RODITELJSKE GRESKE

[gost 36952]

Ima mnogo uspesnih ljudi koji ne mogu da oproste roditeljima ravnodusnost, sebicnost, agresivnost, omalovazavanje, nepoverenje etc.. ... ... uopste to ne mora da bude optuzba za neuspeh.

U stvari, ako o optuzbi i moze biti reci, to su najcesce toliko subjektivne stvari da sa strane deluje kao preterivanje, a ljudi jako pate kao da su i dalje deca. To jednostavno nije odnos kao drugi. I kada se dokazemo pred svima to i dalje nije to ako se ne dokazemo pred NJIMA. Potpuno iracionalno, ali je tako.

 

[gost 36952]

Ma, ne kažem ja da nije moguće Ali, složićete se sa mnom da nije čovek uvek u stanju da bude raspoložen i nasmejan i strpljiv, koliko god on želeo da bude savršen.

Mislim da nije moguce, pa cak ni potrebno biti uvek savrsen. Valjda ne bi ni bilo normalno biti stalno nasmejan. Dete mora da oseti TOPLINU roditeljsku da bi bilo srecno. Pokazati toplinu podrazumeva mnogo toga od pazljivog slusanja, zajednicki provedenog vremena u zajednickim aktivnostima, prihvatanje detetovog neuspeha, nemoci, tuge, straha, zajednicko radovanje, i osmeh i stosta, a svako dete moze da razume da je i roditelj covek koji ima svoje probleme.

U sustini, mislim da je samo vazno da zna, ali da zaista zna, da je prihvaceno i voljeno takvo kakvo jeste i da je vazno svojim roditeljima.

Ono sto meni nije jasno, to je kako to da nesto sto deluje tako prirodno i jednostavno tako cesto ne uspeva

 

[CaLiMeRo]

a gimnaziju ako zavrshish a ne upishesh fax nisi nishta zavrshio

He, ovo je moj tata original... mislim, njegov stav.
Samo što on ne forsira svoje... i tako je brat završio gimnaziju i sad gura FON.


Joj, čitam neke postove i baš me je potreslo šta ste pisali. :-(

 

[Betty]

Ima mnogo uspesnih ljudi koji ne mogu da oproste roditeljima ravnodusnost, sebicnost, agresivnost, omalovazavanje, nepoverenje etc.. ... ... uopste to ne mora da bude optuzba za neuspeh.

Ovo je ohrabrenje, slušam te VRLO pažljivo


Moja majka je pogrešila KARDINALNO u jednom: nikada me nije naučila da treba, k'o čovek, dobro da se udam i ne radim ništa živo! Sad mi pod stare dane pada na pamet da sam se možda prešla .. Pisala bih ljubavne romane negde na Kamčatki? Dizajnirala bih možda odeću za Barbike Pripremala teren za nove igračke & smicalice za devojčice I, damn it, napravila bih od Pelinkovca piće no 1 u svetu Ooooo...
a ovako... pišem na netu, dizajniram samo svoj imidž ( i nakit, ali to prave za mene), pripremam se za 1 novo karakternije doba i napravila sam - od Krstarice kult. Ha! Malo li je na ovu skupoću?

 

[anakin]

poenta je u tome da se bude relalan u odnosu na svoje roditelje...to je proces odrastanja i to je jako tesko...
znaci, da se izadje iz optuzujuceg moda (ako postoji) a i da se prestane sa idealizacijom u obrnutom slucaju...

 

[gost 36952]

znaci, da se izadje iz optuzujuceg moda

Meni se cini da i nije u pitanju zelja da se optuzi.

Mislim da bi mnogi rado oprostili i jos radje zaboravili, ali nekako ne ide - jednostavno te pogadjaju iste stvari i nekad i sad.

Mnogo puta me nesto pogodi, i nerviram se, i svadjam se, i placem, i nerviram se sto se nerviram i svadjam i placem a mislim da se u sustini sve svodi na precutnu molbu "prihvatite me vec jednom takvog kakav sam, budite ponosni na mene, pokazite da sam vam vazan/a i da vam je zaista stalo"

 

[shaddow]

Meni se cini da i nije u pitanju zelja da se optuzi.

Mislim da bi mnogi rado oprostili i jos radje zaboravili, ali nekako ne ide - jednostavno te pogadjaju iste stvari i nekad i sad.

