Rođendani, godišnjice, in memoriam...

[Vatreni Kamen]

27. avgust 1960 – Umro je je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne. Filozofski fakultet završio je u Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu, uređivao je više časopisa, od kojih je najznačajniji “Misao” – koji je sam i objavljivao. Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama “Posmrtne počasti”, prožetu pesimizmom. Kasniji stihovi misaono su složeniji, ali i u njima preovladava rezignacija. Ispevao je i niz rodoljubivih pesama. Prevodio je s francuskog i engleskog, između ostalog i Šekspira. Svojim sveukupnim radom ostavio je veliki trag u srpskoj kulturi. Ostala dela: zbirke pesama “Dani i noći”, “Okovani slogovi”, “Stihovi”, “Pesme”, knjige eseja “Razgovor o književnosti”, “Ogledi iz estetike”.

 

[Vatreni Kamen]

27. avgust 1929 – Rođen je američki pisac Ajra Levin, autor čuvenog romana “Rozmarina beba”. Levin je bio pisac trilera i horor priča a pisao je i za televiziju i za Brodvej. Na osnovu njegovih knjiga snimljeno je više filmova kao što su “Rozmarina beba” sa Miom Farou, “Momci iz Brazila” sa Gregorijem Pekom i Lorensom Olivijeom i “Sliver” sa Šeron Stoun i Tomom Berindžerom u glavnim ulogama.

 

[Vatreni Kamen]

27. avgust 1871 – Rođen je američki pisac Teodor Drajzer, beskompromisan kritičar američkog društva. Njegov prvi roman “Sestra Kari” zabranjen je 1900, pa je potom desetak godina bio prinuđen da se izdržava pisanjem za ilustrovane, zabavne i modne listove. Smatrao je da spasenje sveta leži u socijalizmu i pred kraj života postao je član Komunističke partije SAD. Ostala dela: romani “Dženi Gerhard”, “Finansijer”, “Titan”, “Stoik”, “Genije”, “Američka tragedija”, “Tragična Amerika”, “Vredi li Amerika da se spase”

 

[Vatreni Kamen]

28. avgust 1749.godine rodjen je Johan Volfgang fon Gete, nemački književnik i naučnik
Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta" i „Teorije boja" širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela bila su inspiracija za mnoge muzičke i dramske komade.

Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina.

Gete svoj prvi roman „Jadi mladog Vertera" izdaje 1774. godine, i on mu donosi svetsku slavu.

U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom Gete je dovršio „Godine učenja Vilhema Majstera" i prelepu pesmu „Herman i Dorotea" (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i „Rimske elegije". U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je „Fausta", „Izbor po srodnosti", svoju pseudo-autobiografiju „Iz mog života: Činjenice i fikcija", opisao je putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila.

Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu. U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi.

Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: „To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio".

Geteov duhovni razvoj se najbolje ogleda u lirici. Od pobožnih pesama ispirisanih Klopštokom, preko anakreotskih pesama inspirisanih Vilandom, do Herderovog uticaja kada izvor pesničkog zanosa postaje priroda, u kojoj Gete vidi oličenje stvaralačke slobode i elementarne snage („Dobrodošlica i rastanak").

 

[Vatreni Kamen]

29.avgust 1862 – Rođen je belgijski pisac flamanskog etničkog porekla Moris Meterlink, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913.
Dela: pozorišni komadi “Peleas i Melisanda”, “Mona Vana”, “Plava ptica”, “Princeza Malen”, dela filozofsko-lirske inspiracije “Mudrost i sudbina”, “O smrti”, “Život pčela”, “Život mrava”, zbirka pesama “Topli staklenci”

 

[Vatreni Kamen]

31.08.1898. - Рођен је српски писац Душан Матић, члан Српске академије наука и уметности, припадник београдског надреалистичког круга. Дела: збирке песама "Буђење материје", "Лажа и паралажа ноћи", "Књига ритуала", "Писма - ипак су стигла", "И тако, кад останем сам", есеји "Положај надреализма у друштвеном процесу", "Један вид француске књижевности", "Анина балска хаљина", "Пропланак и ум", "На тапет дана", "Бретон искоса", романи "Глухо доба" (с Александром Вучом), "Коцка је бачена".

