RODITELJSKE GRESKE

Sto su me prepustili sudbini onda kada su mi bili najpotrebniji,sto su se bavili samnom samo dok su morali........zameram ocu sto je prepustio mom bratu svoju ulogu,sto me je poistovetio sa njim.Sto je nas krivio za svoje greske i nesupehe.........ali to je mozda i ojacalo odnos izmedju mene i mog brata,mozda smo danas zato toliko vezani.
 
ma nemam shta da oprostim..... nadam se da cje oni meni oprostiti shto ih NE VOLIM...... i shto verovatno nikada i necju....
i shto cju zauvek ostati veliko razocharenje jer nisam mogla da budem ono shto su oni od mene ochekivali......
jer mrzim talenat koji imam.... i mrzim sve shto su mi uvek zheleli.....
bila sam dete koje je imalo SVE shto se mozhe KUPITI... u srazmerama koje mi ne biste verovali kada bi navela....
u 6. godini sam bila u situaciji u kojoj nisam prepoznala oca.... ok je... razumem ja... chovek je gradio karijeru... otvarao firme po belom svetu.... nije imao vremena da se sa mnom igra shkolice... i to je ok... podrzhavam... genije svoje profesije.... svaka chast... ali ne mozhe posle toga od mene ochekivati LJUBAV.... ne, nakon shto je od mene ochekivao da ga nadmashim.... nakon shto sam u 8 godini kopirala slobodnom rukom disneya u identichnim srazmerama.... u 15 sam vecj MORALA da savladam grafike velikih majstora.... shto se bash i nije dalo tako lako.....
nikada ih nisam oslovljavala sa "mama" ili "tata".... odrasla sam sa babom i njenim poslednjim muzhem.... roditelje sam oslovljavala imenima.... nikada nismo bili porodica...
mami je bilo bitno da me POKAZHE... da se sa mnom POHVALI... jel'te
a tati da upishem veliq AKADEMIJU..... da je zavrshim kao najbolja u klasi i da nasledim FIRMU.....
STRASHO..... imam sestru koja u 15. godini perfektno govori 3 strana jezika... niko ne obracja pazhnju... ja sam bila prva... veliki boom.... od koga su ochekivali vatromet.... bozhe moj.... high iq u detinjstvu i trajna nesposobnost da se socijalno stabilizujem.... sad vecj ispran mozak....
ma oprashtam i to shto sam u 15. primljena u dushevnu bolnicu, jer mi je srce oslabilo na nervnoj bazi (imam takihardiju i astmu) toliko da sam pila 4x jache lekove od moje babe... tada mi je pritisak bio 180... onda su mi prebacivali da se foliram samo da NE BI ISHLA U SHKOLU ILI RADILA.... btw, RADILA sam sa tatom od 12. godine svaki vikend....
i to shto i dalje ne prihvataju da ja nisam ono shto je njima POTREBNO......
preshla sam ja preko svega toga.... ne vidjam ih.... zovnem ponekad.....
bozhe... pa ja sam bila na terapijama u dushevnoj bolnici GODINAMA.... u sup-depresivnom stanju.... poqshavala samoubistvo iznova i iznova... oni su se PRAVILI DA SE TO NE DOGADJA.... kao... ni ne prichamo o tome.... ja sam nezahvalna... za SVE shto su mi pruzhili... ja sam bezobrazna jer MISLIM DA IMAM STAV??? ja sam lenja jer se PRAVIM DA SAM BOLESNA....
i tako smo mi proveli godine u onim specifichnim pogledima koje su mi upucjivali kada me vide, prebacujucji mi tako to shto sam ja NARKOMANKA (jer pijem lekove)... to shto se bavim GLUPOSTIMA (jer sam htela da upishem avijaciju i fiziq).... i shto sam UDARENA (tu spada sve shto je lichni izbor)...... umesto da radim neshto PAMETNO.....
i yebiga... ja sam ja.... i evo.... obecjavam da necju takva zauvek ostati... da cju biti dovoljno jaka i da cju se uvek menjati...
ma HVALA IM.... nauchili su oni mene da se ne plashim, da budem asertivna... nauchili su me KAKVA NIKADA NE SMEM DA BUDEM... i to je neshto... valjda?
 
