RODITELJSKE GRESKE

Imala bih svasta da vam pricam....Njihov razvod, sud, podela imovine, ucenjivanja, uslovljavanja, prebacivanja! Rastrzana izmedju dva bica koja su mi tada najvise znacila, osecala sam samo krivicu i grizu savesti sto volim i onog drugog roditelja, a prvi se zestoko protivi tom i dokazuje mi da treba vise njega da volim.......
Godinama je bilo tako. Onda se otac odselio u drugi grad, pa je postalo bolje (?!) jer je mama imala manje "materijala".
Dugo sam patila, narocito u pubertetsko vreme. Srecom, brzo sam se ekonomski osamostalila, mada su oziljci ostali. Mislim da me je potpuno izlecila tek moja sadasnja porodica, moja divna deca i muz.
Prosle godine mi telefonom javljaju da mi je umro otac. Moj sin (osam godina, nikad nije upoznao dedu) sedi pored mene, gleda me i.....Tek njegov pogled me rasplace...Pita me:"Mama, jer ti zao?" a ja odgovaram: "Ne, placem zato sto mi nije zao, a trebalo bi..." Posle sam mu dugo pricala, o svemu sto mi se dogadjalo, i kako moj tata nije bio kao njegov tata. Pitao me je svasta, bio je vrlo ozbiljan. Verujem da me je razumeo na kraju.
 
Moji razvedeni roditelji, osim sto su se stalno prepucavali preko mene, pravili su i mnostvo gresaka.Tata, kao laksi slucaj, nikada nije znao da me slusa, uvek zeli da ja njega slusam(ozbiljno, zivimo u istoj kuci a on bas nikada ne razgovara sa mnom).Ok, on me voli, znam ja to pa mu sve i oprastam, ali keva mi je zesca........Nije mogla da podnese da ja izrastam u lepu zgodnu devojku(ok, lepsu od nje) pa mi je zagorcavala zivot pokusavajuci da bude u vezi sa mojim momcima(a bogami je i uspela) i na kraju me se odrekla pa se vec sest godina nismo videle.Nikad me ne zove i ne brine, to joj necu oprostiti, jer ja sam njeno dete, ona je mene rodila, pa da li je moguce da je toliko ne zanimam?!A dobrom tati koji ne zna da slusa, oprastam, mnogo je to manje tesko nego kevino ponasanje............
 
moj muž ima neku sestru koja ima sina i ćerku.
niko tu nije lep, nešto naročito,,
ali matora je potpuno poludela od kada je ćerka stasala za jednu zgodnu cicu.
nosi do mindziće, šminka se ko da je krenula u disko...
cereka se da je , svakako svi primete, i što je najvažnije, nema šanse da joj promakne neka kafica sa društvom njene ćerke...
e, sad sve je to slatko, ali ona se zapravo takmiči sa svojom ćerkom...i sve je to tako bolesno, da je teško to shvatiti.
dakle, ne čudi me da majka juri ćerkine momke...
znam da to postoji:p
 
Toliko grešaka da bih mogao da pišem tri dana i tri noći.Prva i osnovna najveća koju nikada neću ponoviti je ta da su oni živeli u Nemačkoj a ja sa babom i dedom uBgd,sve pod parolom za bolji život.Navodno kuća stan,itd.Od svega posle 35 god rada u Nemačkoj jedno veliko ništa,Čak ni šupa za drva a o nečemu drugom da negovorimo.Jedno razoreno detinjstvo što se tiče ljubavi i pažnje,koje rezultira stalnim konfliktima sa gomilom teških reči.Jedna polu sestra koja nema vremena da piše bratu.Jedna majka koja je ostavila dete sa tri godine i otišla u Austriju, i nikada ga više nije videla niti želi to.Jedan čovek od44 godine sa ožiljcima, i troje dece koja kažu da imaju najboljeg oca na svetu,i žena koja kaže da sam baš blesav otac u pozitivnom smislu.Stvarno bih mogao da pričam i pričaću
 
gurmanci:
Koje su greske napravili vasi roditelji dok su vas vaspitavali? Sta biste uradili na njihovom mestu? Mozete li da oprostite?
Kliknite za proširenje...