Mnogo puta me nesto pogodi, i nerviram se, i svadjam se, i placem, i nerviram se sto se nerviram i svadjam i placem a mislim da se u sustini sve svodi na precutnu molbu "prihvatite me vec jednom takvu kakva sam, budite ponosni na mene"

Veoma lepo rečeno. Odnos sa roditeljima je u velikoj meri pun emocionalnog naboja i veoma je teško objektivno razmišljati. Neke stvari ne možemo tek tako da odlučimo da prevaziđemo, već je potreban dugotrajan rad na sebi kako bi postigli emocionalnu distancu, kako bismo sazreli u tom smislu i uspeli da prihvatimo stvarnost i svoje roditelje takve kakvi jesu. Nešto se ne može ispraviti i treba otkloniti želju čoveka da se vrati u detinjstvo i ponovo proživi neke stvari, ali na prvi način.
Sve ovo je veoma komplikovano i složeno. Potrebno je puno rada i truda.

 

[anakin]

ma ne kazem da zelis da optuzis pa zato optuzujes...i mislim da je glupost da se silis da oprostis..
ima stvari koje su neoprostive i koje i ne treba da se oproste...
nismo trazili da budemo rodjeni i uopste ne treba da nas se tice sto se neko od roditelja bas i nije snasao...mora da se snadje, prisabere i ukljuci mozak i tacka...

precutna molba - sasvim si u pravu...
ali bas zato i kazem da treba da se izadje iz optuzujuceg moda...zbog tebe, ne zbog njih ili kojekakvih hriscanskih normi (Ne mrzi roditelje, Oprosti i slicno)...
racionalnost leci, veruj na rec..

 

[Betty]

Meni se cini da i nije u pitanju zelja da se optuzi.

Mislim da bi mnogi rado oprostili i jos radje zaboravili, ali nekako ne ide - jednostavno te pogadjaju iste stvari i nekad i sad.

Mnogo puta me nesto pogodi, i nerviram se, i svadjam se, i placem, i nerviram se sto se nerviram i svadjam i placem a mislim da se u sustini sve svodi na precutnu molbu "prihvatite me vec jednom takvu kakva sam, budite ponosni na mene"

bogami, ja sam to i otvoreno zatražila, tim rečima, pa mislim KAD će biti zadovoljna :? Jedva dobih jedno vrljavo "pa volim te, ti smi kćerka" ( a prethodno mi se rugala nešto Inače smo ok, ali ne znam zašto me ponekad "pecne". Retko, ali ja sam na to osetljiva. Pitala sam je lepo - da li JA zarađujem kao fotomodel pa da MORAM da izgledam savršeno Ne. Bravo, onda me ne smaraj, može mi se da imam kilogram ili dva viška M.O.Ž.E mi se, tačka)
So - odrastimo već jednom. Treba nekako sam sebe prevazilaziti u tim situacijama i ne popiZdeti i ne plakati ...nekako. Kako?


Ja sve mislim (znam da nisam u pravu, volim što nisam!) da odrastanje znači - deinstalacija emocija i herca....onako, znači, sve racionalno, hladno i isplanirano i DOZLABOGA dosadno I onda razumljivo da mi se neće. I ne znam šta da mislim o tome. I na kraju, kad ne bih ulazila u konflikte, čime bih se bavila Pa treba mi psihoterapija, zrela sam.

 

[anakin]

daj betty, ne lupaj...odrastanje i zrelost nema nikakve veze sa hladnocom i isplaniranoscu...

mozak i srce kod normalnih ljudi rade zajedno a ne ponistavaju se medjusobno...

 

[Betty]

kako nema? Ćuti tamo, primiri se ovamo, iskuliraj onamo...ništa nije kako ja hoću...msilim, ok ja to hendlujem, ali ...dosadno JA MORAM DA ISPRIČAM SVOJIH 6.000 REČI ŠTO DNEVNO ŽENE ISPRIČAJU! A nemam kome Bolje onda i da se svađam s mamom... Ćuti, primiri se, kuliraj....a ja glagoljiv čovek, kreativan Ma idi....'bem ti odraslos'.

