnost i da svesno možemo putovati izmedju jedne i druge (Duša Putovanje - nikako Astralno putovanje) onda smo uzjašili na Vetru Boga (Talasu Suštine Života što je Sveti Duh) i mi putujemo svojoj kući - najvišoj realnosti, svesti, ljubavi i duhovnoj slobodi... što je naš konačni cilj.

Razmisljam uvek o snovima. Moji snovi su obicno orjentisani na faze koje momentalno prolazim. Tako je to i sa onim snom gde sam se kao bednicu videla. Taj san intepretiram kao strah u egzistenciji ... strah od neuspeha(poslovnog) i propada... Ponekad mi cak uspe da i snovima upravljam. Na primer, desavalo mi se kada sam nesto lose sanjala da sam jednostavno san prekinula jer mi se nije svidjao: Dosta, sada - znam da sanjas - sanjaj nesto lepse. Ali, nastaviti nesto lepse sanjati, mislim da mi to nije bas uspevalo - ne secam se dobro - mozda i jeste... ali jedno znam a to je, da nisam nastavila sa istim losim snom. Desilo se nekoliko puta kada sam shvatila da sanjam, da sam mogla da upravljam desavanjima kao na nekoj kompjuterskoj igrici ali sada se ne secam sta je to bilo!