ДОНЕЋУ ТИ ЦВЕЋЕ
Донећу ти цвеће што расте у сновима
чудно разроко грдно и грдобно
донећу ти цвеће усамљеника
снове оних којима љубав није одговорила

донећу ти цвеће што расте у пустињама
непојамно отровно опојно и слепо
донећу ти ватре што букте у грозницама
ватре што се не гасе ватре од којих се умире

донећу ти цвеће што ниче у мочварима
цвеће од кога се нећеш никад да излечиш
донећу ти мирисе свих мора свих сахара
мирисе од којих се никад нећеш да пробудиш

донећу ти све мржње да рисови те оне чувају
донећу ти све маске да невидљива ми будеш
донећу ти незајаженост своју да у теби занавек гладује
донећу ти бескрај да се никад више натарг не повратиш

донећу ти све навике тешке гривне да смире
руке ти немирне све сумње да вежу нестално ти срце
донећу ти све радости јаке ко зачине истока
да те сломе и будеш тиха као река понорница

донећу ти цвеће наших небеса
донећу ти цвеће наше крви
донећу ти небо наше крви
донећу ти крв нашега цвећа

донећу ти крв наших небеса
донећу ти небо нашег цвећа
да кружиш у мени ко звезде што у ноћи смешно и сметено круже
да си ми крвоток живота да си ми крвоток смрти.

 

[Vatreni Kamen]

01. septembar 1978. - Umro Dušan Baranin, književnik i istoričar

- - - - - - - - - -

01. septembar 1970. - Umro Fransoa Morijak, francuski književnik

- - - - - - - - - -

01. septembar 1967. - Umro Ilja Grigorijevič Erenburg, ruski književnik i novinar

- - - - - - - - - -

01. septembar 1875. - Rođen Edgar Rajs Barouz, američki književnik, autor "Tarzana"

 

[Vatreni Kamen]

02. septembar 1910. godine rodjen je bosanskohercegovački književnik Skender Kulenović.Pisao je pesme, drame, eseje, kritike, putopise, crtice, priče te romane.Drugi svjetski rat Skenderu Kulenoviću donosi smrt oba brata, koja su zbog svojih ljevičarskih ideja ubijena od strane okupatora. Sam Skender se 1941. godine priključuje partizanima. Na ratištu nastaju neke od njegovih najpoznatijih poema: „Stojanka majka Knežopoljka“, „Ševa“ i „Na pravi put sam ti, majko, iziš’o“. Uređuje partizanske listove i časopise „Krajiški partizan“, „Bosanski udarnik“ i „Glas“, te u njima obljavljuje političke članke i prozu.
“Stojanka majka Knežopoljka” - Posvećujem ženi bezimenoj voljenoj u borbi rođenoj (1942.)
“Čuješ li, sele Kozaro,
čuješ li uku veliku? ...
…Znaj:
Kad bi se utroba moja oplodila,
još bih tri Mlađena,
i tri bih Mrđana,
i tri bih Srđana
porodila,
i ljutom dojkom odojila,
i svatri tebi poklonila!”

Potresno!

 

[Vatreni Kamen]

03. septembar 1883. Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma.
S Dostojevskim i Tolstojem je doprineo da ruska književnost dobije svetski status. Uticao je na mnoge pisce ne samo u Rusiji već i u Evropi.
Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao je veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima .
Dela: "Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana" "Plemičko gnezdo" " Rudin" Poema "Paraša" zbirka crtica "Pesme u prozi" .

 

[Vatreni Kamen]

09. septembar 1772. godine Rođen je srpski pisac i glumac Joakim Vujić, otac srpskog pozorišta. Gimnaziju je učio u Kaloči i Segedinu, licej i prava u Požunu (Bratislava), a dosta je putovao učeći strane jezike. Prva "teatralna predstavlenija" priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. godine. U Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti 1847. i kao "knjaževsko-serbskog teatra direktor"; osnovao je 1834. i 1836. prve pozorišne trupe u Kragujevcu i Beogradu. Bio je protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića. Napisao je "Putešestvija" i 21 dramsko delo, uključujući "Kreštalicu", "Fernanda i Jariku" i "Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele".

 

[Vatreni Kamen]

