RODITELJSKE GRESKE

joj ne mogu
kad pogledam mene su bas maltretirali
i kad se npr vidim s mamom jednom u dve godine ja je gledam ali mi na momente proleti kroz misli neki dogadjaj.ne zelim da zaboravim
npr kad dobijem cetvorku to je bilo mucenje do zore(psihicko) "a zasto cetvorka"dok cetvorke nisu pocele da budu ucestalije,posle su bile dobrodosle :lol:
ili to sto mi nisu dozvoljavali da imam decka :roll:
zauzvrat uopste nisu ucestvovali u mom zivotu,naravno nista nisu znali i sve tako...
nvodim neke light primere,ima i gorih
 
Sto me nisu ucili da budem skot! Moji su odrasli u srecna vremena, imali sve sto su hteli, nikad se ni sa kim nisu kacili, svilena deca. Pa su i nas podizali tako da uvek budemo fine, fer, dobre, da se ne bunimo, da uradimo sta nam se kaze... E, kad mi se to lepo olupalo o glavu par puta, sama sam naucila da u pojedinim situacijama stvarno treba biti a bitch!
 
gurmanci:
Koje su greske napravili vasi roditelji dok su vas vaspitavali? Sta biste uradili na njihovom mestu? Mozete li da oprostite?

Previše su me čuvali, držali pod staklenim zvonom. Nisu dozvoljavali, tj podržavali mnogo individualnost. To je rezultiralo mojim ne baš velikim samopouzdanjem, nesigurnošću.
Sasvim dovoljno da se još uvek borim s tim.
Ali ne mogu da kažem da im to ne opraštam niti da imam neki loš odnos sa njima.
Samo nikad neću napraviti istu grešku sa svojom decom.
 
sto nikad nisu bili tu kad je trebalo i sto je uvek nesto drugo bilo bitnije od mene....
njihova prepucavanja preko dece...
to sto nikad pojma nisu imali gde sam, sta radim, sta mi je u glavi, koje planove imam, kako se osecam...

a rezultat...otkud znam...prerana i preterana samostalnost i osecaj da nemam oslonac...
problem sa autoritetima, nepoverenje u ljude, nemogucnost da se prizna neka slabost ili da se prihvati pomoc....

ah ne....ne oprastam....vrlo bih rado ali to je nemoguce...i to je i njima losa usluga...treba da su svesni sranya koja su pravili....
 
Naravno da su grešili, niko nije savršen. No, čim sam se osvestila i postala psihološki i životno nezavisna - sve sam im "oprostila", shvativši da je trenutak da nadalje samu sebe izgradjujem i njihove "greške" ispravljam. Uradili su najbolje što su umeli - dalje je moja stvar šta ću sa tim.
Sada sam i sama roditelj i mnogo više sebi kao roditelju zameram nego što sam njima ikada.
 
Немам замерки...у ствари, само неке ситне...
Превише поштени нису ме научили да гледам ствари кроз лични интерес, а данас се једино тако опстаје.
Нису ме научили да будем ђубре кад треба.
Можда су могли мало више подстаћи амбициозност, а не да ми стално предочавају како је срећа у малим стварима (мада се слажем у бити са тиме).
Била бих пресрећна кад бих успела да будем родитељ као они.
 
hmmm....ovo anakinovo sa nepoverenjem bih i ja dodala na svoju štetu....
ali ne znam otkud to...recimo da sam im zamerala što devedesetih nisu imali dovoljno novca....mislim, što nisu brokeri neki :P
i što se se prepucavali, i bili tako grešni :lol:
Šaćeš, ljudi, ne vanzemljaci.
Otac je pravio sr.anja, to sammu itekako zamerala, nismo pričali mesecima. Ali, sad to više nema veze ni sa čim.
 