sorry... nije mi bila namera... nego nema nikog pa se ja rasprichala....
ma sve se to prevazidje.... shta sad....? bilo... yebiga... loodaci.... za ne poverovati, imam ja josh boljih primera u porodichnom stablu.... :shock:
ma... imaju smisla za humor... bilo je tu i zezanja.... da sad ne lazhem..... moja mama ima odlichan osecjaj za "kada NE TREBA da bude tu" i ja sam to svojevremeno poshteno koristila.... :roll: :-D
a i oboje imaju smisla za humor... aj' da ih malo vadim.... da ne bude posle KAKO sam ja ovako IDEALNA..... :-D
 
ma nemoj mi se izvinjavati...potreslo me je i iz licnih razloga..

taj yebani smisao za humor..jesi provalila da je to nacin da sprece svako pravo osecanje i s tim saznanje sta zapravo rade?
 
kada citam ovo, dize mi se kosa na glavi. Privatni prezivljeni pakao (nekih zanimljivih fotumasa) a , s druge strane, mogucnost da kao roditelj pravis strasne greske i ne znajuci to, potenciraju moj strah od "vaspitavanja". Ja bih da to radim npr. 5-6 sati dnevno, evo i vikendom, 3 sata bih se obrazovala citajuci strucnu literaturu, a ostatak vremena (ne "kada andjeli spavaju"!) da nam neko - kvalifikovan! - pomogne. Ne mislim pri tom samo na vrtic i skolu, nego i na neko savetovaliste *... a mogu i neki tretmani bioloske obnove za sirote roditelje (nas)

* cini mi sa da je BBC prizveo sjajan program u kojem psiholog Tanja Tamonesto pomaze roditeljima da uzasne male monstrume dovedu u red. Ona posmatra dete i roditelje u razlicitim situacijama, daje dijagnozu i "propisuje" odgovarajuce ponasanje roditelja. I nikada nije dete "takvo" nego siroti roditelji grese iz najrazlicitijih pobuda, cesto nesvesni svojih motiva. Nekog je mama napustila pa zato mazi dete i sve mu dozvoljava, neko bojazljiv ne ume nikome da se suprotstavi, pa ni detetu... I tako, vidis kako se za nedelju dana "lecenja" dete koje je moglo sat vremena bez prestanka da histericno vristi pretvara u malog andjela.
A to je tek pocetak - mislim, to da detence jede sta mu se da, lezi u krevetu samo, skupi igracke isl...:(
 
uh, zhestoka tema!
htjedoh napisati kako sam oprostila greske, pa i oni su ljudi, grijeshe i grijeshice a ima i ona "oprostite im, ne znaju sta rade".

shto sam dublje ulazila u razmishljanje o svemu tome, sve vishe mi se nametala misao da
neznanje NIJE opravdanje.
Nisam josh uvijek oprostila mnogo toga.
 
huh...moja mama je od mene napravila PRETERANOG individualistu. Sve o zajedništvu, nažalost, moram sama samcita da naučim :D (što je koliko loše, toliko i dobro, volim ja da učim). Ima divnih vewselih prićljivih mama punih razumevanja...eh, moja nije bila takva. Al šta sad....ispravih njenu grešku. Mislim da možete i vi :) Mislim da svako može da se reporgramira i ispravi bagove. :idea:
E, sad...da li ćete posle da ih volite ili zaboravite...vaša stvar.
 
betty, bash si pogodila sushtinu..... :-D
shta je bilo... bilo je..... ali zaista treba biti karakter i raditi na sebi i nadoknaditi propushteno..... valjda nema vecje satisfakcije od useha uzdizanja iznad sebe.....
 
@livija

BITI KARAKTER... ne znam...