09. septembra 1828. godine -Rođen je Lav Nikolajevič Tolstoj, romansijer, pripovedač, autor brojnih religioznih, filozofskih, etičkih i estetičkih studija, velikan ruske i evropske realističke književnosti, umetnik kog Gorki i Čehov vide kao gorostasa, titana koji zemljom tumara sa antičkom veličanstvenošću, jedan od onih retkih književnih genija čija se dela čitaju u više navrata i svaki put sa novim otkrićem i saznanjima. Po poreklu plemić, u svom delu neretko je bio okrenut narodu i teškim uslovima carskog samodržavlja i grube eksploatacije u kojima je narod tada živeo. Učestvovao je u Krimskom ratu kao mlad oficir, a zatim je podneo ostavku i povukao se na imanje Jasnu Poljanu, gde je živeo sve do svoje 82. godine, kada je napustio porodicu i kuću i umro na železničkoj stanici Astapovo, odbivši da se pomiri sa Pravoslavnom crkvom koja ga je prethodno ekskomunicirala. U obimnom i raznovrsnom stvaralaštvu Lava Tolstoja mogu se, uslovno rečeno, uočiti tri faze: "pripovedačka", koja traje do šezdesetih godina 19. veka i u kojoj, osim pripovedaka, pisac započinje i pisanje "Rata i mira", "romansijerska", u sedamdesetim godinama 19. veka, u kojoj je okončan rad na romanu "Rat i mir" i napisana "Ana Karenjina", i "propovednička", pozna faza, u osamdesetim godinama 19. veka i početkom devedesetih, obeležena prevashodno piščevim duhovnim radom, ali i izuzetnim književnim ostvarenjima ("Vaskresenje", "Smrt Ivana Iljiča", "Krojcerova sonata", "Đavo", "Otac Sergije", "Posle bala", drame "Živi leš", "Carstvo mraka"...). Za Tolstojevo delo u celini karakteristična je složenost tematike i značenja (stoga se u njegovim romanima osnovna priča ne može parafrazirati, jer oni nemaju samo jedan, površinski sloj, niti jedinstvenu fabulu), kao i prisustvo brojnih paralelizama i kontrasta na različitim nivoima (na nivou likova, tematskih aspekata...). Složenost strukture Tolstojevih romana oličena je u lajtmotivskom ponavljanju realističkih pojedinosti, koje već u ranim pripovetkama dobijaju tematski značaj, postajući vezivno tkivo kompozicije, slika i vraćanju na njih u novom kontekstu i sa drugačijim značenjem. Umetničko jedinstvo svojih dela Tolstoj, dakle, ne gradi putem jedinstva radnje, tj. zapleta, već putem paralelizama, kontrasta i tematski povezanih detalja. Tako Tolstoj i na delu, čini se, pokazuje jednu od ključnih ideja svoje poetike - da je suština umetnosti u "beskrajnom lavirintu spojeva". Kao pisac, posedovao je ogromnu originalnu stvaralačku snagu, a odlikuju ga izvandredna jednostavnost izraza i jasnoća raelističkog kazivanja. Izvršio je veliki uticaj na rusku i svetsku književost uopšte. Dela: romani "Rat i mir", "Ana Karenjina", "Vaskrsenje"; pripovetke "Otac Sergije", "Kozaci", "Sevastopoljske priče"; drame "Živi leš", "Carstvo mraka"...

 

[Vatreni Kamen]

09. septembra 1898 - Umro je francuski pisac Stefan Malarme (Stephane Mallarme) uz Remboa (Rimbaud) i Verlena (Veraline) najznačajniji pesnik frnacuskog simbolizma. Njegova pesma "Popodne jednog fauna" inspirisala je Debisija (Debušy) da komponuje čuveni preludij.

 

[PetarSamotnjak]

Na današnji dan, 9. septembra 1962. gdine, rodjena je švedska spisateljica Liza Marklund, koja je, pre nekolik godina, boravila u Beogradu.

 

[Vatreni Kamen]

10. septembar 1890 - Rođen je austrijski pisac Franc Verfel. Veliki uspeh postigao je novelom "Nije kriv ubica, kriv je ubijeni", s tipično ekspresionističkim motivom, sukobom oca i sina.
Ostala dela: pesme "Prijatelj sveta", "Mi jesmo", "Jedan drugom", drame "Čovek ogledalo", "Huares i Maksimilijan", "Pavle među Jevrejima",
romani "Pesma o Bernadeti", "Proslava mature", "Verdi", "Barbara ili pobožnost", "Četrdeset dana Muse Daga", "Pronevereno nebo", "Zvezda nerođenih".

 

[Vatreni Kamen]

11. septembar 1524 - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronesar najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole "Plejada", koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.

Kasandri

Draga, hajdmo videt ružu ovu
što je jutros rascvetala novu
Haljinu na suncu rujne boje,
Zadrža li sada dan kad gasne
Liske svoje purpurne i krasne
I lik sjajan ko u tebe što je.

Ah, lepojko, vidiš li, u trenu
Kako sva krasota njena svenu:
Gle, opala već po zemlji sva je!
O prirodo, maćeho opaka,
U tvom krilu zašto ruža svaka
Od jutra do mraka samo traje!

Zato ako veruješ mi, draga,
Sve dok cveta mlada tvoja snaga
I svežinom lice ti se zari,
Uživaj dok traje mladost bajna:
Jer ko ruži toj, starost će vajna
Da pomrači tvoje ljupke čari!