 

[anakin]

kako nema? Ćuti tamo, primiri se ovamo, iskuliraj onamo...ništa nije kako ja hoću...msilim, ok ja to hendlujem, ali ...dosadno JA MORAM DA ISPRIČAM SVOJIH 6.000 REČI ŠTO DNEVNO ŽENE ISPRIČAJU! A nemam kome Bolje onda i da se svađam s mamom... Ćuti, primiri se, kuliraj....a ja glagoljiv čovek, kreativan Ma idi....'bem ti odraslos'.

nisi shvatila...treba prvo da utvrdis sta hoces a da bi do toga dosla, valjda treba elementarno da se isplaniras?
i dosadno je sta, uopste nisam ukapirala...

ali bice da govorimo o raznim stvarima...

 

[Nefeli]

ma ne kazem da zelis da optuzis pa zato optuzujes...i mislim da je glupost da se silis da oprostis..
ima stvari koje su neoprostive i koje i ne treba da se oproste...
nismo trazili da budemo rodjeni i uopste ne treba da nas se tice sto se neko od roditelja bas i nije snasao...mora da se snadje, prisabere i ukljuci mozak i tacka...

precutna molba - sasvim si u pravu...
ali bas zato i kazem da treba da se izadje iz optuzujuceg moda...zbog tebe, ne zbog njih ili kojekakvih hriscanskih normi (Ne mrzi roditelje, Oprosti i slicno)...
racionalnost leci, veruj na rec..

Slazem se sa ovim.
I mislim da sam na dobrom putu ka istoj. :wink:

 

[jastuk]

odavno je prestalo da me interesuje shta roditelji misle o skoro bilo cemu , pa mi nije jasno ovo shto Bety prica ...

 

[jastuk]

kazi kazi kazi kazi kazi

 

[Betty]

Meni je jasno... 8)

Ćuti tamo, ćuti vamo....i ode život!


Jedna od najopakijih roditeljskih grešaka je što umesto da podstiču mladunce da razgovaraju, oni zahtevaju da - ućute. Ukoliko se protive, najčešće, odmah dobiju TI ĆUTI. Nema pregovora. Nema čak ni "reci to tako da bude prihvatljivo" (ako je dete kojim slučajem možda bilo nedovoljno učtivo)....
Ja npr zameram mojoj mami što me nije slušala... Zvuči smešno, ali kad se setim....pričam, pričam, pričam, i onda je nešto pitam a ona nema pojma o čemu ja pričam, i još se i ne pretvara se da me sluša! Kao, pa ne mogu da te slušam i hodam istovremeno(vodila me u vrtić) E...srećni su oni koji su imali brbljive majke... Moja draga mama i kad krene da priča, kaže nešto baš pogrešno

Meni je recimo ponekad žao što nisam ranije naučila da kažem NE na nežniji način. Ali nisam samo ja tu kriva - maltene je jeres bila reći NE i to je uvek nekako ODZVANJALO kao pCovka. Nežno NE, e to je umeće.

 

[jastuk]

sad si me zabrinula ko livija...

 

[violetad]

Kako roditeljske greške? Pa valjda su roditelji bezbrešni? :shock:

 

[livija]

sad si me zabrinula ko livija...

ih, pa shto sam te ja zabrinula??? :shock: shta sam ja uradila???

 

[jastuk]

ne , nije to , nego joj je prica tako "strashna " ....

 

[livija]

ma nije to nishta strashno.... do pojasa sasvim normalno..... :-D

 

[Betty]

sad si me zabrinula ko livija...

Moja priča strašna? : Ja mislim da nije. Nisu svi ljudi jednako vični razgovoru. Evo recimo tvoj postovi nikad nemaju više od 2 rečenice Al se razumemo, jel tako? E pa eto ti, to je primer da nije ništa loše ako je - drugačije.
Na posletku, pa i ne mora (i nije zdravo!) da ti mama bude najbolja drugarica: zato nađeš prijatelje pa s njima priii-čaaaaš

 

[livija]

joooj shto ne umem nishta sama???? :shock:

 

[Die Cinderella]

i uopste ne treba da nas se tice sto se neko od roditelja bas i nije snasao...mora da se snadje, prisabere i ukljuci mozak i tacka...

Meni se ovo nevidjeno svidja A bilo je, ovde na Forumu, jos razmisljanja tipa - trebalo bi uvesti licencu na roditeljstvo
Roditeljstvo i jeste kvalitativno najveci korak u nacjem zivotu, i stvarno ne razumem sve te likove koji se drznu da postanu roditelji pre no sto pronadju sebe u koordinatnom sistemu

 

[black_cat_angie]

Ne mogu da oprostim jer nije vise ziv, a i da je ziv tesko da bih mu oprostila!!