Tesko je izdrzati toliki bol i osecaj da te oni koji su te stvorili zapravo ne vide, ne cuju, ne poznaju, ne osecaju...

Kazes da ih ne volis, a verovatno bi bilo pravo cudo da je drugacije. Odrasli je taj koji usmerava odnos, a ne dete. Dete reaguje na ono sto dobija od rodjenja. Nema razlike sto si sada odrasla osoba - uvek nam je potrebna bezuslovna roditeljska ljubav i sa 2 i sa 20 i sa 40 i uvek dok su roditelji zivi. Oni su samo u tome nezamenljivi - sve drugo moze da ti obezbedi i neko drugi i hranu i higijenu i novac i bilo sta, ali taj osecas da si voljena i prihvacena sa radoscu takva kakva si moze da dodje samo od njih.

Ako vec nije tako, mislim da moras to da prevazidjes, ali ne potiskivanjem, ili "karakterom". Ima ovde ljudi koji su strucni, ali sam negde citala da moras prvo da odbolujes tu tugu i da ces tek onda moci da prihvatis realnost i ides dalje.

Trpi i tvoja dusa i tvoje telo. Mozda ti moze pomoci neko strucan ili religija (ako si tome sklona), ali zamagljivanje ne resava problem - ne vidis ga, ali te proganja. Tebi je potrebno da stavis tacku na taj bolestan odnos da bi mogla da ides dalje i da bi mogla da primis ljubav drugih osoba koje te vole.

Ima mnogo ljudi koji nikada nisu uspeli da rese te konflikte sa i koji su ogorceni na roditelje cak i kada roditelji umru. To pokazuje da je odnos sa roditeljima od neverovatnog znacaja za svakoga od nas. Steta je da taj otrov drzis u sebi. Nije tvoja greska sto ti je potrebno ono sto je svakom coveku potrebno i sto to ne dobijas.

Najiskrenije Ti zelim da prevazidjes problem, da zivis voljena i da volis.
Veliki pozdrav! :D
 
hvala, gurmanci.....
no, imala sam ja ljubavi u detinjstvu.... MNOOOGO.... samo ne od strane njih.... kao mala sam baku i tog njenog muzha dozhivljavala kao roditelje....
a shto se mojih tiche.... ma.... bila sam ja duuugo na terapiji.... yebiga.... to je odrastanje valjda... ili sazrevanje....
nauchili su oni mene mnogo chemu.... a shta sad....
vidish kad sam rekla da ih ne volim, nije da ja to ne zhelim.... nego jednostavno.... nema emocija.... znam ja dosta o njima i pre mene..... kapiram neke razloge... oprostila sam davno..... shta drugo?
zhao mi je samo shto i dan danas kad ih nazovem telefonom.... nemam shta da im kazhem.... nego vrishti ona tishina i onda me pitaju jel' imam dovojno para.....
e to je jedino shto im kao ljudima necju oprostiti..... shto NIKADA nije postojala mogucjnost da mozhda greshe..... shto su uporni da SVE kupe....
 
najgore shto ja znam malo ljudi koji znaju shta bi ikad rekli roditeljima ....ili su u nekim reprogramirajucim stanjima ili su vec postali to neshto novo ,shto je njihovim roditeljima naravno neshvatljivo .... ...
 
e ja sam i to reshila.... znaju sve vrlo dobro... prave se loodi.... ali ja sam rekla i rasteretila sam se...
uostalom, ni to shto bi se oni osecjali loshe ne bi meni prichinilo nikakvo zadovljiostvo.... nishta to ne menja..... neka njih.... da su zhivi i zdravi.....
pa da nije njih, ne bi bilo mene 'VAKE..... a bash sam super..... :roll: :-D
 