Imala sam mnogo srecno detinjstvo.Napisala sam o tome u temi Detinstvo!

Ali kad sam malo porasla moji roditelji su prestali da "rastu" sa mnom,zaboravili su za mene,oni su mislili samo na sebe a ja sam odrastala sama i odjednom shvatila sam da smo potpuni stranci.Oni nista ne znaju o meni niti ih je zanimalo.Suvise su zaokupljeni sami sobom.Nismo bliski moji roditelji i ja.

Ne bih bila ovakva kakva jesam da sve to nije bilo tako.Nije u pitanju neka greska koja moze da se ispravi pa zbog toga ne moze da se prica o oprostaju.Ustvari u mom zivotu oprostaji nista ne znace.Jedni dogadjaji uslove neke druge dogadjaje,i sta tu ima da se oprasta,sta je bilo bilo je.Nemam osecaj da treba nesto nekome da oprastam.Zivot uvek ide dalje i menja se.Ja ustvari uvek kazem "Ko zna zasto je to dobro".Ja ustvari nikome nista ne oprastam zato sto ja nikoga ni za sta ne okrivljujem.Svako ima svoje razloge,svoje bubice i hormone.

Ja mislim da deca ne treba da okrivljuju roditelje nego da nadju sami svoj put.
 
Малопре се слатко насмејах ''градској лепотици и паметници'' која је захвалана родитељима што су је размазили...а сад читам нешто сасвим супротно... Мислим, малко си амбивалентна према њима, а?
 
mhmn...moja majka je pogrešila samo u jednoj stvari - koja mene ne može da se tiče danas: sad jojj ežao što nije imala još dece, eto baš bi lepo bilo da ima buljuk unučića i da joj je puna kuća :shock:
Mislim, baš me briga. Oš da se kloniram? :P (Sigurna sam da bi zavikala NEEEEEEE...ne JOŠ tebe! :lol: )
 
Kada sam imala oko 6 godina, jednom je kod nas svratila moja drugarica sa roditeljima, i to pre njene baletske priredbe. Imala je divnu pundju sa cveticima, baletanke, onu tipicnu belu haljinicu od tila, prava mala carobna balerina. Tada sam prvi put videla balerinu uzivo! Ona je za mene tada bila kao andjeo sa neba!
Kada su otisli, ja jos uvek pod utiskom, sasvim ozbiljno kazem: "Mama, i ja bih zelela da postanem balerina." Do tada nista nisam tako ozbiljno pozelela. Mama je jedno vreme cutala, a onda je rekla: " Nemozes jer imas debele noge, a balerine su mrsave. " Tada sam prvi put osetila da se stidim sama sebe. I danas se secam tog neprijatnog osecanja. Do tada nisam ni znala da postoji nesto kao sto su debele noge. Za mene su sve noge bile iste.

Mama verovatno nije razmisljala kada je to rekla, i ja joj ni danas ne zameram. Sve sam drugo oprostila, jer zelim da se i meni jednog dana oprosti ako gresim. Ali ovaj dogadjaj i taj osecaj cu zapamtiti dok sam ziva.

P.S. U zivotu mi vise balet nije padao napamet!!!
 
džizs :shock:
grozno.
balerine i jesu vitke jer im se mišići istežu pri vežbama, samo je negde sa 16 ili 17 godina važno da ne prerasteš 173 cm, i to je to. Previsoke nemaju budućnost - na sceni, što ne znači da ne mogu da budu, kao moja drugarica posle Daviča, odlični istoričari umetnosti...

Jesi li joj rekla nekad to?
 