Imam predivne roditelje :) Stvarno ne znam sta bih mogla da im zamerim. To sto su me odgajali u srecnoj,dobrostojecoj porodici u srecna vremena,pa sada zelim i ja svojoj deci da priustim takvo detinjstvo,nemogu njima da zamerim.
Nisu oni krivi sto sada ako zelis klincima da priustis materijalnu sigurnost,provodis sa njima manje vremena nego sto je potrebno. Nisu krivi ni za to sto se pojam ljubavi,postovanja,porodice...toliko izlizao. Ja svoju decu ne mogu toliko da mazim i ucim ih istinskim vrednostima,jer ce oni kasnije ispastati u zivotu,ako budu bili toliko otvorenog srca prema drugima. Mislim da je u njihovo vreme bilo lakse biti roditelj.
Kada bih se ponovo rodila,sve bi u zivotu drugacije uradila-samo bi zadrzala iste roditelje :)
 
Psihologija kaže da je sasvim normalna faza odrastanja ona kada shvatimo da naši roditelji nisu idealni i počnemo da uviđamo njihove greške i propuste, te im i zameramo na koječemu i u tome vidimo uzroke sopstvenih mana.
Ali, ako tu fazu ne prerastemo, onda već treba da se zapitamo...
Moji roditelji su bili daleko od savršenstva, ali u nekim bitnim elementima nisu previše "omanuli".
Ono što, mislim, da jeste greška to je što su u silnoj želji da brat i ja budemo "ravnopravni" zanemarili činjenicu da biti žensko ima i svojih velikih prednosti, te da je sasvim normalno da te neko doprati kući (i ako stanuje na drugom kraju grada!), poveze, preveze (i ako imaš vozačku i možeš doći do auta!), izvede na večeru, plati piće... Rezultat je da sam zaista jako rano postala samostalna i da sam od kad pamtim, svoje probleme (bilo koje vrste) rešavala sama.
Normalno je da kao roditelji nećemo praviti greške koje su pravili naši roditelji sa nama, ali ćemo napraviti milione drugih koje nećemo ni primetiti, niti smatrati "greškom".
Interesantno je da, u skladu sa karakterima, brat i ja imamo potpuno drugačije poglede na postupke i odnos roditelja prema nama...
Definitivno "nema veće nepravde nego odnositi se isto prema različitima"!
 
sto nisam mogla da izlazim da se igram sa decom, sto sam morala iskljucivo da imam petice i samo petice,....to je dovelo do uatisticnosti u pubertetu kod mene..
sto se razvodili od kako znam za sebe i razveli se u mojim najgorim godinama, kada sam imala 11,
sto mi je otac mnogo pio, sto su se svadjali, mrzeli pred amnom, prepucavali prek omene, ucenjivali , uslovljavali svoju
ljubav,...
sto imaju nove brakove, ne bave se samnom ... sto se nisam pre svega i najvaznije osecala i dalje se ne osecam voljeno od strane njih....
sto zivim od 16 bez njih, a ni dotle se nisu preterano bavili samnom....
 
ništa.i sve.

znam samo da su mnogo radili da bi bilo više za mene.
baš kao i ja danas za moju decu.
i nisu imali dovoljno vremena i strpljenja,kao baka i deda:p
koji su svoju decu već odgajili i penziju zaradili:p
ali evo,danas sve nadoknađuju , sa mojim klincima:p
 
Hm... Ne znam... To sto su mi stalno pricali "samo ti zavrsi srednju i neki fax, za ostalo cemo lako"... Umesto da mi uliju malo ambicije, a ne sada nemam ama bas nikakvo interesovanje u zivotu... Ali dobro, tu naravno nije samo njihova krivica...
I to sto je pokusavala da mi se priblizi na pogresan nacin... Ja joj nesto kazem u poverenju, a ona mi posle to nabije na nos... Odatle je sve krenulo... Sada ona ne zna ama bas nista o mom zivotu....
 
Uhh...koja tema!
Prosto ne smem da kazem. Odnosi se sve na mog "tatu".
Mislim da ce biti dovljno da napisem ovo:
Ne mogu i NIKADA mu necu oprostiti sto je alkoholicar. Bio i ostao.
Secam se da je uvek i stalno bio pijan. Da sam u vreme, kada sam ziveo sa njim, imao crno-beli TV, dok su sva ostala deca zivela u "koloru".
Secam se...

E...odo ja sa ove teme, jer cu da pobesnim!
 