ne znam, jako je to sve komplikovano,... nekada sam mislila da su moji zaista krivi za neke stvari i da su to mogli mnogo drugačije i bolje, ali kada sam pokušala da razmišljam u drugom smeru - "a šta bih ja u toj situaciji i tim godinama uradila?" - onda sam prestala da ih optužujem, makar za većinu stvari...
i, iskrena da budem, otkud znam kakav ću ja ispasti roditelj, i pored najbolje volje...
a sigurno je da ni oni nisu imali savršene porodične uslove - daleko od toga
mislim da svako treba da u jednom momentu kaže sebi "ok, sad više nisi mala/mali, sad se brišneš o sebi, TI, samostalno! Hajde onda da poradimo na svemu što možemo i da napravimo da stvari budu što bolje" - zato što, ipak, ja mnogo bolje znam šta, kad i kako želim i mogu, nego što to mogu znati moji roditelji
 
da, odgovornost je u modi...:)

nego, kad smo kod toga da ne znamo kakvi ćemo biti roditelji - pa barem danas ima 1001 knjiga na temu umeža roditeljstva :lol: A kamo tek internet i ostali izvori informacija ... ne vidim zašto ne bi sprečili makar one najčešće greške :P
 
Betty:
da, odgovornost je u modi...:)

nego, kad smo kod toga da ne znamo kakvi ćemo biti roditelji - pa barem danas ima 1001 knjiga na temu umeža roditeljstva :lol: A kamo tek internet i ostali izvori informacija ... ne vidim zašto ne bi sprečili makar one najčešće greške :P
Kliknite za proširenje...

Nažalost iskustvo pokazuje da roditelji najčešće ponavljaju greške svojih roditelja, što je poznato kao transgeneracijsko prenošenje obrazaca ponašanja. Naravno, to nije pravilo. Ukoliko postoji dobra volja za rad na sebi, mnoge greške mogu da se spreče. Takođe, postoji gomila literature iz ove oblasti, koja je danas lako dostupna. Jedini problem je što je veliki broj ljudi ubeđen da je rođen sa kompletnim znanjem o vaspitanju svoje dece i da im nije potrebno nikakvo dodatno obrazovanje u tom smislu. Tipična je rečenica: "Pa valjda ja znam šta je najbolje za moje dete". Nažalost, ova rečenica je najčešće netačna.
 
Ma, ne kažem ja da nije moguće :) Ali, složićete se sa mnom da nije čovek uvek u stanju da bude raspoložen i nasmejan i strpljiv, koliko god on želeo da bude savršen. I, konkretno sam mislila recimo to da su mene moji rodili u godinama u kojima znam da ja to sigurno ne bih uradila, znam sebe tada i znam da sam bila u toj prilici da bih abortirala. opet, oni nisu bili u nekoj "sređenoj situaciji", nisu imali posao, stan i ostalo i, iskrena da budem, ja ni sada kad sam starija nego što su oni bili i sa svojim momkom sam u sređenijoj situaciji po pitanju tih "uslova", ne znam baš da li bih rodila, iz razloga što mi se to ne uklapa u neki višegodišnji plan. Možda sam ja onda ta koja "nije baš neki roditelj"? I da ne nabrajam sad ostale razloge, mislim da je ovo dosta da pokaže otprilike šta hoću da kažem.
poenta je da mislim da ne treba biti previše strog prema svojim roditeljima ;)
 
neee......osmesi su obrnuto proporcionalni težnji da budemo U SVEMU savršeni :lol: O, ja baš volim da ne budem savršena :P Tako mi nije dosadno, stalno imam "još nešto" da doradim, popravim, unapredim :D
Hoću da kažem da nema mesta griži savesti.....pa naravno da imaš planove koji nisu uvek vezani za biološke funkcije! I to je ok, sve je ok, zašto ne bi bilo ok ako je tebi i njemu ok :) I još što se roditeljstva tiče - ma kad ti dođe ta potreba, znaćeš ;) Nemoj se zamarati :D (tako ja sebi kažem kad krenem da se brinem što mi ne pada (još) na pamet! :lol: )


btw. malo je nepristojno oputživati U ZRELIM godinama roditelje za svoj neuspeh, ehm? :?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top