Larra:
izvini ali ja sam stvarno sokirana da neko to moze da kaze svom detetu! "imas debele noge", a ono samo 6 godina! :shock:
Kliknite za proširenje...
Sad mi treba WdW.
A sta raditi i kako reagovati kad ti dete stvarno ima debele noge i definitivno nije za balet.
Grozno je reci, ali je glupo i upisati malu bucu i onda joj se svi smeju i zadirkuju je.
To mi je jos gore.
Kako reci detetu istinu i kad nije lepa.
Objasniti joj da ona moze nesto drugo, ali balet definitivno nije za nju.:?:
 
NIJE GLUPO!!!!
ZAŠTO bi dete od 6 godina moralo da ima svest o lepom ili nelepom telu??? I da mu se zabrani vankućna aktivnost "da ga ne bi zezali klinci?!" :shock: Pa to je sumanuto!
Btw. a može i da smrša od sporta...koliko ljudi je bilo buca u detinjstvu,pa se izduže i formiraju strava!
Treba motivisati dete da se što više bavi nečim i kreće,a eventualna dobacivanja rešavati kad se pojave pravovremenim savetovanjem kako da reaguje - pa na šta to liči, jel treba da u 6.godini skapira da je debelo i da ceo život provede samo u kući zbog straha od osude društva???

a kako ti ZNAŠ šta je istina? A šta ako se od sporta ubrza metabolizam a dete postane šampion? Ne može se na osnovu šestogodišnjeg sklopa nogica i rukica proceniti da li je za neki, bilo kakvi sport!
 
Nisam ja rekla da ne treba nicim da se bavi.
Naravno da treba da se bavi sportom, da se druzi, itd.
Ali balet je nesto drugo.
To mi nekako ne ide uz buce.
I gde sam ja rekla da ja sve znam i da dete treba zatvoriti u kucu?
 
Имам у комшилуку једну седмогодишњу дебељуцу која већ годину дана иде на неки модерни плес. Свима је било смешно у почетку јер је била трпава и дундаста. Још увек је дебељуца, али је постала врло окретна и ладно уради шпагу, што моје две мршавице не могу никако.
 
Hellen:
Имам у комшилуку једну седмогодишњу дебељуцу која већ годину дана иде на неки модерни плес. Свима је било смешно у почетку јер је била трпава и дундаста. Још увек је дебељуца, али је постала врло окретна и ладно уради шпагу, што моје две мршавице не могу никако.
Kliknite za proširenje...
Predajem se!
Dodajte moj ispad uz onu temu sto je bila pre nekog vremena. Predrasude ili tako nesto.
Priznajem imam predrasudu da buce ne mogu da idu na balet.;)
 
Petka:
Kako reci detetu istinu i kad nije lepa.
Kliknite za proširenje...

Pa sigurno neces reci : Sine/cero ti si ruzan/ruzna. :( I da li uopste imas pravo da govoris takve stvari ?
( i kojoj je to majci dete ruzno ( doslovce ) ? ) Ne postoji ruzno dete.

Sto se tice baleta, pa sta ako je debeljuca ??? :confused: ...mozda postane i br. 1, mozda se preorjentise na nesto drugo ( ples ) , neki sport...Ne vidim sta je tu lose ? Detetu treba pruziti mogucnost, sansu ( i ne samo detetu ), pogotovu ako to zaista zeli.

Na kraju krajeva, vazno je ucestvovati...trebalo bi da je to samo igra, nista lepse od srecnog deteta...:D
 
pikax:
Sto se tice baleta, pa sta ako je debeljuca ??? :confused: ...mozda postane i br. 1, mozda se preorjentise na nesto drugo ( ples ) , neki sport...Ne vidim sta je tu lose ? Detetu treba pruziti mogucnost, sansu ( i ne samo detetu ), pogotovu ako to zaista zeli.

Na kraju krajeva, vazno je ucestvovati...trebalo bi da je to samo igra, nista lepse od srecnog deteta...:D
Kliknite za proširenje...

pa da- nikako ne treba CENZURIATI detetovu želju sa "ne možeš ti to". Ako se ne uklopi, samo će odustati, prebaciš ga i motivišeš za nešto drugo...i eto :D Ma sve se može kad se hoće 8)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top