Ebote miš, kad vas čitam, kao da je većina odrasla u Zvečanskoj.
Bez uvrede, ali mnogo ste ispovređivani.
Ja sam banda raspuštena, ali sam srećan i zbog baš njih, svojih roditelja. Idem da zovem mamu i tatu, da im kažem da ih volim.
:lol:
 
Nisam zlopamtilo, iako bih im iznela citavu listu zamerki...
Jedino sto im necu nikada oprostiti je ako mi ne budu dali da ja svoju decu vaspitam kako ja hocu, ako se budu previse uplitali, pre no sto ih naucim da se sacuvaju od svih uticaja i ako budu pokusali da njihovu ljubav kupuju bombonama.

A ono kako su mene vaspitali, pa i ne mogu mnogo da im zamerim, jer sam ja zahvaljujuci tome ono sto ja jesam i smatram se vrlo zadovoljnom, srecnom i uspesnom. Iako neke stvari nece nikada zarasti, barem znam sta moju decu nece boleti...

(Nikada ne zaboravite da ce i vasa deca jednoga dana odgovarati na isto pitanje!)
 
HeBePoBaTaH_:
Ebote miš, kad vas čitam, kao da je većina odrasla u Zvečanskoj.
Bez uvrede, ali mnogo ste ispovređivani.
Ja sam banda raspuštena, ali sam srećan i zbog baš njih, svojih roditelja. Idem da zovem mamu i tatu, da im kažem da ih volim.
:lol:

Blago tebi,moj tata je relativno skoro umro,a toliko bih zelela da mogu da ga nazovem i kazem mu koliko ga volim :(
 
e, setila sam se> moja mama je otkucavala sve moje tajne svojim drugaricama(ponekad i komšinicama) pa su se zajedno "šalile" sa mnom :twisted:
Tako i sa mojom "prvom ljubavi", nekim klincem iz nove škole....odmah rekal njegovoj kevi, pa su em zvale "snajka"....:cry: A ja imala 8 godina.....
Grozno.
Ne mogu da joj oprostim taj blam :P
To me ovaj Saša podstetio..nijemi niada prebacivala, ali stvarno sam mrzela kad sama morla d aje zamolim za, recimo, prvu brus :shock:
Mislim, nije me ubeđivala u suprotno (odavno je bilo vreme, po meni), ali se tako šokirala i krenula da me zagleda :lol:
Aaa..a mrzela sam i što mi jednog leta nije dala da nosim gornji deo kupaćeg "ti si mala, sunčaj se, vidiš da nemaš ništa još, ima vremena za to" GRRRRRRRRRRRR..........
 
to su oni pokušavali da ti olakšaju to što sami imaju prevelika očekivanja, i neće da se bakću s razumevanjem, s druge strane....lakonska varijanta "ma šta je to za tebe" - uradi to, nemoj da si omašila nešto, razočarali bismo se do te mere da nam ni na pamet ne pada da ti se možda to sad ne radi ili je iznad tvojih mogućnosti (whatever) .
 
e pa tacno to...
cini mi se da su to neke konfuzne informacije koje roditelji daju i tako sludjuju dete...
ti su opisala moju kevu! Nije to nista i Sta je to za tebe su recenice koje sam najcesce slusala...
i to stvarno stvara neverovatan presing jer neke stvari definitivno nisu lake i onda se osecas potpuno sludjeno kad posle neke velike muke neko dodje i kaze ti da je to zapravo nista!

mene najvise ubija u pojam i to jos uvek koliko roditelji zapravo nemaju pojma o meni i koliko ih ne interesuje nista a prave se pritom...
ovde nas je zveknuo uragan, samo sto nam nije oduvao kucu i moja keva zove i ladno ne zna sta da pita....znaci, nisam joj u glavi...obaska sto me nije ni zvala a par sati pre nego sto je udario uragan poslala mi je mail da joj gledam u karte (?????) i ja joj jos i gledam u karte u sred sranya! a onda salje odgovor "e bas si svinja...karte se nisu otvorile...ajde ti to malo bolje"
?????????? svinja???
a zove otac mog decka i prvo sto je me je pitao da li mi je prezivo skuter koji je bio napolju!
glupost ali pokazuje koliko neko misli!
 

Back
Top