 

[PetarSamotnjak]

Na današnji dan, 1885. godine, rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens (David, Lanjrence), koji se smatra nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva. Njegov roman "Ljubavnik ledi Četrli" skandalizovao je puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjivan u zemljama engleskog govornog područja.

 

[Vatreni Kamen]

14. septembar 1852. - Рођен је српски писац Симо Матавуљ, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма. Писао је богатим и изражајним језиком приповетке из црногорског, далматинског и београдског живота, романе и драме. У делима из завичајног приморског живота исказао је велики дар посматрања, живописног сликања средине и људи, с потресним сведочанствима о патњи православних Срба у Загори и Далмацији и њиховом опирању агресивним настојањима Римокатоличке цркве да им наметне туђу веру. Преводио је француске писце Ги де Мопасана, Емила Золу, Жана Молијера.
Дела: романи "Бакоња фра Брне", "Ускок", збирке приповедака "Из приморског живота", "С мора и планине", "Београдске приче".

 

[PetarSamotnjak]

Na današnji dan, 14. septembra 1321. godine, umro je Dante Aligijeri, najveći italijanski pesnik, koji je u svom delu sintetizovao srednjevekovnu kulturu i nagovestio novi duh koji će se afirmisati u renesansi. Bio je i prozni pisac, književni teoretičar, filozof i političar. Njegova "Božanstvena komedija" smatra se jednim od najznačajnijih dela u svetskoj književnosti.

 

[Vatreni Kamen]

Na današnji dan, 14. septembra 1321. godine, umro je Dante Aligijeri, najveći italijanski pesnik, koji je u svom delu sintetizovao srednjevekovnu kulturu i nagovestio novi duh koji će se afirmisati u renesansi. Bio je i prozni pisac, književni teoretičar, filozof i političar. Njegova "Božanstvena komedija" smatra se jednim od najznačajnijih dela u svetskoj književnosti.

 

[PetarSamotnjak]

Na današnji dan, 15. septembra 1890. godine, rođena je engleska književnica Agata Kristi (Agatha Christie), autor popularnih kriminalističkih romana i pozorišnih komada, jedan od najuspešnijih pisaca svih vremena sa dve milijarde prodatih knjiga ("Ubistvo u Orijent ekspresu", "Mišolovka", "Vašar zločina").

 

[Lada]

17. septembra 1864.- Rođen Mihajlo Mihajlovič Kocjubinski, ukrajinski književnik.
Dela:

«Fata Morgana»
«Pack-storm»
Na putu (В дорозі)
Skupa cijena (Дорогою ціною)
Konji nisu krivi (Коні не винні)
Sin (Сон)
Sjenke zaboravljenih predaka (Тіні забутих предків)
Smijeh (Сміх)

 

[Lada]

17. septembra 1863.- Umro Alfred de Vinji, francuski knjiiževnik.Njegovo delo Zavera (Cinq-Mars), objavljeno 1826. godine, bilo je prvi značajniji istorijski roman na francuskom. Šest godina kasnije napisao je Stelo, knjigu o razdvajanju pesničkog i političkog života. Šaterton (1835) je njegova najbolja drama. Značajna je zbirka novela Robovanje i veličina vojničkog poziva (1835). Dnevnik jednog pesnika (Le Journal d'un poete), objavljen 1867. godine, značajan je izvor informacija o njegovom životu i delu.
Pisao je poeziju.U pesmama „Mojsije“, „Eloa“, „Vukova smrt“, „Pastirska kuća“, „Maslinjak“ i „Samsonov gnev“ izneo je svoje poglede o Bogu, prirodi, ljubavi i smrti.

 

[Lada]

17. septembra 1905.- Rođen je Vladan Desnica, književnik.

Dela : Značajnija dela:

Zimsko ljetovanje (1950)
Proljeća Ivana Galeba (1957)
Zbirke novela - Olupine na suncu (1953)
Tu, odmah pored nas (1956)
Fratar sa zelenom bradom (1969)
Zbirka stihova - Slijepac na žalu (1956)
Eseji - Progutane polemike (iz zaostavštine),

 

[PetarSamotnjak]

Na današnji dan, 18. septembra 1911. godine, rođen je engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljeni i najpoznatiji roman "Gospodar muva" postao je svetski bestseler.

 

[Lada]

19. септембар 1938. рођен je Гордан Михић,драмски писац и српски сценариста.

Пас који је волео возове (роман), 1983.
Срећна Нова 1949. и друге драме, 1987.
Сироти мали хрчки (драма), 1987.
Тераса на крову и други сценарији, 1995.
Црна мачка, бели мачор; Купи ми Елиота (роман), 1998.